Važne sitnice iz svakodnevice

 

 

 

 

 

Sadržaj stranice je deo projekta "Važne sitnice iz svakodnevice", kog realizuje Udruženje Info - inicijativa, a kog je podržao Grad Subotica.

 

 

__________________________________________________________________________

 

27.11.2024.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

 

I kroz to moraš proći

 

Običan je dan. Miran. Nije se desilo ništa loše. Naizgled, sve je kako treba... Ali, u glavi se nešto prespojilo – osećaš se loše. Tužno, bezvoljno, kao da je sav teret ovog sveta pao na tvoja leđa.
Hoću da znaš da je to potpuno normalno. Živ si čovek. Ne preispituj se. A pogotovo nemoj prekorevati i osuđivati sebe. Nisi ni za šta kriv/a. Sasvim je normalno da se nekad osećamo tako. I niko ne zna koliko će da traje. Danima, nedeljama, ili mesecima. I to je u redu. Nemoguće je da smo svi srećni i nasmejani sve vreme. Sve emocije su normalne i treba se prepustiti da ih osetimo celim svojim bićem i u potpunosti proživimo. Koliko traje neka traje. Za ljude se ne sekirajte. Oni kojima je stalo do vas će razumeti i biti uz vas. Ostale zanemarite. Kada je tako misliš da nikad neće proći... Izlaz ne tražiš. Samo dišeš i živiš, obaveze završavaš gotovo mehanički. To je sasvim dovoljno, samo lagano. Bitno je razumeti da se ovakve stvari dešavaju i biti blag prema sebi. Nežno, polako, sa razumevanjem. Bez osude, teških reči i forsiranja da budeš srećan. Dešava se i da se ne osećaš dobro, pa šta?! Ništa. U većini slučajeva u pitanju je samo umor i prezasićenje od svega. Ne pomaže ako se naspavaš ili ako nekoliko dana ne radiš ništa. Jednostavno, treba pustiti da prođe.
A proći će, veruj mi. Jednog dana ćeš se probuditi i osetiti olakšanje. Ponovo ćeš se radovati mnogim stvarima, kao ranije. Ne dozvoli da te ubede da su svi sve vreme srećni. Nisu. U redu je ne biti. Opet ponavljam, nežno i polako prema sebi i sa sobom. Sve je to normalno. Diši. Posle kiše uvek dođe sunce.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

27.11.2024.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

 

Pažljivo biraj!

 

Odmalena nam se nameću mnogobrojni stavovi, mišljenja i ono što tako treba ili ne treba. Živimo na Balkanu i ovde je sramota mnogo toga, a nije sramota trpati nos gde mu nije mesto i određivati za druge šta je dobro a šta nije.
Takav je mentalitet i to su neke stvari koje ne možemo kolektivno da menjamo ali uvek možemo da počnemo od sebe. Tu uvek ima pregršt posla i prostora za napredak. Pa malo pomalo... Možda i postignemo nešto. Dugo mi je trebalo da shvatim da ne mogu da menjam svet, osećala sam se kao da mi je neko zario nož u srce. Još me žiga. Ne mogu... Ne razumeju neki ljudi, kao da govorim kineski. Ne dopire do mozga i svesti iz jednog prostog razloga. Postoje ljudi čije razmišljanje je ograničeno ko terasa i to je tako. Ja tu ništa ne mogu. Osim da ne slušam baš sve što mi se servira. Prosto mora tako. Kulturu i poštovanje ću iskazati uvek svima, ali biram šta/koga slušam, čitam, gledam. Šta kome govorim. Snove i želje isključivo probranom, maleckom krugu ljudi. Jer neki više vole da „spuste” i ponize druge ljude i njihove snove nego “leba da jedu”. Tužno... Ali istinito. Zato biram da upijam samo lepe stvari. O kritici razmislim pa po potrebi usvojim. Jer nije do toga šta kaže, već ko. Ljudi jako vole da „vode brigu” o tuđim životima, umesto da gledaju u „svoje dvorište.” I to je važno da znate. Pažljivo birajte.... Šta i koga slušate, o čemu mislite, sa kim se družite, kako se posle susreta sa određenim ljudima osećate. Ako izaberete lepo tako će vam biti. Ako, pak, izaberete da mračite eto vam ga mrak u svom punom obimu. Zaista je tako.
Kada vam ljudi kažu: „Skini više te ružičaste naočare”, recite: „Skini ti te tvoje crne.” Svako ima puno pravo da bude kakav hoće. Da sija ili mrači i nikada se nećemo međusobno razumeti, ali se uvek moramo tolerisati i poštovati, bez obzira na sve. Svako daje ono što poseduje, neko podstrek, lepu reč i pohvalu, a neko mrak, negativu i kritiku. Pažljivo biraj na čemu je tvoj fokus i videćeš kako se sve(t) u tebi menja.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

27.11.2024.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

 

Ne odustaj od svojih snova

 

Želje su sastavni deo našeg života i kako prolazi, menjaju se, uobličavaju, nestaju ili prerastaju u neke druge oblike. Koliko god da se menjamo, želje su nešto sa čime se rađamo i umiremo. Neke su ostale samo setno sećanje na ono šta smo želeli da budemo u mladosti, neke su još uvek žive i pokušavamo da ih ostvarimo, a neke smo jednostavno zaboravili. 
Kada sam bila mlađa naučila sam jednu korisnu stvar. Sve što jako želiš, i veruješ u to ostvariće se. Pored ovoga, shvatila sam da postoji i važan uslov - moraš i da se potrudiš ako želiš da ostvariš svoje želje.
Kroz život i sazrevanje, shvatila sam i da je potrebno da odaberemo san koji želimo da ostvarimo, u gomili svih koje sanjamo. Ponekad ne znamo odakle bismo počeli, ponekad nismo ni svesni da smo se u neke akcije ostvarenja snova već zaputili, ali to ne bi trebalo da nas uplaši. To je samo jedan dokaz da se i život stara. Ponekad ispunjavamo svoje snove, a da početka puta nismo ni svesni.
Verovala sam i uspela. Mnogi ljudi nikada ni ne pokušaju da ostvare svoje snove, upravo zbog toga što ne veruju da je moguće ostvariti ih. Ukoliko nismo optimistični, biće nam teško da ispunimo svoje želje, da ne govorim o tome koliko je život vedriji kada smo vedri i uživamo u njemu. Na putu ka ostvarenju želja, biće nam potrebna i pomoć. Ako je potražimo, ne znači da smo slabi, znači samo da smo svesni svojih kapaciteta u određenom trenutku. Uvek moramo da iskoristimo sve resurse koji su nam u određenom trenutku na raspolaganju, i ne smemo da dozvolimo da nam ponos bude prepreka, koja će nas udaljiti od onoga što smo zacrtali.
Ponekad je potrebno i da se prilagodimo na svom putu ka ostvarenju sopstvenih ciljeva. Iako te promene ponekad moraju biti značajne, uvek počinju sitnicama. Da biste trčali maraton, morate istrčati prvi kilometar, da biste izgradili kuću, morate prvo postaviti temelj, ili da biste smršali pet kilograma, morate da krenete od izmene jednog obroka. Ispunjenje snova ponekad zahteva da promenimo način života, ali i to je mala cena u odnosu na zadovoljstvo koje ćemo osetiti na kraju.
Ako želimo da ostvarimo svoje snove, moramo da budemo fokusirani. Ostvarenje želja zahteva istrajnost, jer na dugačkom putu biće i uspeha, ali i promašaja. Međutim, ukoliko smo dovoljno jaki da svoje neuspehe pretvorimo u upornost, na kraju mora biti rezultata. Samo je potrebno strpljenje. Umesto da dozvolimo neuspesima da unište naše snove, možemo ih presumeriti i pretvoriti u novu rešenost da u nečemu uspemo.
Najvažnije je da sledimo svoje želje, da od njih ne odustajemo i da po svaku cenu pokušamo da ih ostvarimo. Jer, šta su želje ako samo to i ostanu? Kakav je naš cilj ako ne jurimo svoju srećnu zvezdu? Siromašan i turoban. Kakvi ćemo biti prema drugima ako sebe ne poštujemo i odustajemo od sopstvenih potreba? Na kraju, ako ne idemo za svojim željama, ako im ne dozvolimo da nas ponekad vode u životu, kako ćemo, kao u pesmi, “ići do kraja sveta i naći rosu u travi”?

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

27.11.2024.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

 

Život je veliki dar

 

Da li smo zadovoljni životom koji živimo? Da li svakodnevno zahvaljujete na blagoslovima koje imate ili se neprestano žalite kako je život težak i mukotrpan? Da li svesno birate misli koje vam prijaju i bude divna osećanja u vama? Da li se u toku dana posvetite barem pet minuta sebi, radeći nešto što volite i opuštajući svoje telo ili “nemate vremena” za to?
Nabrojala bih još dosta toga, ali i ovo je sasvim dovoljno da shvatite gde se trenutno nalazite, jer to je vrlo bitno. Nije život surov prema vama, nisu drugi krivi zbog vašeg stanja, niko nije kriv, ali ako želite da svoj život poboljšate, potrebno je da preuzmete odgovornost i da menjate stare obrasce ponašanja i razmišljanja, koji su vas doveli upravo tu gde ste sada.
Život je jedan veliki dar, pun obilja, koji nam je dat kako bismo uživali i spoznali svu svoju veličinu i moć, a to je moć naših misli i emocija. Uz pomoć naših misli, mi možemo stvoriti najlepšu bajku, ali i najgoru noćnu moru. One su najveća stvaralačka energija, energija koja u vaš život privlači obilje radosti, ljubavi i zadovoljstva ili tuge, patnje i očaja. I uvek, ali baš uvek ćete dobijati obilje onoga o čemu mislite i u šta verujete. Pod obiljem ne treba podrazumevati samo materijalne stvari, jer mi nismo samo fizička bića, mi smo duše koje žive u fizičkom telu i zbog toga je potrebno biti ispunjen i na duhovnom, osećajnom nivou, kako bismo zaista mogli reći da živimo u obilju.
Težnja isključivo za materijalnim bogatstvom neće nas u potpunosti zadovoljiti, jer to naprosto nije moguće. Kada bi tako bilo onda bi svi bogataši bili srećni, ali zar jesu?
Ljubav, mir, radost, sreća, osećaj životnog smisla su ono čemu mi zapravo težimo, a ne samo materijalnim stvarima i novcu. Novac je svakako bitan segment naših života, koji je tu da nam omogući lagodan život, ali sreću nam sigurno doneti neće. Sreća je stanje svesti, ona se ne traži negde tamo, ona je ovde i sada. I svako, ali baš svako, može da bude srećan upravo sada, samo ako to želi, jer za sreću ništa spoljašnje nije potrebno. Svi već posedujemo sve da bismo je imali, ona je u nama. Kažu da je nesrećan čovek samo nezahvalan i ja se slažem sa tim, jer kada sam osvestila ovo, shvatila sam da ja nikada nisam bila nesrećna, već samo nezahvalna na svemu što imam. Kada sam uvrstila zahvalnost u svoj svakodnevni život i počela da nabrajam sve blagoslove koje imam i da osećam duboku zahvalnost na tome što sam živa i što imam oči, uši, ruke, noge itd. sve se promenilo. Magla koja je dugo bila preda mnom polako je nestajala, a ja sam sve jasnije i jasnije videla stvarnost i nisam mogla da verujem koliko je malo za sreću potrebno. To je recept za sreću, zahvalnost za ono što imate umesto kukanja i žaljenja za onim što nemate, a čim ste živi i čitate ovo sada, sigurna sam da već imate mnogo. Prebacite fokus sa nemanja na imanje, sa negativnog na pozitivno, i vremenom, sve više i više će biti razloga za zahvalnost, nego za žaljenje, jer univerzum vam uvek daje obilje onoga o čemu razmišljate i na čemu ste zahvalni.

Život je dar koji nam svakodnevno daje blagoslove, a mi ih nismo svesni. Preokupirani obavezama i problemima, bombardovani negativnim vestima sa svih strana strahujemo šta će biti sutra, ne stižemo da se posvetimo sebi i svemu onome što imamo, ne shvatajući da nam samo nabrajanje svega lepog može promeniti ceo život. Umesto da mi kontrolišemo nas život, on kontroliše nas, umesto da budemo gospodari svojih misli, mi smo njihovi robovi, umesto da svesno stvaramo, mi nesvesno koračamo kroz život, misleći da će nas tamo nešto ili tamo neko usrećiti, a zaboravljamo da smo taj neko mi.
Svaki dan je nova prilika za početak nečeg boljeg, a na vama je odluka da li ćete i dalje odbacivati ovo ili ćete preuzeti odgovornost i hrabro iskoračiti iz začaranog kruga pakla u čarobnu zemlju čuda. Da, čarolija nastaje kada postanete svesni snage svojih misli i načina na koji upravljaju vašim životom, kao i emocija koje nosite u sebi. I ako počnete da menjate vaše misli, emocije i verovanja koja vam ne služe, koja vas ograničavaju, doživećete preporod, slavićete život kao najlepši dar i shvatiti da niste vi ničiji robovi, .već slobodne duše koje same kreiraju svoj put. Zato zakoračimo na taj put svesnosti koji vodi u obilje radosti, ljubavi i sreće i zatvorimo zauvek vrata starom načinu razmišljanja,verovanja i starih obrazaca ponašanja, koji nas je držao u ropstvu. Put raja je u vama, kao i put pakla, a na vama je odluka kojim ćete putem krenuti.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

28.10.2024.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

 

Čista sreća...

 

Često sam pisala o teškim danima, o tome kako ih preživeti ili, bolje rečeno, pregurati. Jer neki dani su prosto takvi. Potpuno je normalno. Međutim, ovaj tekst imaće potpuno drugačiju formu.
Postoje i oni dani koji su naprosto „okupani” srećom. Lagani su kao pero, mislimo, mogli bismo tako doveka. I ništa nam ne pada teško dok traje taj osećaj. Ama baš ništa. Aktivnosti i poneke ljude, koji nam inače padaju teško na dušu i želudac, podnosimo bez ikakvih poteškoća i sa nikad iskrenijim osmehom na licu. Sreća isijava iz nas kroz reči, dela, čak i pogled, gestikulaciju. Osmeh na licu nije namešten ili uvežban već potpuno prirodan, kao deo naše ličnosti. Mi se osećamo lepo, ali i ljudi koji nas okružuju. Pomalo je surovo ovo što ću sada napisati, ali... Srećni ljudi svima prijaju. Kada ste tužni, tada tražite samoću ili veoma uzak krug ljudi. Sreća je prelazna, lagana, kao letnja pesma! Sreća se uči i stvar je stava i razmišljanja, ali ponekad ima razlog. I to nije ništa loše, naprotiv. U redu je biti radostan s razlogom. Nekad je to susret i zagrljaj koji dugo i sa nestrpljenjem očekujemo, nekad ono oslobađanje duše nakon teškog tereta koji smo dugo nosili, vukli za sobom... Nije ni važno da li postoji razlog za sreću ili ne, vi budite srećni što više možete. Tokom tih dana kada sve može i sve ide lagano vi u stvari prikupljate snagu za one sumorne i teške dane... Koji će opet jednom doći, ali će i da prođu. I tako ukrug. To je život, red lepog i onog manje lepog.
Svima vam želim da su vam dani lagani kao pero. Što više takvih. I da dočekate te zagrljaje. Ili lepe vesti. Šta god da vas čini srećnima, nije pogrešno. U tom trenutku vredi, stvarno je i zaista ste zaslužili.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

28.10.2024.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

 

Jedan od najlepših osećaja

 

Lepih osećaja na ovom svetu ima koliko hoćete. I povoda za iste, samo ako umete da prepoznate i jedno i drugo. Isti tako, veoma je bitno da znate koje ljude vezujete za kakve osećaje. Imam ja mnogo dragih ljudi, ali njih nekoliko su definitivno bez konkurencije.
Jedna od njih je moja sestra, ona živi u drugoj državi i nismo često zajedno, ali, hvala Bogu na ovim modernim tehnologijama, pa možemo da se čujemo svaki dan. Dani koje provedem sa njom su ispunjeni srećom, mirom, radošću ali ne može da prođe bez mnogo suza radosnica kada tek dođem i more onih suza koje umesto mene govore koliko sam tužna što se opet razdvajamo... Plačem bez blama kao kiša, u oba slučaja. Gledam u nju... Stoji nepomična i takođe sva u suzama, u šoku od sreće što me vidi. Slika mi mesecima stoji urezana u sećanje. Ne možemo ni da progovorimo nekoliko minuta, ni ona ni ja. A imamo tema onoliko. Vremena je uvek premalo, ali možda zato i umemo da ga cenimo. Kada odem njoj – došla sam svojoj kući. To se ne dovodi u pitanje. Mnogo je lep osećaj kada imaš gde da odeš, ali najlepše je kada imaš gde da se vratiš... I da znaš da te tamo neko raširenih ruku čeka. Tada suze radosnice pričaju umesto nas... Svi ljudi su tamo drugačiji. Blagi su, prijatni, vrlo gostoljubivi, imaju razumevanja i prelepu, ogromnu dušu. Daće sve od sebe da se osećaš kao kod kuće... Nebitno je šta kažu dokumenta i granice... Srce zna. Ja nikada od svoje sestre, a potom i od svih njih nisam ni otišla. Ali im se uvek sa radošću vraćam.
Čuvajte ljude koji jedva čekaju da vas vide. Retki su. Ne pitajte kako znam... I nadam se da uvek imate kome da se vratite. Taj osećaj ne može da se opiše, morate doživeti da biste me razumeli.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

28.10.2024.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

 

Sami biramo svoj put

 

U životu smo suočeni sa mnogim izborima koji određuju pravac naših puteva. Neki od ovih izbora mogu biti mali i beznačajni, dok drugi mogu imati značajan uticaj na naše živote. Na kraju, međutim, na nama je da izaberemo put kojim želimo da idemo.
Postoji popularna izreka da je „život putovanje“, i to je svakako tačno. Kao što putovanje može imati mnogo preokreta, tako mogu i naši životi. Možda nailazimo na prepreke i izazove na putu, ali na nama je da ih savladamo i nastavimo izabranim putem. Jedan od ključnih aspekata izbora sopstvenog puta je da imamo slobodu da donosimo sopstvene odluke. Nismo ograničeni očekivanjima drugih ili društvenim normama. Umesto toga, imamo moć da zacrtamo sopstveni kurs i da se bavimo stvarima za koje smo zaista strastveni. Naravno, to ne znači da treba da donosimo odluke ne razmišljajući o posledicama. Moramo imati na umu uticaj koji naše odluke mogu imati na nas i druge. Međutim, sve dok smo odgovorni i pažljivi, imamo slobodu da izaberemo put koji je najbolji za nas.

 

Važno je zapamtiti da imamo moć da izaberemo sopstveni put u životu. Možemo se suočiti sa izazovima i preprekama na putu, ali na nama je da ih prevaziđemo i da se bavimo stvarima za koje smo strastveni. Preuzimajući kontrolu nad sopstvenim životima i donoseći sopstvene izbore, možemo postići svoje ciljeve i živeti živote koje želimo da živimo. Kada smo budni, mi stvaramo svoje doživljaje sveta na osnovu naših percepcija i iskustava, a kada sanjamo, stvaramo svoje priče i scenarije. Ja preferiram ipak stvarni svet koji mogu da nastavim da igram iznova i iznova od istog mesta gde stajem svake večeri pri odlasku u krevet. Za razliku od snova koji se rasplinu svakog jutro i gotovo se nikad ne ponove i tako s vremenom odu u zaborav. Ipak nekad se zapitam ima li smisla jer i stvarni život i iskustva će jednog dana biti deo istog zaborava.
Iz svega ovog spomenutog mislim da je važno da budemo svesni moći koju imamo da stvaramo svoj svet i da se trudimo da stvaramo pozitivne priče i doživljaje.
Takođe je važno prepoznati da poklanjanje ne mora uvek da bude veliki gest. Mala dela ljubaznosti, kao što je osmeh ili pružena ruka pomoći, mogu napraviti veliku razliku u životima drugih i mogu doneti radost i ispunjenje onima koji daju.
U isto vreme, važno je zapamtiti da davanje ne treba da se vrši iz osećaja obaveze ili da bi se steklo priznanje ili odobrenje. Pravo davanje dolazi iz saosećanja i istinske želje da se pomogne drugima, a upravo je ta namera ono što ispunjava srce.
Dakle, sledeći put kada budete razmišljali šta će vam doneti ispunjenje i sreću, zapamtite da primanje ispunjava ruke, ali poklanjanje ispunjava srce. Odvojite vreme da razmislite o tome kako možete da date drugima i ostvarite pozitivan uticaj na svet, i videćete da je radost i ispunjenje koje dolazi od davanja nemerljivo.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

28.10.2024.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

 

Iskušenja su tu da vidimo ko će ostati uz nas i kada je najteže

 

U životu često prolazimo kroz razne faze i iskušenja. Svako od nas ima trenutke kada se suočava s izazovima koji izgledaju gotovo nepremostivi. 
Dok se nalazimo na rubu svojih snaga, prirodna reakcija je traženje podrške od ljudi oko nas. Tada dolazi do izražaja jedan dubok citat: "Bog te sa razlogom stavi na iskušenje - da vidiš ko će ostati uz tebe i kad je najteže." Ova izreka nosi sa sobom ključne lekcije o prijateljstvu, hrabrosti i karakteru. Kada se suočavamo s teškim situacijama, lako je uočiti one koji nam nude reči utehe i podrške. Međutim, pravi test karaktera nije u tome koliko ljudi može reći prave stvari, već koliko njih ostaje uz nas kad reči ne mogu rešiti probleme. Iskušenja i teške situacije služe kao testovi koji razotkrivaju pravu prirodu naših odnosa. Oni koji ostanu uz nas i u najcrnjim trenucima nisu samo prijatelji, već su naši oslonci.
Razmislimo o trenutku kada smo se našli na ivici emocionalnog ili fizičkog kraha. Mnogi ljudi će možda ponuditi svoju pomoć, ali samo oni koji su voljni stvarno se posvetiti pomoći, ostati uz nas i pokazati stvarnu empatiju, zaslužuju naše poverenje i zahvalnost. Takvi odnosi često su ti koji se razvijaju u najdublje i najznačajnije veze koje ćemo ikada imati. 
Iskušenja u životu često dolaze u obliku velikih životnih izazova. Svaki od tih trenutaka služi kao test za sve nas. Oni koji nas ne napuštaju kad je najteže, koji ne odustaju kad nam je potrebna pomoć, pokazuju svoju pravu prirodu. To su ljudi koji su spremni da prepoznaju bol i patnju, a ne samo da površno izraze saosećanje. 
Kada se suočimo s izazovima, postajemo svesni važnosti prisutnosti i podrške. Pravi prijatelji su oni koji nisu samo tu da slave naše uspehe, već su uz nas i kada padnemo. Oni ne postavljaju pitanja ili ne kritiziraju nas u najtežim trenucima, već nude ramena za plakanje i ruke koje će nas podići.  Ponekad je teško shvatiti da su iskušenja u životu dar, a ne kazna. Ona nam pomažu da procenimo naše odnose i izgradimo čvrste veze s onima koji su stvarno vredni našeg vremena i truda. Kroz teške trenutke, našim životima ulaze ljudi koji će ostati uz nas bez obzira na sve. Ti trenuci pokazuju da nisu svi odnosi isti i da se istinska vrednost prijateljstva meri u trenucima kada je najteže. Na kraju, ispitivanja kroz koja prolazimo u životu služe kao filteri koji nam pomažu da prepoznamo ko su naši pravi prijatelji i oslonci. To što nas netko podržava kad je teško pokazuje dubinu njihove odanosti i ljubavi. Upoznajući ljude na ovaj način, učimo više o sebi i o vrednosti odnosa koje gradimo. Da bismo imali čvrste veze koje izdrže test vremena, trebamo biti spremni i sami ostati uz one koje volimo, čak i kada je najteže. Tako, dok se suočavamo s iskušenjima koja nam život donosi, zapamtimo oni koji ostaju uz nas i u najtežim trenucima su oni koje trebamo čuvati i ceniti. U tom procesu otkrivamo ne samo prave prijatelje, već i pravu snagu i otpornost koju nosimo u sebi.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

27.09.2024.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

 

Zaslužuješ sve!

 

Da me neko pita šta bih poručila maloj sebi to bi definitivno bilo da više volim i pošujem sebe. Već duže vreme učim da sebe volim bez ograničenja. Takvu kakva jesam. Uvek ima mesta za napredak, ali sve je u glavi.

 

Nema šanse da vas bilo ko voli ako ne volite sami sebe. Ne zaboravite. To je osnova svega. Svih osećaja, želja, snova i nadanja. Ne morate ama baš ništa u životu osim da volite sebe i radite na tome da budete srećni. Da dete u vama bude ponosno! Skoro sam pročitala rečenicu: „Ne mogu da odustanem, nosim nečije detinjstvo u svojim rukama.” To me je jako pogodilo! Svi dugujemo sebi da budemo srećni i da se borimo koliko god da je težak put! A jeste, verujem da jeste. Prosto, život nije za sve isti. Tačno je da svi imamo probleme, ali na nekoga se baaaaaš obruši sve što može. Da ne nabrajam, svi znate na šta mislim. E baš u takvim okolnostima smo u obavezi da sa sobom pričamo nežno i sa najvećom količinom ljubavi! Jer to zaslužujemo. Svako od nas je predivan i poseban na svoj način! Sebe treba tretirati kao da si ljubav svog života. Zaslužuješ sve što želiš, vrediš mnogo, mnogo više nego što misliš i sve što te sada muči jednom će proći. Zadatak svih nas je da ostanemo jaki i borimo se. Bolji dani dolaze. Evo ih.

 

Govorite i mislite o sebi lepo, najlepše, jer tako učite druge ljude kako da se ophode prema vama. U početku nije lako, ali kasnije postane potpuno normalno i prihvatite to kao istinu, što zaista i jeste.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

27.09.2024.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

 

E, baš takvi ljudi

 

Premalo se priča o dobrim ljudima, a ima ih, ima, veruj mi. Pravi su melem za dušu. Možeš potpuno opušteno o svemu da im pričaš bez ikakvog straha, ili grča u stomaku.

 

Neće te osuditi, ismevati. Saslušaće, posvetiće ti punu pažnju. Prepoznaćeš ih lako, po svom osećaju nakon poziva, poruke i vremena provedenog sa njima. Shvatićeš da utiču na tebe da budeš još bolji čovek, da rasteš i razvijaš se kao ličnost. Nisi ni blizu one osobe odranije. Ti ljudi te neće ostavljati za kasnije. Pitaće kako se osećaš, jer ih, gle čuda, zaista zanima. Ako osetiš mir, to je to. Taj osećaj ne mogu baš verodostojno da opišem. Jednostavno, znaćeš da su ti ljudi od Boga blagoslov i dar. Dobijaš nagradu zato što si i sam dobar čovek. Jer, zaista, dobro se dobrim vraća. Uvek bilo i biće. Nema potrebe da se pitaš čemu to, jer znaš da ti zaslužuješ njih i oni tebe. Naučiće te da ljudska dobrota i te kako postoji, iako možda na momente prestaneš da veruješ u nju. U najlepšem i najčistijem svom obliku. Vratiće ti veru u ljude, u prijateljstvo. Ma u bilo šta. Dobićeš opet krila da ostvaruješ snove. Uvek ćeš od njih čuti: „Glavu gore! Samo napred, možeš sve.” I znaćeš da je iskreno, direkt iz srca. Ni trena nećeš sumnjati u to. Teško je danas pronaći takve ljude...ali... Ponekad oni pronađu tebe. Kada se najmanje nadaš, pojavi se takva osoba u vašem životu. Nisam ni ja verovala dok se nije desilo.

 

Hvala ti Bože. Da kažem milion puta malo je. Svesna sam šta imam i čuvam to. Mnogo znači. Teška su vremena a (poneki) ljudi još gori. Ako u svom okruženju imaš bar jednu osobu koja je melem za dušu, čuvaj je. Srećan si čovek. Izgovori bar ponekad naglas koliko ti znači takvo prijateljstvo i ta osoba.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

27.09.2024.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

 

Moj pogled na život i svet

 

Svaka osoba ima drugačiji pogled na svet. Svako teži za nečim za što se nada da će mu život učiniti lakšim i lepšim. Tako i ja. Svako veče se pitam koja je svrha života. I za što zapravo ljudi žive jer gledajući druge, vidim ljude koji imaju svoja nadanja, bol radi gubitka ljudi koje su voleli, ali i strah da ih ne napuste oni do kojih im je stalo. To sve i sama osećam. I bojim se sveta jer je tako velik i zastašujuć no i dalje ga želim videti celog, u svoj raskoši koju mi može pružiti. Svet je pun različitih mogućnosti i svaka osoba se trudi pronaći svoj put i mesto pod srećnom zvezdom. No šta nakon toga? Razmišljajući o životu uviđam kako mi je draže usredotočiti se na optimističnije stvari u životu, razmišljati o budućnosti.
Vidim se kao osobu koja ima potrebu pomagati drugim ljudima, onima koji ne znaju postupati dobro jer su u životu iskusili samo gorčinu. Svet je pun groznih i sebičnih ljudi, ali i onih koji su posebni po svojoj dobroti i hrabrosti. Mislim da svaka loša osoba pronađe svog anđela čuvara, tj. osobu koja će je vraćati na pravi put i pokazivati joj kako postupati časno i nesebično. Svi pokušavamo ostati zapamćeni u smislu da nas se voljeni sećaju i govore lepo o nama. To je jedino što nam ostaje, uspomene i sećanja. Želim doprinieti boljoj budućnosti i stvaranju boljeg sveta, mesta za lepši život. Ono što me zabrinjava je činjenica da se takvih, pozitivnih ljudi u budućnosti ljudi neće sećati, neće ih biti briga i ubrzo će, bojim se, pasti u zaborav. Nikada neće moći razumeti postupke, osećaje i razmišljanja onih humanih koji kroz život prolaze ostavljajući trag na ljudskom srcu tako da mi na kraju preostaje samo jedno pitanje: Zašto zapravo živimo?! kada na kraju životnog puta svakoga od nas ostaje samo jedna bleda, crno-bela fotografija.

