Važne sitnice iz svakodnevice

 

 

 

 

 

Sadržaj stranice je deo projekta "Važne sitnice iz svakodnevice", kog realizuje Udruženje Info - inicijativa, a kog je podržao Grad Subotica.

 

 

__________________________________________________________________________

 

28.06.2022.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

Život

 

Život je buktinja i beskrajno prostranstvo, koja sa sobom nosi mnogo toga, uzima i daje.Ne može se živeti van stvarnosti, sadašnjosti, kako mnogi zamišljaju, skrenu sa životnog puta, padnu u provaliju i nikada se, na žalost, ne oporave.

 

Svet je okrutan, surov, korumpiran, nezdrav. Zašto ući u svet narkomanije, alkoholizma, kriminala? Zašto?Jednostavno, život je lep sam po sebi, mi ga možemo učiniti lepšim, a ne mračnijim, surovijim. Danas su ljudski umovi potpuno uništeni. Možda je za to kriva današnjica, društvo, a možda i mi sami. Razmislimo. Život treba živeti punim plućima, udisati samo zdrav vazduh, a ne supstance koje nas čak mogu odvesti u smrt. Zašto je svet tako nezdrav? Zato smo krivi mi, i samo mi.

 

Život se rađa čist, a mi ga krojimo prema nama. Živimo lepše, igramo za život! Pitam se;Zašto u našoj zemlji nema više sportista, humanih, srećnih, ispunjenih, zadovoljnih ljudi? Upravo zbog nas. Zašto se ne baviti nekim sportom, putovati po svetu, istraživati nove životne mogućnosti, živeti kao da je svaki dan poslednji? Čovekova duša biće ispunjenija, prozročnija, bistrija, toplija, a život će buktati, biće lepši.

 

Na uglu poneke ulice leži neki maloletnik u alkoholisanom stanju. Zbog čega sve to? Pa taj isti maloletnik će sutra biti roditelj, davaće nekome primer, učiti ga zdravom životu, davaće savete! Kako kada je njegova mladost uništena, utopljena alkoholom Naravno, stideće se svojih postupaka, ali tada će biti kasno. Sve više učenika konzumira cigarete, tone u svet dima samo da bi ispao „faca“ u društvu. Pa, zbog čega sve to, zašto uništavati čist,
neiskvaren život koji nam je dat? Naravno, ima mnogih surovih, istinitih i intrigantnih
priča koje ruše kulu karata života. Na žalost, sruši li se jedna životna karta, sa sobom će nositi i drugu u provaliju. Živimo pre svega zdravo, napunimo svoja pluća čistim, možda čak i planinskim vazduhom, a ne dimom cigareta. Živimo za nas, a ne za druge. Sklanjajmo se iz okrutnog društva zaobilazeći taman svet. Otisnimo se u svet okeana, mora, beskrajnog plavetnila, prepustimo se zdravom okruženju, prirode, zvezdama. Malo nam treba da život učinimo lepšim. Svaka sitnica je dovoljna, jedna latica ruže, jedan sunčev zrak. Nije okrutan svet, već smo okrutni mi sami, sebi nepoznati. Otisnimo se u životne lepote, prepustimo se pesmi ptice, dečijoj igri i osmehu, talasima mora i okeana. Udahnimo vazduh punim plućima, živimo za sadašnjost i budućnost, za pesmu i igru, smeh...Živimo za sebe, a ne za druge!

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

28.06.2022.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

Šta životu daje pravi smisao ?

 

Većina ljudi zaboravlja smisao vlastitog života. Ne kažem da svi moramo imati isti cilj i smisao. Svako ima svoju zvezdu vodilju, pa ljudi ne treba da sanjaju život, već da žive svoj san.

 

Svako duboko u sebi zna šta je za njega smisao života. Mudar čovek vidi smisao života i u letu leptira. Rodim se, školujem, zaposlim se i osnujem porodicu, na kraju umirem. Deluje tako bizarno i malo.

 

Kako u ovih par reči naći smisao života? Lepo, u smehu je sreća, u sitnicama. Lepe i drage sitnice. Nečiji smeh je ispunjen toplinom. Mada, kad razmislim, smisao života je sam život.

 

Na ljudima je da rade, misle, plaču i smeju se, da žive. Dovoljno je to što im je pružena ta mogućnost - proživeti ga što bolje.
Uvek se borimo za bolji uspeh u školi, na fakultetu. Borimo se da nađemo dobar posao, budemo sa voljenom osobom, imamo decu, da njima prenesemo sve ono što je
najbolje. Trudimo se da kvalitetno iskoristimo svaki sekund života, sve da zapišemo negde u najboljoj knjizi našeg uma, sve događaje, sva sećanja. Kad ostarimo i kada tu knjigu otvorimo i pogledamo, treba da vidimo koliko smo uspeli. Proživeli život, najbolje što smo mogli.
Ako smo imali grehe, njih smo iskijali. Tada ćemo shvatiti smisao života i bićemo zadovoljni.
Ja vam neću reći, ili nametati stav o tome šta je moj smisao života, možda ga još uvek tražim. Sami ćete ga već pronaći.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

18.06.2022.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

Hej mala, ponosim se tobom!