 

Moj pogled na život je vrlo pozitivan. Smatram da svako u svom životu može postići sve što želi. Naravno, mora uložiti i nekakav trud, ali trud se na kraju uvek isplati. Mnogi ljudi u svom životu imaju različite ciljeve, ili snove samo što ih većina ne ostvari. U životu možemo puno toga postići. Mnogi se boje da neće uspeti te odlučuju, ne pokušavši, odustati. Ne trebamo se bojati grešaka koje bismo mogli učiniti u životu. Svaka nas greška približava cilju. Životni vek nije prekratak. Puno toga možemo učiniti samo u nekoliko godina. Što je nekoliko godina u odnosu na celi život?
Kao što se ne trebamo bojati grešaka, ne trebamo slušati ni tuđe savete. Uvek će se naći bar jedna osoba koja će nam reći da nešto ne možemo ili da to nije za nas. Ne moramo biti kao i svi ostali – prosečni. Zapravo, svako od nas je drugačiji samo što nas društvo s vremenom „nauči“ da budemo prosečni. Nikada nije prekasno za novi početak. Zato ciljeve i neostvareni snove u životu trebamo ostvariti što pre jer vreme prolazi i nikoga ne čeka. 
Dakle krenimo sa životom.
Svet je prekrilo sivilo. Ima sve manje ljubaznih, ljudi su postali pohlepni. Retko ko će pomoći. Više se nikome ne može verovati. Da sada kažem kakvi su mi planovi u životu, neko bi mi rekao da imam bujnu maštu, a kako je rekao Albert Enstein: „Mašta je bitnija od znanja.“ Neki ljudi odustaju od svojih snova jer ih niko ne podržava u tome no smatram da se nikada ne sme odustati, treba se izboriti za sebe. Sve više ljudi pada u depresiju, a zašto?! Zato jer se sve, ali sve počelo bazirati na izgledu i materijalnom stanju. Nije dobro imati predrasude jer ti na kraju pomogne onaj za kojeg se najmanje nadaš. Samo se nadam da svet neće biti tako grozno mesto kako ga sada vidim. Svaka osoba živi u svom svetu, u to nema sumnje. Verujem da se pogledi na različite stvari menjaju s našim raspoloženjem i našom dobi. Dok sam bila mlađa mislila sam da je svet beskrajno velik i prepun savršenih struktura. Bio je to predivan osećaj. Svaki novi kutak sam doživljavala kao avanturu, kao lov na neotkriveno blago. Šta se dogodilo? Počela sam odrastati i shvatati da svet nije tako savršen. Život i svakodnevica su mi postajali sve jasniji, kao da je neko naglo strgnuo zavesu s prozora. Naravno, nisam uvek videla samo loše stvari. Postojale su i one dobre koje bi mi ukazale na svetlost u istinskoj tami. Danas pokušavam što vedrije gledati na svet trudim se pronaći tračak šarenila i odagnati sive tonove. Nastojim da mi svaki dan bude nova prilika kako bih pronašla ono dobro u svetu.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

27.09.2024.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

 

Ljudi i život

 

Život je okrutan. U životu treba imati puno prijatelja na koje se možeš osloniti kada su ti potrebni. Danas je život jako težak. Puno je siromašnih i gladnih i niko nikome ne pomaže kada mu je najpotrebnije. Danas se svi svađaju, ratuju, ruše- nikako da se pomire. Neki misle da će doći do 3. svetskog rata. U svetu je situacija takva da retko ko pomogne nekome i svako je sam sebi najvažniji. U svetu treba naći prijatelje koji će ti pomoći, ali kojima ćeš i ti isto pomoći. Na život gledam tako da sam uvek srećna i optimistična, ono što je loše, trudim se popraviti na bolje.  Naš život je jedna slika predstavljena kroz nit misli, osećanja gde je ljubav duboko utkana u našu srž, gde je lepota nedostižni ideal a mi jedna sekunda u satu. Naši postupci određuju ko smo tokom života, i sav trud i napor da budemo večni se ruši kada sekunda prođe i postanemo samo broj. Nema nas više, a iza nas ostaju uspomene koje blede i padaju u zaborav. Postavlja se pitanje zašto su ljudi humani? Zašto smo dobri? Da li zbog težnje da se odslikamo u očima drugih ljudi ili duhovna lepota koja gori u nama nije dovoljna? Ne može se jasno odrediti. Često ljudi govore da su se vremena promenila, da su ljudi izgubili svoju ljudskost i da mladi imaju iskrivljenu sliku života i morala i da subjektivno gledaju na svet. Možda se ipak vremena nisu promenila, već samo ljudi. Kada bi čovek radio ono što je njegova dužnost, uprkos posledicama, preprekama, opasnostima i pritiscima ljudska svest, moral i lepota života bi se odslikavala u našoj duši, našoj želji i težnji ka humanosti, jer samo kada je duša čista i isksrena to je najveća humanost koju ljudi mogu da pruže. Zato je čoveku potrebna katarza. Potrebno mu je da odvoji svoje telo i dušu da se pročisti i fizički i duhovno i da obnovi svoju istinu i svoje delo, i jasnim glasom svoje duše pokaže lepotu svog, života, i pokaže da postoje stvari koje se ne mogu kupiti, i za koje, ma koliko novca imali, čeznemo ako ih nemamo. Zato je važno da humanost nastane iz naše želje za lepotom i istinom i iz naše spoznaje da činimo pravu stvar, ne za druge, već za sebe. Ako se svojim delima hvalimo onda to vredi samo u očima drugih ljudi. Ljudi su istinski dobri, kada su istinski srećni. Nesreća kvari srca i ruši karaktere i retko je bilo ljudi koji su odoleli otrovima nesreće i produžili da vole, cene i pomažu drugim ljudima. Čini nam se da smo nepoznati pesnici koji sanjaju slavu i uspeh, a ne slutimo da se sebičnost izdiže iznad ljudske težnje, kreće, razume i oseća i uništava sve oko nas.
Mudri ljudi su govorili da kada za nešto otvorimo oči to obično znači da smo za nešto drugo zatvorili. Često zatvaramo oči za istinu. To je najveći problem čoveka. Često ne vidimo sve jer ne želimo da osetimo bol koja se preliva i obuzima naše biće, deo po deo kida, truje i pravi od nas živu senku koja ogorčeno hoda. Ne smemo biti ogorčeni ljudi jer je svaki čovek jači od zaborava, mržnje i smrti ako svojim vrlinama i delima pokaže svetu suštinu ljudskog postojanja. Ovde nije važno kako se neko zove, niti kojoj veru pripada već šta je uradio za sebe i za svoj život.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

27.08.2024.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

 

Praštaj

 

Koliko ste puta zamolili nekog drugog za oproštaj? Znate li? Koliko ste se puta izvinjavali i kada niste bili krivi? Osećaj je taj koji vas je naveo da tražite oproštaj jer smatrate da je neka vaša reč ili postupak mogao da povredi tu osobu.
Ako ste tako nešto „uradili” drugome, imate jaku potrebu da se izvinjavate ne bi li vam bilo oprošteno. Da biste bili u miru sa sobom i ostali u dobrim odnosima sa tom osobom. To je potpuno ispravno, ali da li ste se ikad zapitali koliko puta niste bili fer prema samom sebi? Jeste li ikada od sebe tražili oproštaj? Jeste li? Ako je odgovor ne, želim da znate da bi i te kako trebalo sebe da zamolite za oproštaj. Da, da. Za to što ste dopuštali da vas tretiraju loše, što ste sebe krivili za sve i svašta, što se osećate loše kada postavite granice... Ponekad mislite da niste vredni i da ne zaslužujete sreću i lep život? Izvinite se sebi, istog trena!! Sada, bez odlaganja! U svakom trenutku morate biti svesni sebe i sopstvene vrednosti! Bez obzira na trenutne okolnosti, jer one nisu vaša krivica. Ne može niko od nas baš na sve da utiče i nije uvek do nas, mada bi bilo fenomenalno da jeste. Sjajni ste baš takvi kakvi jeste, a ukoliko postoji nešto što VI, samo vi želite da promenite (karakterno ili fizički) učinite to. Zbog sebe, samo i isključivo zbog sebe. Izvinjavajte se sebi redovno jer dok pazite da ne povredite druge veoma često to činite sebi... Lepo i nežno se ophodite i razgovarajte sami sa sobom. Niste ni za šta krivi i zašlužujete da vam se ostvare želje, bilo da su velike ili male. Zaslužujete sve! Nema na čemu.

 

 

Vodite svoje bitke, znam. Nekad iz njih izađemo kao pobednici nekad ne. I to je apsolutno u redu. Oprostite i čestitajte sebi svaki dan, čak i kada se osećate kao gubitnik. Proći će. Sve je u redu i biće još bolje. Samo nežno, ne uzimajte baš svu krivicu ovog sveta na sebe. Praštajte sebi mnooooooogo toga, da biste bili u stanju da oprostite i svetu.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

27.08.2024.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

 

Skloni se

 

Svima naiđe period kada samo želimo da se maknemo od svega i svih. Lično bih to nazvala isceljenjem. Da „rane” zarastu i duša se oporavi. Ko nije iskusio ne zna koliko je lekovito.

 

Nekada je sasvim dovoljno da zavšiš obaveze za taj dan ili nedelju i da ne radiš ništa drugo. Da se ne javljaš na telefon, ne izlaziš... Ako ti je tako došlo to je potpuno u redu. Skloni se od svega što ti smeta, ne prija, rastužuje ili opterećuje. Ili, ne mora ništa od toga da bude. Jednostavno ti je došlo da se makneš i taj osećaj je baš super! Osećaš kako puniš baterije... Nauči da se nikome zbog toga ne izvinjavaš!!! To je tvoje pravo i niko tome nije kriv, naprotiv! Potrebno je tako nešto svakome od nas s vremena na vreme. Radi šta ti se radi ili prosto – nemoj ništa! Sve četiri uvis ili šetnja u šumi sam/a sa sobom. Restet organizma i duše. Čišćenje i produhovljenje u svakom pogledu. Nekad se jednostavno moraš skloniti od drugih da bi došao/la sebi. Sam/a biraš da li je to sloboda u kojoj svaki atom tebe uživa ili samoća zbog koje se osećaš depresivno i usamljeno. Prosto, na svetu postoji dva tipa ljudi koji definišu to kad si sam sa sobom i ne razmišljaš ni o čemu. Nekom je najlepši osećaj a drugima ropstvo. Sve je to normalno, gledajmo samo da što manje osuđujemo jedni druge. Različiti smo i u tome je sva lepota.
Negde sam pročitala citat: „Mutna voda se najbolje razbistri ako je ostaviš na miru” i to mi se mnogo dopada. Ostavite i sebe na miru, bar ponekad. Ume baš da prija.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

27.08.2024.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

 

Moje juče, danas i sutra

 

Često postavljam sebi ista pitanja koja se odnose na moju prošlost i budućnost, na ono što se desilo i šta će se se desiti. Nakon toga, shvatila sam da se ne fokusiram na to što se trenutno dešava s mojim životom. Mislim da bi svaki čovek trebao da nauči iz prošlosti, da živi u sadašnjosti i da se nada budućnosti.

Pitam se puno puta da li vredi misliti o tome šta se desilo u prošlosti, i šta bi trebalo da se desi, ili šta bi uradila kako bih mogla da vratim vreme unazad i promenim je. Ili šta ću uraditi u budućnosti kako bih došla do svojih ciljeva. Ljudi mislim da greše jer troše svoje vreme, koncentraciju i energiju mnogo više na prošlost i na ono što će se desiti, a da pri tome nisu svesni šta se dešava trenutno oko njih. Uspesi i padovi koje smo imali u našim životima nisu se desili u prošlosti ili u budućnosti, već su to rezultati naših odluka koje smo doneli u sadašnjem vremenu. Odnosno sadašnjost je onaj ključ ona raskrsnica gde će nas odvesti. Sadašnjost je put koji nas je doveo iz prošlosti na osnovu odluka koje smo tada doneli u sadašnjosti. Iz ovog razloga mislim da puno ljudi greše kada troše puno svog vremena na ono što je bilo ili ono što se možda nikada neće desiti. Zato mislim da bi svako trebao da uživa u sadašnjem trenutku, uživa u svemu onom što se dešava. Bude prisutan u svakom momentu i uživa u tome. Da bude svestan svega što se dešava oko njega. Jer, koliko smo više prisutni i svesni odluka koje ćemo doneti, toliko ćemo znati zašto je prošlost bila onakva kakva je, i na osnovu naših odluka koje donosimo znaćemo kakva će od prilike biti naša budućnost.

 

Prošlost je naša istorija, budućnost je misterija, ali sadašnjost, tj danas, je naš poklon života, zato se i zove sadašnjost. Zato moramo da živimo danas u sadašnjem trenutku, i uživamo u svakom momentu jer jedino ona postoji, ona je tu i ona je istinita. Od nje zavisi šta će se desiti s nama, od nje je zavisila naša prošlost.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

27.08.2024.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

 

Život je borba

 

Kažu, s godinama se navikneš na patnje, očvrsneš, nisi tako osetiljiv kao pre na nemilosrdne pljuske života. No što sam starija mene svaki šamar boli dublje, intezivnije, jače, a za svaki se oporavak hvatam grčevito poput utopljenika za splav nakon beskrajnih sati plutanja. Kao da mi otpornost slabi, a duša želi reći – Hej živote u redu je, shvatam, samo malo popusti.

 

Dok si mlad, nisi svestan šta sve život može, čak i kad te u mladosti udaraju, ponos ti neda da se slomiš, žestoka nada da je život ipak nešto više od dva reda tuge i reda sreće.
Dok si mlad misliš, kad porastem bolje ću ja to, mudrije, opreznije, nisam slabić koji odustaje i kod najmanje prepreke.
I nisi. I hoćeš, bolje. Mudrije. Opreznije. I baš zato i boli jače. Jer kakvim se god sposobnostima naoružala – život i dalje ostaje život. I dalje boli. I dalje ti servira jela koja ti baš ne prijaju i najradije bi ih zaobišla. Ali ne ide to tako. Bez boli nema napretka, nema rasta. Izlizana fraza, ali istinita.
Sećam se vremena kad sam bila dete. Sećam se donekle svojih razmišljanja, dečijeg stava prema životu, onog verovanja u čaroliju postojanja, osećaja uzbuđenja – jer kad porastem mogu baš sve, svet samo mene čeka. Taj je osećaj bio prisutan čak i kad sam bila nesretna i tužna, jer sam duboko verovala u magiju života i po koji loši događaj nije imao moć da to moje verovanje zaseni.
I kad je bolelo, dramili smo, videli kraj celog sveta zbog propusta u tek malenom deliću istog. Pa opet, brzo smo se dizali na noge, i visoko uzdignute glave krenuli dalje. Tvrdoglavo. Ponosno. Prepuni života.
Većina ljudi kad ih pitam šta je za njih život, odgovara sa uzdahom; Život je borba. Važno je pronaći onu prokletu ravnotežu, prihvatiti život takav kakav jeste njegove uspone i padove, ne vezivati se za ishode. Kako bi bilo pokušati nešto drugačije? Kako bi bilo kad bi prestali pružati otpor mislima i stvarima koja nam se događaju u životu? Kad bi pokušali borbu zameniti prihvatanjem? Staviti ovo stanje duha visoko na našoj listi prioriteta?
Zašto je borba ta koja se smatra odlikom jake osobe, a prihvtanje se pripisuje slabićima, kad ono što prihvatimo nestaje puno brže i bezbolnije u usporedbi sa borbenim stavom koji tako žarko i ponosno prihvatamo? Prihvatiti nešto ne znači odustati od nečega, prestati raditi na nečemu što želimo. Nedavno sam negde pročitala divnu rečenicu:
"Prihvatnje je stanje duha, a ne prestanak delovanja." Prihvati svoj život onakav kakav jeste. Čak i ako nisi zadovoljna sa njim u ovom trenutku. Prihvataj sve svoje tuge i patnje, kao i sve svoje radosti i sreće. Ne opiri se, ne suprostavljaj se, jer tvoj otpor u slučaju patnje produžuje tvoju tugu, a vezivanje u slučaju sreće stvara novu patnju kad sreća odluči privremeno napustiti odaje tvoje duše. I što si tada nego neko ko zapravo ne živi? I ko je nesretan jer je u konstantnom sukobu s onim što mu je svemir stavio na raspolaganje kao najprirodnije odelo u koje svoj život može obući.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

27.07.2024.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

 

Želja

 

Želje su čudna stvar. Drže nas budnim, a kada se ostvare lakše zaspimo. Osetimo treperenje u stomaku ali i potpuni mir. Vrlo često ne umemo a i ne želimo da ih objasnimo drigima. One su lična stvar i ne tiču se nikoga osim nas samih.

 

A veoma je interesantno kako o željama svako ima svoje mišljenje. „Ma super ti je to, samo napred!” Ili: „Hahahaha, ma važi, baš će tebi to da se ostvari. Zašto bi baš tebi od svih ljudi na svetu? Maštaj umerenije”, itd. I ja se mislim: „A što bih? Što sam ja manje vredna od drugih da mi se ne ispuni?” Zato ih ili u potpunosti zadržavam za sebe, ili to nešto zna maksimalno dvoje ljudi kojima baš, baš verujem. Većina ljudi se „hrani” ismevanjem drugih. Po mom mišljenju podsmeh je gori od najstrašnijih uvreda i iza njega se krije najteži oblik zlobe. „Ma baš ćeš ti da budeš najbolja u svom poslu, kako da ne!” A ja ćutim i vredno radim na tome. I zamišljam... Od toga živim i kada sam dobro i kada posustanem. A bude takvih dana. Ne zbog ljudi, jer sam u godinama kada mi je jedino važno ko kaže, a ne šta kaže. Lako je pričati. Najlakše. A kada bi bilo ko od takvih obuo vaše ili moje cipele i prošao našim putevima... Eee... Tu je ključ. Verovatno ne bi preživeo ili bi veoma brzo odustao. Želje su pokretač, okidač. I ne postoje granice. Ako možemo da zamislimo, možemo i da ostvarimo. Često napominjem da ništa u životu što dobijemo lako ne umemo da cenimo i ne traje dugo. A kada se ostvari nešto što dugo želimo i na čemu vredno i predano radimo, ponos i sreća koju tada osetimo traju zauvek.
Samo napred, usudite se da poželite najbolje za sebe. Na šta god da ste pomislili sada – ostvariće vam se. A ako baš želite da sluštate ljude oko vas, neka to budu oni koji vas inspirišu i podržavaju vaše želje. Ma koliko lude bile. Moguće je i pronaći takve ljude i ostvariti takve želje.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

27.07.2024.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

 

Ne moraš

 

Nameće nam se sve i svašta već samim rođenjem. Okolina, sredina u kojoj odrastamo nameću nam svoja uverenja i razmišljanja. Uradi to ili nemoj, jer znaš... Tako mora. Tako treba. Ispravno je/pogrešno je.
Usvoji osnovne navike, lepo vaspitanje i kulturu. Ostalo kroji kako ti je volja. Živi kako želiš, radi ono što voliš, voli koga srce odabere. Ljudi će uvek pokušavati da se umešaju. Tada pokaži svoju kulturu i vaspitanje. Neka dve stavke uvek i zauvek budu na visokom nivou. To se broji i to je bitno. Ućute se nekulturni kad im se potuku svi argumenti. Izgube se, ne znaju gde je levo. Neka ih. Njihova je muka što su (mahom) takvi. Nisu svi, stvarno nisu. O njima ćemo posebno. Dakle, ne moraš ništa što ti kažu da se mora. Baš ništa. Svako ima svoju meru sreće, prioritete i to samo treba poštovati. Nije teško, a pomislićeš milion puta da je do tebe. Nije, veruj mi. Puno puta ćeš čuti da nisi po meri drugih. Nasmej se samo i nastavi. Živiš svoj život, pobogu, ne tuđi. Sa osmehom kreni u sve svoje borbe, tugovanja, radosti, slamanja i sastavljanja... Sve je to život. Sunce uvek izađe i kiša prestane.
Pomenuh kulturu i vaspitanje kao nešto što bi trebalo da ti bude obaveza pred samim sobom. Ali postoji još nešto i namerno sam to ostavila za kraj. Moraš da budeš srećan, jednostavno moraš. Gde god da si, šta god da radiš, maksimalno se potrudi da si srećan i ispunjen. To duguješ sebi.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

27.07.2024.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

 

Život

 

Život… Mnogi su pokušavali da opišu šta je suština života. Ali ipak, svako od njih ima svoj ugao gledišta na život. Za neke od njih, on je težak, surov i nemilostiv, i to oni uzimaju zdravo za gotovo i čekaju na sudbinu da odigra svoju ulogu. S druge strane, tu je druga polovina ljudi koji život shvataju kao izazov. Za njih je život šaren, sladak, iako imaju uspone i padove, oni to posmatraju kao uspeh. Ako mene pitate, život je lep, ali ne i uvek lak. On je takođe pun problema, i ti problemi su rezultati toga da izazvov dođe u sukob s hrabrošću. Ta borba je melem koji čini bol podnošljivim. Daje nam šansu da vidimo u stvari koliki smo mi borci, i bez obzira koje rezultate dobijemo, mi nastavljamo da živimo.
Život je veliko čudo! Ali ono čudo kada dođemo do određenog rezlutata, bilo da je pozitivan, ili negativan, trebalo bi svako da to posmatra ’’to čudo’’ kao uspeh; da se dobije pouka od toga, da se od svojih uspona i padova nauči za sledeći put i nadati se pozitivi. Nije ni čudo što izreka kaže ’’Gde ima života, ima i nade’’. Ali, um je centar svega. On kontroliše naše misli i verovanja. Mi smo krojači svoje sreće i kako mi posmatramo život, onakvog ćemo imati. Uvek treba imati nadu i pozitivan stav kako bi nam život to vratio. Bez obzira na privremene padove, treba biti hrabar i videti onu svetlu stranu života. I ako se nađemo u mračnom tunelu, ne trebamo misliti na tu tamu, jer je to trenutno. Trebamo misliti na onu svetlost koja nas čeka na kraju tunela. U životu je isto tako. Ne znamo kada ćemo i kako ćemo nešto dobiti, ali trebamo znati da on ide dalje i da ponekada one šanse koje nam pruži, i ako mi ne prihvatimo, da se nikada ne vrate, a ipak moramo ići dalje i tragati za novim. Čovek koji ne greši on nije živ čovek. Greške su najbolji njegovi prijatelji. Oni mu daju moć i snagu da nastavi dalje i bude uspešniji u onom što radi. Lepota života je različita, u zavisnosti koje ga oči posmatraju. Sada se ponovo vraćam na početak, um upravlja kako čemo posmatrati život. Da li ćemo gledati onu tamnu stranu, ili onu drugu koja je svetlija, lepša, pozitivnija, gde je moć u nama a ne u onom što se desilo u prošlosti. Da, loša, ili dobra prošlost su svakako deo života, ali ne i ceo život. Zato je život trajan bez obzira koliko se on osipa i troši, on se na neki način nadoknađuje, popunjava i traje. Život je tako jednostavan, a ipak mnogi ljudi žure i propuste šta žele da postignu u životu. Ne treba se žuriti, treba ići korak za korakom. Svaki korak treba da bude pravilno planiran pre nego što se pokrene. Ja idem ka tome da mi život bude jednostavn, za razliku od drugih ljudi. A, da li znate zašto? Život je da se uživa, da se borimo, smejemo, tugujemo, plačemo, radujemo se… jednom rečuju bez obzira šta god mi uradili sa životom on ipak mora da teče dalje.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

27.07.2024.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

 

Mladosti, daj mi krila

 

Prvo poglavlje našeg života pripada upravo mladosti. U tom poglavlju su zapisane sve faze naše zrelosti, ludosti, uspeha i neuspeha, prva ljubavna priča, prva suza i razočaranja. Mladost ne sačinjavaju godine, jaka fizička snaga, ‘’vrela krv u venama’’, želja za avanturom; mladost jeste duh našeg postojanja. Bez nje, naš život bi tekao nekim drugim putem.

 

Puno nas kaže: ‘’Mladost ludost’’, i smatramo da je mladost samo jedan period našeg života koji je privremen. Sada za sebe mogu reći da je mladost stanje našeg uma i duše. Ona nestaje samo ako mi sami zaboravimo na svoje ideale i zapostvimo svoj avanturistički duh i radoznalost za otkrivanje tajni sveta. Kada se sve to dogodi, mi zapravo zapostavljamo mladost i svoju filozofiju života, a zamenjujemo nekom drugom ideologijom i nekim novim pravilima. A onda posmatramo neke druge generacije kako prolaze kroz sve ono što smo mi doživeli. Gledajući njih, mislimo da jesmo napredovali u životu i da se pored njih osećamo kao stari mudraci. Čovak kada je mlad ne plaši se ničega, ne boji se posledica i radi ono što mu srce govori. Puno ljudi je zahvaljujući toj hrabrosti, promenilo zauvek svoje živote. Dok drugi krive mladost za sve neuspehe. Korejska poslovica kaže: ‘’Kad starac pogreši, kaže se da je sišao s pameti; kad mlad čovek pogreši kaže se da još nije došao pameti.” Mladalački propusti uvek su opravdani time da još osoba nije spremna da zrelo razmišlja, zato i kažemo za nju da još nije došla pameti i da je oprostljivo šta god da je uradio. Ali, ja ne mislim tako. Verujem, da to nije samo jedna etapa našeg života i da čovek kada je mlad, on je više motivisan, žedan znanja, spremna na sve da dođe do svog cilja. Dok čovek koji sebe ne smatra da je odrastao i zreo, mnogo se teže odluči za bilo kakve promene i a svojim životom ide sigurnijim, ali dužim putem.
Mladost čoveku daje krila. S tim krilima je mnogo lakše doleteti do svog cilja, a pritom putovanje do cilja uvek je zanimljivo, uzbudljivo, avanturističko i vremenom svakom od nas postaje anegdota.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

18.12.2023.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

 

Šta ako?

 

Ne možemo znati šta nas čeka sutra. Nije do nas, prosto, tako je Bog odredio. Ima i dobih i loših dana, sa mnogo tuge i sreće „u paketu”. Nekad nas emocije preplave i to je u redu, ali i to mora proći. Ništa u životu nije isključivo crno, ili belo, naprotiv. Jedno bez drugog ne ide.

 

Život ume da bude baaaš komplikovan, slažem se. Neretko deluje kao da nema izlaza onda kada on pokaže zube, ili kada nas obasja zrak sreće mi mislimo da će zauvek trajati. Neće. Po mom mišljenju to jeste surova činjenica, ali evo na primer ja maltene od rođenja sebi ponavljam da sam dobila upravo ovaj život jer sam dovoljno jaka da ga živim. I to mi pomaže, drži me. Pomislim i ja da upravo taj život nije fer, ooo da. Ali, nekako se dogovorim sa sobom pa ta faza tugovanja i besa ne traje dugo. Uspevam da se oduprem i iskobeljam već 30 i kusur godina. Pa se posle zapitam: „Šta ako bude i bolje nego što su rekli da će biti? Šta ako naučim da se nosim sa situacijom pa okolnosti i nemaju baš mnogo prostora da se šepure i odluče da se potpuno preokenu i promene na bolje? Šta ako neka dugoočekivana vest na kraju bude i lepša nego što joj se nadam? Šta ako sve bude dobro?” Kakve god nedaće da su vas snašle sada i u ovom trenutku, znajte da će proći. Prevazići ćete ih. Deluje nemoguće? Upravo zato ćete pobediti. I nije neka pobeda ako ne pamtite put kojim ste do nje došli. Budite strpljivi i videćete da i te kako vredi.

 

Polako, udahnite duboko. Biće sve u redu. Dajte sebi prostora i vremena da se naviknete i steknite naviku da se s vremena na vreme dooobro ispričate sa sobom. Šta ako baš to pomogne? Šta ako bude bolje nego što očekujete? Sutra, prekosuta ili za sat-dva. Nikad se ne zna, a nije ni važno. Važno je da nas sve zajedno u ova teška vremena ne napusti vera u bolje sutra. Za ostalo ćemo lako.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

18.12.2023.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

 

Čuvaj se...

 

Nekad je baš ono za šta nas ubeđuju da je tako i nikako drugačije, upravo suprotno. Bilo da je u pitanju neka dijagnoza ili druga životna situacija koja je vama bitna. Nije važno šta je u pitanju, bitno je samo da li vama znači, ili ne. Danas svi daju sebi za pravo da znaju sve i što je najgore, da osuđuju i prosuđuju, odlučuju o tuđim sudbinama.

 

Nije to baš tako lako. Treba znati proceniti šta ćemo slušati i i kakvim mislima i emocijama ćemo se prepustiti. Ne možemo birati kakve ljude ćemo upoznavati, ali možemo izabrati one koji će sa nama ostati, a ostalima lepo poželeti srećan put. Važno je da biramo, da slušamo sebe i znamo šta nam odovara i prija. Pritom, uopšte nije bitno šta o tome misle drugi ljudi. Važan je taj osećaj iznutra. Čuvajte sebe, dragi ljudi. Čuvajte se toksičnih ljudi i odnosa, nisu svi ljudi dobronamerni ako su surovo iskreni. Neretko se tu krije bezobazluk epskih razmera. Ne pitajte kako znam. Čuvajte sebe od misli koje ničemu ne služe. Čuvajte se neispunjenih očekivanja jer vas mogu uzeti pod svoje i progutati. Ljudi će vam svašta govoriti a vi birajte šta ćete slušati, za svoje dobro. Vi ipak najbolje poznajete sami sebe. Zaštitite se u bilo kojim okolnostima, mislite na sebe. Kad svi odu vi ostajete sami sa sobom. Zbog toga je važno da se potrudite da budete dobro u svakom smislu... Čuvajte se, zbog sebe i svih koji vas vole. A mnogo ih je, sigurna sam. Teško je zaštititi se pod ovolikom halabukom oko svega i svačega. Ali je ključno i neophodno. Posle ćete biti zahvalni sebi. Neki ljudi će popustiti pod pritiskom a vi ćete s ponosom isticati šta ste sve idržali, preživeli i na kraju potpuno preboleli i krenuli dalje. Možete, znam.