 

Čudan je ovaj život. Neko drugi odredi kad ćemo da se rodimo, kakvi ćemo biti (mislim na fizički izgled), ko će nam biti roditelji, braća, sestre. Određuje nam se okruženje u kom ćemo odrasti i stasati za život. Bez veze, baš. Jer, ne bude svima lepo baš od tog prvog plača. Naprotiv, ume da bude poprilično zakukuljeno. I najgore je što to nismo sami izabrali, nego, eto, tako nam „zapalo“. To je (za neke) loša vest, ali ja u rukavu uvek imam i dobru vest. Što se dobrih vesti tiče, moji rukavi iz kojih ih izvlačim su baaaš ogromni. Poput neba. Vidite li mu kraj? O tome vam pričam.

Imam ja pozitivnosti za druge ljude napretek... Takva sam. Ne možemo baš sve probleme rešiti odmah, ali možemo „obrnuti igricu“ i početi da razmišljamo drrugačije, a onda nam i rešenja lakše dolaze. Znate ono kada se junacima crtanih filmova upali lampica? Tako nekako. Mnogi su mi rekli da su moja energija i glasan smeh delotvorniji od lekova i meni to zaista mnogo znači, ja bih svima pomogla na taj način, da mogu. To mi je najlepši kompliment! Naravno, život je i meni „namestio“ mnogo prepreka i oluja na putu. Onih najtežih, ja sama „na otvorenom moru, a nebo prekriveno crnim oblacima.“ Mislim, izlaza nema. Ovo je kraj. Okružena sam nekolicinom zaista divnih ljudi koji su primetili da to više nije to i pokušavali da mi pomognu. Moj smeh se i dalje čuo, ali je zvučao drugačije, bio je prepun gorčine i neizrecive tuge. Hvala im do neba i nazad, prepoznaće se i dobro znaju koliko mi znače, ali... Nije se moglo mnogo toga uraditi u tom periodu, osim da me svi puste na miru. Da prođe neko vreme, da odbolujem svoje. A ono najvažnije, da se vratim samoj sebi. Jedan dan je samo kliknulo da meni u stvari „samo“ treba jedna ja. Kao što sam tu za druge, da sad budem tu za sebe. Od sada, pa zauvek. Onda shvatim da neke tuge prebolimo, prerastemo, a sa nekim jednostavno moramo da naučimo da živimo. Jer to je život i tako mora biti. Moram ići dalje. Vratila mi se sreća u očima i boja u obrazima. Život je ponovo lep i ja imam razloga da budem srećna i zadovoljna. Život je uvek i bio lep, samo jednu budalu poput mene treba podsećati da s vremena na vreme izbroji blagoslove koje ima u životu, jer će na taj način biti još mnogo blagoslova i trenutaka koji se pamte čitav život. I zaista, ponovo sam srećna i od srca se smejem. Znam da mogu da ostvarim sve što želim, ali za neke stvari treba mnogo vremena i strpljenja. Postoji jedna izreka: „Ako Bog dopušta da nešto dugo čekamo, dobićemo mnogo više od onoga što smo tražili.“ Toga se držim. Takođe, često se prisećam reči jedne osobe koju volim najviše na svetu: „Svaka ti čast! Pravi si borac“, i ponavljam to sebi ukrug svaki dan. Razmišljam o tome šta sam sve do sada postigla i osećam se snažnom i ponosnom na sebe. Ja sam svoj sopstveni heroj!!! Možda će zvučati kao kliše, ali stvarno mislim da su pravi borci oni koji posle pada ustanu i uhvate se u koštac sa životom još jače, a ne oni koji nikada nisu pali. Svesna sam svojih godina i činjenice da me mnogo toga tek čeka, i lepog i onog drugog, ali znam da ću se izboriti za sebe i svoje snove. Došla sam na ovaj svet sa razlogom i neću odustati od onoga o čemu svakodnevno maštam.

 

Sve je u glavi. Bude nekad jako teško, ali ne može ni to da traje zauvek. Mnogi ljudi imaju gotovo sve preduslove da budu srećni, a opet to nisu. Takvi obično uče o sreći od onih kojima život nije mnogo dao. I vi imate mnogo razloga da budete srećni, a možda to i ne znate, kao što ja nisam znala. Ako mi ne verujete, zastanite na pet minuta, pobrojte sve blagoslove koje imate i videćete da sam u pravu. A što se tiče oluja, njih će uvek biti... Ali znajte da neke oluje služe tome da nam raščiste put.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

15.06.2022.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

Kad je dobro reci hvala i slavi, kad ne ide reci hvala i uči

 