 

Svako ima svoj način da se zaštiti i odbrani. Pronađite svoj, trebaće vam kad-tad. Neće biti lako, ali još je teže biti potpuno bez štita u svetu kakav je današnji. Stoga, otkrijte i primenite. Jako je važno. Čuvajte se, zbog sebe i svih koji vas vole.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

 

18.12.2023.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

 

Sevap

 

Kada kažemo sevap, to je kad pomogneš nemoćnom, ili siromašnom i ne trubiš o tome gde god stigneš. Na svim društvenim mrežama stalno iskaču razni citati i mudre misli. Ljudi to dele, komentarišu i obožavaju autore istih. Ne daj Bože da se nešto i pročita od tih autora, pisaca. Ne, lakše je ovako, klikneš, podeliš i gotovo. Ispunili smo svoju današnju kvotu milosti i potrebu za mudrošću. Nego, nisam o tome htela, ovo mi je bilo onako usput. Svaki drugi citat, video klip, ili misao je o dobroti. Svi se, ili bar većina, koliko sam primetila, odmah uhvati za to, kao muva na lepak. Odmah mi se pale crvene lampice, blinkaju i bibiću biip….biiip…biiiip. Tu nešto nije u redu. Zašto se dobrota toliko priziva, ako je ona u nama? Čim se o nečemu toliko priča, to je nešto što manjka. Ako nam je za dobrotu, samilost, ili milosrđe potreban ”marketing”, hmmm, mrka kapa. Biće da smo mnogo zagudili u nedobrotu.

 

Dobrota bi trebalo da je sasvim normalna stvar, kao kad kažeš ”dobar dan”. Ona o kojoj nije potrebno ni pričati, ni pisati, ni pevati. To bi trebalo da je nešto što se podrazumeva. Nema tu mesta prizivanju. Barem je to tako u mojoj glavi.
Iako svi mislimo za sebe da smo dobri ljudi, da smo spremni da pomognemo drugima, da ih saslušamo, da pokažemo brigu i saosećanje, da se žrtvujemo, nešto tu ne štima. A biće da smo zaboravili te “zastarele” vrednosti. Sve mi se čini da je sebičluk i okupiranost sobom, zauzelo mesto svemu ostalom.

 

Ematija, ili saosećanje sa drugom osobom, negde je nestala, ili je ima, ali u poprilično smanjenom izdanju. Vreme koje neko izdvoji za Vas/nas to je najveći kompliment koji neko može da vam da. Ovo nisu moje reči, pročitala sam u velikom delu Marka Aurelija ”Razgovori” ili ”Meditacije” kako ga još prevode. Svima koji nisu pročitali eto jedno, jako dobro štivo staro skoro dve hiljade godina, koje se čita i danas. Ni u jednom momentu nije izgubilo na bitnosti svakodnevnog života, našeg odnosa prema njemu i ljudima koji nas okružuju kako tada, tako i danas.
Da se vratim na sevap. Svako malo mi misli odlutaju, urone u neke slične teme, i tu onda nema kraja. Sevap je pomaganje i nesebično davanje. Toliko mnogo načina ima kojima možemo da pokažemo da smo uz nekog. Da nam je stalo. Da smo spremni da pomognemo. I pritom nema potrebe za onim, ja sam ovo i ja sam ono…tom i tom! Pustimo neka empatija zauzme svoje pravo mesto i otera sebičluk za sva vremena. Čak sam skeptična i prema onoj frazi – pomozi pa će ti se vratiti. Možda i jeste tako, ali ja ne mislim tako. Pomažeš zbog toga što znaš i osećaš da je to važno i da je to jedino ispravno, a ne zbog toga da bi ti se vratilo.

 

Ako u sebi osetimo zadovoljstvo i ako se posle učinjenog dobro osećamo, onda smo na pravom putu. I nema tu udaranja na sva zvona. Ne, to se tako ne radi, jer to je onda skretanje pažnje na sebe i na svoje postupke, valjda zbog toga da drugima pokažemo kako smo mi dobri, ili šta već, a to nikako nije suština. I nemojte da nas na sevap moraju podsećati citati i mudre misli sa društvenih mreža! Nemojte da budemo licemeri, jednostavno, budimo dobri.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

 

18.12.2023.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

 

Svetionik

 

Mnogo puta u životu nam je bila potrebna ta mala svetlost. Ne da bi nam rešila nagomilane probleme, nego da nam otvori novi, ili samo malo osvetli već prisutan put. Da nam pokaže da svetlosti uvek ima, čak i kad je najtamnija noć i kad ne znamo u kom pravcu da krenemo. Kada smo ranjivi, nesigurni i kada imamo osećaj da nas život baca tamo-vamo, bez ikakvog reda, taj daleki maleni treptaj, uvek nagoveštava nešto dobro. A pojavi se, kao da nam nešto klikne, ili kad neko pucne prstima. To je tren koji menja stanje u glavi. Ponekad nam je potrebno samo malo više vremena i strpljenja. Nema pravila i niko, baš niko ne zna kada će da se pojavi taj klik, ta malena svetlost. Meni to izgleda kao kad nam neko skloni veo ispred očiju. Nisu u tom momentu svi problemi rešeni, ali se nazire nešto novo, drugačije. Kao kad na polovini dugačkog tunela, kada se već pitamo, ima li ovaj tunel kraj, ugledamo izlaz, pa odahnemo.

 

Bez mnogo razmišljanja, sledimo put, znamo da je u tom pravcu, baš tamo odakle se svetlost pojavljuje, baš tamo je potrebno da idemo. Kada su duše izgubljene, kada je sve ispremeštano i čini se, nikad više ništa neće biti na svom mestu, svetionik kao dinosaurus, izroni iz tame. Ponekad je nama potreban taj klik, a ponekad smo mi nekom drugom, možda čak i nesvesno, osvetlili potreban prostor i odjednom sve je bilo jasno, prepoznatljivo i pouzdano, a prepreke više nisu izgledale nepremostive.
Odgovorni smo za svoj put i svoj razvoj, pa i kada malo zapnemo i imamo užasno loš period, mudrost, koju, sigurna sam, svako od nas ima, postaje sposobnost da preokrenemo situaciju u svoju korist. Na tom drugačijem putu ne znamo šta nas čeka pa se zato i ustručavamo, ali svesni smo da uprkos svemu moramo da koračamo dalje i pažljivo, korak po korak, dolazimo do malog zacrtanog cilja, a posle nekako sve krene lakše.
Život, to je život koji pred nas stavlja izazove koje mi možemo i moramo da prihvatimo. Neka to bude i jedna avantura kojom dokazujemo sebi, da možemo prevazići čak i najteže stvari.

 

Postajemo tako svetionik i nekom drugom, taj postojani simbol snage koja, kada je udružena, još jače i svetlije pokazuje prepreke i kako ih zaobići.
Po Jung-u svetionik ima simboliku putokaza, osvešćivanja problema i sagledavanja situacije iz nekog drugog ugla. Znam da je u današnje vreme kada imamo super moderne navigacije, svetionik, odraz nekog prošlog, davnog vremena, i da je potpuno prevaziđen. Ipak, ono nešto romantično u meni, vraća me u vreme gusara, hrabrih mornara i kapetana brodova, koji su se u tamnim, crnim noćima oslanjali samo na tu treperavu svetlost koja ih je vodila u sigurnu luku.

 

I kao što plamen jedne obične, male sveće, ili čak iskre od šibice može da raspali ogromnu vatru i da osvetli put stotinama ljudi, tako i iskre duševne topline i primer dobrote mogu korenito da izmene živote, poglede na svet i sudbine ljudi oko nas. I baš zbog toga. Biti svetlost za ljude koji nas okružuju, isto je kao i ovaj svetionik koji i u najtamnijim noćima i u najstrašnijim burama, nastavlja jednako da svetli.dalje stoje čvrsto i dostojanstveno. Naići ćemo na našem putu na njih, to je sigurno, a tada ćemo se obradovati. Znaćemo, ako nama u tom trenutku svetlost baš i nije potrebna, nekom drugom sigurno jeste.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

28.11.2023.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

 

Nije moje

 

Svi mi dobijamo lekcije kroz život, hteli mi to ili ne. Jednostavno je tako. Neke umeju da budu baš teške i žestoke. Ali vremenom shvatimo da sve te lekcije dođu u pravom trenutku u sa razlogom. Na primer, ja sam u poslednjih nekoliko godina shvatila šta sve nije moje.

 

Ponašanje drugih ljudi nije moje ponašanje. Mnogo njih me je na razne načine prevarilo i izigralo. To nije do mene. Nemam ja nikakve veze sa tim. Iako je bilo veoma bolno, prošlo je. Krenula sam dalje i shvatila da je baš tako i trebalo da bude. Nije moje ni mišljenje ljudi o meni, ili nečemu što je povezano sa mnom. Ma kakvi. Ali sve manje mi smeta jer tu pokazuju ko su i šta su. Maske same padaju, ništa na silu. Nisu moja ni izigrana poverenja ni neispunjena obećanja, ili prezrivi stav. Ništa od toga nije moje. I ja sav sigurno nekog povredila u životu, a da to i ne znam. Ono što je sigurno – nisam to uradila namerno. E, tu je razlika između mene i te nekolicine ljudi. Nema veze... Svakom svoje, a možda i najgora kazna za takve osobe je što za sebe misle i govore da su dobri ljudi. Sve dođe na svoje, olupa se o glavu kad–tad. Ja nikoga ne mrzim, jednostavno nisam sposobna koliko god me povredili... Ne umem i ne bih mogla da živim sa tim. Dovoljno je strašno što su takvi kakvi su. Moje je nešto drugo – da naučim da oprostim ama baš svakome i nastavim da širim ljubav gde god da se pojavim. To neki verovatno nikad neće razumeti, a i ne treba, jer taj put nije njihov, već moj. Samo moj. Nije lako... Ali znam da mogu pobediti gorčinu koja se u meni godinama taloži. Kako i da ne budem ozlojeđena nakon svega? Ipak, radije biram osmeh. Pa makar bio i kroz suze, sa zubima stisnutim od nemoći. Neretko se pitam, zašto, bre, sve na mene? A onda se setim da sam dovoljno jaka da preživim sve i da sigurno dolaze bolji dani. Tada ću biti i te kako svesna da sam ostavila sve iza sebe i da sam ovo sada neka nova ja. Puna radosti, boja, života, sunca, mora, muzike i ljubavi prema svima. A ljudi kao ljudi, ako treba da budu tu biće, a oni što im to smeta, neka ih. Samo ostavljaju prostora za one prave, što ljubavi što prijatelje. Baš onako kako svako od nas zaslužuje.

 

Vaše je, kao i moje, da istrpite udarce. Svako od nas bije svoje bitke. Zadržite osmeh, vedrinu i ljubav u sebi! Širite je! Ljudi neće znati šta ih je snašlo kada vas sretnu. Pogotovo oni koji su samo želeli da vas gledaju kako tonete. Teški dani će proći i sve će biti i mnogo bolje nego što je bilo, ne pitajte kako znam.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

28.11.2023.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

 

Pokaži da može i drugačije

 

Svet je postao mračan, siv i tmuran poput novembarskog kišnog dana. Hladno je, vetar snažno duva i nema ni naznaka od sunca. Svako ima svojih briga, tuđe ga ama baš nimalo ne zanimaju. Ali... Kako da promenimo sve(t) ako niko neće da počne prvi?!

 

Nikom nije lako, slažem se. Komplikovano je i teško, ali ja sam uvek verovala i naglas govorila da je tako slađe. Šta će ti uspeh ako ne pamtiš put do istog? Uspeh, sam po sebi, vide svi. „Ej, blago njoj! Ona baš ima sreće u životu.” Uglavnom ljudi misle da je lako postići nešto, ostvariti želje. Ali... Put je taj koji se računa. Po putu ćeš pamtiti taj uspeh, taj novi grad... Nebitno šta, jer svako ima svoju definiciju uspeha i života koji želi da žive, tu obrazac ne postoji. I to je potpuno u redu. Pustim druge da žive svoj život a ja ću svoj. Samo ne želim da na tom putu izgubim sebe. Svoje vaspitanje i kulturu, iskru radosti, sreće, dobrote razumevanja i empatije. I biće sve u redu. Ne volim sve ljude... Naprotiv. Život me naučio, šta ću. Ali ih pošujem... Tako sam vaspitana, da dajem svetu ono čega danas sve manje ima. Kulturu i vaspitanje. Pa da se nadam da će se vratiti u modu. Ne mislim da sam nešto posebno, ne. To bi trebalo da bude normalno. Takođe, želim mnogo više radosti i smeha među ljudima. Opuštenijeg života. Da je okej reći: „Idem. Potreban/a sam sebi, moram da se opustim i uživam... Vratiću se kad osetim da sam dobro i kad se „napune baterije.” Biram da prkosim tmurnom svetu i teškom životu. Da pronađem jedno zrno peska koje je roze boje, pa ću kasnije naći plavo, zatim jarko žuto, zeleno, crveno, dok maltene svi vide samo sivilo peska pa se pitaju otkud. Probaj, pa ćeš videti. Treba ti čarobni štapić? Nosiš ga sa sobom i u sebi, oduvek. Veruj mi.

 

Budi ti ta/taj koja/i će na svom primeru pokazati da može i drugačije. Raduj se muzici, svetu i životu. Pokaži empatiju i ljubaznost na delu! Obasjaj sve(t) svojom dobrotom. Podrži druge i njihov uspeh, pruži ruku baš zato što mnogi podmeću nogu. Ti znaš koliko truda i neprospavanih noći se krije iza uspeha. Kaži: „dobar dan, izvini, volim te i hvala.” I odmah ću ti reći... Nisu to (svi) ljudi zaslužili, ali to nije ni važno. Važno je samo odnekud početi.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

 

28.11.2023.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

 

Otvorena i iskrena

 

Takva sam odmalena, otvorena i iskrena. Naivno, možda, ne znam. Samo, ne u onom smislu – ma, sve ću da ti istresem u lice pa se ti misli, apsolutno ne. Nikada drugima ne istresam “istinu”, ali baš nikada. Mnogi odmah pomisle na to, ali ja tu, u stvari, podvlačim crtu i mislim isključivo na sebe. Prema drugima, pogotovo prema prijateljima, sam potpuno iskrena i ne krijem svoje misli, niti osećanja. I nije mi problem da kažem – jeste, teško mi je, potrebna mi je pomoć. Želim da razgovaram, ili ne želim da razgovaram, ali bih s tobom i sad, da ćutim. Takođe, nije mi problem da kažem – želim da se smejem i zabavljam, i to onako da me želudac zaboli, da se zacenim od smeha. Jer, ne možeš se sa bilo kim ni smejati onako gromoglasno, otvoreno i od srca.

 

A onda, kako je vreme prolazilo, godine se nizale, postadoh zrelija, ne mogu reći i pametnija, možda mudrija. Nekako sam shvatila da to što sam ja iskrena prema drugima, to baš i nije u obrnutom slučaju. Ljudi su zatvorene priče, kriju emocije, kriju tugu, kriju sreću. Sve nešto kriju i daju na kašičicu. Rekla bih, da me neko pita, a ne pita me – nije fer. Kod mene , sve na izvol’te, tuga i sreća, problemi i neproblemi. Sve u zavisnosti, kako mi se šta dešava. Računam, prijatelji smo, kome ću da kažem sve onako kako jeste, ako ne njima. Pomalo se razočarah. Prikočih.

 

Otvorena i iskrena, da, ali debelo pazim u toj svojoj iluziji da ne povredim bliske ljude. Drugim rečima pazim šta govorim, pogotovo, ako je potrebno o njima nešto reći. Kapiram ja sve, vrlo često već i posle prve rečenice, ali ćutim, ne zalećem se. Nekada sam možda to i radila. Iskreno kažem moje mišljenje, vremenom sam shvatila da ljudi, čak i oni bliski, ne žele istinu. Verovatno je negde i sami znaju, pa nije potrebno još neko da im doliva ulje na vatru. A shvatam i previše, valjda neka intuicija, pa sam posle ljuta na sebe što shvatam i znam. Ponekad mi se čini da sam stara duša koja ima toliko mnogo iskustava, da gotovo svako može negde da primeni. Otud i znanje, a i mudrost. Doživiš, proživiš pa ti je onda lako da ukapiraš i kod drugih, ali ti drugi to neće. Shvatam i to, oni žele svoje iskustvo, žele svoj doživljaj, pa onda oćutim i saslušam.
Znate, slušanje je velika stvar. Svi volimo da nas drugi saslušaju, onako mirno, bez upadanja u reč, s razumevanjem, a toga je malo. Više nam znači da nas neko sasluša, nego da nam pametuje i ne daj Bože, govori kako i šta moramo da radimo. Zbog toga više ne upadam u zamku iskrenosti, mač je to s dve oštrice. Ma zamislite samo, dođe vam drugarica sva ozarena, jer je kupila nove cipele, a vi joj istresete onako “iskreno”, ružne su. Kakav gaf. Treba li nam to, pa ne, naravno da ću reći, iako mi se možda i ne sviđaju, baš su super. Mislim, ako je ona srećna zbog tih cipelica, pa zbog čega ja da joj kvarim taj trenutak.

 

A da se vratim na moje razočaranje u odnosu na iste te ljude, to me je, u stvari, poguralo da sve ovo napišem. Koliko sam ja otvorena i iskrena, toliko su drugi, upravo suprotno, duduše ne svi, da se ne ogrešim. Ovi upijači tuđe energije, uredno gutaju svaku moju reč. Čini mi se ponekad i površno, ali ipak dovoljno da mogu da osuđuju i sude. Samo, ne rade jedno – ne otkrivaju sebe. Kalkulišu. Ovo ću da kažem, a ovo neću, jer ako kažem sve tako, kako je – možda i ja grešim, možda ni ja ne mogu da se snađem u nekim situacijama. Možda sam luzer, neeeeee.

 

Mogla bih još da pišem na ovu temu, onoliko, ali čemu, rekla sam sve što sam htela. I opet sam bila otvorena i iskrena. Imam i konkretnih primera oko sebe koliko vam duša želi, ali neću ih nabrajati. Ostavljam to neiskrenim žderačima tuđe energije. Nadam se da je suština shvaćena. Što se mene tiče, biću i dalje otvorena i iskrena, u svim svojim emocijama. Neću kalkulisati. Biću tužna, vesela, biću gubitnik, ili najveći sreković koji postoji, ali biću ja, svoja ja. Iskrenije je.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

28.11.2023.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

 

Svetlost

 

Svetlost je nešto što nosimo duboko u sebi i samo od nas zavisi koliko ćemo je pustiti da živi. A često smo zabrinuti, često nismo ni svesni koliko je ona važna i koliko nam daje. Pre nego što sam počela da pišem bila sam puna sumnje, nisam znala da li su to moje mladalačke neispunjene fantazije koje su mi se cepale pod prstima poput iznošene tkanine, a onda sam pomislila, neka, ako ne probam, nikada neću saznati.

 

Postoje ljudi koji žele da ugase našu svetlost tako što omalovažavaju naše reči i negiraju naše postupke, naša nadanja i naše snove. Često su to ljudi koji ne veruju u sopstvenu svetlost, odnosno, moraju da unište tuđu da bi došli do svoje. Da li su to egocentrični ljudi ili pak, narcisoidni ljudi ne znam tačno, ali tu su negde u toj korpi, gurnuti na dno svojim ogromnim ličnim nezadovoljstvom pokušavajući da zasvetle jedino kada pokažu svoju tamu i svu svoju bespomoćnost. Gušiti tuđu svetlost, da bi se istakla svoja, oh, kako je to gnusno.

 

Svetlost se gradi, ona se uči godinama, i samo se dodaje, sa svakim novim iskustvom, jedan po jedan sloj. Kao kad stavljate fil na tortu, pa ako je više filova potrebno staviti, onda morate sačekati i bez žurbe, strpljivo stavljati sloj na sloj, a da se ne pomešaju. Kada se jedan ohladi, onda ide drugi, i tako redom. Jedino na taj način svi ukusi zadržavaju svoja svojstva, a kao rezultat dobijemo pravi erupciju ukusa, zadovoljstva i sreće. E sad, tortu i filove ne možemo praviti baš svaki dan, ali svoju svetlost moramo i možemo uporno i strpljivo iz dana u dan da gradimo.
Samo takvom istrajnošću postajemo svesni činjenice da smo i mi, baš kao i svi drugi zaslužili entuzijazam, osmeh i toplinu. Neko će sad možda pomisliti, to je nedostatak samopoštovanja, ili samopouzdanja. Naravno, kad nam se u životu sklope u vrlo kratkom periodu neke loše stvari, onda se i te kako zabrinemo za svoj zdrav razum, a sumnja u nama poprima nenormalne razmere. Kada smo na dnu svašta se dešava u našim glavama, emocije tada dobijaju žestoke šamare, ali jedno moramo da znamo, proći će. Loši periodi baš kao i dobri periodi dolaze i prolaze, to je ciklus koji čini mi se moramo da poštujemo, ali ne smemo i da ga slepo pratimo. Kada je sve dobro, reči i nisu potrebne, a kada je loše, malo se pritajimo, sklonimo i sačekamo. Ni na najveći pljusak nećemo izaći, ako nam baš nije nužda, pa zar nije tako? Sve ovo postoji u raznim oblicima i odnosima, roditelji-deca, supružnici, prijatelji, poznanici, poslovni partneri. Svesno, ili nesvesno podmetanje klipova pod noge jako je destruktivno. Preti čak da uništi i najsamopouzdaniju osobu na svetu. Ovde možemo upotrebiti i izraz, manipulacija, jer ako se to svesno radi, onda smo upotrebili pravi izraz, a ako se radi nesvesno, onda je u pitanju nametanje ega i narcisoidnosti. Tada nastaje pravi psihološki ringišpil sa najmračnijim mestima duše.

 

Sve zavisi od tačke naše ranjivosti u datom trenutku. Što smo više na dnu, to je lakše nama upravljati i nametati nam neke stvari koje su u normalnim okolnostima za nas potpuno strane. Postoje, naravno osobe koje zaista imaju slabo, ili nikakvo samopouzdanje, samo, sada ne govorim o njima, to je sasvim jedna druga priča.
Svetlost, to je ono čime se danas bavimo, univerzalna i samo naša. Ako dovoljno poznajemo sebe shvatićemo da je ponekad teško izvući je na površinu, ali isto tako znamo da je ona tu i da joj je potrebno samo malo vremena, a i truda sa naše strane. Možda se samo na tren umorila, poklekla i malkice zadremala.

 

I sama sam imala trenutke kada sam želela da delujem odlučno, čvrsto, nepokolebljivo, drugima sam baš tako i izgledala, a jedva da sam imala kontrolu nad sopstvenim telom. Vremenom stvari dolaze na svoje neko drugo, novo mesto, a svetlost počinje da se nazire. U početku u nekim tragovima, sitnim predznacima, slabašnim koracima i muklim vapajima. A onda se osnaži, možda joj pomogne poneka topla reč, zagrljaj ili stisak ruke, u svakom slučaju razumevanje je presudno. Ponekad su za to zaslužni bliski ljudi, a ponekad neko koga jedva i da poznajemo. Ponekad nas baš bliski ljudi guraju nazad u tamu, kao da ne žele da zasijamo ponovo, a to je loše i ružno.

 

I upravo zbog toga, nemojte, nikada i nikome, dozvoliti da guši vašu svetlost, jer svi smo mi zaslužili taj suncem obasjan trenutak koji, ako ga pažljivo negujemo i ako naučimo da ga vratimo kada se izgubi, mnogo znači, jer je to nešto što gradimo sopstvenim snagama, nešto bez čega ne želimo da živimo i nešto po čemu smo, svako za sebe, jedinstveni i autentični, a to je ono što nas čini ponosnim.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

28.10.2023.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

 

Ne daj da te ubede u suprotno

 

Naš mentalitet je takav da si vazda nešto „kriv/a”. Ako ti je lepo što ti je lepo kad je sve otišlo dođavola, ako je naišao težak period što samo mračiš, nasmeješ li se nemoj tako glasno, svi te okolo čuju, zaplačeš kada se skupi sve, ju, Bože sačuvaj, to je sramota! I tako unedogled... Zavisi kome šta smeta u datom trenutku.

 

Tu sam da vas razuverim i daj Bože pomognem da shvatite da ste posebni baš takvi kakvi jeste. Niste krivi ni za šta. Ni što vas je neko prevario i izdao – njima na obraz, ni što vam je lepo... Ako je lepo, neka je, neka bude još lepše! Ako je loše dajte sve od sebe da budete strpljivi i koliko god možete ubeđujte sebe da će brzo proći. Svetu ionako nikada nećete ugoditi, stoga udovoljite sebi! Ne znači da ste loš čovek ako vam se desilo nešto loše, ili vas je neko povredio. Skoro sam sigurna da to niste ni zaslužili, ali... Dešava se. Niste krivi što ste poverovali onima koji si vas izneverili. Apsolutno niste krivi... Ljudi umeju da budu takvi. Verujem da su oni duboko u sebi veoma nesrećni pa se zbog toga tako ponašaju prema vama. Niste dužni da „popravite” baš sve ljude oko sebe. Učinite koliko možete, ali moraju i oni sami da se potrude. Ne dajte na sebe, čuvajte svoj mir i negujte ljubav prema sebi. Zaslužili ste da imate svoj mir, da volite i budete voljeni. Treba da budete jako dobri prema sebi – zaslužili ste. Uvek o sebi govorite u superlativu, pre svega pred ogledalom. Smejte se glasno, onako od srca! Plačite ako vam se plače! Pričajte sebi da radite najbolje što možete i da će kad-tad biti bolje. Jer hoće. Svaki trud je dovoljno dobar, vi ste dovoljno dobri, ponoviću – baš takvi kakvi jeste. Upamtite sve ovo i ne dajte da vas ubede u suprotno. Kada se budete sviđali sebi i drugi će vas više voleti i ceniti!
Ta ljubav prema sebi je jedna od najtežih i najvažnijih lekcija u životu, iz mog ugla. Jednom kada je u potpunosti savladate, posle je samo nadopunjujete i uvek je pamtite. Ponavljam, niste krivi ni za šta i zaslužili ste da živite onako kako želite, da ostvarite sve svoje snove. Kada sebe uverite u to, kockice se same slažu.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

28.10.2023.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

 

Ono što najviše želiš već imaš...

 

Često čujem od ljudi, ti si uvek dobro raspoložena. Da vam odmah kažem nešto, niko nije srećan i raspoložen 365 dana u godini, pa ni ja. Samo sam tip osobe koja se u sebe povuče kada je najteže. Niti bilo ko može da mi pomogne, niti to želim. Treba mi mir. Kad se saberem osetićete ponovo moje prisustvo. Lupetaću, bodriti vas u vašim bitkama i izazovima, zasmejavati... Ceo paket.

 

I nije da ja ne želim pomoć, da mislim da neko drugi nije dovoljno dorastao mojim mukama, nego jednostavno ne osećam olakšanje kada kažem odmah šta me muči. Reći ću u nekom trenutku sigurno, ali to je uvek tek nakon što sam se ja presabrala u svojoj glavi i procesuirala svaki detalj onoga što se dešava. Obično nakon dva do tri dana. Možda je to teži put...Nema veze, moj je. Meni je tako najbolje. Ne trebaju meni neprijatelji, ono što ja u svojoj glavi stvorim Hičkok ne može ni da zamisli! Zamislim ja tako svašta pa mi bude stoput gore nego što stvarno jeste. Misli su opasno oružje, ako se ne „programirate” tako da vam služe. Sednem i kažem sebi, dobro, situacija nije laka. I šta ćemo sad? Hajde da vidimo šta možemo da uradimo da bude bolje... Polako, bre! Nisi ti baš za sve kriva, nisi najgora. Trudiš se, biće bolje, dobro je. Diši, smiri um, saberi se. Super si, možeš da preguraš ovo... I tako unedogled. Sebi moraš biti najbolji prijatelj, podrška, ljubav, vetar u leđa. Ko će, ako ne ti? Kako da te neko voli ako ti ne voliš sebe? Učiš druge da te vole i poštuju tako što ti ceniš i voliš sebe. Svakakvih ljudi ima. Njima na obraz, ti se trudi da ne izgubiš sebe i svoj osmeh. Onaj iskreni, ne zamaskirani. Ako si nešto zamislila, idi ka tome. Ne moraš nikom pričati, ne treba niko da to razume jer je put samo tvoj. Zaslužila si da ti se ostvari baš svaka želja i hoće. Samo nastavi da veruješ...

 

Ovo važi za svakoga ko pročita tekst. Možete sve. Zaslužujete sve. Sebi budite ono što vam najviše treba... Nije lako, ali odustajanje je još teže. I nikada ne prestajte da sanjate. Šta je život bez velikih želja i snova? Budite sigurni da vi niste ono što vas trenutno tišti. To je samo još jedan malo teži test koji ćete položiti. Jako zagrlite sebe i govorite ono što želite da čujete. Ogromna snaga i bezuslovna podrška koja nam svima treba nalazi se u nama samima.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

28.10.2023.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

 

Moj pogled na život i svet

 

Moj pogled na život i svet u kojemu živim je poput neke nedovršene priče, ili bajke. Kroz život prolazim kroz mnoge situacije, uspone i padove. Znam da život nije lak i da se moram prilagoditi svakakvim situacijama. Moram verovati u sebe i svoje snove. Moram verovati u one reči „ja to mogu, ja to hoću!“ Nikad ne smem odustati u nameri da ostvarim svoje ciljeve. Ponekad mi loše krene i izgubim nadu za sve, a onda sam sebi kažem „smiri se, duboko udahni, slušaj svoje srce i razum i kreni dalje.“ Ponekad napravim i velike greške, zbog kojih se posle kajem, ali znam da sam na svakoj svojoj grešci puno toga naučila i shvatila. Znam da u svetu u kom živim i nije sve tako crno. Imam svoju porodicu s kojom se zabavljam, veselim, proživljavam svakakve događaje i to me raduje. Znam da nisam sama i da imam nekoga ko me vodi kroz moje puteve i teši me. Zato kada sve sagledam život može biti težak, dosadan, tmuran, a s druge strane pun veselja, pesme i zabave. Život moramo voleti i prihvatiti takav kakav je, slagati se s ljudima, međusobno voleti i poštovati bez obzira na njihove mane i vrline jer život je jedan i nikada ne znaš kada će nam od koga trebati pomoć. Zato kroz život moramo koračati snažno i istrajno verovati u svoje snove i želje s osmehom na licu i veru u bolje sutra.

 

Svi volimo da se smejemo, pevamo, plešemo…ponekad i plačemo,takav je život.
Volimo more, šumu, planinu, da pričamo o lepim danima iz prošlosti i da se družimo.
Sviđaju nam se kuce, mace, ptice…
Volimo da volimo i budemo voljeni!
Imamo prijatelje, uživamo da putujemo, lenčarimo, gunđamo; Ljubav nam je svima potrebna kao voda, bez koje nema života. Tako i ljubav, ona mala, velika, predivna koju dajemo i dobijamo.Želimo da nas neko pohvali, ili kaže neku lepu reč o nama.