Sve što nam se dešava u životu je deo procesa i iskustvo koje moramo proći. Kada nam je teško čini se da se tom periodu ne nazire kraj, a kada se „kockice sklope i uživamo u životu, to prebrzo prođe. Proleti za tren. U stvari, poenta je samo kako mi gledamo na to.
Perspektiva. Ugao gledanja. Nazovite to kako vam volja, nebitno je potpuno. Važno je da je tu. Mnogo znači. Naročito kada naiđe težak period. Ne pitajte kako znam. Takvi periodi su najbolji učitelji, bez obzira na to šta je u pitanju. Da nije toga, većina nas ne bi cenila dobro i lepo. Pomenuh malopre proces, jako je važno da verujemo u njega, da shvatimo da nikom nije samo dobro, da nismo lenji i nesposobni zato što trenutno nije onako kako želimo. Naprotiv. Sve je to samo deo našeg života. Ja biram da se uvek fokusiram na zahvalnost. Tako kroz život. Da izbrojim blagoslove. A ima ih svuda, i te kako. Meni je lakše da o tome razmišljam kada naiđe izazovan period. Da budem zahvalna za zdravlje najbližih, za divne prijatelje koji me okružuju, mogućnosti koje imam pred sobom, pa i za to što se ova moja luda glava ne predaje ni kada bi svako normalan odustao. Nikad ja nisam bila normalna. Nisam želela nešto prosečno i obično i smatram da je upravo to ono što me gura napred. Još, još i još. Na primer, jesam li dobro uradila ovo? Pa, onako. Može bolje, šta znam. Samopouzdanje i ja baš i nismo najbolji drugari, ali vežbam, hoću i to da menjam. I umem da kažem hvala, i ljudima i životu. Gde postoji jedno hvala, biće razloga za još pet, deset i tome nema kraja. Zahvalnost je magnet koji odbija loše i privlači dobro. Loše je i dalje tu, samo se smanjuje kada mu ne dajemo prostora, a isto važi i za dobro. Ono na šta smo usmerili energiju rašće i razvijaće se unedogled. Život sa sobom nosi sreću i tugu, ne možemo pobeći ni od jednog ni od drugog, ali možemo da se dogovorimo sa sobom kako ćemo se sa tim nositi. Tako da, treba da budemo zahvalni za oluje koliko i za mirno more, jer iz tih životnih oluja izlazimo snažniji i drugačiji, bogatiji za naučene lekcije.
Mnogo puta ćemo stati, zamisliti se i reći, hej, pa ja na kraju imam samo sebe! I to je zaista tako. Zato gledajmo da sebi pomognemo koliko možemo. Okej je potražiti pomoć ili savet, nikad nisam bila protiv toga, ali uzalud sve ako sami sebi ne pomognemo i ne stavimo sebe na vrh liste prioriteta. Svako od nas će najbolje znati kako lično reagujemo na nešto, zbog toga se često pitajte kako da prebrodim ovo, kako da ugodim i olakšam sebi.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

06.12.2021.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

Sitnice koje život znače

 

Opšte je poznato da treba uživati u malim stvarima, jer su izvor zadovoljstva, ali one su puno više od toga. Uživanje u malim stvarima mnogim je osobama koje su preživjele traume spasilo život i zdrav razum.
Ako ste iz dana u dan izloženi ružnim kritikama, osudama, ili još gorim oblicima zlostavljanja, nije lako ostati u dobrom odnosu sa samim sobom, voljeti sebe i cijeniti život. Pokazalo se da su upravo mala zadovoljstva koja sebi možemo priuštiti, u takvim teškim životnim uslovima slamčica spasa. To može biti bilo šta u čemu uživamo, osjećamo strast i osjećamo se na svom terenu – od prirode do čitanja, pisanja, umjetnosti...

 

Kad izgubimo, najviše žalimo za 'sitnicama'

 

Ljudi koji su doživjeli velike životne gubitke poput smrti djece, supružnika, teških bolesti, kad pričaju o onom što im nedostaje, najčešće pričaju o malim stvarima. Pričaju o osmjehu voljene osobe, zajedničkom vremenu, nečemu što su mogli da urade sa svojim tijelom.

 

Iz toga je vidljivo da te sitnice uopšte nisu male i nevažne. One su upravo najvažnije stvari koje nas čine srećnima i živima. Važno je shvatiti da niti jedna mala stvar, običan i prosječan trenutak ne može biti nevažan i zaista običan jer smo mi jedinstveni i niko drugi ne doživljava i ne osjeća na način na koji mi to radimo.
Kako nam ne bi gubitci bili ti koji nas uče uživati u životu, važno je shvatiti koje su to naše "male-velike" stvari. U čemu uživamo u našoj svakodnevici, koje su to stvari koje nas vesele i mame osmjeh na lica? Možda je to pomisao na našeg partnera, djecu, kućne ljubimce? Možda je to pogled u nebo, drveće, prirodu? Možda su to kombinacije boja koje izvučemo iz svog ormara, sredimo se i zadovoljno gledamo u ogledalo.
Koliko god nam život bio težak i činio se nepodnošljivim, ljudi su vrlo prilagodljiva bića i mnogo toga mogu da podnesu za šta nisu ni znali da mogu. U takvim trenucima kao spas i hrana za dušu nastupaju upravo male stvari. Radost i zadovoljstvo su čovjekovo prirodno stanje i moguće ih je pronaći u svemu.

 

Neko se može diviti običnom kamenu sa znatiželjom u očima. Tada uspostavljamo kontakt sa samima sobom, životom u sebi, svojim tijelom i sadašnjim trenutkom. I tada se stvari više ne čine tako malim, a nama struji osjećaj zadovoljstva zbog same ideje postojanja i dijela šire priče od nas samih.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

02.12.2021.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

Stvar izbora

 

Okolnosti su me često navodile da se zapitam: „Zašto baš ja?“ Skoro 20 godina mi je trebalo da razumem neke stvari i da sebi više ne postavljam to pitanje. Dobro, možda ponekad, ali to traje kratko. Toliko dok ne razmislim kako i šta i odlučim šta je u tom trenutku najbolje za mene. Kako vreme prolazi, sve više gledam sebe. Drugi će ionako biti tu, ili neće. Njihova stvar. Sebi sam prioritet i radi se o tome da se JA osećam dobro. Šta god to bilo.
Tih 20 godina koliko mi je trebalo da razumem zašto je tako kako jeste su moja pobeda. Ozbiljno to mislim, jer neko ne shvati nikada. Šta je ono što treba da shvatimo? Dragi ljudi, život je borba. Nikada nije samo loše ili samo dobro, već i jedno i drugo. Život zna da udari toliko jako da se savijemo kao krhko drvo pred snažnom olujom. Okej, teško je. U poslednje vreme pogotovo, ali će proći. Ne znam kada ni na koji način, ali hoće. A svako od nas posle neke svoje borbe bude srećan i zadovoljan što je preživeo, jači nego ikada. To je, jednostavno, tako. Ta pobeda nad životnim nedaćama ne može da se opiše rečima. „Šta imaš od tog tvog pozitivnog razmišljanja?“, pitaju me ponekad. Prvo, imam pravo na to, isto kao i pesimisti. Drugo, takav način razmišljanja me motiviše i podstiče na neku akciju. Daje mi snagu da nastavim dalje i kada je teško. Da ostvarujem svoje male i velike snove. Jedan po jedan. Nije ni meni svakog dana „sve ružičasto ili u duginim bojama“. Ali, tih dana ja ne forsiram sebe, znajući šta sam sve dosad preživela iako sam mislila da neću. Udahnem duboko i uhvatim se u koštac sa svakim danom ponaosob, a uveče... Možda nije uvek onako kako sam zamislila, ali ima neku svoju čar. Zahvalim se, i idemo dalje. Sa verom u bolje sutra. Jer, šta će nam život ako ničemu ne težimo, ne nadamo se i ne želimo? Život kao takav nema nikakvog smisla. To ne vredi objašnjavati ljudima koji su izabrali da gledaju isključivo tamnu stranu. Nemojte se ni truditi. Klimnite glavom i pustite ih da misle da su u pravu. Jer, stav prema životu jeste stvar ličnog izbora. Uprkos svemu što se u poslednje vreme dogodilo, ja se radujem praznicima i imam želje koje me pokreću. Znam da takvim stavom nikoga ne ugrožavam i ne činim nesrećnim, naprotiv. Dok ono drugo i te kako pogađa ljude u vašoj okolini. Volela bih da predstojeća godina bude bolja nego ova, ne samo meni već svima. Ali što je najvažnije, svim srcem verujem da će tako i biti. Ovo doba godine mene podseća na najlepšu bajku. Neki će reći da sam ih prerasla. Ne bih se složila. Život može biti bajka, nama koji verujemo. Iskoristite ovu čaroliju koju nam donose božićni i novogodišnji praznici i poželite nešto. Nema veze ako logika, razum ili drugi ljudi kažu da je nedostižno. Ako je za „njih“ nemoguće, ne znači da je i za vas. Sve tri „stavke“ će samo prekinuti čaroliju. To ne želite, zar ne? Bar nakratko poverujte u bajke i videćete kako je poseban osećaj. Toliko poseban, da je moguće pretvoriti ga u stvarnost.
I kada je ne znam ni ja koliko loše, imate pravo, a samim tim i mogućnost da mislite i verujete da će biti bolje. Možda već sutra, nikad se ne zna. Vera je toliko moćna da može promeniti život iz korena. Ko nije probao ga gleda na život kroz ružičaste naočare, reći će da su ovo gluposti. Reći će: „To o čemu ti maštaš je nedostižno. Oblak u glavi ludoj.“ A ja se samo nasmejem i nastavim dalje. Želim da verujem da će biti sve u redu. I neka sam luda, meni je to kompliment i lepo mi je.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

25.11.2021.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

Važne sitnice iz svakodnevnice

 

Život se svakako sastoji od trenutaka kojima pridajemo posebnu pažnju, koji su u nama pobudili emocije. Sigurno se ne sećate nekog običnog dana kada ste imali pet godina, ali se sećate nekih situacija koje su bile emocionalno zasićene – prvog pada sa bicikla, letovanja na kom vas je ujela pčela, dana kada ste krenuli u školu… Sve su to uspomene koje su nastale na osnovu nečega što nam je u tom trenutku bilo veoma važno. Ali, dok ne dođe neki sledeći važan trenutak, koji će nam doneti lepo raspoloženje i radost, možemo sami da se potrudimo da uživamo u tim svim dnevnim mikrosrećama, kao što su stranice pročitane knjige, posmatranje zalaska sunca iznad reke, čaša vina na terasi posle napornog dana. Sitnice – koje život znače – isti taj život mogu da oplemene i učine da nam i obični dani, bez važnih zbivanja, budu lepi i ispunjeni dani.
I zato sledeći put, kada u kolima budete šizeli što se kolona vozila ispred vas već pet minuta ne pomera, kada žurite na važan sastanak, nervira vas gužva na kasi u prodavnici, baš danas nije vaš dan, probajte da se zaustavite na trenutak i fokusirate na nešto lepo, što je prisutno ovde i sada. Ne nešto što je uspomena, niti fantazija o budućnosti. Već nešto što je već tu, samo ga ne primećujete jer se bavite unutrašnjim svetom koji je često razapet između nepovratne prošlosti i neizvesne budućnosti. Pogledajte u nebo, u reku, oslušnite zvuke oko sebe, dodirnite tlo bosim nogama, posmatrajte zeleno drveće kako se njiše na vetru, počastite sebe nekom sitnicom za koju znate da će vam okrepiti dušu – kao što su dobra knjiga, masaža, vožnja bicikla, uživanje u omiljenom čaju, pa čak i sitničice  poput baš određenog laka za nokte koji asocira na leto i na uživanje, slušanje omiljene pesme u autu dok se probijate kroz gužvu… Spisak može da bude beskonačan i za svakog od nas je poseban. Jedan takav trenutak uživanja svakom danu može da podari dašak posebnosti i lepote.
I ne padajte na sopstvene izgovore da nemate vremena – za sitnice vam ne treba vreme, već malo želje da iskočimo iz šablona i uživamo u lepoti koja nam se dešava u ovom trenutku.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