 

Volimo da gazimo bosi po pesku ili travi, uz kaficu da opletemo po nekom, hah onako slatko, trudimo se da budemo humani, plašimo se bolesti, hoćemo pobede i malo manje poraze, čitamo knjige, gledamo filmove, slušamo muziku, brinemo oko raznoraznih stvari.
S vremena na vreme se zavučemo u udoban kutak, zaronimo u svoje misli i uživamo u samoći, imamo svoje strahove, racionalne i iracionalne, ponekad grešimo, ponekad uradimo dobru stvar, volimo dobru klopu i piće, i povremeo da budemo deca, nekad smo tužni, nekad veseli, ljuti, melanhonični, euforični, ili pak zahvalni.Kad smo tužni, tražimo da nas neko zagrli, ili uhvati za ruku, potapše po ramenu, da nabacimo neku novu krpicu i bez griže savesti uživamo u tome.

 

Kakav god da je ovaj život, mi ga želimo, jer imamo samo jedan, možda ga trošimo dobro, možda ne. Ponekad se kajemo zbog propuštenog, a nekad pravu stvar uhvatimo u pravom trenutku i tada smo ponosni na sebe, volimo da mislimo lepo o sebi, a ponekad i duboko sumnjamo u svoje sposobnosti, oduševimo se kada dobijemo nekakav poklon, a i sami da poklanjamo, i tada nestrpljivo očekujemo reakciju, uz jutarnju kaficu, obično smo namćori, a onda nas, nenadano jedna sitnica vine u nebesa, i svi smo u prolazu, i pomalo se uplašimo toga.
Kad pogledam sve ovo, u suštini, smo jednaki, ili nismo? Tako je sve jednostavno, a često i komplikovano. Izbor je naš.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

28.10.2023.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

 

Prave vrednosti

 

Nismo zaboravili prave vrednosti. One nikada nisu i nikada neće biti materijalne prirode. One su neopipljive i uzvišene, one su dragocene, i one su bogatstvo u nama. Golim okom ne možemo da ih vidimo. Izgubile su se u ovom vremenu, u ovom trenutku našeg bitisanja? Nisu, samo su skrajnute. Tu su, u nama, oko nas. Moramo da ih probudimo i vratimo na mesto koje im pripada. Moramo da se vratimo prapočetku ljudske rase, ljudske prirode, postojanju i opstanku. To mesto je temelj. Trenutno, kažem samo trenutno, zato što ne mogu i nikada se neću pomiriti sa primitivizmom u njegovoj najgoroj formi, a koji je prevagnuo u ovim lošim godinama. Dodatak jedan, sa stanovišta sociologije, primitivizam se opisuje kao društveni odnos u prastarim, drevnim, prvobitnim društvenim kulturama, koje su imale, iako manje civilizovane od današnjeg čoveka, svoje zakone, pravila ponašanja i bile bogate duhovnim vrednostima i to poštovale. Ovde, međutim govorim o drugoj vrsti primitivzma, vezanu za velike urbane sredine, za današnjicu gde primitivci smatraju da će uz obezvređene načine ponašanja na najlakši način doći do uspeha kod šire mase, urušavanjem osnovnih postulata ljudskih vrednosti. Nadaju se da će njihov primitivizam biti prepoznat kao avangarda i napredak. To sam videla i naučila iz medija, te moćne alatke današnjice.
Ne želim više da budem deo te plasirane prljavštine koja nam se svakodnevno vrti pred očima. Dovoljno je da samo uključimo TV, pročeprkamo po društvenim mrežama i već smo deo te mašinerije, koja guta i nameće. Smišljena i zloupotrebljena sa zadatkom obezvređivanja ljudi, njihovog dosadašnjeg načina razmišljanja i nametanja priprostog, prepunog neznanja i po trenutnim merilima ispravnog ponašanja. Mediji u službi mračnog, lošeg, nedostojnog! Ugasila sam TV odavno.Ne želim više to trovanje i podsticanje na nečoveštvo, gde je čovek – čoveku vuk.
Neka budem i glupa, i naivna, ali ovde podvačim crtu, slediću sebe i one vrednosti za koje smatram da mene, jedinku, a kao deo ljudske rase mogu održati na površini.
Od porodice i usađenih porodičnih vrednosti, apsolutno sve polazi. Porodica, dom – to je temelj. Ima nas mnogo koji na ovaj način razmišljamo, možda se čini da smo u manjini, možda smo nepopularni, ali to je samo sada. Nećemo stati na tome. Borba protiv vetrenjača nikada nije bila laka. Naći ćemo mi svoje mesto i podići ćemo prave vrednosti na onaj nivo koji im pripada. Dobrota je prezrena, odnosno obezvređena. Sve te uzvišene i neopipljive vrednosti ljudskog duha poput hrabrosti, poštenja, vernosti, bezuslovnog prijateljstva i ljubavi – danas su ismejane, nisu popularne. Važno je samo koliko ste ljudi prevarili. Ako ste prevarili mnogo ljudi i pritom zaradili, onda ste namazani i mnogo pametni. Time dobijate poene, i niko vas neće prezreti. Ili, ako to dovoljno dugo radite, čak i oni koji su vas prezreli, u početku, pristaće na to da ste uspeli. Danas su teze zamenjene, i u današnjem sistemu vrednosti, dobrota se graniči sa glupošću. To je pogubno, i zato ćemo platiti danak, a tada ćemo morati da se vratimo pravim vrednostima, jer su jedino one temelj ljudskog postojanja.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

26.09.2023.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

 

Koliko čovek može da podnese?

 

Život ume toliko da zagusti, iskomplikuje se i preokrene da stanemo i zamislimo se – kako ću dalje? Šta se ovo dešava? U trenu se desi, ne možeš ni da shvatiš ni da se snađeš... Misliš da je sva muka sveta pala na tvoja leđa. Ponekad bih volela da sam mašina, jer mislim da živ čovek ne može da izdrži toliko...

 

Teško je, slažem se. Ne da disati, steže toliko da skoro potpuno izgubiš vazduh. U tom trenutku, kada se „svi” problemi sruče baš na tebe, misliš da to stanje nema kraja i da nikada neće proći. U stvari hoće. Sve je dosad prošlo pa će i ovo. Znam da deluje kao da pričam u prazno, ali proći će. Potpuno neočekivano, niotkuda. Misliš, prošlo je samo od sebe... Ne, niti je došlo samo od sebe niti je tek tako prestalo. Došlo je do tačke kada misliš da nećeš izdržati i onda prestalo. Magija li je neka, šta je? Pa, moglo bi se i tako nazvati. Magija života. Prošlo je jer smo dovoljno jaki da izdržimo i da se izborimo sa svim što život sa sobom nosi. I ne zna čovek koliko je jak dok to ne postane jedina opcija. Ništa to nije tek tako i bez razloga. Ne moramo mi da znamo zašto i kako. Najvažnije je da je prošlo, a mislili smo da neće. Često smo do sada mislili tako pa nas je život razuverio. Zato kažem da je to magija života. I mnooogo je bitno da zapamtimo jednu stvar – ume da bude izuzetno teško, ali neće doveka trajati. Bićemo opet srećni, zadovoljni i radovati se životu. Razlog nam vrlo često i ne treba... Jer sreća je stanje uma, a život svakom da tačno onoliko koliko može da podnese. Ni mrvicu više. Dozvolite sebi da budete tužni i razočarani. To je potpuno u redu, u nekom trenutku će proći. Samo treba čvrsto verovati u proces... Bićete ponosni na sebe što ste izdržali. Nije to lako, nimalo, iako ovako „na papiru” deluje jednostavno. Kao neki recept za prevazilaženje teških momenata.

 

Čarobna formula postoji, ali svako ima svoj način, u tome je tajna. Svako od nas je dobio ovaj život baš takav kakav je, jer je dovoljno jak da ga živi. Podneli smo mnogo teških situacija do sada, i ove ćemo. Ništa ne traje zauvek. Pusti... Proći će. Dolaze bolja vremena. Uvek su došla, nema razloga da sada bude drugačije.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

26.09.2023.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

 

Smej se slobodno...

 

Još odmalena okolina u nama seje neki neobjašnjiv strah. Svojim uverenjima i raznim floskulama. Bar je tako bilo u mom slučaju. Duuugo sam se osećala prestravljeno kada čujem neke rečenice... Ne krivim ja nikoga, to smo apsolvirali – nisu znali bolje. Mi znamo da može i drugačije da se razmišlja. Potpuno je u redu i jedno i drugo.

 

Jedna od tih uverenja i rečenica kojih sam se još od detinjstva plašila je: „Nemoj mnogo da se smeješ, plakaćeš.” Kao da je smeh nešto veoma loše, što za sobom neizostavno vuče teret zvan nesreća. Ako ste i vi slušali tako nešto, molim vas da ostanete tu do kraja teksta... Idemo redom. Tuga i teški trenuci su sastavni deo života. Svako ih ima i to je prirodno. Nije normalno da smo svi u svakom trenutku dobro raspoloženi i srećni. Ali za sve postoji rešenje i rok trajanja. Ponekad je potrebno dosta strpljenja, ali sve dođe na svoje. Nema smeh ništa sa tim, tj. nećete kao po pravilu sutra plakati ako se danas smeješ glasno i od srca. Takvo pravilo jednostavno ne postoji. Baš naprotiv – smejte se kad god ste srećni! Glasno, od srca! Niko vam neće zameriti, niti vas osuditi. Sreća i smeh su „zarazni”, ljudi vole sreću i zvonak smeh. Kada se smeju i duša i srce! Neće se ništa loše desiti... Sreća se uvećava kada se deli, tako da... Samo napred! Dozvolite sebi da budete srećni i da se smejete iz duše! Smeh privlači još razloga za smeh... To upamtite. Tako je i sa svim ostalim. Važno je da se smejemo što češće, zbog sebe i svog mentalnog zdravlja... Smejte se slobodno, bez bojazni i preteranog razmišljanja „šta bi bilo kad bi bilo?”

 

Često čujemo da je strah samo u našim glavama... Treba da naučimo da ga se oslobodimo i da smeh nije loš... Dobrodošao je i mislim da je grehota vezivati ga za strah. Svima želim da imate trenutke kada se bezbrižno smejete. To treba da iskusi svaki pojedinac na planeti. Zaslužili smo to. U moru lošeg... budite zrno pozitivnog i ono će samo dolaziti i nizati se.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

26.09.2023.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

 

Idemo po dobrotu

 

Ako ovo nije vreme u kojem je potrebno prigrliti čoveštvo, dobrotu, solidarnost, razumevanje, a oterati sebičluk, bahatost, mržnju i podeljenost ja onda ne znam kad je. I da, slušanje sam zaboravila, teme se otvaraju same od sebe, čačneš jednu, a iza nje viri druga. Toliko su sve važne da ne znaš kojoj pre da se okreneš. Slušanje, da o tome sam krenula, ali nije to obično slušanje, to je slušanje srcem, da, da ono je najvažnije. A znate zašto, e pa zato što je to čista improvizacija, tu nema nameštenih odgovora koja ispalimo rafalno. Slušanje srcem iščeprka dobrotu iz dubina snishodljivosti, lažnih osmeha i nikakvog razumevanja.

 

Ako ovo nije vreme da pružmo jedni drugima ruku i kažemo, izvini što nisam imala vremena da te saslušam i što je još važnije, što te nisam razumela, ja onda stvarno ne znam kad je. Ego je podivljao, definitivno, ovo je njegovo vreme, toliko da nije u stanju ni sam sebe da sasluša, a ne nekog drugog. A slušanje nekog drugog je važno, to je misija koju možda jednom u životu dobiješ i ako ne odradiš dobro, gotovo je, padaš na tom životnom ispitu i nastaviš da se valjaš u kaljuži samodopadanja. Slušanjem i svoje granice pomeramo u dobrom pravcu, jer shvatimo da pored našeg postoje i nečiji drugi životi. Oni koji su isto tako komplikovani i veseli, tužni i prijatni, uspešni i problematični. Šarolike su sudbine na koje ne možemo da utičemo, ali možemo da ih saslušamo, pa i to nešto znači, ma, ne nešto, to je ogromno.
Naravno da je važno okrenuti se sebi i upoznati sebe, svoje potrebe, razmišljanja i delovanja, međutim iskustvenije je upoznati sebe kroz druge. Strpljenje bih ja i dobrotu da vratim tamo gde im je mesto, a to je na vrhu svih mojih prioriteta. Ako ne mogu da saslušam bliskog kada mu je teško, pa kakva sam, to je pitanje kojim je potrebno baviti se, a ne proučavanjem sebe kroz lajf kouč programe. Nemam ja ništa protiv njih, oni bi da zarade i to legitimno, jer se ljudi lože na takve stvari, a spremni su i da plate, ali ne shvataju, neke stvari su nenaplative. Sigurna sam da mnogima ovaj tekst neće biti po volji, jer Bože moj, šta iz ovoga možeš naučiti, po njima ništa, po meni svašta. Nije potrebno da ti tamo neko u pet koraka kaže kako da upoznaš sebe, samo obrati pažnju na svoje bližnje, osetićeš i sama u kom pravcu je potrebno da ideš.

 

Viđam otuđenost među ljudima i ne mislim da su društvene mreže krive za to. Mi smo postali nestrpljivi, pomalo površni i egocentrični u komunikaciji. Čak bez imalo sluha za nekog drugog osim za sebe, pa su tako monolozi postali novo sredstvo komunikacije, a to je neopisivo naporno i dosadno. Dvosmerna komunikacija, verujte to je pravi lek za dušu, jer ne možemo sami sa sobom stalno iste misli da vrtimo po glavi, ali kada ih podelimo s nekim, pravo je otkrovenje, a i razbistri se mnogo toga. Idemo po dobrotu u nama kroz druge, da li je to moguće, pa jeste, probajte. Egocentričnost polako prestaje da bude hit, ljudima su potrebni ljudi i presrećna sam zbog toga.

 

Posmatrati svet srcem, a ne glavom, iskrenije je, jer mešavina nemoći i poštovanja koju osetimo kroz dobrotu nesebičnih, razum stavlja u drugi plan, a razgali srce. Osećaj da nismo sami kao i saznanje da smo potrebni jedni drugima možda nas ujedini u težnji za čoveštvom, pojača solidarnost i vrati nas na put dobrote. Videti ono nevidljivo, to je najteže. Tu je potrebna mudrost očiju i osećaj iz dubine. Ako uspem u nameri da barem tren zastanete i razmislite o sebi, o nama, čoveštvu, strpljenju i slušanju, znaću da sam pogodila suštinu. Stoga, idemo da nađemo dobrotu.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

26.09.2023.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

 

Koliko svega, a topline?

 

Koliko progutanih reči, koliko neostvarenih snova, koliko neshvaćenih postupaka i koliko praznih priča. I, opet na početku. Bilo je potrebno mnogo loših stvari da se desi pa da me gurne u nešto novo i neizvesno.Hrabra? Ne prisiljena sam, trudim se, koračam, a koliko već sutra, možda prođem, a možda i padnem. I tako, dok se ja borim i mučim sa svojim demonima koji su tu pa su tu, neki drugi se naslađuju, ili čekaju da se spotaknem pa da onda mogu da me žale. Ne bih ja sad tu da kukam, ali mnogo istine ima u tome.

 

Malo je tu iskrenosti, dok si na dnu, suuper, eto savetodavaca na sve strane, ali kad uzmeš stvari u svoje ruke i ne želiš više tu rupu koja te vuče nego se mrdaš, cimaš, batrgaš, pokušavaš nešto, tu dolazi do nemog neodobravanja, čuđenja. Nemušti jezik spoticanja, heh. Mislite da preterujem, ne, uopšte ne preterujem. Šta je to u ljudskom biću…strah od Vašeg pokretanja, zavist što plivate, nametanje ili nadmetanje, verovatno sve pomalo. Nemojte dozvoliti nikome i nikada da Vas spotiče.Neko u zgradi već par sati zvrcka sa bušilicom, skače mi po živcima, zvuk iritantan sve nešto na preskokce, kao kad se skidaju zidne, ili podne pločice, zvr -zvr, kuc – kuc pa stane, pa opet. Vibriram zajedno s tom bušilicom i prizivam nestanak struje. Pokušavam da se skoncentrišem, a stalno razmišljam kako bih najradije prosula čašu vode, možda još bolje lavor vode na tog tamo koji me nervira. A opet razmišljam, pa mora, majstor je i plaćen je da to što radi i uradi, sve je to u redu, samo kad ne bi bilo toliko bučno.Ideja imam milion, padaju na glavu odasvud, neke su marsovske, neke ni sama ne znam kako da protumačim, neke su dobre, baš dobre, a neke me povuku u svoju dubinu i teraju me napred pa kako bude. To je super. Dobar je osećaj kad svojim rukama, ili glavom nešto napraviš i samo je tvoje, hoću da kažem tvojih ruku delo. Nije toliko ni važno da li je dobro ili loše, važan je pokušaj. Poriv, ono naše nešto unutrašnje ako ga imamo i ako nas vuče, a ne iskoristimo ga, to je onda velika šteta. Propuštena prilika koja je sad i možda nikad više. Uhvatiti nit. A, nikad se ne zna šta sve može da se izrodi od onoga što je u Vama i što Vas gura, čačka, izaziva i ne ostavlja na miru. Lepo je izraziti sebe kroz nešto, osećaj zadovoljstva koji Vas preplavi je neopisivo – opisiv, ponosni ste na sebe.

 

Znate li šta mene najviše motiviše? Tople ljudske priče i da li još uvek postoje!? Postoje! Svaki dan, možda ne baš svaki sat, ali tu su oko nas, samo moramo da obratimo pažnju. Umesto što se stalno hvatamo za informacije, ili vesti kojima smo zatrpani iz sekunde u sekundu, koje su lažne, ili naduvane, uznemirujuće i iritantne, na koje nemamo apsolutno nikakav uticaj, a samo nas troše, osvrnimo se, obratimo pažnju na toplo, na ljudsko, na humano, na obično.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

25.08.2023.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

 

Nemoj, sramota je

 

Kako sam odrasla i sarzrela, shvatila sam da postoji toliko stvari i uverenja kojima su me pogrešno učili. Mene, ali i generacije pre, pa i posle. Mogu na ovu temu da pišem do sutra. A možda i hoću, jer smatram da je izuzetno važno da promenimo pogled na stvari i način razmišljanja. Samo tako može svako da bude srećan i zadovoljan.

 

Dugo sam bila ljuta zbog tih nekih, po mom mišljenju malo čudnih stavova. Zašto? Kako? Pa nije to tako strašno... Ali, nas su učili da jeste. Ubedili su nas da je, primera radi, plakanje nešto sramno, da se to ne sme, nije lepo, čak je i zabranjeno. Trebalo mi je skoro 30 godina (ali dobro, za promene nikada nije kasno) da shvatim da u stvari nisu znali bolje, pa su svoje stavove preneli i na nas! I njih su tako učili. Ju, pa nećeš valjda plakati, sramota je! Jake žene ili ne daj Bože muškarci, ne plaču! Plakanje je znak slabosti... Ne, ne. Odbijam da verujem u sve navedeno, a pogotovo ovo poslednje. Premalo se govori o tome šta su suze zapravo. Suze mogu delovati oslobađajuće, kao lek. Posle bude lakše, skine se neki teret sa duše. I zaista, lakše se diše! Uvek biram pred kim plačem, jer većina neće razumeti a neki će čak i jedva dočekati. Ipak, najčešće to činim kada sam sama... Tad nema opasnosti od ismevanja i osuđivanja. Nije plakanje ništa loše, naprotiv. Jedan od najkorisnijih saveta koje dajem nekome kad se onako u trenu skupi sve je: „Isplači se, izbaci to iz sebe! Biće ti lakše!” Iz iskustva znam da pomaže. Kada nam se plače, to u stvari naša duša pokušava da se izbori sa jakim emocijama koje naviru. Bilo da su pozitivne ili negativne, nije dobro da se gomilaju. Od toga se čovek razboli, a oporavak ume da bude dug i težak... Nemojte to raditi sebi. Okej, priznajem da je neprijatno plakati pred ljudima, ali dozvolite emocijama da izađu kada ste sami ili sa nekim kome baš verujete. Ponekad je neophodno i vrlo korisno. Želim da spomenem i suze radosnice. E to je tek nova dimenzija i to želim svima da dožive! Zamisli, toliko si srećan/a da ne možeš da progovoriš, da vrisneš, ni da se pomeriš... A suze same teku! Više puta se desilo da sam plakala od sreće kada bi se ostvarilo nešto što sam mnogo želela. Plakali su i ljudi oko mene. I nije me sramota. To su emocije. Trenutak za večnost.

 

Ako su i vas pogrešno učili nekim stvarima budite pametniji nego ja pa odmah sada recite sebi: „Nisu znali bolje! Mislili su da tako treba!” I promenite bilo šta od toga što smatrate da vam ne odgovara. Sasvim je u redu. Nije sramota. Sramota je ismevati i ponižavati druge. Rugati se. Iz bilo kog razloga. I još mnogo toga je sramota, o tome ćemo možda nekom drugom prilikom... A emocije su tu da se ispolje... I svaka je dobrodošla. Prihvatite je kao svoj blagoslov i lek.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

25.08.2023.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

 

Anđeli su među nama

 

Činjenica je da je svet u kome živimo postao jako surov. Sve je manje saosećanja među ljudima, nema se vremena za običnu kafu i druženje, mnogi gledaju samo svoju korist. Neće da saslušaju druge, a kamoli nešto više. Prijateljstva se prekidaju brže nego ikada. Biće vremena i za to, ali sada hoću da vam opišem i drugu stranu medalje. Onu sjajniju. Jer, dobri ljudi su baš to – sjaj koji nam je svima u životu preko potreban.

 

Da, dobro ste pročitali, još ima dobrih ljudi i oni su tu, među nama. Oni se ne ističu, ne galame, ne skreću pažnju na sebe, a opet veoma ih je lako prepoznati. Izgledaju lepše od drugih ljudi, jer ih njihova toplina i dobrota čini takvima. Srce i duša su im lepši od svega na šta smo (nažalost) navikli, a to se sve vidi spolja. Ne može se sakriti. Njihov sjaj nas ne zaslepljuje već nam osvetljava put i ulepšava život. Toliko su dobri i i plemeniti da ih smatramo svojim blagoslovom. Tu su da saslušaju i pomognu koliko mogu, a gle čuda, ne traže ništa zauzvrat. Daće sve od sebe da se oni koje vole osećaju dobro. Od njih učimo da su plemenita osećanja poput ljubavi, empatije, razumevanja i podrške još uvek živa. U njihovom prisustvu sve nas obuzme neka neobjašnjiva milina i vera da dobro može pobediti zlo. Da najbolje tek dolazi. Lako ih je prepoznati. Iako se kao što rekoh ne trude da se istaknu i budu primećeni, njihovo ponašanje je to koje pravi razliku. Uđu u naš život nenadano i ostanu zauvek, pokazujući nam da stvarno može i drugačije. Taj dan možda ni po čemu nije delovao drugačije. Ali Bog uvek za nas ima plan. Oni su melem za dušu, njihova dobrota i nas čini boljima. Tu su da nam daju krila koja su davno slomljena. Više ništa nije isto kao ranije nema onog osećaja usamljenosti i teskobe. Ponovo voliš život, jer ti je nečija dobrota ukazala da sve ima smisla. Svaka borba, suza, ili osmeh. Sve. Slažem se ja da sve polazi iznutra, od nas samih i toliko sam puta o tome pisala. Međutim, vetar u leđa koju dobijemo od dobrih ljudi ne može da se poredi ni sa čim. Čovek je socijalno biće i nije stvoren da bude potpuno sam... Krila koja su vam drugi dali niko ne može da vam oduzme. A pokušaće verovatno. Verujte da su vam s razlogom ponovo izrasla, kad ste se najmanje nadali. Život ume baš da zagusti, poželjno je da imamo neke „svoje”ljude. Nije potrebno objašnjavati zašto baš ta osoba. Duša ume da prepozna, to je dovoljno. Ljudima ionako nikad nećemo ugoditi, zato je neophodno da pođemo od sebe.

 

Nema tu mnogo filozofiranja, stvar je našeg osećaja u nečijem prisustvu. Ako je lepo, pusti neka traje. Hvala im što su tu. Za sreću, tugu, smeh, suze radost. Za sve što dolazi. Hvala im što nam svojim primerom pokazuju da ljudska dobrota nije izašla iz mode, što su, ponavljam, pokazali da zaista može i drugačije i da su najlepša osećanja snažnija od svih drugih. A onima koje smo prerasli treba poželeti „srećan put”. Svako zašto ima svoje zato. Odgovore na neka zašto ne treba tražiti. Tako je, jednostavno, trebalo da bude.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

 

25.08.2023.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

 

Srce

 

Ljudi, žena, čovek, dete, srce. To su učesnici ovog cirkusa zvanog svet. I negde smo se zaglavili. Da li je prošlost ono što prizivamo, ili je to nedosanjana budućnost, ali sadašnjost, ona je problematična, ona stoji, ona je zaglavljena i urušena.
Čini mi se, nikad kao pre, čujem jecaje bez glasa, osećam vapaj. Traži se čoveštvo, traže se ljudi. A sve je nekako isuviše mlako, bezvoljno, ravnodušno u isto vreme i puno zarobljenog naboja, koji nema gde, a i ne zna šta će sa sobom. Nešto je pošlo naopako. Mikrosvet je postao jedno ogromno carstvo, a srce je postalo manje od makovog zrna.
Nije toliko suština u tome da je potrebno promeniti svet. Sa promenama moramo početi od nečeg mnogo manjeg, a mnogo komplikovanijeg, moramo promeniti srce u ljudima.

 

Moramo promeniti sebe, tebe, nas, Vas…došlo je vreme u kome moramo promeniti sve.Kao pčele u košnici zuje mi u glavi neke krupne reči, gomilaju se fraze i sve idu u istom pravcu. Reči kao što su ekologija, filantropija, humanost, tolerancija, mir… I malo dete već zna da ono o čemu se stalno priča je nešto što nam nedostaje.Mi smo to nekako negde gurnuli i zdušno prihvatili ovaj, ovakav, novi način razmišljanja i delovanja gde je bezdušnost postala sasvim normalna stvar.

 

Šta nama znači ekologija ako ćemo papirić, pikavac, ili praznu konzervu baciti gde god stignemo, samo ne tamo gde im je mesto. Šta će nama ekologija ako nismo u stanju da čujemo cvrkut ptice, osetimo miris šume, primetimo cvet na livadi ..
Šta nama znači reč humanost ako ne želimo komšiji da kupimo novine, ili pridržimo vrata od lifta. Malo, dobro delo, možda osmeh nekom potpuno nepoznatom, možda neka ljubazna reč kasirki kojoj je već svega preko glave, a nije ni platu primila i uprkos tome se smeši dok otkucava našu robu. To je nešto što ništa ne košta, a ispunjava. Za tako nešto nisu nam potrebni novci, kule i gradovi. Potrebno je samo malo dobre volje.
Šta nama znači filantropija ako ćemu upotrebiti najgore reči za nekog ko čeprka po kotejneru, ili ako ne znamo da je darivanje u trenucima kada je to najpotrebnije, najveći dar koji nekome možemo dati. Ako je čovek, čoveku postao vuk, šta će nama filatropija.
Šta nama znači pozivanje na toleranciju ako kod prve reči našeg sagovornika skačemo, jer nam se učinilo da se neće složiti sa nama. Šta će nama bogatstvo različitosti kada ne znamo šta sa tom različitošću da radimo. Ako su stalno prisutne predrasude, stereotipi i osuđivanja, čemu onda tolerancija.

 

Sve dok ne promenimo srce u ljudima i dokle god to srce kuca samo za sebe, mi ćemo biti stegnuti i upućeni samo na sebe. Sve dok su samoživost, oholost pa čak i podmuklost osnovne kategorije koje su trenutno na snazi, džaba nama sva ova priča.A srce je mali, malešni motor i pokretač koje nam govori, ili barem pokušava da nam kaže u čemu grešimo. Samo je potrebno da ga oslušnemo, jer svačije srce govori na različit način i samo mi znamo šta želi da kaže.
Sve može da se nauči. I srce može da nauči, i srce može nas da nauči. Ono je jedno i jedino u supotnosti sa svim pogrešnim stvarima koje ponekad uradimo.

 

Stoga, ne menjajmo svet nego slušajmo ono malo, majušno u sebi. Naše srce. Tu je početak i kraj svih pitanja i odgovora. Naš glavni zadatak je da probudimo srce, kako u nama, tako i u ljudima oko nas.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

25.08.2023.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

 

Pravi put

 

Luksuz života je imati svoj put, svoju priču, jedinstvenu i neponovljivu s likovima koje ću sama u nju dodati. Svi se mi ponekad nađemo na životnom raskršću kada razmišljamo kako ćemo dalje. Nalazim se u izazovnim vremenima, a trebam odabrati put kojim ću ići. On mora biti jedan i vredan. Ali, većina stvari u životu ne može se isplanirati. One se dogode. Jednostavno i nenadano. Spontano. Kao grom iz vedra neba. Mislim da će se najbolje stvari dogoditi kada prihvatimo svet takav kakav je. Treba se prepustiti vetru života koji će me odvesti možda na bolji put od onoga što sam zamislila za sebe. I ono najvažnije, moraću očuvati svoj mir koji je najdragocenije blago. Moraću manje slušati ljude a više svoj unutrašnji glas. To je za mene cena dobrog života. Pravi put je hrabro koračati svojom stazom života i prihvatiti da neće uvek sve biti po mojoj volji, ali da uvek mogu prihvatiti situaciju koja dolazi i gledati napred čak i onda kada se čini da je budućnost samo mutna slika u kojoj ne mogu razaznati ljude i pojave. Ono dobro u nama mora jednom pobediti. Mora izaći iz nekih tamnih ćoškova gde je gurnuto i zaboravljeno. Eh, kako smo se prozlili i kako smo zaboravili ono što je dobro. I male sitne stvari, smo zaboravili, a to su one koje nas dele na ljude-neljude, i koje nas dele jedne od drugih.