03.11.2021.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

Važno je… biti dobar i prema sebi

 

Odmalena su me učili da budem dobra prema drugima. Trudi se da budeš blaga, da imaš razumevanja i empatije za druge ljude. Ne izgovaraj nešto zbog čega bi kasnije mogla da se pokaješ, jer se može desiti da ne dobiješ priliku da objasniš. „Triput meri, jednom seci“ princip. I sve bi to bilo u redu da život stvarno funkcioniše tako. Ali avaj. Stvarni život je nešto sasvim drugo. Neretko će vas ljudi povrediti i kada apsolutno niste ništa krivi. Tako to ide, ne postoji neko zdravorazumsko objašnjenje.

 

Poštujem ljude oko sebe, smatram da imam „ono što dolazi od kuće.“ Koliko god da je neko krš i lom od čoveka to od mene neće čuti, ja ću se radije okrenuti i otići. Ako sam povređena odbolovaću neko vreme u tišini, a potom oprostiti. Pre svega zbog sebe i svog mira. Kao što rekoh, tako je oduvek. Kako se krug prijatelja smanjuje, a ja bivam starija počela sam da se pitam: „A gde sam tu ja? Brinu li svi ti ljudi da li su mene na bilo koji način povredili?“ Odgovor na ova i slična pitanja me je do srži zaboleo. Znate ono, boli vas glava, hoće da se raspukne, popijete lek i puf – kao rukom odneseno. S tim u vezi, imam dobru i lošu vest. Loša je da u ovakvoj situaciji nema instant rešenja ni bilo čega sličnog. Ljudi moji, nema tog analgetika ili terapije koji tu bol može da izleči. To je dugotrajan proces. Dobra vest je da se rešenje nalazi u ogledalu. Tako je, sami sebi možete pomoći. Na kraju krajeva, samo na sebe uvek možete da se oslonite. Okej, svi su tu, ali nisu baš uvek i u svakoj situaciji. To je prosto nemoguće. Zato, veoma je važno da brinete o sebi. O svojim potrebama i željama, o tome što vas tišti i boli. Izgovorite to naglas, da biste sebe bolje razumeli. Važno je da sebi priznate bez obzira da li je dobro ili loše. Dakle, ja imam pravo da želim bilo šta, doći će momenat kada će se to i ostvariti. Nebitno šta je u pitanju, kockice će se složiti u pravom trenutku. U redu je da me boli duša. I da to traje i traje... Proći će, kad-tad. U redu je da se zaljubim, da pevam kad mi se peva. Da se glasno smejem. Da mi nedostaje koga više nikada neću zagrliti. Potpuno je okej i da mi ne treba niko, jer volim da budem sama i u tome maksimalno uživam. Ne moram da objašnjavam zašto sam tužna i zašto mi se već danima ne priča, da se rasplačem kada sestra koja živi u drugoj državi ide kući. Sve su to emocije koje oseti svaki čovek na ovoj planeti. Dobro je pokazati ih, bar ponekad. Osetićete veliko oklakšanje. Kao da vam je pao ogroman teret sa leđa. Takođe, ne mora postojati razlog zašto ste srećni i raspoloženi, a i ako postoji, nema potrebe to da objašnjavate. Po mom mišljenju, potpuno je u redu ponekad biti sebičan i misliti samo na sebe. Ugađajte sebi na koji god način želite i nikome se ne pravdajte. Svako od nas to zaslužuje.

 

Apsolutno se slažem da treba da budemo dobri jedni prema drugima, od toga nikada nisam odustala. Istaknuti srpski književnik, neuropsihijatar i član Srpske akademije nauka i umetnosti, Vladeta Jerotić je rekao: „Kada vam neko učini nešto dobro, vi učinite dobro nekom drugom, on nekom trećem i tako se pravi krug dobrih dela.“ Uvek verujem da postoje dobri ljudi da se dobro dobrim vraća. Samo, budite sebi na prvom mestu. Osluškujte kako se vi osećate, recite šta vam smeta ili vas povređuje. Mislite prvo na sebe pa na druge. Važno je. Bićete srećni i zahvalni ako tako budete radili.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

27.10.2021.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

Preživljavanje svakodnevnog života: Sitnicama protiv rutine

 

 

Rutine koje stičemo tokom života su korisne i važne, ali one mogu da dovedu do osećaja da smo zapali u kolotečinu. Kada se svakog radnog dana u isto vreme budimo, istim putem odlazimo na posao, tamo srećemo iste ljude i funkcionišemo po već ustanovljenom dnevnom rasporedu, ni ne postavlja se pitanje kako nam sve to pada. Kako se nosimo sa osećajem da nam je svakodnevnica ponekad možda dosadna, kako nam rutina utiče na raspoloženje, kako da se nosimo sa prolaznim i sitnim nezadovoljstvima koji potiču od sitnica kao što su redovi na šalterima, ili saobraćajne gužve. Nećete pronaći mnogo saveta o tome kako da se nosite sa svakodnevnim životom, jer se podrazumeva da se sa njim nekako nosimo, pošto on ipak čini veliku većinu našeg dana, nedelje, meseca i godine.