 

Ljudska dobrota je meni dop. Ona me podiže, daje mi nadu i snagu. I kada je najtamnije, svetlost dobrote dosegne tamo najdalje.Male, sitne, pojedinačne stvari koje vidim, doživim, ili osetim, one su u stvari, jako važne. A potrebno nam je malo. Jedno vuče drugo, kao što jedna ružna reč vuče ka drugoj, tako i jedna učinjena dobra stvar vuče onoj drugoj. Mi samo moramo da se opredelimo na koju stranu ćemo da se okrenemo, u onu lepu, ili u onu ružnu.Vrlo lako je potonuti u jedno, ili slediti ono drugo.Čini mi se da je danas više nego ikad izražena ta polarizacija. Sredine nema. Biram dobro zbog toga što mi je to hrana. Ne mogu više, a i neću da gledam kako se uzdižu osobine nedostojne čoveka. Žalosno je, međutim, koliko se zapostavljaju one uzvišene pažnjom i saosećanjem nadahnute stvari.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

25.07.2023.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

 

Ljubavi i razumevanja napetek

 

Svi smo mi socijalna bića. Normalno je da želimo da budemo u društvu drugih ljudi, da sa njima delimo svoja najdublja osećanja, poput strahova i nadanja. Važno je da smo okruženi ljudima koje volimo, jer se tada osećamo voljeno, sigurno i zaštićeno. Mnogo toga delimo sa njima, pogotovo radost i ushićenje zbog nekog novog poglavlja u životu. Jer radost je veća kada se podeli, a tuga postaje bar upola manja, nekako se lakše nosimo s njom.

 

Ali, šta se dešava kada se neko od nama najbliskijih ljudi ponaša i previše zaštitnički? Verovatno dolazi do sukoba mišljenja, ali to je potpuno u redu. To je momenat kada treba da „stanemo na loptu” i pokažemo ljubav i razumevanje u punom sjaju. Oni to čine iz najbolje namere jer ne žele da patimo i bivamo povređeni. Shvatila sam to nakon što sam umirila svoj um i utišala bujicu osećanja. Blagoslov je imati takve osobe pored sebe. Nema tih para koje to mogu da plate. Kada nisam sigurna kako treba da reagujem u određenoj situaciji, uvek, ali baš uvek uradim onako kako mi srce „kaže”. Ono ne greši. Priznajem da retko slušam razum jer on zna toliko da zakukulji i zamumulji stvar da više ne znam gde udaram ni kako se zovem. Možda je to loše po mene, ali uvek idem srcem, ne umem drugačije. Pa šta mi Bog da. Ako ga slome njima na dušu, ne bi bio prvi put. Rizikovaću. Tako je i u ovoj situaciji. Upitala sam srce i pomno saslušala šta ima da kaže, poslušala ga i to mi je donelo spokoj koji mi je sada preko potreban. Kada pokažete ljubav i razumevanje umesto da argumentujete zašto se (možda) ne slažete sa tuđim mišljenjem, osetićete veliko olakšanje, kao da vam je neko skinuo ogroman teret sa leđa. Osećaj je božanstven. A desiće se nebrojeno puta i da ljudi nemaju dobru nameru, sve je to život. E, tada ćete verovatno imati utisak da objašnjavate more nekome ko vidi samo baru. Nema veze, poenta je da pokažemo da nismo isti. Vi i dalje budite dobri prema ljudima koliko god možete, vidi to onaj ko treba da vidi. Bez brige.

 

Kako god okrenem, od onih sam što veruju da će ljubav i razumevanje spasiti sve(t). Čovekova veličina ogleda se u tome koliko ljubavi može da da drugima. Često ponavljam, kao papagaj, budi promena koju želiš da vidiš u svetu i to je zaista tako. Ne košta vas ništa da pokušate, a bićete sigurno na dobitku. Ako ništa drugo, ispunjeni mirom i spokojem da ste pokazali da može i drugačije. A od mira sve počinje.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

25.07.2023.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

 

Tako treba da bude

 

U prethodnom tekstu pisala sam o tome kako mislim da ljubav i razumevanje mogu spasiti skoro svaki odnos i rešiti nesporazume. Zaista tako mislim i trudim se da imam razumevanja za druge, jer iskreno, nemoguće je voleti sve ljude, ali razumeti ih je nešto sasvim drugo. Međutim, zarad sopstvenog mira nekad je neophodno pa čak i ključno da presečemo i prekinemo odnos sa nekim ljudima.

 

Sasvim je normalno da se više ne družimo sa nekim ljudima sa kojima smo ranije bili bliski. Nemojte misliti da sa vama nešto nije u redu, naprotiv. Neko više ne odgovara nama ili obrnuto i to je život. Tako treba da bude. Volim da kažem da sam prerasla neke ljude. Nema zle krvi, teških reči... Pobogu, odrasli smo i zreli ljudi. Ako mi neko više ne prija okrenem se i odem. Nastavimo dalje, svako svojim putem. Neki ljudi odlaze da bi došli novi. Uvek je tako. U ime onog vremena kada je bilo lepo okreneš se i odeš dostojanstveno, opet kažem bez teških reči. Menjamo se i mi, pa tako i ljudi oko nas... Ne razmišljamo isto kao pre 5 ili 10 godina, ne želimo isto... Ponekad takve odluke bole, ali ta bol ne znači da nisu dobre za nas. Nasuprot tome, verujem da je bol znak da rastemo, sazrevamo. Treba slušati sebe i otići ako tako osećamo. To je za dobrobit svima. Ono što ne prija prekineš: A bol prođe... Nekad treba više, nekad manje vremena, ali sigurno znam da kad-tad prestane da boli. Stvoreni smo za promene, one ne moraju uvek biti gorke, naprotiv. Mnogo puta ćemo sebi biti zahvalni što smo se usudili i kao što malopre rekoh, poslušali sebe i svoje osećaje.

 

Činjenica je da je svet surov i da je sve veći izazov održati zdravo i lepo prijateljstvo, ali verujem da je ipak moguće i da se sve dešava sa razlogom. Iskristališe se, samo stani sa strane i posmatraj neko vreme. Slože se kockice pa u naše živote dođu nove osobe. A onaj ko je sada tu ostaće, ako je pravo prijateljstvo. Držaće vas za ruku u najtežem periodu. Biće i mnogo onih koji će baš u tim trenucima imati nebrojeno puno izgovora. Neka. Sve je dobro i biće još bolje!

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

 

25.07.2023.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

 

Život

 

Preko dosadašnjih iskustava koje sam doživela i padova koje sam iskusila, uspela sam da se podignem jača i snažnija i čini mi se još samouverenija i odlučnija da ostvarim svoje snove i suprotstavim se nedaćama oko sebe. Smatram da su svi ljudi koji imaju nesrećan život, ili ga bar smatraju za takav, u stvari sami krivi za to. Sreća je svuda oko nas,samo je treba spoznati. Sreća se nalazi u malim stvarima koje čine život. Kada čovek to shvati i prihvati činjenice onakve kakve zaista jesu, može da deluje u menjanju i oblikovanju svog života onako kako on to želi. Ako želimo da promenimo nešto pogrešno u ono što je ispravno, ne treba zaboraviti da prvu revoluciju treba izvesti u sebi samima, prvu i najvažniju. Moramo pronaći svoj cilj i poći odgovarajućim putem ka njemu. Pronaći način da se od sebe pobegne umesto da se u sebe pogleda, najlakša je stvar na svetu. Ako je život put koji treba da se pređe, onda on vodi uvek uzbrdo. Treba gledati pravo ispred sebe, a ne iza sebe, treba ići napred i ne zaustavljati se ispred prepreka i poraza. Mi mnogo volimo da imamo, ali ne umemo da živimo od onoga što imamo. Ništa što imamo ne može nas učiniti toliko srećnim, koliko nas može učiniti nesrećnim ono što nemamo. Shvatila sam da život nije ništa ako se ne boriš. Ako ne voliš. Ako ne patiš. Ako ne moliš, i ako ne padneš na dno, pa se opet uzdigneš u visine. I zato dajem uvek sve od sebe da život proživim najbolje što mogu, jer ko zna šta nam sutra donosi... ma koliko strašno bilo, koliko god molio, plakao, patio, stisni zube i živi. Danas, sutra, život proleti za čas i kajaćeš se i hteti vratiti vreme, ali tada će biti kasno. Zato poleti u visine i prati život u stopu! Uživajmo i proživimo svaki dan koji nam je Bog podario..

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

 

25.07.2023.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

 

Svet koji vidim i koji želim

 

Svi smo mi dospeli u ovozemaljsku baštu koja se zove život. Staze kojima hodamo su različite, prepliću se i razilaze. Mi tečemo kao vreme, patimo, radujemo se, smejemo, bolujemo, volimo, a, u stvari, živimo.Svako novo svitanje opomena je da je prošao još jedan dan života. Preslišavamo sebe da li smo mogli još nešto uraditi za to vreme koje je otišlo u nepovrat. Doživela sam i zapamtila dosta i lepih i ružnih trenutaka. Svoju budućnost zamišljam lepom, zdravom i srećnom. Sva ta lepota i sjaj mnogo koštaju, zahtevaju puno žrtvovanja i odricanja. Imamo samo jedan život, a on nam donosi razna iskušenja i postavlja nam zamke kao stari lovac zverima. Kroz sve to treba proći, savladati mnoge prepreke, a zatim uzdignute glave krenuti dalje. Ako želimo svet koji će nam blistati, treba se boriti svom snagom, ne gubiti nadu nijednog trenutka, a najpre verovati sebi i svojim snagama. Kada je čovek ispunjen iznutra, spoljašnost se lako dotera. Međutim, život ne piše samo bajke, nego i drame. Svet u kome živimo nije savršen. Svaki preživljeni dan i prespavana noć deo su ogromnog mozaika. Nikada se jednom preživljeni trenutak neće ponoviti, i zato treba živeti u svakom trenutku ovog nesavršenog života.
Moj pogled na život je vrlo pozitivan. Smatram da svatko u svom životu može postići sve što želi. Naravno, mora uložiti i nekakav trud, ali trud se na kraju uvek isplati. Mnogi ljudi u svom životu imaju različite ciljeve, ili snove samo što ih većina ne ostvari. U životu možemo puno toga postići. Mnogi se boje da neće uspeti te odlučuju odustati ne pokušavši. Ne trebamo se bojati grešaka koje bismo mogli učiniti u životu. Svaka nas greška približava cilju. Životni vek nije prekratak. Puno toga možemo učiniti samo u nekoliko godina. Šta je nekoliko godina u odnosu na celi život? Kao što se ne trebamo bojati grešaka, ne trebamo slušati ni tuđe savete. Uvek će se naći bar jedna osoba koja će nam reći da nešto ne možemo, ili da to nije za nas. Ne moramo biti kao i svi ostali – prosečni. Zapravo, svako od nas je drugačiji samo što nas društvo s vremenom „nauči“ da budemo prosečni. Nikada nije prekasno za novi početak. Zato ciljeve i neostvarene snove u životu trebamo ostvariti što pre, jer vreme prolazi i nikoga ne čeka.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

06.12.2022.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

 

Magično doba godine

 

Šta god da mi se u životu dešava, ovaj period godine to nekako baš dobro izbalansira. Znam da zvučim kao da se to dešava samo od sebe i da ja nemam nikakve veze sa tim, ali tako se zaista i osećam. Radujem se praznicima i zamišljam da ovaj decembar ima mali svetlucavi čarobni štapić sa sve zvezdicom na vrhu, poput onog koji ima dobra vila iz bajke „Pepeljuga”.
Nemam ja neke spektakularne želje pa da mi zbog toga treba taj čarobni štapić. Naprotiv, sve što želim stvoriću i steći sama. Nemam problem sa tim što moram mnogo da radim i trudim se, volim to. Osećaj da sam nešto postigla sama – nema ništa lepše od toga. Čarobni štapić mi je potreban da bih napokon shvatila da sve ide iz glave. Dobro, sad je takvo doba godine kada se kiti jelka, sve okolo svetluca i šareni se, milina jedna, ali nisam samo zbog toga uzbuđena i raspoložena. Nema tog praznika koji može da usreći nekoga ko je zaboravio da se raduje. Tu ništa ne pomaže. Neke bitke čovek mora da dobije sam samcijat, bez ičije pomoći. Dakle, zaključila sam da još uvek nisam zaboravila da se smejem i budem istinski srećna, samo je potrebno zrno magičnog praha da me na to podseti. Život se svojski trudi da me baci na kolena, ali ne dam se ja. Tek me očekuju lepe stvari u životu. Biće sve dobro, verujem u to i to me vuče napred. Uvek gledam da imam nešto što me tera da se borim. Ako naizgled ne postoji, izmisliću, jer moram da se izvučem kako znam i umem. Nisam preživela sve ovo uzalud, da bih sada tek tako, niotkuda, prestala da se nadam i borim kako bi mi sutra bilo bolje. Božić sam po sebi ima svoje čari, ali na nama je da se potrudimo da nešto od toga sačuvamo i za ostale mesece u godini. On je tu da nas podseti da i te kako postoji iskra sreće u nama, samo joj treba dozvoliti da se razbukti. A kada shvatimo da još uvek znamo da se radujemo, to je veliki uspeh svakoga od nas, na koji i te kako treba da budemo ponosni.

 

Nadam se da i vi imate čarobni štapić, jer čovek nikada ne zna kada će mu zatrebati. Teško je, znam, ali ako dozvolimo sebi da se prepustimo, biće samo još teže. Zato je neophodno da verujemo u magiju ljubavi, prijateljstva, međusobnog razumevanja i poštovanja. Da se smejemo što više i da sačuvamo magični prah za svaki dan pomalo. Magija koju nam sa sobom donose praznici i te kako postoji, ako u nju istinski verujete.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

 

06.12.2022.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

Sva moja ljubav pod ovim Suncem

 

Dok smo mladi, sanjamo o tome da volimo i budemo voljeni. Želimo da ostvarimo sve želje odmah, i ne pomišljajući na odricanja i žrtve. U većini slučajeva, nekim čudom, uspevamo u tome. Osećamo se kao da imamo krila, osećamo se uspešno, zadovoljno, ispunjeno.

U mladosti čovek voli ludo, bezrezervno, celim svojim bićem u želji da oseti i doživi pravu ljubav. Često zbog te predanosti biva povređen, i ne može da se izbori s' tim u prvi mah. Ali, posle svakog pada ličnost postaje jača, snažnija i spremna za nove polete. Ljubav je zaista sila koja pokreće svest! Ona se oseća svugde. Volim da osetim ljubav u svojoj blizini. Ona me ispunjava, ljude činim srećnim čak i onda kada je površna, platonska. Postoje različite vrste ljubavi: prema otadžbini, prijateljima, roditeljima, simpatije prema nekom dečku/devojci...Sve su različite, a tako iste. Bude u nama uvek pozitivna osećanja, čine nas srećnim i ispunjenim. Najbolja stvar kod ljubavi je to što mogu da volim sve te ljude od jednom, u meni ima dovoljno ljubavi za sve, ne moram da biram. To osećanje ne opterećuje već u nama rađa polet, daje nam moć da praštamo. Kada volimo, nebo je plavlje, Sunce lepše sija...čula su nam izoštrenija. Svaki miris osećamo jače, dodir dublje. Pronalazimo inspiraciju za nove pohode, više cenimo sebe, imamo vere, nadamo se. Lice nam krasi biser ljudske duše - osmeh, kada čovek voli na njemu se to vidi. Pa čak i takozvani ljubavni jadi su slatki, izmame osmehe razumevanja, a kod starijih uzdah prisećanja na dane prvih ljubavi. Ljubav izgrađuje čoveka, rađa, ili guši u njemu ambiciju, stvara impresiju o životu.
Ljubav je Bogom dana. Volite jako, duboko, iskreno i bez predrasuda! Samo tako ćete osetiti potpunu čar ljubavi!

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

 

06.12.2022.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

Oprosti – jer to zaslužuješ

 

Često srećemo ljude koji nas ničim izazvani povrede. Postupcima, neretko teškim rečima ili povišenim tonom… ili su prosto takvi. Bez trunke osećaja ili empatije. Ogrubeli na sve i svašta. Priznajem, obuzme me zbog toga nekad ljutnja koju prati mnogo pitanja. Srećom, to ne traje dugo, više bude kao trenutna reakcija na neprijatnost.

 

Zapitam se, čemu takvo ponašanje, zašto su ljudi takvi? Nisam im ništa loše ni pomislila, a kamoli učinila. To je, naravno, neko nepisano pravilo – povrediće vas oni od kojih to najmanje očekujete. Normalno, ne svi, ali… Meni, na primer, treba dosta vremena da oprostim jer prosto smatram da postoji milion drugih načina za komunikaciju. To je u mom slučaju dugotrajan proces u okviru kog analiziram pre svega sebe i svoje ponašanje koje je možda moglo da dovede do takve reakcije sa druge strane. Ako smatram da treba da uradim nešto da bih to popravila, uradiću, makar i na svoju štetu. Ali na kraju uvek oprostim. I nastavim dalje… Stavljam svoj mir iznad svega. Iskustvo me naučilo da su ljudi koji tako idu okolo i povređuju druge, u stvari, samo duboko, duboko nesrećni. Besni, ogorčeni, tužni, nezadovoljni sobom i svojim životom pa se istresaju na drugima. Malopre sam rekla da ljutnja koju osetim traje svega nekoliko trenutaka. Zašto? Zato što ne želim da kažnjavam sebe tim groznim osećajem, zato što je neko drugi takav kakav je. Ja tome nisam kriva, nisam to izazvala. Ljutnja je kazna nama, njih ne dotiče. Zato, uvek biram da oprostim, Bogu hvala te sam za to i te kako sposobna. Ne podrazumeva to uvek popravljanje odnosa, ne, jednostavno, činim to zbog sebe, kao što sam već ranije napisala. Uvek gledam da budem u miru sa sobom. Ljudi će razumeti ili neće, njihov problem. Oproštaj je nešto najlepše, pored ljubavi i poštovanja, što možete pokloniti nekome. Kada to shvatite, bićete u stanju da prevaziđete sve. Baš sve. Volim da kažem da sam neke ljude i situacije prerasla. Uradila što je do mene, iskreno i od srca oprostila i nastavila dalje. Čeka me toliko predivnih ljudi i iskustava u životu, zaista nema potrebe zadržavati fokus na bilo čemu što nije pozitivno i lepo. Desilo se, pa šta? Jedna lekcija više. Hvala i idemo dalje. Uvek biram da oprostim, uputim osmeh, pokažem poštovanje i pružim ljubav. Nismo svi isti i to je najlepše od svega.
Kada vas neko povredi setite se samo koliko ta osoba pati, čim je takva kakva jeste. Oprostite uvek… Zbog sebe. Bićete ponosni na to koliko ste jaki, jer za oproštaj treba imati mnogo snage, mentalne sposobnosti. Najlakše je napasti istim „oružjem”, ali lično uvek biram da u svemu vidim samo ono što je lepo i pozitivno. Život je lep, ako ga takvim doživljavamo.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

 

06.12.2022.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

Razmišljanja... i htenja

 

U poslednje vreme mnogo razmišljam o životu, šta je značaj, zbog čega živimo? Život jeste neshvatljivo čudo. Kako i kada ćemo da prodremo do najvećih tajni života, niko ne zna. Da li je to uopšte moguće? Koja je svrha življenja kada bi sve znali? Po mom mišljenju mi smo stvoreni i živimo sa nekim zadatkom, pa dobro, ne zadatkom, nego snom i težimo da ispunimo taj san. Taj san nazivam Ličnom legendom ( P. Kueljo „Alhemičar“). Verujem da mnogi ljudi gube svoju Ličnu legendu veoma brzo. Svi mi smatramo da je život hladan i bezdušan, ali verujem da nam Bog namerno postavlja prepreke i zamke kroz život iz dva razloga: prvi je Lična legenda, a drugi razlog je da bi cenili dobro života. Da nije dobra, ne bi znali šta je zlo. Da nije zla, ne bi znali šta je dobro. Postoji i postojaće uvek ravnoteža. Zapitao bi se neko: zašto moram biti dobar i pošten tokom celog života kada ću na kraju da umrem? Zbog čega? Zbog koga? Ja se isto tako pitam! Ali, kada vidim deo života kao što su ljubav, roditeljstvo, drugarstvo, Lična legenda...Mislim da ljudi nekad previše ozbiljno shvate život, a nekad previše olako. Kada bi svi malo seli, zapitali se o životu, možda bi tad bilo drugačije...
Dobro će uvek vladati, a zla će uvek biti. Mi smo samo tačkica na radaru, mrav u mravinjaku, zrno peska u pustinji...ali, da nije tačkice, ne bi bilo radara, da nije mrava ne bi postojao mraviljak, da nije zrna peska, ne bi postojala pustinja. Svi smo zanačajni ovom svetu, i kada bi shvatili, cenili bismo život više.
Ljudi su svi isti, ali na drugačiji način razmišljaju, drugačije gledaju na svet i naravno drugačije izgrađuju svoju individualnost.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

30.11.2022.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

 

U čemu je fora sa pozitivnim razmišljanjem?

 

 

Postalo je svakodnevna pojava da nam se nešto nameće, jer tako mora, valja se, pa svi to rade i ostalo. Primetila sam da se ljudi stalno na nešto žale, teško je ovo ili ono… Okej, mogu da razumem loš period, to nije izbor već normalna stvar, a konstantno žaljenje na sve i svašta je stil života na koji svesno pristajemo.

 

Najviše „volim” ljude koji osuđuju nekoga zato što se trudi da sve gleda kroz ružičaste naočare. Odakle ti pravo da se boriš i činiš sve što je do tebe da ti bude bolje? Odakle ti dozvola za tako širok, blistavi osmeh kada se sve ruši? Ma, kako se samo usuđuješ?! Imam pravo, dala sam ga sama sebi. I šta ćemo sad?! Ja nikoga ni na šta ne primoravam, naprotiv, živim onako kako mislim da treba – sa osmehom kada je najteže. To je moje gorivo, moja karta za bolje sutra kome iznova i iznova težim. Ne zato što je meni uvek sve potaman, već upravo suprotno. Znam da je težak period prolazna stvar i da će se kad-tad kockice složiti jer čvrsto verujem da Bog zida i kad ruši. Srušili su se neki mostovi da bi se sagradili bolji i čvršći. Tad shvatiš u čemu je poenta. Pozitivno razmišljanje je tu da služi prvenstveno nama samima, da se osećamo bolje i da se borimo i onda kad naizgled nema svrhe. Ako tako budemo živeli, oko nas će biti isti takvi ljudi. Svaka promena kreće od nas samih. Stvoriće se prilike kakve smo mogli samo da sanjamo. Na nama je (samo) da gledamo život sa vedrije strane. Nije uvek lako, ali to je veština koja se vežba.
Borite se za sebe i za sve što vam crta osmeh na lice. Za to da VI budete dobro. Vaši ljudi će vas od srca podržati. A oni drugi će vas osuđivati šta god da radite. Nije do vas, uvek je do njih. Verujte mi.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

30.11.2022.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

 

Ustanite od stola za kojim vam se ne servira poštovanje

 

 

Jedna od mojih najvećih mana je što mislim da će me ljudi tretirati isto kao ja njih. Lepo zvuči, ali to je samo mehur od sapunice. Stvarnost je potpuno drugačija. Neki hoće, neki neće. Da ne kažem da je više ovih drugih. Ipak, život nađe način da to nadoknadi.

 

Kroz život naučimo mnoge stvari. Većina tih lekcija su bolne, ali svaka ima svoju svrhu i trebalo bi da budemo od srca zahvalni na njima. Loše je to što mi ne možemo da biramo koje lekcije želimo da naučimo, kao ni ljude koji ulaze u naš život. Sve je to deo procesa, što pre to prihvatimo biće nam lakše. Ali zato možemo da biramo kome ćemo dozvoliti da nas bolje upozna i postane neizostavni deo našeg života. Po mom mišljenju, neke od najvažnijih stvari za kvalitetan odnos sa ljudima su poštovanje i ljubav. Bez obzira na to o kakvoj vrsti odnosa je reč. Naići ćete na svakakve prepreke, ali nemojte nikad dozvoliti da vas ne poštuju i ne cene. Kada jednom vide da mogu sa vama kako oni hoće, upali ste u začarani krug iz kog ćete se teško iskobeljati. Pre svega, morate raščistiti sami sa sobom uvek i svuda zaslužujete da budete poštovani. Zaslužujete da se vaš trud ceni i da vas poštuju kao osobu. Ako želite takve odnose, neretko morate pokazati ljudima kako treba da vas tretiraju. Jer vas neće niko ceniti i poštovati ako vi prvenstveno ne poštujete sami sebe. Svaki dan se pogledajte u ogledalo i recite sebi da vredite i zaslužujete sve najbolje. Onog dana kada u to poverujete i vaša okolina će promeniti svoje ponašanje prema vama. Ne mora to biti iz nekog posebnog razloga, već naprotiv, svaki dan, i onda kada mislite da niste uradili ništa spektakularno. Jeste. Dovoljno je da svakodnevno sebe podsećate da ste danas dovoljno dobri. Ako ste se zaglavili negde gde smatrate da vas ne cene, pokažite sebi da ste svesni sopstvene vrednosti i zatvorite ta vrata za sobom. Osetićete olakšanje i neku toplinu oko srca, jer ste svesni da ste tim postupkom učinili mnogo za sebe.

 

Ne plašite se da počnete sebe da tretirate kao osobu koju volite najviše na svetu. Jer tako i treba da bude – tek kada sebe budete posmatrali na taj način, isto će činiti i ljudi oko vas. Naučićete ih tome. Samo napred. Hrabrite se svakodnevno da biste bili srećni i zadovoljni, jer je to ključ. Poštujte sebe da biste bili poštovani od drugih. Kada jednom počnete tako razmišljate više nikada nećete pristati na manje od toga. I ne treba.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

30.11.2022.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

Samo je jedan kutak svemira koji možete promeniti, a to ste vi sami

 

 

Misliš, razmišljaš i uporno se trudiš da razumeš stvari koje se dešavaju oko tebe, a ne primećuješ da je najveći problem u tebi. Zašto? Zato što sam sebi treba da budeš prvi i jedini tačan odgovor. Zbog čega?Jer kad shvatiš sam sebe, shvataš i druge. Kako? Lako, čiste misli su izvor svih rešenja. Zbog čega je sve to važno? Važno je jer ti svojim dobrim postupcima postaješ uzor i primer drugima. Da li nekad pogrešim? Naravno, ljudski je grešiti, ali i učiti na svojim grškama. Kako imam snagu da nastavim dalje? Imam volju da naučim, i imam mnogo dobrih primera koji mi govore da ja to mogu i da ne posustanem. Da li nekad izgubim nadu? Ne! Nada poslednja umire. Da li se nekad razočaram? Da, najviše kad shvatim da sam se borila za nešto što se samo kad slepo gledaš čini pravednim. Kako se ponašate kad pogrešite? Nikad ponizno, bili ste nedovoljno informisani, ali uvek postoji druga šansa. Kako pronaći problem? Problemi se ne pronalaze, oni sami dolaze. Šta tad raditi? Efikasno rešiti prepreku. Ako deluje nerešivo? Uvek ima rešenje, samo ga treba pronaći koliko god to bilo teško. A kad se promene pravila? Pravila se menjaju kao i svi mi i sve što nas okružuje. Kako to? Novine u svetu nas teraju da razmislimo i shvatimo nove izvore, razloge i činjenice. Uvek ima nešto novo. Šta ako se krene lošim putem? Ne gledaj više u slepilo, otvori oči, duboko udahni i kreni da se boriš za bolju budućnost.Kakve ovo veze ima sa temom? Ima, jer ako shvatate sami sebe i svoje ciljeve, onda vidite da li vam je potrebna promena ili ne. Ljudi koji ne shvataju da se za sve u životu treba boriti nikad neće ni shvatiti u čemu i zbog čega se treba menjati.Promena je potrebna, ali treba prvo da se promeni mnogo drugih stvari da biste se vi počeli menjati i nesvesno uticati na menjanje drugih. Kad sve ovo shvatite i prihvatite, tek onda ste se promenili.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

30.11.2022.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

Nije čovek ono što misli, već ono što čini

 

 

Na ovom svetu ima puno onih koji čine dobra dela, po tome ih ljudi vide i procenjuju...
Čovek ne treba biti pasivni mislilac, već da se aktivno uključi u život, da stvara, da menja svet oko sebe. To što radi biće verovatno u skladu sa njegovim mislima, idejama, ali puke misli nisu dovoljne.
Danas je puno onih kojima treba neka pomoć, koji se bore za život na ovaj, ili onaj način, i svi misle da treba da im se pomogne, ali se sve završava na tome...
Danas su teška vremena, nisu svi u stanju da preduzmu nešto konkretno i učine nekome dobro delo, ali i kao takvi, svi imaju neki komentar i opravdanje da odbrane sebe.Svakodnevno u medijima možemo videti da je ovaj, ili onaj pomogao nekoj porodici, poklonio svoje da bi drugi imali, učinio dobro delo, ali sve to liči na dobru reklamu. Niko nema iskrenog osećaja da zaista pomogne nekome i shvati da nekome treba pomoć...
Ovo su samo neke činjenice, navela sam one o najaktivnijim problemima današnjice. Ljudi svakodnevno čine dobre stvari, koje nam svakodnevno olakšavaju život i čine ga lepšim. Tu je naša porodica, naši prijatelji, okolina, koji svakodnevno čine dobre stvari za nas. Pitam se da li su i svi oni zadovoljni samnom ?... I da li oni cene ono što ja činim za njih i uopšte ? Takođe, danas se postavlja pitanje da li treba činiti dobra dela, jer svako gleda samo sebe ?
Što se mene same tiče, uvek sam se trudila da imam cilj, da ne izneverim sebe i druge, i da pomognem onima kojima je pomoć stvarno potrebna... bez obzira li to cenili ili ne, jer ću svakako na kraju znati da sam dala sve od sebe i da sam uradila ono što sam mogla, sa čistom savešću...
Čineći dobra dela verujemo da postajemo dobre osobe i negde duboko u sebi verujemo da ako smo dobre osobe dobro će nam se i vratiti. Svesni smo da to može da se gleda i tako da na neki način imamo i koristi od toga. A ta korist se ogleda u tome što će nam savest biti mirnija i što bi zaludno verovali da ako činimo dobra dela dobro će nam se i vratiti.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

28.10.2022.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

Sreća - misterija koju svako može rešiti

 

Iskreno, po meni, sreća je nešto bez čega se ne može živeti. Sreća je sastavni deo života, sreća je kada se osećamo lepo i kada je sve oko nas divno. Čovek može pronaći sreću u svemu što ga okružuje, sreća je svuda oko nas, na nama je samo da joj poželimo dobrodošlicu. Čovek koji nikada nije upoznao svoju sreću je čovek koji zapravo ne zna šta je to pravi život. Sreća je nešto čemu čovek teži čitavog svog života, sreća je najvažniji životni cilj. Sreća je spas, sreća je uteha, sreća je sve.
Volim kada sam srećna i kada sve moje životne lađe brzo plove ka svojim ciljevima. Sreća se ogleda u nežnosti i toplini, sreća se ogleda u ljubavi iu prijateljstvu. Najvažnije je kada čovek stalno može da računa na svoju sreću i veliko mi je zadovoljstvo što sam siguran i miran po tom pitanju. Moja sreća je u mom srcu i uvek će tako biti sve dok postoje emocije, sve dok postoje nežna osećanja. Bez sreće moje srce ne postoji, kao i moj život. Dakle, sreća je nešto što je stvarno neophodno. Sreća je na neki način prerasla u konstantu ljudsku potrebu.
Veoma je teško i nezahvalno rečima opisati sreću, ali, pokušala sam da vam na što verniji način prikažem šta je to za mene sreća i kako je doživljavam. Nadam se da ste shvatili poentu. Poenta čitave ove priče može se smestiti u samo jednu rečenicu, a ona glasi: „Sreća je nešto što je dostupno i dostižno i upravo zbog toga čovek treba da uživa u njoj iu njenim čarima”. Sada mi ostaje samo da vam poželim puno sreće u životu, neka vam sva vrata budu otvorena i neka vam sve bude savršeno. Zapamtite, sreća je misterija koju svako može rešiti. Živela sreća!