 

Tokom tih svakodnevnih života, čak i onda kada se na površini ništa zanimljivo ne dešava, naš unutrašnji svet može biti izuzetno živahan. Mogu nas tištiti neke stvari kojima, istina, ne moramo da se bavimo danas, ali znamo da ih donosi budućnost. I tako smo opet iz sadašnjosti pobegli u budućnost. Nad njom planiramo, ali i strepimo. Ona nam daje nadu, ali nas često lišava uviđanja lepote koja nas baš danas okružuje. Da li možemo da primetimo kako je napolju divan dan čak i onda kada smo zaglavljeni u kancelariji? Da li možemo da uživamo u jednostavnim stvarima kao što su šolja tople kafe ili cvrkut ptica iz obližnjeg parka? Da li smo isprogramirani da reagujemo samo na velike i bitne stvari, da našu pažnju pobude samo oni stimulusi koji zahtevaju da angažujemo svoje resurse i da se nađemo u nekoj vrsti “borba-beg” moda ponašanja?

 

A svakodnevni život je upravo ono što nam se dešava između svih tih važnih trenutaka. I ponekad može da nam se čini kao da je dosadan, jednoličan, pun ustanovljenih rutina, bez mnogo iznenađenja i skretanja sa puta. Rutina je, generalno, dobra stvar jer nam ona pruža osećaj sigurnosti i predvidivosti sveta u kome živimo. Međutim, ona može i da počne da guši, da se čini kao kolosek van koga nema mnogo odstupanja. Ona utiče na naše raspoloženje, ponekad može i da doprinosi osećaju da smo pod stresom (za njega ipak možemo naći mnoštvo informacija o tome kako da se sa njim suočimo i izborimo). Ali, kako da se izborimo sa osećajem da stojimo u mestu, da se ništa ne dešava i da je potrebno da preživimo do sledećeg zanimljivog trenutka (planiranog letovanja, rođendana, slavlja i slično)?

 

Sitna mudrost velike moći

 

Ono što sledi nije nikakva neotkrivena istina, već baš suprotno. To je nešto što se možda nekada i podelili sa svojim prijateljima na društvenim mrežama, što ste pročitali i pomislili – pa da, to tako treba! A to je staro, dobro uživanje u sitnicama. Sitnicama koje mogu da učine da se osećamo lepo čak i kada nam se ne dešavaju nikakve spektakularne stvari. Sitnicama koje mogu da osveže rutinu, da nam ponude osećaj da smo danas uradili nešto dobro za sebe.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

25.10.2021.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

Sve će biti dobro...

 

Život dobijamo na poklon. Ne biramo gde ćemo da se rodimo, ne možemo da biramo porodicu i rodbinu. Ne možemo da promenimo nešto što je predodređeno za nas odmah po rođenju. Kada uporno ponavljamo: „Zašto baš ja, ovo nije fer, Ja zaslužujem bolje...“, zapravo govorimo o sebi mnogo više nego što možemo i da pretpostavimo.

 

Istina je da život često nije fer. Ponekad nam daje izazove za koje smo ubeđeni da nismo u stanju da ih prevaziđemo. Znate kako ono kažu, svakom je svoja muka najteža. I to je zaista tako, kada gledamo iz sopstvene perspektive. Ne postoje veliki i mali izazovi u životu. Postoje samo naši i tuđi. Razlika je ogromna. Na početku sam spomenula da postoje stvari na koje ne možemo da utičemo. Ali, tu postoji jedna caka. Sitnica koja doslovno pravi razliku među ljudima. Dakle, postoje događaji (koji su prolazni) ili nešto što je deo naše svakodnevice od dana kada smo došli na ovaj svet, ali nama se to nimalo ne dopada... Da li možemo to da promenimo? Ako je odgovor ne, tu dolazimo do gorepomenute cake. Okej, to nešto je tako pa je tako, ali mi uvek možemo da promenimo način pogleda na život, čak i ako su nas drugačije učili, ako smo jednu te istu priču slušali 20, 30 godina. Tako je! Sve je stvar perspektive, ugla iz kog gledamo na izazove koje nam život servira. Uvek sam govorila da je najlakše kukati nad svojom sudbinom po ceo bogovetni dan. Šta nam teško. Teški dani naiđu svima, nebitno iz kog razloga. Normalno je. Tada morate biti blagi prema sebi, dati sebi vremena. Polako odbolujte to što vas tišti i krenite dalje. Ali, da li će nam neprekidnog kukumavčenja biti bolje? Neće. Da li ću videti svoju majku i svog oca nasmejane i vesele ako me gledaju svaki dan besnu na život i tužnu, jer, eto, bože moj, meni je teško? Naravno da ne. Zato sam izabrala da se borim! Svaki dan je mala pobeda. Imam svoje snove koje korak po korak ostvarujem, imam oko sebe gomilu ljudi koji me vole i koji se raduju mom glasnom smehu i vedrom duhu. Biram da sanjam, da želim i radujem se! Radujem se životu kao da je proleće. Tmurni, tužni i teški dani koje ima svako od nas će proći. Kad – tad. Samo ne prestajte da verujete i da se borite. Svanuće opet onaj predivan sunčani dan, kada duva blagi vetrić, ptičice pevaju najveseliju pesmu, a priroda se budi. Život može da bude veoma lep ako ga takvog vidite, ali i siv i težak. Sve zavisi kako ste izabrali.

 

Najgore što možete da uradite je da odustanete. Koliko god teško bilo. Ako trenutno prolazite kroz težak period, znajte da niste sami i da „ne dolaze sve oluje da vam unište život, neke su tu i da jednostavno raščiste put.“ Teški dani su tu da nas ojačaju. Sve će biti dobro, samo ne dozvolite da odustanete od sebe. Zbog sebe i zbog ljudi koji vas vole. Ako nešto dugujete sebi, onda je to da se nasmejete i kada se život grubo našali. Jednog dana ćete biti zahvalni sebi što niste odustali.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

25.09.2021.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

Sreću čine male stvari

 

 

Čovek je u večnoj potrazi za srećom. Sve što radi, radi da bi bio srećan. On pravi karijeru, zarađuje novac, traži ljubav svog života i mnogo, mnogo više u stalnoj potrazi za srećom. Sreća je za svakoga različita. Ono što jednu osobu čini srećnom i srećnom za drugu može značiti vrlo malo. Zato prvo moramo da shvatimo šta nas zaista raduje da znamo šta da tražimo. Često sledimo tuđe puteve ka sreći, što nas na kraju dovodi do razočaranja. Stavovi koje nameću porodica, okolina, društvo, mediji mogu nam zamagliti vidike tako da ne prepoznajemo šta je to što zaista želimo. Danas smo preplavljeni raznim knjigama i poukama koje dolaze sa Zapada, a koje govore da je čovek rođen da bude srećan, da ne trpi, da je uvek vedar i dobro raspoložen. Ponekad mi se čini da nam je sreća nametnuta kao mučenje. Svet se plaši rata, terorizma, zagađenja i uništenja planete, a oni nam govore da treba da budemo srećni i da ne brinemo jer sve zavisi samo od nas i naših stavova i odluka, a ne od nekih ludih naučnika i političara. Istina je zapravo da smo svi odgovorni. Ono što se dešava u našem životu utiče na nas i našu porodicu i ljude oko nas, ali i ono što se dešava u društvu u kojem živimo uslovljava naš život. Povezani smo mnogo više nego što smo svesni. Čovek je društveno biće i sve što se dešava oko njega snažno utiče na njegov život. Bez obzira koliko smo dobri, ne možemo biti sretni ako ljudi oko nas pate. Sastavljeni smo od vrlo složenih emocija i sve naše emocije igraju važnu ulogu u našem ličnom razvoju. Ponekad nas tuga i patnja mogu mnogo naučiti, kako bi nam pomogli da dublje zavirimo u sebe. Naravno, kada patnja predugo traje, ona dovodi do ozbiljnih problema, ali povremeno, koliko god bila teška, može nas osvestiti i vratiti na desnu stranu puta. Često nas može vratiti sebi. Šta bi se dogodilo kada bi osoba uspela da postigne stanje stalne sreće. Verovatno bi se vremenom navikla na svoju sreću kao što se navikne na sve ostalo, a nebi ni bio svestna da je srećna. Zatim bi otišla u potragu za nečim drugim što bi je moglo zadovoljiti. Toliko je lepote oko nas i u nama na koje smo navikli i koju više uopšte ne primećujemo. Verovatno je zato sve na našoj planeti sačinjeno od suprotnosti: život i smrt, dan i noć, zdravlje i bolest, radost i tuga, sreća i nesreća ... Nažalost, čovek više žali zbog onoga što nema nego uživa u onome što ima. Ili još gore, postaje svestan vrednosti nečega, ili nekoga tek kada to izgubi. Uživajte u životu i svim radostima koje on donosi. U onim malim svakodnevnim životnim radostima kojima tako često ne pridajemo značaj. Upravo ti mali, naizgled nevažni događaji čine naš život lepim i ispunjenim. Sreću čine male stvari. Sve te male stvari koje ispunjavaju naše živote su prava sreća na koju često ne obraćamo dovoljno pažnje i kojih nismo svesni: šetnja sa voljenom osobom, kafa sa prijateljem, dečiji osmeh, igra sa kućnim ljubimcem, prvi cvet u vašem vrtu ... Kada ste poslednji put gledali zalazak sunca sa svoje terase, ili nebo ukrašeno zvezdama u toplo letnje veče? Ako znate uživati u tako malim zadovoljstvima, onda znate uživati u životu i prepoznati pravu sreću kada se pojavi u svoj svojoj raskoši. Svi jurimo neke velike stvari i velika dostignuća koja će nas na kraju obradovati. Kako kažu psiholozi, ljudi često odlažu sreću dok ne završe školu, dok se ne venčaju, sagrade kuću, odvedu decu na izlet ... I tako život ide sve dok se oni ne pobrinu za sve to. Sreća ne čeka, jer se u njoj uživa kad se pojavi, jer nikad ne znate kada će vam opet doći i proći. Malo je srećnika koji se mogu pohvaliti izuzetno zanimljivim i uzbudljivim životom. Zato nama običnim smrtnicima ostaje da pokušamo uživati u svakom trenutku i svakom danu svog života. Pored svih obaveza i problema i borbe sa životom koji svakodnevno vodimo, svakodnevno se dešava nešto lepo što nas može nasmejati. Treba da budemo svesni tog trenutka lepote i radosti i da ga čuvamo što je duže moguće, jer je to prava sreća.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

25.09.2021.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

Život je jedna velika lekcija

 

 

Lako je biti uz nekoga kada je srećan i veseo, kada se smeje. Tad bi svi želeli da budu pored vas. Naiđu tako neki dani kada mi nije ni do čega. Nekom ko gleda sa strane – ja možda dramim bez razloga. Ali, kada bi obuli moje cipele... Nije ni važno, jer ovo nije njihov život, već moj. Život sam dobila na poklon, ali zato svoj put biram, odnosno krčim sama. Borim se i radim onako kako mislim da je najbolje. Znate kako kažu, svakom je svoja muka najteža. Došlo je vreme kada svako gleda samo sebe. Danas kažu: „Biću uz tebe zauvek, šta god da se desi“, a sutradan nestanu bez traga.