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

 

28.10.2022.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

Verujte u male stvari

 

Mnogi ljudi pričaju kako je za sreću neophodno puno toga i kako je srećno stanje koje čovek nikada ne može da prisvoji u potpunosti. Dobro znam da su te činjenice netačne i da one u sebi nose puno prevara i obmana. Sreća se, po meni, ne može pronaći u gomili zlata. ili u nekim papirima od vrednosti. Sreća je nešto što je, u svakom pogledu, iznad svih materijalnih vrednosti. Sreća je kada čovek adekvatno živi svoj život i kada dobro upozna stvari koje ga ispunjavaju. Sreću čovek ne može da stvori svojim rukama, ali može čistom dušom i iskrenim srcem. Zaista, sreća je u sitnicama, tj. u malim stvarima.Slobodno se može reći da ne postoji obrazac po kome se može doći do sreće. Sreća je usko povezana za čoveka i za njegov unutrašnji svet. Ukoliko je čovek spreman da zažmuri i da zaboravi sve što je loše i sve što mu smeta, isti taj čovek biće uvek srećan i zadovoljavaće se malim stvarima. Ključ svega toga leži u simbolici, da bismo bili srećni važno je da kraj nas bude nešto što će nas stalno asocirati na sreću. Pravu sreću čine male i skromne stvari. Ako čovek želi neke nedostižne stvari, ne može nikada biti srećan, spokojan i zadovoljan. Treba težiti malim i dostižnim ciljevima, jer je to jedini način da čovek uvek bude srećan i zadovoljan. Sreća je u srcu, u našoj svesti, u našem duhu. Male stvari donose veliku radost, u suštini, male stvari su veoma važne za čoveka. Život je sačinjen od mnogobrojnih sitnica i svaki od njih ima svoju vrednost i težinu. Sve dok čovek razmišlja racionalno i pozitivno, sreću može otkriti i pronaći u malim stvarima koje su svgde oko njega, jer to je jedini način da čovek uvek bude srećan i zadovoljan. Male stvari, sitnice, daju energiju čoveku i podržavaju ga u svakom pogledu. Isto tako, male stvari su osnova ljudskog prosperiteta. Sve u životu polazi, a od malih stvari i upravo zbog toga u njima se nalazi iskonska sreća. Svet u kojima male stvari ne donose sreću je svet koji je izgubio razum i osećaje za nešto što je normalno i ljudsko. Za sve ljude koji veruju da je sreća u malim stvarima, postoji nada za lepu budućnost. Pravo na sreću niko ne može oduzeti čoveku, sreća je osnovno duhovno pravo svakog čoveka, svakog živog bića, svake duše. Verujte u male stvari, verujte u sebe, verujte u sreću!

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

28.10.2022.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

Šta je danas normalno?

 

Kažu ljudi koji su mnogo stariji od mene, da je svet uvek bio nemilosrdan i surov. Da je vazda bilo zlih i pokvarenih ljudi. Koji misle samo na sebe. Ne znam… Meni se čini da nikad gore nije bilo, ali to je valjda onaj princip „svakom je svoja muka najteža”. Biće da je to u pitanju.
Navikli smo da nas niko ne sasluša, da kažu: „Ma daj, ne plači zbog gluposti.” Umesto: „Isplači se, biće ti lakše!” Šta znam, za mene, suze su vrlo delotvoran lek, usudiću se da kažem i terapija. Imam oko sebe ljude koji mi govore i jedno i drugo, ali uvek, baš uvek biram ove druge, kojima mogu da se iskukam a da pritom znam da me neće osuditi ismejati. Svašta ja u životu želim, a to, znate i sami, sve dođe. Pre ili kasnije. Postoje oni sa kojima ne delim apsolutno ništa i oni kojima bez bojazni mogu reći bilo šta. Dobro znam ko je ko i te dve stvari nikada ne brkam. Iznenadi me često ljudska dobrota. Zamislite da ja ostajem zatečena, ja, koja uvek imam šta da kažem i dodam. Ljudska dobrota, dragi moji, može nas odvesti do neslućenih visina. Lako ćete je spoznati. Ona nema granica i ne traži ama baš ništa zauzvrat. Ako traži – bežite! Verujte mi na reč. Bežite koliko vas noge nose. Ako to ne učinite na vreme, neko će doći i tražiti da vratite uslugu. I što je još gore, podmetnuće vam nogu da padnete kada se najmanje nadate. Ne mogu da prihvatim da je normalan ovaj surovi svet u kome živimo. Sa mog stanovišta, NORMALNO je da su ljudi dobri, blagi i puni razumevanja jedni za druge. Da mi neko kaže: „Hoćeš? Hajde, zajedno ćemo!!!” Ipak, naučila sam da nisu svi dobri, to valjda tako mora. Ali ipak, želim da verujem da većina jeste.

 

U suštini, svaka promena treba da krene od nas samih. BUDI PROMENA KOJU ŽELIŠ DA VIDIŠ U SVETU. Pa šta ako je surov i ljudi umeju da budu bezozećajni? Neka. To je njihova stvar. Nismo svi isti. Primera radi, ja želim da budem osoba zbog koje neko drugi veruje da dobri ljudi još postoje. Mnogo puta mi se to obilo o glavu. Priznajem, razmišljala sam kuda sve to vodi. Shvatila sam da ja jednostavno drugačije ne umem… Pa kud puklo da puklo. A obično pukne vatromet, tako znam da je dobrota normalna pojava.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

28.10.2022.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

Važno je da ne okrećemo glavu

 

Kaže se da je depresija bolest današnjice. Ne znam, po mom mišljenju, sada je apsolutno sve oko nas javno, transparentno i svima lako dostupno, pa možda tako izgleda. Ali ipak, smatram da je to tema o kojoj se ne govori dovoljno. Nije sramota, nije za osuđivanje, naprotiv! Na nama je da učinimo sve što možemo, a mnogo bismo postigli, ako bismo se udružili.

 

Ne mora to da bude ne znam ni ja šta. Bilo bi lepo kada bi svako od nas učinio koliko je do njega. Mrvicu po mrvicu do krajnjeg cilja. To je sasvim dovoljno. Počeću od sebe. Ako se samo jedna osoba zamisli nad ovim rečima, na koji način može da pomogne drugima, eto, već smo se pomakli sa mrtve tačke. Moj doprinos su reči, ali sam sigurna da svako od nas ima neki svoj način. Samo je važno da ne okrećemo glavu... Depresija ne nastaje odjednom, a još teže se leči. I nije je lako spoznati. Vrlo često su to nasmejani i vedri ljudi, omiljeni u društvu. Oni za koje kažemo: „Nikada ne bih rekao za nju/njega”. Smatram da je odlazak kod psihijatra veoma pozitivna i korisna stvar, uprkos tome što se u našem narodu taj postupak osuđuje i komentariše negativno. Trebalo bi više da se govori o tome, kako bi se ljudima podigla svest o tome šta u stvari znači kada neko zatraži pomoć. Osoba koja prizna da nešto nije u redu i da ne može sama da se izbori sa životnim izazovima, pre svega u sebi krije neverovatnu snagu. To priznanje je samo po sebi već veliki pomak. Ono što mi možemo da učinimo je da osluškujemo ljude oko sebe, da ih saslušamo i utešimo ako je moguće, ali i da ukažemo da nije sramota tražiti pomoć. U današnje vreme svi uglavnom gledaju svoja posla, nema se vremena, uz: „to se mene ne tiče” stav. Ma šta mi napriča! Stvarno? A šta ako se, ne dao Bog, nešto desi nekom članu vaše porodice ili prijatelju? Da li bi vas tada zanimalo? Eto. Upravo to je poenta.

 

Želim još jednom da istaknem da odlazak kod psihijatra nije sramota. Naprotiv, trebalo bi da se smatra normalnim, poput odlaska kod zubara ili na sistematski pregled. Oni koji misle drugačije nisu vredni pominjanja. Ti ljudi (psihijatri) su se za to školovali, zbog toga su tu. Da pomognu. Budite dobri prema drugima, ali i sebi uzvratite istom merom. Ako neće niko, budite jedinstveni. Šta ima veze? Bitno je da se pokrenemo kao društvo. Malo-pomalo, mic po mic do cilja. A cilj je da niko od nas ne bude sam, sa čim god da se bori.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

28.09.2022.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

Pazi šta želiš, možda se i ostvari...

 

 

Otkako znam za sebe, ja nešto želim, jurim, žudim za aplauzima i tapšanju po ramenu. Ti aplauzi dođu pre ili kasnije, ali ja onda shvatim da mi baš ništa ne znače. Da sam potpuno prazna iznutra. Primam pohvale i kritike sa izveštačenim osmehom na licu, a pogled mi je hladan i bezličan, gledam kroz te ljude i pitam se kome li aplaudiraju? I zbog čega?
Živim onako kako sam oduvek htela, radim posao koji obožavam. Zašto se onda osećam ovako umorno i iscrpljeno kao posle preležanog gripa koji me je nedelju dana držao prikovanu za krevet? Sve ovo sam oduvek htela, šta je sad? Šta mi nedostaje da napokon budem srećna i zadovoljna? I što je najvažnije, ponosna na sebe? Nikad nisam bila ponosna na sebe, nemam blage veze kakav je to osećaj. Kako se bude srećan? Kako se postaje ponosan na samog sebe? Shvatam da je posredi ogromna greška u mojim „fabričkim podešavanjima” i to me prestravilo. Nikad nećeš biti srećna, šta god da postigneš i uradiš u životu. Nikad nećeš biti srećna. Kako ovo užasno i surovo zvuči. Ali, zaista je tako. Koliko god ja jurila karijeru, uspeh kao takav, prožet nagradama i priznanjima, neću biti srećna dok ne shvatim da sreća i uspeh u životu i karijeri nisu konačna destinacija već proces. Put tokom kog bi trebalo da naučim da zavolim sebe, pre nego što me zavole drugi i da budem srećna, bez obzira na okolnosti, odnose sa ljudima i situacije. Ako savladam tu lekciju, koja važi za sve nas i verovatno je najteža od svega što ćemo naučiti, onda sam shvatila šta je život i od čega se sastoji. Najviše od svega želim uspeh u poslu i karijeru kojom ću se ponositi... Ali šta će mi sve to ako nisam srećna? Nema svrhe... Korak po korak, učim se da uvek treba da budem srećna i ponosna na sebe. Put je dug, ali znam da vredi. I te kako vredi. Ako boli, znači da rastu krila. Tako treba da bude.
Zato, dragi ljudi koji čitate ovo... Težište ka tome da pre svega budete srećni i zadovoljni. Sami sa sobom, isto kao i sa nekim. U svakom trenutku. I kada imate sve i kad nemate ništa. Uspeh će doći, želje će se kad-tad ispuniti. Ali najvažnije je da smo sebi najvažniji. Tek tada... Nebo je granica i moći ćete istinski da uživate u svojim postignućima i životu koji ste dugo čekali i gradili.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

28.09.2022.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

Ti možeš sve

 

 

Teško je vreme došlo, svi smo svesni toga. U stvari, možda je ono uvek isto, samo smo mi odrasli i postali svesni da nije lako postići bilo šta. Zašto bi i bilo? Da je lako odustajali bismo još lakše. Neka ga takvog kakav je. Možeš sve, samo ako veruješ da zaslužuješ i dovoljno se potrudiš, naravno. Šta će ti SVE bez truda? Trud je tu da bismo cenili postignut uspeh i sebe posetili da MOŽEMO ako slučajno opet posumnjamo.

 

Javiće se nova želja, ogromna, veća od neba. Ali nju prati i sumnja, dvaput veća i spremna da je proguta kao da nikad nije ni prestajala. U školi nas uče svemu i svačemu i hvala im, kao i našim roditeljima od kojih „ pokupismo“ one osnove kulture i lepog ponašanja. Međutim, primetila sam i spremna sam da dignem glas protiv toga, da nam niko ne spominje koliko smo sposobni, vredni i šta sve možemo da postignemo, samo ako hoćemo. Zašto se ne priča duže i glasnije o samopouzdanju? Važno je, jednako koliko i naše mentalno i fizičko zdravlje. Rame uz rame. Gde se to uči? Nažalost, nigde. Moramo sami. Ali Bogu hvala pa postoji toliko knjiga i raznih sadržaja na internetu na ovu temu. Da nas podsete da možemo, vredimo i zaslužujemo da postignemo sve što želimo. I što je najvažnije, da smo jači od te sumnje koja nas izjeda. Neuporedivo jači. Ne želim da se vrati vreme, već da se ljudi okrenu jedni drugima, da se u modu vrati ljubav, lepa reč, podrška i snažan vetar u leđa bilo kome od nas. Znači, i te kako. Ako nema ko vas da pohvali i podrži, možete to i sami, možda i kvalitetnije nego što bi to činio neko drugi. Svaki dan sebi ponavljajte najlepše komplimente za sve aspekte života i jednom ćete se probuditi i to ćete zaista i misliti. Odgovorno tvrdim da nema lepšeg osećaja. Više puta sam pomenula da mi učimo druge ljude kako treba da se ponašaju prema nama jer ne samo da to mislim, već sam i iskusila onoliko puta. Dok ne uspemo da naglas ponovo pričamo o tome kako zaista vredimo mnogo više nego što mislimo, nema nam spasa ne samo kao naciji, nego kao čovečanstvu. A kad to dostignemo – nema nam kraja, i to je tako. Šta god da vam je prošlo kroz glavu dok čitate ovo, šta god da želite – uradite to. Ako bude potrebno mnogo vremena da se to ostvari ne brinite, to je siguran znak da ste na pravom putu i da je TO, šta god da je, namenjeno upravo vama. Uostalom, slađe je kad se duže čeka, znate koliki ste napor uložili u ostvarenje tog cilja.

 

Važno je da budete ta osoba koja će nekome reći par reči ohrabrenja, osećaćete se bolje. I vi i osoba sa kojom razgovarate. Budite primer onoga što želite da živite. Ali je još važnije da svaki dan stanete ispred ogledala i nahvalite sebe. Tako sve počinje. Kada počnete da praktikujete to, ništa više neće biti isto i bićete zahvalni sebi zbog toga.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

28.09.2022.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

Sreću čine male stvari

 

 

U životu postoje dani za plakanje i dani za smejanje. U ovim drugim, danima za smejanje, dešavaju nam se male stvari koje čine da budemo srećni i nasmejani.
Neko je srećan kada ode na ručak ili na večeru u omiljeni restoran. Neko drugi kad poseti koncert svoje najdraže grupe. Neko treći kad iz kupovine donese pune kese.
Srećni smo kada naučimo da cenimo sitnice. Od njih se sastoji život. Od niza malih događaja koji nam mame osmeh na lice. Veliki i lepi događaji kao što su na primer, venčanje, rođenje dece, promena radnog mesta, selidba, dešavaju nam se jednom ili par puta u životu.
Skloni smo da težimo ka uzbuđenjima, zanimljivim dešavanjima, jurimo za novcem, karijerom, zavidimo onima koji imaju više od nas..i sve nas to iscrpljuje, troši nam energiju i čini nas nesrećnim kada doživimo neuspeh u toj sferi života.
Ne primećujemo oko sebe stvari koje mogu da nas učine srećnim.
Sreća je kada u miru, bez obaveza koje su pred nama, pijemo jutarnju kafu..opušteno i polako.
Sreća je kada odemo u prirodu i slušamo cvrkut ptica. Kada na moru slušamo talase i tražimo morske zvezde.
Posmatranje zalaska Sunca, ili rađanja novog dana, takođe mogu da učine da se osećamo lepo.
Svakodnevno, oko nas se dešavaju male stvari koje treba da prepoznamo i naučimo da uživamo u njima.
Ne možemo stalno da budemo napeti i pod stresom zbog dnevne politike i teške materijalne situacije.
Svako od nas treba da stvori svoj mali svet, kutak za opuštanje, svoj mikrokosmos u kome nema mesta za negativnosti.
Samo na taj način možemo da se borimo sa teškoćama koje život donosi, kada uživamo u malim stvarima.
Posle minus faze koja me je držala danima, ponovo se osećam dobro.
Knjige me čine srećnom. I ovo pisanje, svakodnevno pisanje, lekovito deluje na mene.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

28.09.2022.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

Šta je to sreća?

 

 

Tokom čitavog života čovek pokušava da otkrije večnu tajnu, pokušava da otkrije šta je to što ga zaisti čini srećnim, pokušava da otkrije šta ga to zaista ispunjava u potpunosti. Ljudska sreća je veoma nestabilna i promenljiva stvar, svako od nas ima svoje mišljenje o sreći, svako od nas ima različite želje, ciljeve i vizije. Svi ljudi su različiti i svaki od njih ima svoj način pristupa sreći, svaki od njih se prema njoj ophodi na sebi svojstven način. Nekome su za sreću potrebne veoma male stvari, nekoga sitnice čine srećnim i zadovoljnim. Ali, postoje i ljudi koji se ne zadovoljavaju malim stvarima i koji uvek žele i očekuju da imaju nešto što je za njih u tom trenutku nedostižno. Sve to pravi ogromnu konfuziju kada je sreća u pitanju, treba samo shvatiti da je sreća skrivena iza svega toga, treba videti da je sreća zapravo u nama.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

30.08.2022.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

Ljubavi, samo dela ostaju

 

 

Čovek se rodi, proživi život i jednoga dana nestane. U nespornoj prolaznosti života odgovor na pitanje da li će nestati zauvek ili će živeti kroz svoja dela zavisi od toga šta je uradio za života.Neko proživi život u egoizmu, svađi i činjenju zla drugima, neko dopusti da život prođe pored njega ne čineći ni dobro ni zlo, a neki koji shvataju smisao života čine sve da učine sretnim ljude koje vole, čineći to sa merom koja priliči čoveku, bez nadmetanja ali i bez podilaženja.
Život proživljen u činjenju zla, kao i čovek sličan životu lista u toku reke kojeg matica i talasi bacaju kuda oni žele, život je bez smisla i bez dela koje će ostaviti pečat. Bezlične ljude drugi zaborave čim više nisu blizu njih i nikada ih se više ne sete. Zle, pakosne i samoljubive, trude se da što pre zaborave kako im ne bi kvarili lepotu stvaranja.

 

Samo ljude koji stvari u životu rade iz ljubavi, koji se bude sa osmehom, raduju svakom novom danu i svom učešću u njemu, koji više vole da poklanjaju nego da im se poklanja, smao takve ljude drugi ljudi pamte.
Radost i toplina toka života kojim ti ljudi plove, njihove obale uvek spremne da prime nasukane brodove tuđih sudbina,zauvek ostaju u srcima onih kojima su davali. Njihova sposobnost da očiste svoju reku života koju ponekad zamuti voda pritoke na koje nisu mogle uticati, kao i njihova sposobnost da prime u svoju reku čiste penušave i vesele pritoke i od njih poteku još topliji i čistiji, uči i vaspitava druge oko njih dajući im primer toga da je u životu sve moguće i da nikada nije sve dobijeno niti izgubljeno. Daje li im snagu Bog, ili oni sami nalaze u sebi, nije važno. Malo je mišljenja o životu posle života u kojima se slažu i religiozni ljudi i ateisti. Jedno od njih je, da kada čovekov život prođe njegovo materijalno telo sporo, ali neumitno, prestaje da postoji, ali da dela, i to dobra dela, zauvek ostaju da žive u sećanju.

 

To sećanje je podsetnik drugima da, ako žele da ostave nešto po čemu će ih pamtiti, a niko ne želi da bude zaboravljen, to treba da budu dela ljubavi jer će i onda sećanje na njih biti puno ljubavi.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

30.08.2022.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

Budućnost je preda mnom (Šta od nje da očekujem?)

 

 

Budućnost... Budućnost zvuči kao praznina, neizvesnost, tišina. Bez obzira na sve svi mi razmišljamo o njoj, ali ponekad sa strahom šta ona donosi. Kroz život svakog čoveka prođe milion različitih stvari i osećanja. Nekome je budućnost kao što zamišljamo, srećna i sa puno radosti, a nekome tužna i puna bola. Ne znam da li treba da se o njoj uvek razmišlja i nada za nečim boljim, ili prepustiti sve sudbini.

 

Neki ljudi kažu da sreću u budućnosti čovek sam traži i bira. Možda je to i tačno, ali svaka sutrašnjica za čoveka predstavlja i jednu veliku misteriju, koju retko ko može otkriti.
Preda mnom je moja budućnost, nejasna ali stvarna, a iza mene samo uspomene. Svako bi voleo da se u njemu rađa samo osećanje sreće, ali u realnom životu to nije uvek moguće. Da bismo ostvarili svoje ciljeve skrećemo sa utabane staze kojom smo ranije prolazili i tako otkrivamo neke nove životne staze.

 

Ipak, pre nego što pođemo da tražimo sreću i više od života, treba da se zapitamo da li smo mi srećni ili ne, i da li se, možda,ponašamo neskromno i sebično tražeći velike stvari? Zato se moramo potruditi da se prilagodimo onom što nam život i budućnost donose. Kada uporedim svoj život sa životom pojedinih osoba, shvatam da, u stvari, imam ono što želim, odnosno ono što bi trebalo da ima svaka osoba za normalan život i shvatam da se u životu sve stiče na ovaj, ili onaj način.

 

Hiljadu ljudi na svetu nema optimalnih uslova za život, hiljade dece nema sopstveni krov nad glavom, hranu, zadovoljavajuće uslove za život. Da, bojim se svoje budućnosti. Svakim danom sve više ćutim i drhtim poput lastavice.
Želim da ovaj strah nestane, želim, želim što lepšu budućnost! Svesna sam da mogu puno da dobijem, ali još više mogu da izgubim. I imam svoj cilj, svoju čežnju i želju, zacrtane puteve...Svojom voljom i verom ću uspeti da sebi stvorim što bolju budućnost. Sigurnim koracima ka boljem sutra..

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

30.08.2022.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

Dobro se dobrim (ne) vraća

 

 

Roditelji su nas učili raznim mudrostima odmalena. Iz ove perspektive shvatam – nešto od onoga što su nas učili je tačno, a nešto je dijametralno suprotno. Nikoga ja ne osuđujem, naprotiv. Daj Bože da su svi radili najbolje što su umeli za svoju decu. Jedna od rečenica koje je svako od nas slušao otkad zna za sebe je: „Dobro se dobrim vraća”. Urezala mi se u mozak, kao pesma koju nikako ne mogu da izbacim iz glave.

 

Dobro se dobrim vraća. Stvarno zvuči prelepo i jednostavno. Lagano, lepršavo. Kao predivan prolećni dan, gde pirka povetarac i čuju se ptičice. Proleće u meni budi neku posebnu energiju i entuzijazam, pa onako od srca sebi govorim da će baš sve biti onako kako želim. Ali onda... Onda te odjednom strefi život, sa svim svojim revolucijama i ratovima koje si prinuđen da vodiš sam, bez obzira na to koliko ljudi imaš oko sebe. Neke bitke su samo tvoje i to je jednostavno tako. To je sastavni deo života. Preko noći odrasteš i suočavaš se sa unapred izgubljenim bitkama i onom stranom života za koju nisi ni zamišljao da postoji. Sumorni oblaci se nadviju nad tobom, a ti, izvoli, snađi se. Nastavi dalje. Kako znaš i umeš. Teško je? Naravno da jeste! To nam niko nije rekao niti nas pripremao. Za to se spremamo „u hodu”. Život nađe način da nas nauči lekcijama koje nam pomažu da ojačamo, odrastemo i izgradimo se kao osobe. Jedna od najtežih lekcija koje sam ja naučila i zbog koje još uvek sebi vidam poneku ranicu je da se dobro ne vraća uvek dobrim. O, da! Zvuči strašno, a još je gore što je zaista tako. Kasnije shvatamo i razumemo zašto se sve desilo baš onako kako jeste, ali nekad prođe baš puno vremena dok mi stignemo od tačke A do tačke B. Susrešćemo se tokom života sa mnogo, mnogo nepravde i bolnih iskustava... Za isceljenje su potrebni meseci i meseci kontinuiranog rada na sebi, a ponekad čak i godine. Kada se desi nešto što nismo želeli, veoma je teško da to prebolimo i sagledamo širu sliku, koja će nam i te kako pomoći da se oporavimo. Da je meni neko rekao da ću prevazići ljude i situacije koje jesam, ne bih mu verovala... Ali, moguće je. Samo treba vremena i strpljenja. Mnoooogo strpljenja. Često život možemo nazvati nepravednim i surovim, dok ne dođe trenutak „buđenja”, trenutak kada nam je odjednom sve kristalno jasno i kada postanemo zahvalni za sve ono što smo prošli. Posle ovakvog perioda koji je vama bitan, bićete druga osoba. Veze nema s onim ko ste bili pre. I to je potpuno u redu, to je deo rasta.

 

Pa šta ako se dobro ne vraća uvek dobrim? Ja gledam da uvek budem dobra prema drugima, naročito prema onima koji to nisu bili prema meni. A ponajviše sam dobra prema sebi. A ako se ne vrati tako, nema veze. To samo znači da zaslužujem nešto fenomenalno (umesto dobrog koje sam želela), a to je još lepše. Dakle, ne obraćajte pažnju na to da li će vam biti uzvraćeno istom merom. Čuvajte dobrotu u sebi, za sebe, drugima je nesebično darujte, videće to onaj ko treba da vidi i biće stoput bolje od onoga što ste mislili da želite.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

30.08.2022.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

Za sve moje ljude

 

 

Mnogo puta sam pisala o životu, raznoraznim ljudima, pa i onima koji to možda i nisu zaslužili... Život ponekad zaista ume da bude surov i nepravedan, ali nema te oluje koja nije prošla. Šta god da se trenutno dešava, proći će. A onda na scenu stupa blaženstvo, mir. Jedan od najljepših osećaja na svetu. Osećaj da je sve u redu.

 

Za mene, taj mir i spokoj predstavljaju neki ljudi iz mog okruženja. Na primer, uz svoju sestru i divne prijatelje ja sam privilegovana i nekako zaštićena od tog surovog sveta. Bar nakratko. To mi baš mnogo znači. Tada punim svoje baterije, a njihova energija i podrška mi ostane posle svakog susreta i dugačkog razgovora, da mi da snagu da nastavim da se borim za ono što mi je najbitnije. Stvarno imam predivne ljude oko sebe. Oni bi sve učinili da ja budem srećna i nasmejana, čak i ako se sa nečim ne slažu, zbog mene će uraditi. Ne govorim ja to tek tako, već iz iskustva, jer sam to doživela mnogo puta. Više ne znam ni koliko. Blagoslove brojim, ali ih ima više nego što može da stane u neke tamo cifre. Slažem ih u svoje srce i dušu, tu ostaju zauvek. Moji ljudi su takvi da bih ih s jedne strane rado delila sa drugima, jer je njihova blagost i dobrota potrebna ovom svetu uopšte, a sa druge, sebično čuvala samo za sebe. Mislila sam da će moj rođendan prošle godine biti jedan od najtežih i najtužnijih dana u mom životu usled nekih događaja i ljudi koji mi nedostaju, ali se pretvorio u najlepši san, zahvaljujući drugarici, koja je zarad moje sreće pomerila planine i izbrisala kilometre. I dan-danas plačem kada se prisećam. Ovo je samo jedan od primera, a sličnih situacija, kada su potekle moje suze radosnice je mnogo i svaka osoba i situacija je posebna. Dovoljno je što ljudi koji su bili prisutni to znaju. Dragi MOJI ljudi, hvala vam što me volite i ponekad trpite, tek ćemo da delimo lepe vesti jedni sa drugima. Hvala vam za sve! Znam da ima svega nekoliko ljudi koje zaista zanima kako sam i šta radim, ostali su samo radoznali i gledaju isključivo sebe, ali meni u stvari ništa više od tih nekoliko ljudi i ne treba. Sasvim je dovoljno i svakog dana se zahvaljujem što ih imam. Smatram da je zahvalnost jako bitna stvar, jer ko ne ume da bude zahvalan za blagoslove koje ima, neće ih nikada biti svestan, već naprotiv, uvek tužan, nezadovoljan i nesrećan. Pored ljudi koji su fizički sa mnom, postoji i jedna osoba koja me sa neba štiti i čuva, prateći svaki moj korak. Ta osoba zna da je volim najviše na svetu i sigurna sam da mi oprašta što sam i godinu dana kasnije ponekad tužna što ne mogu da je uhvatim za ruku i zagrlim, kao nekad. Znam da je ponosna na mene i da je uvek tu, u mom srcu... Gde god pođem, sa mnom je. Za gubitke čovek nikada nije spreman, ali osetiš nekako... Srećna sam što sam mogla da provodim mnogo vremena sa njom iako ću je na neki način uvek ostati željna. To je normalno. Onih koje volimo nikad dosta i nikad previše. Hvala ti što me čuvaš.

 

Čuvajte ljude koje volite, koji su vaš mir. Recite im koliko ste srećni što su tu, što su baš vas odabrali za prijatelje. Sigurno će i njima i vama posle toga dan biti lepši. Zahvalite im se i kad mislite da nema razloga, jer u stvari, razloga za to uvek ima napretek. Svako od nas ima nekoga ko fizički više nije tu i znajte da je u redu da budemo tužni, ali da nas te osobe u suštini nikada nisu napustile jer će zauvek biti u našim srcima.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

28.07.2022.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

Isplatiće se

 

Kada gledamo društvene mreže život drugih ljudi nam izgleda savršeno, dok je naš prepun uspona i padova. Možda čak i više padova nego uspona. Uh, što je to grozan osećaj! Frustracija proradi u svim aspektima i da stvar bude gora najjačeg mogućeg intenziteta. Mnogo puta smo svi slušali kako to nije istina, već ljudi samo biraju šta je ono što žele da se o njima zna. Slažem se sa tim. Svi nekad prilazimo kroz težak period, ama baš svi.

 

Bilo je dana kada mi se nije ustajalo iz kreveta. Bezvoljnost i manjak energije su prisutni danima, bez namere da me napuste. Tu su, tik uz mene, u svom punom „sjaju“. Ne umem da objasnim sebi zašto je tako, ne mogu da pomognu ni porodica ni prijatelji, jer ne mogu oni da žive moj život. I ne treba. Imam jedino samu sebe da se nekako izvučem i vratim u normalu. Istovremeno, ne mora uvek biti neraspoloženje razlog, nekad je u pitanju jednostavno manjak motivacije. Nema je, ni na kašičicu. Posao nas ne usrećuje, ispiti na fakultetu su teški i nezanimljivi... Ko to nije prošao ne zna šta je muka. Pravi pakao. Sednem i kažem sebi: „Okej, hajde da rešimo ovo. Ne može biti ovako doveka.“ U tim trenucima vreme je neprijatelj, dan traje 50 sati umesto 24. Nikad kraja! Pošto sam shvatila da je đavo odneo šalu i da takav period ne prolazi sam od sebe, našla sam način da sebe motivišem. Najvažnije je da sam svesna da želim da živim punim plućima i budem srećna, a ne da životarim dan po dan, bez nekog posebnog značaja i smisla. Objasnila sam sebi detaljno da ću ponekad morati da radim ono što mi je nezanimljivo, teško i ne pokreće me. Moram se naterati i da izvršavam obaveze i kada mi nije ni do čega, jer će se isplatiti. Kad-tad. Biću jednog dana beskrajno zahvalna sebi što nisam odustala. Shvatila sam da moram da prođem kroz takve periode, da bih došla do onog što zaista volim i želim da radim. Da, sve to je deo mog puta i procesa u ostvarenju snova. Nije lako, ali kad shvatim koliko sam postigla i zbog čega sve to radim, ima smisla. I te kako! Odmah drugačije posmatram obaveze. Imam jasno definisan cilj pred sobom. San koji sam zamislila u svojoj glavi i o tome slabo pričam. Ne treba mi potvrda drugih, jer JA znam da mogu i da ću ga ostvariti. Ali ne pre nego što dođe vreme za to.

 

Postavite sebi ciljeve i grabite hrabro ka njima. Mic po mic. Korak po korak. Ciljevi su tu da nas pokrenu i podsete zašto nešto radimo. Znajte da vas lažu oni koji kažu da bi put do ostvarenja sna trebalo da bude lagan, posut isključivo zvezdicama i šljokicama. Setite se tada da se zvezde vide samo noću i nastavite dalje. Isplatiće se. To znamo i vi i ja.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

28.07.2022.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

Važno je šta pričate… sebi!

 

U poslednje vreme sve češće razmišljam o tome kako bi bilo fantastično da se ponašam prema sebi onako kako se ponašam prema drugima. Tu pre svega mislim na ljude koje mnogo volim. Uglavnom sam tu za njih, umem da budem obzirna i pažljiva, često im govorim da ih volim, „ubodem“ ponekad i neki dobar savet... A prema samoj sebi sam izuzetno stroga, kritična, večito nezadovoljna. Ajde što sam nezadovoljna, to ponekad može da bude dobro i da pogura u pravom trenutku, nego što uvek zvocam samoj sebi: „Moraš ovo, moraš ono, u redu je to što si postigla, ali...“ i shvatila sam da me takvo razmišljanje vodi direktno u propast i da želim da se menjam.

 

Nedavno sam se zaista, onako najiskrenije, dogovorila sa sobom da taj stav mora da se menja, inače neće izaći na dobro. U ranim tridesetim godinama sam osećala da pregorevam, da ne mogu više ovako jer ne umem istinski da uživam u nekom postignuću, bilo malo ili veliko, nema veze, moje je i zaslužila sam sve što ide s tim. Ponavljam, ja sam to postigla i zaslužila sam da uživam, da pohvalim samu sebe, da primam čestitke i podršku od onih koji me vole. Zašto sam sve to radila ako sada u tim rezultatima nimalo ne uživam? Čemu onda sve? Okej, svi moji snovi, želje i ciljevi su i dalje tu i borim se svom snagom za život kakav želim da živim, ali uz potpuno drugačiju autosugestiju. Sada govorim sebi lepe stvari kada nešto postignem ili tek želim da uradim. A i tek onako, bez razloga jer želim da naučim da volim sebe. Govorim sebi da apsolutno zaslužujem da mi se ostvari sve što želi moj mozak i moje srce. Kakva god da je želja, ja je prigrlim, jer je tu s razlogom. „Ja to mogu, dovoljno sam hrabra i jaka, uspeću!!! Možda ne danas, sutra, ali taj dan je definitivno veoma blizu. Zaslužujem sve najlepše u životu, kao i svi. Bez izuzetka.“ Drugi ne mogu da nas nauče kako da volimo sebe. To je dugotrajan proces, putovanje na koje idemo sami. Nema drugog a ni boljeg načina da zavolimo sebe od toga kako se ophodimo i šta govorimo sebi. Kao što rekoh, uvidela sam da konstantni pritisak i prekor vodi u provaliju, pa sam shvatila da želim da vidim kako je kada je obrnuto. Svako od nas je ogledalo, mi učimo druge kako treba da nas doživljavaju i da se ponašaju prema nama. I kada je dobro i kada nije na kraju dana imam samo sebe i zato sam odlučila da napravim veliku promenu u „razgovoru sa sobom“ i mogu vam reći da se već osećam neuporedivo bolje, iako sam tek „krenula na putovanje.“ Život je pun izazovnih i teških trenutaka, retko ko hoće da pomogne, podrži. Uglavnom svako gleda isključivo svoja posla i traži neku korist (čast izuzecima), zato mi sami sebi moramo da budemo najglasnija podrška i najčvršći oslonac. Znam da zvuči surovo, ali tako je.

 

Kada ne ide kako treba, pa se vrti ukrug i nikako da prođe, budite strpljivi i blagi prema sebi. Niste vi ništa krivi. Prigrlite te dane kao lekciju za dalje. To nas život uči kako da preživimo. Kada je sve super i ostvarujete male i velike ciljeve, nazdavite sebi, uz najiskrenije zagrljaje i čestitke. Uživajte u svojim uspesima, zaslužili ste. I te kako jeste. Dozvolite sebi da zaista osetite ukus zadovoljstva zbog nekog postignuća. Ophodite se prema sebi kao prema najvoljenijem biću. Jer to jeste. Svako od nas je na svoj način poseban i zaslužuje, ljubav, pažnju i poštovamje. Ponavljajte to sebi svakog dana

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

28.07.2022.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

Život je jedan nedosanjani san i u tome se krije njegova lepota

 

Ono što je prošlo, više ne postoji; ono što će biti, još nije došlo. Pa šta onda postoji?
Samo ona tačka u kojoj se sastaje prošlo i buduće. Eto u toj tački je sav naš život.’’-
Tolstoj.

 

Život je veličanstvena lepota i treba ga ceniti jer je dragocen, jer je jedan.

Život je večita borba. To ide u proces od rođenja, preko odrastanja, sazrevanja, starenja pa do smrti. Kada bi neko znao da da definiciju savršenog života, taj bi verovatno rekao da su to zdravlje, ljubav, sreća, novac i blagostanje. Vi svi znate da tako nešto retko postoji. Postoji možda na filmu, ili u nekoj lepoj knjizi, ali u životu ne, to ne postoji. Najveća mana života je ta što on nije savršen. Kažu da ako želite da vam život bude ugodan treba da ga živite umereno, ali to nije pravo uputstvo za dobar život. Nema tog uputstva koje bi naš život učinilo savršenim. Možda često čujete kako ljudi oko vas kritikuju živote drugih ljudi, nazivaju ih besmislenim, ali ko su oni da sude o tome kakav život mi vodimo?! Svako ceni život na svoj način. Svako vrednuje drugačije stvari u životu. Ljude različite sitnice čine srećnim. Život je onakav kakvim ga mi napravimo, mi ga stvaramo, mi mu dajemo smisao. Mnogi ljudi shvataju život kao čekanje na nesto nikada neće doći dok drugi ljudi žele da iskoriste i lepo prožive svaki njegov trenutak. On nam donosi lepe i ružne trenutke. Doživljavamo razočarenja, bivamo povređeni, ali onda pomislimo na sve lepote koje nas okružuju, na sve ljude koje volimo, stvari koje nas čine srećnima i shvatamo da je život lep. Lično smatram da treba proživeti svaki trenutak kao da nam je poslednji, jer će jedan zaista biti. Kažu da nije pametno govoriti: živeću- jer će sutra možda biti kasno, nego: živim danas! Život treba dobro iskoristiti.Život je jedan nedosanjani san i zato je on tako veličanstven. Postoji mnogo recepata za dug život, oni nam govore kako da se hranimo, ponašamo kako bi održavali svoje telo i omogućili sebi dug i lep život. Ne verujem nešto posebno u to. Mi sami tvorimo svoju sudbinu. Naš život će biti dobar ako u svemu pronađemo radost i lepotu, ako mu damo smisao i ako nađemo kompromis između idealnog i mogućeg. Život je vrhunska umetnost ako je pun sreće i lepote.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

28.07.2022.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

Stvarnost je surova, iluzije slatke. Opredeljujem se za život

 

Život je za mene uvek predstavljao neobičnu, jezgrovitu i mnogoznačnu zagonetku. U njemu nije uvek crno i belo.Nekada su naši putevi trnoviti, a nekada sa lakoćom žanjemo uspehe.
Zapravo, smatram da od života treba uzeti maksimum. Trebamo iskoristiti svaki trenutak, svako sada! Naučimo da cenimo male stvari, da im se radujemo, ali i uvek težimo ka višem. Na neuspehe ne treba gledati kao na poraze, već kao šansu da nešto naučimo, ispravimo, u budućnosti ne ponovimo! Greške se moraju desiti kad - tad i one se dešavaju s' razlogom. Kada čoveku loše ide, sklon je da idealizuje stvari, da mašta i kreira sopstvene iluzije. To je kao odbrambeni mehanizam čoveka, njegov beg od stvarnosti i od stvari koje ga čine nesrećnim i koje ruše njegovo samopouzdanje. Smatram to dobrom psihološkom terapijom, jer pravi životni izazovi tek predstoje, Usponi i padovi u životu se smenjuju kao dan i noć, jer svaka strana ima svoju kontra - stranu.Najbolje je kada životni balans dovedemo u ravnotežu.Ljudi se trude da od života uzmu najbolje i u što većoj količini. Ponekad zaborave da je potrebno i sebe davati isto tako nesebično kako se i nama sam život daruje. Za sreću i zadovoljstvo su potrebna odricanja i žrtve. Što su žrtve veće, to su odluke teže, ali i uspesi slađi.Život delim u 3 neraskidive celine... Prošlost - koju treba ostaviti tamo gde je, nikako je ponovno ne proživljavati, samo se ponekad setiti lepih momenata, osvrnuti na greške, ali ne da bi se kajali već da bismo učili... Sadašnjost za koju treba da živimo, koristimo svaki njen tren, uživamo, jer vreme ne možemo da vratimo. Od nje zavisi naša budućnost...
Živite život punim plućima! Posvetite se sebi, ali i drugima. Negujte hrabrost, plemenitost, iskrenost... Radujte se, ali i obradujte! Volite, ali i zaslužite da budete voljeni... Ostavite svoj trag, svoj pečat...jer to je život!

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

 

28.06.2022.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

Život

 

Život je buktinja i beskrajno prostranstvo, koja sa sobom nosi mnogo toga, uzima i daje.Ne može se živeti van stvarnosti, sadašnjosti, kako mnogi zamišljaju, skrenu sa životnog puta, padnu u provaliju i nikada se, na žalost, ne oporave.

 

Svet je okrutan, surov, korumpiran, nezdrav. Zašto ući u svet narkomanije, alkoholizma, kriminala? Zašto?Jednostavno, život je lep sam po sebi, mi ga možemo učiniti lepšim, a ne mračnijim, surovijim. Danas su ljudski umovi potpuno uništeni. Možda je za to kriva današnjica, društvo, a možda i mi sami. Razmislimo. Život treba živeti punim plućima, udisati samo zdrav vazduh, a ne supstance koje nas čak mogu odvesti u smrt. Zašto je svet tako nezdrav? Zato smo krivi mi, i samo mi.

 

Život se rađa čist, a mi ga krojimo prema nama. Živimo lepše, igramo za život! Pitam se;Zašto u našoj zemlji nema više sportista, humanih, srećnih, ispunjenih, zadovoljnih ljudi? Upravo zbog nas. Zašto se ne baviti nekim sportom, putovati po svetu, istraživati nove životne mogućnosti, živeti kao da je svaki dan poslednji? Čovekova duša biće ispunjenija, prozročnija, bistrija, toplija, a život će buktati, biće lepši.

 

Na uglu poneke ulice leži neki maloletnik u alkoholisanom stanju. Zbog čega sve to? Pa taj isti maloletnik će sutra biti roditelj, davaće nekome primer, učiti ga zdravom životu, davaće savete! Kako kada je njegova mladost uništena, utopljena alkoholom Naravno, stideće se svojih postupaka, ali tada će biti kasno. Sve više učenika konzumira cigarete, tone u svet dima samo da bi ispao „faca“ u društvu. Pa, zbog čega sve to, zašto uništavati čist,
neiskvaren život koji nam je dat? Naravno, ima mnogih surovih, istinitih i intrigantnih
priča koje ruše kulu karata života. Na žalost, sruši li se jedna životna karta, sa sobom će nositi i drugu u provaliju. Živimo pre svega zdravo, napunimo svoja pluća čistim, možda čak i planinskim vazduhom, a ne dimom cigareta. Živimo za nas, a ne za druge. Sklanjajmo se iz okrutnog društva zaobilazeći taman svet. Otisnimo se u svet okeana, mora, beskrajnog plavetnila, prepustimo se zdravom okruženju, prirode, zvezdama. Malo nam treba da život učinimo lepšim. Svaka sitnica je dovoljna, jedna latica ruže, jedan sunčev zrak. Nije okrutan svet, već smo okrutni mi sami, sebi nepoznati. Otisnimo se u životne lepote, prepustimo se pesmi ptice, dečijoj igri i osmehu, talasima mora i okeana. Udahnimo vazduh punim plućima, živimo za sadašnjost i budućnost, za pesmu i igru, smeh...Živimo za sebe, a ne za druge!

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

28.06.2022.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

Šta životu daje pravi smisao ?

 

Većina ljudi zaboravlja smisao vlastitog života. Ne kažem da svi moramo imati isti cilj i smisao. Svako ima svoju zvezdu vodilju, pa ljudi ne treba da sanjaju život, već da žive svoj san.

 

Svako duboko u sebi zna šta je za njega smisao života. Mudar čovek vidi smisao života i u letu leptira. Rodim se, školujem, zaposlim se i osnujem porodicu, na kraju umirem. Deluje tako bizarno i malo.

 

Kako u ovih par reči naći smisao života? Lepo, u smehu je sreća, u sitnicama. Lepe i drage sitnice. Nečiji smeh je ispunjen toplinom. Mada, kad razmislim, smisao života je sam život.

 

Na ljudima je da rade, misle, plaču i smeju se, da žive. Dovoljno je to što im je pružena ta mogućnost - proživeti ga što bolje.
Uvek se borimo za bolji uspeh u školi, na fakultetu. Borimo se da nađemo dobar posao, budemo sa voljenom osobom, imamo decu, da njima prenesemo sve ono što je
najbolje. Trudimo se da kvalitetno iskoristimo svaki sekund života, sve da zapišemo negde u najboljoj knjizi našeg uma, sve događaje, sva sećanja. Kad ostarimo i kada tu knjigu otvorimo i pogledamo, treba da vidimo koliko smo uspeli. Proživeli život, najbolje što smo mogli.
Ako smo imali grehe, njih smo iskijali. Tada ćemo shvatiti smisao života i bićemo zadovoljni.
Ja vam neću reći, ili nametati stav o tome šta je moj smisao života, možda ga još uvek tražim. Sami ćete ga već pronaći.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

18.06.2022.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

Hej mala, ponosim se tobom!

 

Čudan je ovaj život. Neko drugi odredi kad ćemo da se rodimo, kakvi ćemo biti (mislim na fizički izgled), ko će nam biti roditelji, braća, sestre. Određuje nam se okruženje u kom ćemo odrasti i stasati za život. Bez veze, baš. Jer, ne bude svima lepo baš od tog prvog plača. Naprotiv, ume da bude poprilično zakukuljeno. I najgore je što to nismo sami izabrali, nego, eto, tako nam „zapalo“. To je (za neke) loša vest, ali ja u rukavu uvek imam i dobru vest. Što se dobrih vesti tiče, moji rukavi iz kojih ih izvlačim su baaaš ogromni. Poput neba. Vidite li mu kraj? O tome vam pričam.

Imam ja pozitivnosti za druge ljude napretek... Takva sam. Ne možemo baš sve probleme rešiti odmah, ali možemo „obrnuti igricu“ i početi da razmišljamo drrugačije, a onda nam i rešenja lakše dolaze. Znate ono kada se junacima crtanih filmova upali lampica? Tako nekako. Mnogi su mi rekli da su moja energija i glasan smeh delotvorniji od lekova i meni to zaista mnogo znači, ja bih svima pomogla na taj način, da mogu. To mi je najlepši kompliment! Naravno, život je i meni „namestio“ mnogo prepreka i oluja na putu. Onih najtežih, ja sama „na otvorenom moru, a nebo prekriveno crnim oblacima.“ Mislim, izlaza nema. Ovo je kraj. Okružena sam nekolicinom zaista divnih ljudi koji su primetili da to više nije to i pokušavali da mi pomognu. Moj smeh se i dalje čuo, ali je zvučao drugačije, bio je prepun gorčine i neizrecive tuge. Hvala im do neba i nazad, prepoznaće se i dobro znaju koliko mi znače, ali... Nije se moglo mnogo toga uraditi u tom periodu, osim da me svi puste na miru. Da prođe neko vreme, da odbolujem svoje. A ono najvažnije, da se vratim samoj sebi. Jedan dan je samo kliknulo da meni u stvari „samo“ treba jedna ja. Kao što sam tu za druge, da sad budem tu za sebe. Od sada, pa zauvek. Onda shvatim da neke tuge prebolimo, prerastemo, a sa nekim jednostavno moramo da naučimo da živimo. Jer to je život i tako mora biti. Moram ići dalje. Vratila mi se sreća u očima i boja u obrazima. Život je ponovo lep i ja imam razloga da budem srećna i zadovoljna. Život je uvek i bio lep, samo jednu budalu poput mene treba podsećati da s vremena na vreme izbroji blagoslove koje ima u životu, jer će na taj način biti još mnogo blagoslova i trenutaka koji se pamte čitav život. I zaista, ponovo sam srećna i od srca se smejem. Znam da mogu da ostvarim sve što želim, ali za neke stvari treba mnogo vremena i strpljenja. Postoji jedna izreka: „Ako Bog dopušta da nešto dugo čekamo, dobićemo mnogo više od onoga što smo tražili.“ Toga se držim. Takođe, često se prisećam reči jedne osobe koju volim najviše na svetu: „Svaka ti čast! Pravi si borac“, i ponavljam to sebi ukrug svaki dan. Razmišljam o tome šta sam sve do sada postigla i osećam se snažnom i ponosnom na sebe. Ja sam svoj sopstveni heroj!!! Možda će zvučati kao kliše, ali stvarno mislim da su pravi borci oni koji posle pada ustanu i uhvate se u koštac sa životom još jače, a ne oni koji nikada nisu pali. Svesna sam svojih godina i činjenice da me mnogo toga tek čeka, i lepog i onog drugog, ali znam da ću se izboriti za sebe i svoje snove. Došla sam na ovaj svet sa razlogom i neću odustati od onoga o čemu svakodnevno maštam.

 

Sve je u glavi. Bude nekad jako teško, ali ne može ni to da traje zauvek. Mnogi ljudi imaju gotovo sve preduslove da budu srećni, a opet to nisu. Takvi obično uče o sreći od onih kojima život nije mnogo dao. I vi imate mnogo razloga da budete srećni, a možda to i ne znate, kao što ja nisam znala. Ako mi ne verujete, zastanite na pet minuta, pobrojte sve blagoslove koje imate i videćete da sam u pravu. A što se tiče oluja, njih će uvek biti... Ali znajte da neke oluje služe tome da nam raščiste put.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

15.06.2022.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

Kad je dobro reci hvala i slavi, kad ne ide reci hvala i uči

 

Sve što nam se dešava u životu je deo procesa i iskustvo koje moramo proći. Kada nam je teško čini se da se tom periodu ne nazire kraj, a kada se „kockice sklope i uživamo u životu, to prebrzo prođe. Proleti za tren. U stvari, poenta je samo kako mi gledamo na to.
Perspektiva. Ugao gledanja. Nazovite to kako vam volja, nebitno je potpuno. Važno je da je tu. Mnogo znači. Naročito kada naiđe težak period. Ne pitajte kako znam. Takvi periodi su najbolji učitelji, bez obzira na to šta je u pitanju. Da nije toga, većina nas ne bi cenila dobro i lepo. Pomenuh malopre proces, jako je važno da verujemo u njega, da shvatimo da nikom nije samo dobro, da nismo lenji i nesposobni zato što trenutno nije onako kako želimo. Naprotiv. Sve je to samo deo našeg života. Ja biram da se uvek fokusiram na zahvalnost. Tako kroz život. Da izbrojim blagoslove. A ima ih svuda, i te kako. Meni je lakše da o tome razmišljam kada naiđe izazovan period. Da budem zahvalna za zdravlje najbližih, za divne prijatelje koji me okružuju, mogućnosti koje imam pred sobom, pa i za to što se ova moja luda glava ne predaje ni kada bi svako normalan odustao. Nikad ja nisam bila normalna. Nisam želela nešto prosečno i obično i smatram da je upravo to ono što me gura napred. Još, još i još. Na primer, jesam li dobro uradila ovo? Pa, onako. Može bolje, šta znam. Samopouzdanje i ja baš i nismo najbolji drugari, ali vežbam, hoću i to da menjam. I umem da kažem hvala, i ljudima i životu. Gde postoji jedno hvala, biće razloga za još pet, deset i tome nema kraja. Zahvalnost je magnet koji odbija loše i privlači dobro. Loše je i dalje tu, samo se smanjuje kada mu ne dajemo prostora, a isto važi i za dobro. Ono na šta smo usmerili energiju rašće i razvijaće se unedogled. Život sa sobom nosi sreću i tugu, ne možemo pobeći ni od jednog ni od drugog, ali možemo da se dogovorimo sa sobom kako ćemo se sa tim nositi. Tako da, treba da budemo zahvalni za oluje koliko i za mirno more, jer iz tih životnih oluja izlazimo snažniji i drugačiji, bogatiji za naučene lekcije.
Mnogo puta ćemo stati, zamisliti se i reći, hej, pa ja na kraju imam samo sebe! I to je zaista tako. Zato gledajmo da sebi pomognemo koliko možemo. Okej je potražiti pomoć ili savet, nikad nisam bila protiv toga, ali uzalud sve ako sami sebi ne pomognemo i ne stavimo sebe na vrh liste prioriteta. Svako od nas će najbolje znati kako lično reagujemo na nešto, zbog toga se često pitajte kako da prebrodim ovo, kako da ugodim i olakšam sebi.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

06.12.2021.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

Sitnice koje život znače

 

Opšte je poznato da treba uživati u malim stvarima, jer su izvor zadovoljstva, ali one su puno više od toga. Uživanje u malim stvarima mnogim je osobama koje su preživjele traume spasilo život i zdrav razum.
Ako ste iz dana u dan izloženi ružnim kritikama, osudama, ili još gorim oblicima zlostavljanja, nije lako ostati u dobrom odnosu sa samim sobom, voljeti sebe i cijeniti život. Pokazalo se da su upravo mala zadovoljstva koja sebi možemo priuštiti, u takvim teškim životnim uslovima slamčica spasa. To može biti bilo šta u čemu uživamo, osjećamo strast i osjećamo se na svom terenu – od prirode do čitanja, pisanja, umjetnosti...

 

Kad izgubimo, najviše žalimo za 'sitnicama'

 

Ljudi koji su doživjeli velike životne gubitke poput smrti djece, supružnika, teških bolesti, kad pričaju o onom što im nedostaje, najčešće pričaju o malim stvarima. Pričaju o osmjehu voljene osobe, zajedničkom vremenu, nečemu što su mogli da urade sa svojim tijelom.

 

Iz toga je vidljivo da te sitnice uopšte nisu male i nevažne. One su upravo najvažnije stvari koje nas čine srećnima i živima. Važno je shvatiti da niti jedna mala stvar, običan i prosječan trenutak ne može biti nevažan i zaista običan jer smo mi jedinstveni i niko drugi ne doživljava i ne osjeća na način na koji mi to radimo.
Kako nam ne bi gubitci bili ti koji nas uče uživati u životu, važno je shvatiti koje su to naše "male-velike" stvari. U čemu uživamo u našoj svakodnevici, koje su to stvari koje nas vesele i mame osmjeh na lica? Možda je to pomisao na našeg partnera, djecu, kućne ljubimce? Možda je to pogled u nebo, drveće, prirodu? Možda su to kombinacije boja koje izvučemo iz svog ormara, sredimo se i zadovoljno gledamo u ogledalo.
Koliko god nam život bio težak i činio se nepodnošljivim, ljudi su vrlo prilagodljiva bića i mnogo toga mogu da podnesu za šta nisu ni znali da mogu. U takvim trenucima kao spas i hrana za dušu nastupaju upravo male stvari. Radost i zadovoljstvo su čovjekovo prirodno stanje i moguće ih je pronaći u svemu.

 

Neko se može diviti običnom kamenu sa znatiželjom u očima. Tada uspostavljamo kontakt sa samima sobom, životom u sebi, svojim tijelom i sadašnjim trenutkom. I tada se stvari više ne čine tako malim, a nama struji osjećaj zadovoljstva zbog same ideje postojanja i dijela šire priče od nas samih.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

02.12.2021.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

Stvar izbora

 

Okolnosti su me često navodile da se zapitam: „Zašto baš ja?“ Skoro 20 godina mi je trebalo da razumem neke stvari i da sebi više ne postavljam to pitanje. Dobro, možda ponekad, ali to traje kratko. Toliko dok ne razmislim kako i šta i odlučim šta je u tom trenutku najbolje za mene. Kako vreme prolazi, sve više gledam sebe. Drugi će ionako biti tu, ili neće. Njihova stvar. Sebi sam prioritet i radi se o tome da se JA osećam dobro. Šta god to bilo.
Tih 20 godina koliko mi je trebalo da razumem zašto je tako kako jeste su moja pobeda. Ozbiljno to mislim, jer neko ne shvati nikada. Šta je ono što treba da shvatimo? Dragi ljudi, život je borba. Nikada nije samo loše ili samo dobro, već i jedno i drugo. Život zna da udari toliko jako da se savijemo kao krhko drvo pred snažnom olujom. Okej, teško je. U poslednje vreme pogotovo, ali će proći. Ne znam kada ni na koji način, ali hoće. A svako od nas posle neke svoje borbe bude srećan i zadovoljan što je preživeo, jači nego ikada. To je, jednostavno, tako. Ta pobeda nad životnim nedaćama ne može da se opiše rečima. „Šta imaš od tog tvog pozitivnog razmišljanja?“, pitaju me ponekad. Prvo, imam pravo na to, isto kao i pesimisti. Drugo, takav način razmišljanja me motiviše i podstiče na neku akciju. Daje mi snagu da nastavim dalje i kada je teško. Da ostvarujem svoje male i velike snove. Jedan po jedan. Nije ni meni svakog dana „sve ružičasto ili u duginim bojama“. Ali, tih dana ja ne forsiram sebe, znajući šta sam sve dosad preživela iako sam mislila da neću. Udahnem duboko i uhvatim se u koštac sa svakim danom ponaosob, a uveče... Možda nije uvek onako kako sam zamislila, ali ima neku svoju čar. Zahvalim se, i idemo dalje. Sa verom u bolje sutra. Jer, šta će nam život ako ničemu ne težimo, ne nadamo se i ne želimo? Život kao takav nema nikakvog smisla. To ne vredi objašnjavati ljudima koji su izabrali da gledaju isključivo tamnu stranu. Nemojte se ni truditi. Klimnite glavom i pustite ih da misle da su u pravu. Jer, stav prema životu jeste stvar ličnog izbora. Uprkos svemu što se u poslednje vreme dogodilo, ja se radujem praznicima i imam želje koje me pokreću. Znam da takvim stavom nikoga ne ugrožavam i ne činim nesrećnim, naprotiv. Dok ono drugo i te kako pogađa ljude u vašoj okolini. Volela bih da predstojeća godina bude bolja nego ova, ne samo meni već svima. Ali što je najvažnije, svim srcem verujem da će tako i biti. Ovo doba godine mene podseća na najlepšu bajku. Neki će reći da sam ih prerasla. Ne bih se složila. Život može biti bajka, nama koji verujemo. Iskoristite ovu čaroliju koju nam donose božićni i novogodišnji praznici i poželite nešto. Nema veze ako logika, razum ili drugi ljudi kažu da je nedostižno. Ako je za „njih“ nemoguće, ne znači da je i za vas. Sve tri „stavke“ će samo prekinuti čaroliju. To ne želite, zar ne? Bar nakratko poverujte u bajke i videćete kako je poseban osećaj. Toliko poseban, da je moguće pretvoriti ga u stvarnost.
I kada je ne znam ni ja koliko loše, imate pravo, a samim tim i mogućnost da mislite i verujete da će biti bolje. Možda već sutra, nikad se ne zna. Vera je toliko moćna da može promeniti život iz korena. Ko nije probao ga gleda na život kroz ružičaste naočare, reći će da su ovo gluposti. Reći će: „To o čemu ti maštaš je nedostižno. Oblak u glavi ludoj.“ A ja se samo nasmejem i nastavim dalje. Želim da verujem da će biti sve u redu. I neka sam luda, meni je to kompliment i lepo mi je.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

25.11.2021.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

Važne sitnice iz svakodnevnice

 

Život se svakako sastoji od trenutaka kojima pridajemo posebnu pažnju, koji su u nama pobudili emocije. Sigurno se ne sećate nekog običnog dana kada ste imali pet godina, ali se sećate nekih situacija koje su bile emocionalno zasićene – prvog pada sa bicikla, letovanja na kom vas je ujela pčela, dana kada ste krenuli u školu… Sve su to uspomene koje su nastale na osnovu nečega što nam je u tom trenutku bilo veoma važno. Ali, dok ne dođe neki sledeći važan trenutak, koji će nam doneti lepo raspoloženje i radost, možemo sami da se potrudimo da uživamo u tim svim dnevnim mikrosrećama, kao što su stranice pročitane knjige, posmatranje zalaska sunca iznad reke, čaša vina na terasi posle napornog dana. Sitnice – koje život znače – isti taj život mogu da oplemene i učine da nam i obični dani, bez važnih zbivanja, budu lepi i ispunjeni dani.
I zato sledeći put, kada u kolima budete šizeli što se kolona vozila ispred vas već pet minuta ne pomera, kada žurite na važan sastanak, nervira vas gužva na kasi u prodavnici, baš danas nije vaš dan, probajte da se zaustavite na trenutak i fokusirate na nešto lepo, što je prisutno ovde i sada. Ne nešto što je uspomena, niti fantazija o budućnosti. Već nešto što je već tu, samo ga ne primećujete jer se bavite unutrašnjim svetom koji je često razapet između nepovratne prošlosti i neizvesne budućnosti. Pogledajte u nebo, u reku, oslušnite zvuke oko sebe, dodirnite tlo bosim nogama, posmatrajte zeleno drveće kako se njiše na vetru, počastite sebe nekom sitnicom za koju znate da će vam okrepiti dušu – kao što su dobra knjiga, masaža, vožnja bicikla, uživanje u omiljenom čaju, pa čak i sitničice  poput baš određenog laka za nokte koji asocira na leto i na uživanje, slušanje omiljene pesme u autu dok se probijate kroz gužvu… Spisak može da bude beskonačan i za svakog od nas je poseban. Jedan takav trenutak uživanja svakom danu može da podari dašak posebnosti i lepote.
I ne padajte na sopstvene izgovore da nemate vremena – za sitnice vam ne treba vreme, već malo želje da iskočimo iz šablona i uživamo u lepoti koja nam se dešava u ovom trenutku.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

03.11.2021.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

Važno je… biti dobar i prema sebi

 

Odmalena su me učili da budem dobra prema drugima. Trudi se da budeš blaga, da imaš razumevanja i empatije za druge ljude. Ne izgovaraj nešto zbog čega bi kasnije mogla da se pokaješ, jer se može desiti da ne dobiješ priliku da objasniš. „Triput meri, jednom seci“ princip. I sve bi to bilo u redu da život stvarno funkcioniše tako. Ali avaj. Stvarni život je nešto sasvim drugo. Neretko će vas ljudi povrediti i kada apsolutno niste ništa krivi. Tako to ide, ne postoji neko zdravorazumsko objašnjenje.

 

Poštujem ljude oko sebe, smatram da imam „ono što dolazi od kuće.“ Koliko god da je neko krš i lom od čoveka to od mene neće čuti, ja ću se radije okrenuti i otići. Ako sam povređena odbolovaću neko vreme u tišini, a potom oprostiti. Pre svega zbog sebe i svog mira. Kao što rekoh, tako je oduvek. Kako se krug prijatelja smanjuje, a ja bivam starija počela sam da se pitam: „A gde sam tu ja? Brinu li svi ti ljudi da li su mene na bilo koji način povredili?“ Odgovor na ova i slična pitanja me je do srži zaboleo. Znate ono, boli vas glava, hoće da se raspukne, popijete lek i puf – kao rukom odneseno. S tim u vezi, imam dobru i lošu vest. Loša je da u ovakvoj situaciji nema instant rešenja ni bilo čega sličnog. Ljudi moji, nema tog analgetika ili terapije koji tu bol može da izleči. To je dugotrajan proces. Dobra vest je da se rešenje nalazi u ogledalu. Tako je, sami sebi možete pomoći. Na kraju krajeva, samo na sebe uvek možete da se oslonite. Okej, svi su tu, ali nisu baš uvek i u svakoj situaciji. To je prosto nemoguće. Zato, veoma je važno da brinete o sebi. O svojim potrebama i željama, o tome što vas tišti i boli. Izgovorite to naglas, da biste sebe bolje razumeli. Važno je da sebi priznate bez obzira da li je dobro ili loše. Dakle, ja imam pravo da želim bilo šta, doći će momenat kada će se to i ostvariti. Nebitno šta je u pitanju, kockice će se složiti u pravom trenutku. U redu je da me boli duša. I da to traje i traje... Proći će, kad-tad. U redu je da se zaljubim, da pevam kad mi se peva. Da se glasno smejem. Da mi nedostaje koga više nikada neću zagrliti. Potpuno je okej i da mi ne treba niko, jer volim da budem sama i u tome maksimalno uživam. Ne moram da objašnjavam zašto sam tužna i zašto mi se već danima ne priča, da se rasplačem kada sestra koja živi u drugoj državi ide kući. Sve su to emocije koje oseti svaki čovek na ovoj planeti. Dobro je pokazati ih, bar ponekad. Osetićete veliko oklakšanje. Kao da vam je pao ogroman teret sa leđa. Takođe, ne mora postojati razlog zašto ste srećni i raspoloženi, a i ako postoji, nema potrebe to da objašnjavate. Po mom mišljenju, potpuno je u redu ponekad biti sebičan i misliti samo na sebe. Ugađajte sebi na koji god način želite i nikome se ne pravdajte. Svako od nas to zaslužuje.

 

Apsolutno se slažem da treba da budemo dobri jedni prema drugima, od toga nikada nisam odustala. Istaknuti srpski književnik, neuropsihijatar i član Srpske akademije nauka i umetnosti, Vladeta Jerotić je rekao: „Kada vam neko učini nešto dobro, vi učinite dobro nekom drugom, on nekom trećem i tako se pravi krug dobrih dela.“ Uvek verujem da postoje dobri ljudi da se dobro dobrim vraća. Samo, budite sebi na prvom mestu. Osluškujte kako se vi osećate, recite šta vam smeta ili vas povređuje. Mislite prvo na sebe pa na druge. Važno je. Bićete srećni i zahvalni ako tako budete radili.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

27.10.2021.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

Preživljavanje svakodnevnog života: Sitnicama protiv rutine

 

 

Rutine koje stičemo tokom života su korisne i važne, ali one mogu da dovedu do osećaja da smo zapali u kolotečinu. Kada se svakog radnog dana u isto vreme budimo, istim putem odlazimo na posao, tamo srećemo iste ljude i funkcionišemo po već ustanovljenom dnevnom rasporedu, ni ne postavlja se pitanje kako nam sve to pada. Kako se nosimo sa osećajem da nam je svakodnevnica ponekad možda dosadna, kako nam rutina utiče na raspoloženje, kako da se nosimo sa prolaznim i sitnim nezadovoljstvima koji potiču od sitnica kao što su redovi na šalterima, ili saobraćajne gužve. Nećete pronaći mnogo saveta o tome kako da se nosite sa svakodnevnim životom, jer se podrazumeva da se sa njim nekako nosimo, pošto on ipak čini veliku većinu našeg dana, nedelje, meseca i godine.

 

Tokom tih svakodnevnih života, čak i onda kada se na površini ništa zanimljivo ne dešava, naš unutrašnji svet može biti izuzetno živahan. Mogu nas tištiti neke stvari kojima, istina, ne moramo da se bavimo danas, ali znamo da ih donosi budućnost. I tako smo opet iz sadašnjosti pobegli u budućnost. Nad njom planiramo, ali i strepimo. Ona nam daje nadu, ali nas često lišava uviđanja lepote koja nas baš danas okružuje. Da li možemo da primetimo kako je napolju divan dan čak i onda kada smo zaglavljeni u kancelariji? Da li možemo da uživamo u jednostavnim stvarima kao što su šolja tople kafe ili cvrkut ptica iz obližnjeg parka? Da li smo isprogramirani da reagujemo samo na velike i bitne stvari, da našu pažnju pobude samo oni stimulusi koji zahtevaju da angažujemo svoje resurse i da se nađemo u nekoj vrsti “borba-beg” moda ponašanja?

 

A svakodnevni život je upravo ono što nam se dešava između svih tih važnih trenutaka. I ponekad može da nam se čini kao da je dosadan, jednoličan, pun ustanovljenih rutina, bez mnogo iznenađenja i skretanja sa puta. Rutina je, generalno, dobra stvar jer nam ona pruža osećaj sigurnosti i predvidivosti sveta u kome živimo. Međutim, ona može i da počne da guši, da se čini kao kolosek van koga nema mnogo odstupanja. Ona utiče na naše raspoloženje, ponekad može i da doprinosi osećaju da smo pod stresom (za njega ipak možemo naći mnoštvo informacija o tome kako da se sa njim suočimo i izborimo). Ali, kako da se izborimo sa osećajem da stojimo u mestu, da se ništa ne dešava i da je potrebno da preživimo do sledećeg zanimljivog trenutka (planiranog letovanja, rođendana, slavlja i slično)?

 

Sitna mudrost velike moći

 

Ono što sledi nije nikakva neotkrivena istina, već baš suprotno. To je nešto što se možda nekada i podelili sa svojim prijateljima na društvenim mrežama, što ste pročitali i pomislili – pa da, to tako treba! A to je staro, dobro uživanje u sitnicama. Sitnicama koje mogu da učine da se osećamo lepo čak i kada nam se ne dešavaju nikakve spektakularne stvari. Sitnicama koje mogu da osveže rutinu, da nam ponude osećaj da smo danas uradili nešto dobro za sebe.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

25.10.2021.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

Sve će biti dobro...

 

Život dobijamo na poklon. Ne biramo gde ćemo da se rodimo, ne možemo da biramo porodicu i rodbinu. Ne možemo da promenimo nešto što je predodređeno za nas odmah po rođenju. Kada uporno ponavljamo: „Zašto baš ja, ovo nije fer, Ja zaslužujem bolje...“, zapravo govorimo o sebi mnogo više nego što možemo i da pretpostavimo.

 

Istina je da život često nije fer. Ponekad nam daje izazove za koje smo ubeđeni da nismo u stanju da ih prevaziđemo. Znate kako ono kažu, svakom je svoja muka najteža. I to je zaista tako, kada gledamo iz sopstvene perspektive. Ne postoje veliki i mali izazovi u životu. Postoje samo naši i tuđi. Razlika je ogromna. Na početku sam spomenula da postoje stvari na koje ne možemo da utičemo. Ali, tu postoji jedna caka. Sitnica koja doslovno pravi razliku među ljudima. Dakle, postoje događaji (koji su prolazni) ili nešto što je deo naše svakodnevice od dana kada smo došli na ovaj svet, ali nama se to nimalo ne dopada... Da li možemo to da promenimo? Ako je odgovor ne, tu dolazimo do gorepomenute cake. Okej, to nešto je tako pa je tako, ali mi uvek možemo da promenimo način pogleda na život, čak i ako su nas drugačije učili, ako smo jednu te istu priču slušali 20, 30 godina. Tako je! Sve je stvar perspektive, ugla iz kog gledamo na izazove koje nam život servira. Uvek sam govorila da je najlakše kukati nad svojom sudbinom po ceo bogovetni dan. Šta nam teško. Teški dani naiđu svima, nebitno iz kog razloga. Normalno je. Tada morate biti blagi prema sebi, dati sebi vremena. Polako odbolujte to što vas tišti i krenite dalje. Ali, da li će nam neprekidnog kukumavčenja biti bolje? Neće. Da li ću videti svoju majku i svog oca nasmejane i vesele ako me gledaju svaki dan besnu na život i tužnu, jer, eto, bože moj, meni je teško? Naravno da ne. Zato sam izabrala da se borim! Svaki dan je mala pobeda. Imam svoje snove koje korak po korak ostvarujem, imam oko sebe gomilu ljudi koji me vole i koji se raduju mom glasnom smehu i vedrom duhu. Biram da sanjam, da želim i radujem se! Radujem se životu kao da je proleće. Tmurni, tužni i teški dani koje ima svako od nas će proći. Kad – tad. Samo ne prestajte da verujete i da se borite. Svanuće opet onaj predivan sunčani dan, kada duva blagi vetrić, ptičice pevaju najveseliju pesmu, a priroda se budi. Život može da bude veoma lep ako ga takvog vidite, ali i siv i težak. Sve zavisi kako ste izabrali.

 

Najgore što možete da uradite je da odustanete. Koliko god teško bilo. Ako trenutno prolazite kroz težak period, znajte da niste sami i da „ne dolaze sve oluje da vam unište život, neke su tu i da jednostavno raščiste put.“ Teški dani su tu da nas ojačaju. Sve će biti dobro, samo ne dozvolite da odustanete od sebe. Zbog sebe i zbog ljudi koji vas vole. Ako nešto dugujete sebi, onda je to da se nasmejete i kada se život grubo našali. Jednog dana ćete biti zahvalni sebi što niste odustali.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

25.09.2021.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

Sreću čine male stvari

 

 

Čovek je u večnoj potrazi za srećom. Sve što radi, radi da bi bio srećan. On pravi karijeru, zarađuje novac, traži ljubav svog života i mnogo, mnogo više u stalnoj potrazi za srećom. Sreća je za svakoga različita. Ono što jednu osobu čini srećnom i srećnom za drugu može značiti vrlo malo. Zato prvo moramo da shvatimo šta nas zaista raduje da znamo šta da tražimo. Često sledimo tuđe puteve ka sreći, što nas na kraju dovodi do razočaranja. Stavovi koje nameću porodica, okolina, društvo, mediji mogu nam zamagliti vidike tako da ne prepoznajemo šta je to što zaista želimo. Danas smo preplavljeni raznim knjigama i poukama koje dolaze sa Zapada, a koje govore da je čovek rođen da bude srećan, da ne trpi, da je uvek vedar i dobro raspoložen. Ponekad mi se čini da nam je sreća nametnuta kao mučenje. Svet se plaši rata, terorizma, zagađenja i uništenja planete, a oni nam govore da treba da budemo srećni i da ne brinemo jer sve zavisi samo od nas i naših stavova i odluka, a ne od nekih ludih naučnika i političara. Istina je zapravo da smo svi odgovorni. Ono što se dešava u našem životu utiče na nas i našu porodicu i ljude oko nas, ali i ono što se dešava u društvu u kojem živimo uslovljava naš život. Povezani smo mnogo više nego što smo svesni. Čovek je društveno biće i sve što se dešava oko njega snažno utiče na njegov život. Bez obzira koliko smo dobri, ne možemo biti sretni ako ljudi oko nas pate. Sastavljeni smo od vrlo složenih emocija i sve naše emocije igraju važnu ulogu u našem ličnom razvoju. Ponekad nas tuga i patnja mogu mnogo naučiti, kako bi nam pomogli da dublje zavirimo u sebe. Naravno, kada patnja predugo traje, ona dovodi do ozbiljnih problema, ali povremeno, koliko god bila teška, može nas osvestiti i vratiti na desnu stranu puta. Često nas može vratiti sebi. Šta bi se dogodilo kada bi osoba uspela da postigne stanje stalne sreće. Verovatno bi se vremenom navikla na svoju sreću kao što se navikne na sve ostalo, a nebi ni bio svestna da je srećna. Zatim bi otišla u potragu za nečim drugim što bi je moglo zadovoljiti. Toliko je lepote oko nas i u nama na koje smo navikli i koju više uopšte ne primećujemo. Verovatno je zato sve na našoj planeti sačinjeno od suprotnosti: život i smrt, dan i noć, zdravlje i bolest, radost i tuga, sreća i nesreća ... Nažalost, čovek više žali zbog onoga što nema nego uživa u onome što ima. Ili još gore, postaje svestan vrednosti nečega, ili nekoga tek kada to izgubi. Uživajte u životu i svim radostima koje on donosi. U onim malim svakodnevnim životnim radostima kojima tako često ne pridajemo značaj. Upravo ti mali, naizgled nevažni događaji čine naš život lepim i ispunjenim. Sreću čine male stvari. Sve te male stvari koje ispunjavaju naše živote su prava sreća na koju često ne obraćamo dovoljno pažnje i kojih nismo svesni: šetnja sa voljenom osobom, kafa sa prijateljem, dečiji osmeh, igra sa kućnim ljubimcem, prvi cvet u vašem vrtu ... Kada ste poslednji put gledali zalazak sunca sa svoje terase, ili nebo ukrašeno zvezdama u toplo letnje veče? Ako znate uživati u tako malim zadovoljstvima, onda znate uživati u životu i prepoznati pravu sreću kada se pojavi u svoj svojoj raskoši. Svi jurimo neke velike stvari i velika dostignuća koja će nas na kraju obradovati. Kako kažu psiholozi, ljudi često odlažu sreću dok ne završe školu, dok se ne venčaju, sagrade kuću, odvedu decu na izlet ... I tako život ide sve dok se oni ne pobrinu za sve to. Sreća ne čeka, jer se u njoj uživa kad se pojavi, jer nikad ne znate kada će vam opet doći i proći. Malo je srećnika koji se mogu pohvaliti izuzetno zanimljivim i uzbudljivim životom. Zato nama običnim smrtnicima ostaje da pokušamo uživati u svakom trenutku i svakom danu svog života. Pored svih obaveza i problema i borbe sa životom koji svakodnevno vodimo, svakodnevno se dešava nešto lepo što nas može nasmejati. Treba da budemo svesni tog trenutka lepote i radosti i da ga čuvamo što je duže moguće, jer je to prava sreća.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

25.09.2021.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

Život je jedna velika lekcija

 

 

Lako je biti uz nekoga kada je srećan i veseo, kada se smeje. Tad bi svi želeli da budu pored vas. Naiđu tako neki dani kada mi nije ni do čega. Nekom ko gleda sa strane – ja možda dramim bez razloga. Ali, kada bi obuli moje cipele... Nije ni važno, jer ovo nije njihov život, već moj. Život sam dobila na poklon, ali zato svoj put biram, odnosno krčim sama. Borim se i radim onako kako mislim da je najbolje. Znate kako kažu, svakom je svoja muka najteža. Došlo je vreme kada svako gleda samo sebe. Danas kažu: „Biću uz tebe zauvek, šta god da se desi“, a sutradan nestanu bez traga.

Sve su to situacije koje je svako od nas bar jednom doživeo. To je život i tako treba da bude. Kako bismo išta naučili da je uvek sve u redu? Kako bismo očvrsnuli? Svaka osoba koja uđe u naš život je tu s razlogom. Neko se „zadrži“ nekoliko meseci, neko 10 godina, a neko ostane zauvek. Baš kao sa početka priče. Zahvalna sam za sve ljude koje sam dosad upoznala. Bilo je svega, od lekcija da ne verujem svima, preko onoga: „pokazali su mi kakva nikada ne želim da budem“, do prijateljstava i drugih čvrstih odnosa koji traju već jako dugo i trajaće verovatno zauvek. Lekcija o tome kome pokloniti svoje poverenje, uči se tokom čitavog života. Samo, sa godinama postajemo mudriji, naravno. I naša intuicija je izraženija. Kako sazrevamo i odrastamo, menjaju nam se i stavovi, razmišljanja, želje potrebe i prioriteti. Normalno je da nisam ista osoba sa 20 i 30 godina. Zato može doći do prekida dugogodišnjih prijateljstava ili bilo koje vrste odnosa sa drugima. Jednostavno, putevi nam se raziđu. Ponekad budem tužna kada neka osoba ode iz mog života, ali posle određenog vremena prihvatim to kao deo ličnog rasta i razvoja i nastavim dalje. Postoje prijateljstva koja imaju svoj rok trajanja i to je potpuno u redu. Ne ljutim se, jer time samo štetim sebi, nikako drugoj strani. Daleko od toga da sam ja uvek pozitivna i smirena. Imam i ja „momente“, kao i svi. Samo sam naučila da ako spoznam i osvestim svoje emocije, lakše ću da ih preživim. Tu pre svega mislim na negativne emocije poput ljutnje i besa. Zašto da budem ljuta na nekoga ko je bio deo mog života u prošlosti? Da je trebalo, potrajalo bi i ja tu ne mogu ama baš ništa. Želim da imam svoj mir a to ću najbolje postići ako oprostim onima koji su me povredili i fokusiram se na budućnost, jer lepe stvari će se tek dešavati. Svako ko želi da ode od mene, neka slobodno ide, jer tako pravi mesta za nove ljude, koje ću tek upoznati i koji će možda ostati uz mene čitav život. Negde sam pročitala citat koji mi se mnogo dopao, a glasi ovako: „Ako im treba razlog da ostanu, neka odu.“ Takođe, ako mi je neko jedno vreme bio prijatelj, a sada to više nije, to ne znači da je loša osoba. Naprotiv. Možda su oni najbolji na svetu nekim drugim ljudima. Prosto, oni su ispisali svoje stranice u knjizi mog života i ja im želim sve najbolje. Nastavljamo dalje, svako svojim putem. Kada naiđu teški momenti, ljudi pokažu svoje pravo lice, ali moje dosadašnje iskustvo mi govori da to ne izostaje ni kada ste srećni. Jedni će biti oduševljeni i deliti vašu sreću, ali postoji mogućnost da će se drugi distancirati. Tada takođe možete da shvatite šta vam žele ljudi kojima ste okruženi. Iskristališe se sve, i istina kad – tad ispliva na površinu. Ponekad ne morate ni da pitate ništa, već samo posmatrajte. Samo će vam se kasti.

Ako imate uz sebe ljude za koje ste sigurni da vas iskreno vole, čuvajte ih. Danas je to teško pronaći. Dešavaju se i usponi i padovi u svim aspektima, pa tako i u prijateljstvu. Ne postoje srodne duše, već samo vremenski interval tokom kog nam je sa nekim dobro – godinu dana, pet, deset godina, ili pak, ceo život. Ako dugo niste rekli nekome: „hvala ti na svemu“ ili „volim te“, učinite to sada. Verujte mi, osećaj je neverovatan. Kada se prijatelj udalji od vas, recite sebi: „Ko zna zašto je to dobro“ zahvalite se i ostanite u miru sa sobom. Zahvalite se na još jednoj lekciji koju ste uspešno savladali.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

25.08.2021.

 

Piše: Nada Jevtić

 

NEKA IDE KAKO IDE

 

 

 

 

Život svakoga od nas sastoji se iz uspona i padova. Nije samo crno ili belo. Dobro ili loše. Život je i jedno i drugo. Svi bismo voleli da nam uvek sve ide od ruke. Ali to je kao prvo nemoguće, a kao drugo, verujem da ne bismo cenili ono što imamo. Ovako, kada je pomešano, teške trenutke lakše izdržimo, jer znamo da će proći, a na sve ono što je lepo gledamo sa zahvalnošću. U tome je poenta teških perioda. Da nas ojačaju i pripreme za sve lepo što nam predstoji i da nas nauče da budemo zahvalni na svemu što imamo.

 

Svi imamo nekih problema i nama su kao takvi najteži. Želimo da ih rešimo sve do jednog. Odmah i sada. Naravno, kontrolu nad svojim životom imamo mi sami i većinu stvari možemo da rešimo, ali postoje i one poteškoće iz svakodnevnog života koje jednostavno ne možemo da savladamo. Koliko god želeli i trudili se, ne ide. Neće pa neće. Svojim insistiranjem i neprekidnim pokušajima samo pogoršavamo situaciju. Imamo utisak da i samo razmišljanje o tome nas vuče nekoliko koraka dalje od rešenja. Tonemo sve dublje i dublje, kao u živi pesak. U ovakvim situacijama postoji jedna magična reč a to je – prihvatanje. Tako je. Šta god da vas muči sada prihvatite to. Prihvatite da ljudi ponekad znaju biti bezobrazni i apatični, da vam neće uzvratiti dobrotom samo zato što ste vi bili takvi prema njima. Prihvatite da ne možete da popravite odnos sa nekim ljudima, koliko god vi to želeli. Prihvatite smanjenje plate, ili raskid ljubavne veze. Dogovorite se sa sobom, znam da to možete. Jednostavno prihvatite i krenite dalje. Neće biti nimalo lako. Ko je rekao da hoće? Ništa u životu nije lako, ali je zato vredno. A jednom kada se nađete u teškoj situaciji koju ste prihvatili kao takvu i pustili da ide svojim tokom, videćete koliko ćete se bolje osećati. Kao da ste upravo odbacili ogroman teret sa svojih leđa. Otac Tadej je bio jedan od najcenjenijih duhovnika ovog vremena. Njegove mudre misli čine da osetite spokoj u duši. Umiriće vaš um i vaše srce. Po mom mišljelju, jedna od najlepših njegovih rečenica je: „Ne uzimaj previše na sebe brige ovoga sveta, već čuvaj svoj mir i živi sa Bogom. Neka ide kako ide.“ Briga ništa dobro neće doneti. Ako pustimo da se neke kockice same poslože, poštedećemo sebe nepotrebnog nerviranja, jer kao što rekoh, postoje stvari koje ne možemo rešiti. Barem ne odmah. Potrebno im je vreme. Opustite se, jer rešenje uvek dođe u još boljem obliku od onog koje smo mi u svojoj glavi zamislili. Lažni prijatelji prave mesta za bolje koji će tek uću u vaše živote, raskid vodi ka odnosu koji će vas u potpunosti ispuniti, a otkaz, ili smanjenje plate ka napretku u karijeri i radnom mestu o kakvom ste oduvek maštali. Svako „zašto“ ima svoje „zato“. Borite se koliko god možete, ali kada vidite da nema napretka sklonite se sami sebi s puta i gledajte kako se sve slaže na svoje mesto. Sve će biti u redu. Potrebno je vreme, a loš period će proći.

 

Dakle, nije poenta da u partiji zvanoj život dobijamo samo dobre karte, već da umemo da odigramo i kada su loše. Bez brige, neće uvek biti loše. Duga se uvek pojavljuje posle kiše. U tome je čar i sva njena lepota. Samo polako, pustite. Dajte sebi vremena da se oporavite i budete potpuno spremni za ono najlepše koje vas tek očekuje. Čuda se dešavaju svaki dan, onima koji veruju.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

25.08.2021.

 

Sandra Svirčev

 

SREĆA JE U SITNICAMA

 

 

 

 

Mnogo je onih koji bi trebali, po široko prihvaćenim kriterijima biti sretni, presretni, a ne osjećaju se tako. Neki od njih se čak osjećaju nesretnima.
Nije lako biti najbolji u nečemu u čemu je velika konkurencija. Među toliko milijardi ljudi – biti najpametniji. Ili najjači. Najbrži. Među toliko milijardi žena biti najbolja pjevačica. Biti najljepša. Najbolja učiteljica. Mnogo je velikih stvari koje treba posjedovati da bi se u nečemu bilo prvi, ali i detalja, nijansi, gotovo nevidljivih sitnica koje odlučuju u takvim natjecanjima. Pobjeda je svakome draga i prirodno je za očekivati da je pobjednik i sretan zbog nje. Ostvario je ono čemu je težio, kako se ne radovati, ne biti sretan zbog toga?!

 

Ipak, ni najveći uspjesi nisu dovoljni da nekoga učine potpuno sretnim. Trenutak sreće ne znači da će taj osjećaj ostati trajno. Osvojite medalju na Olimpijskim igrama i radujete se tada, tog dana, nekoliko dana, ali kasnije sve to pada u drugi plan. Ne možete cijeli život biti sretni samo zbog medalje. Postanete milijarder i to vas drži neko vrijeme, a kasnije se opet pojavljuju problemi koji su bili i prije, ili se pojave novi. Može to biti bolest, može neuzvraćena ljubav, osjećaj inferiornosti, ili ko zna šta sve, i to vam ne da mira niti vam omogućava da se osjećate sretnim.
S druge strane, neko, na prvi pogled, nema puno razloga za sreću, a osjeća se divno, sve mu je potaman i uvjeren je da je pravi sretnik. Ima tek toliko da nije gladan i neki smještaj koji jedva da se može nazvati domom, a pjesma mu ne silazi s usana i baš uživa u životu. Ne opterećuje se puno razmišljajući o sutrašnjem danu, ne zanima ga šta se događa kilometar dalje od njegovog boravišta i ne pita se je li zdrava hrana koju je pojeo. Nema taj problema u kontaktu s drugim ljudima, za sve ima vremena, osmijeh i lijepu riječ i za svakoga razumijevanja. Nikada u životu nije uradio ništa značajno, po našim mjerilima, niti je tome težio, a osjeća se potpuno ostvarenim i sretnim.
Nema univerzalnog „srećomjera“ koji bi nam izmjerio koliko smo kada sretni. Uspjeh, ili neuspjeh mogu bitno utjecati na osjećaj sreće, bar neki period, ali oni nisu i garancija sreće u cjelini. Neimaština i neuspjeh mogu u nama izazvati osjećaj nesretnosti, ali ni to nije pouzdano mjerilo. Imati mnogo novca, ili ga ne imati nimalo, također mogu mijenjati naše raspoloženje, ali neke ljude nikakva gomila novca ne može potpuno usrećiti niti nekima potpuna besparica može pokvariti raspoloženje.
Neki misle da za sreću trebaju velike i krupne stvari. Neki smatraju da su potrebne samo sitnice i da sreću čine male stvari. Ali i male stvari, sitnice, mogu biti skupe. Čini mi se da sam negdje pročitala kako sreću čine male, skupe sitnice, ali samo one koje se ne mogu kupiti – novcem. I, naravno, sretan je onaj ko se sam tako osjeća, a ne onaj za koga drugi misle da je sretan.

 

Sandra Svirčev

 

 

 

__________________________________________________________________________

 

 

 

 

Subotica Ekonomija, privreda, poljoprivreda, investicije, međunarodna saradnja, IPA programi, Evropski fondovi
Subotica Economy, business opportunity, agriculture, investments, international cooperation, IPA Programming, European Funds
Subotica Wirtschaft, Landwirtschaft, Investitionen, Europäischen Fonds,

Video galerija


PREČICE