Sve su to situacije koje je svako od nas bar jednom doživeo. To je život i tako treba da bude. Kako bismo išta naučili da je uvek sve u redu? Kako bismo očvrsnuli? Svaka osoba koja uđe u naš život je tu s razlogom. Neko se „zadrži“ nekoliko meseci, neko 10 godina, a neko ostane zauvek. Baš kao sa početka priče. Zahvalna sam za sve ljude koje sam dosad upoznala. Bilo je svega, od lekcija da ne verujem svima, preko onoga: „pokazali su mi kakva nikada ne želim da budem“, do prijateljstava i drugih čvrstih odnosa koji traju već jako dugo i trajaće verovatno zauvek. Lekcija o tome kome pokloniti svoje poverenje, uči se tokom čitavog života. Samo, sa godinama postajemo mudriji, naravno. I naša intuicija je izraženija. Kako sazrevamo i odrastamo, menjaju nam se i stavovi, razmišljanja, želje potrebe i prioriteti. Normalno je da nisam ista osoba sa 20 i 30 godina. Zato može doći do prekida dugogodišnjih prijateljstava ili bilo koje vrste odnosa sa drugima. Jednostavno, putevi nam se raziđu. Ponekad budem tužna kada neka osoba ode iz mog života, ali posle određenog vremena prihvatim to kao deo ličnog rasta i razvoja i nastavim dalje. Postoje prijateljstva koja imaju svoj rok trajanja i to je potpuno u redu. Ne ljutim se, jer time samo štetim sebi, nikako drugoj strani. Daleko od toga da sam ja uvek pozitivna i smirena. Imam i ja „momente“, kao i svi. Samo sam naučila da ako spoznam i osvestim svoje emocije, lakše ću da ih preživim. Tu pre svega mislim na negativne emocije poput ljutnje i besa. Zašto da budem ljuta na nekoga ko je bio deo mog života u prošlosti? Da je trebalo, potrajalo bi i ja tu ne mogu ama baš ništa. Želim da imam svoj mir a to ću najbolje postići ako oprostim onima koji su me povredili i fokusiram se na budućnost, jer lepe stvari će se tek dešavati. Svako ko želi da ode od mene, neka slobodno ide, jer tako pravi mesta za nove ljude, koje ću tek upoznati i koji će možda ostati uz mene čitav život. Negde sam pročitala citat koji mi se mnogo dopao, a glasi ovako: „Ako im treba razlog da ostanu, neka odu.“ Takođe, ako mi je neko jedno vreme bio prijatelj, a sada to više nije, to ne znači da je loša osoba. Naprotiv. Možda su oni najbolji na svetu nekim drugim ljudima. Prosto, oni su ispisali svoje stranice u knjizi mog života i ja im želim sve najbolje. Nastavljamo dalje, svako svojim putem. Kada naiđu teški momenti, ljudi pokažu svoje pravo lice, ali moje dosadašnje iskustvo mi govori da to ne izostaje ni kada ste srećni. Jedni će biti oduševljeni i deliti vašu sreću, ali postoji mogućnost da će se drugi distancirati. Tada takođe možete da shvatite šta vam žele ljudi kojima ste okruženi. Iskristališe se sve, i istina kad – tad ispliva na površinu. Ponekad ne morate ni da pitate ništa, već samo posmatrajte. Samo će vam se kasti.

Ako imate uz sebe ljude za koje ste sigurni da vas iskreno vole, čuvajte ih. Danas je to teško pronaći. Dešavaju se i usponi i padovi u svim aspektima, pa tako i u prijateljstvu. Ne postoje srodne duše, već samo vremenski interval tokom kog nam je sa nekim dobro – godinu dana, pet, deset godina, ili pak, ceo život. Ako dugo niste rekli nekome: „hvala ti na svemu“ ili „volim te“, učinite to sada. Verujte mi, osećaj je neverovatan. Kada se prijatelj udalji od vas, recite sebi: „Ko zna zašto je to dobro“ zahvalite se i ostanite u miru sa sobom. Zahvalite se na još jednoj lekciji koju ste uspešno savladali.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

25.08.2021.

 

Piše: Nada Jevtić

 

NEKA IDE KAKO IDE

 

 

 

 

Život svakoga od nas sastoji se iz uspona i padova. Nije samo crno ili belo. Dobro ili loše. Život je i jedno i drugo. Svi bismo voleli da nam uvek sve ide od ruke. Ali to je kao prvo nemoguće, a kao drugo, verujem da ne bismo cenili ono što imamo. Ovako, kada je pomešano, teške trenutke lakše izdržimo, jer znamo da će proći, a na sve ono što je lepo gledamo sa zahvalnošću. U tome je poenta teških perioda. Da nas ojačaju i pripreme za sve lepo što nam predstoji i da nas nauče da budemo zahvalni na svemu što imamo.

 

Svi imamo nekih problema i nama su kao takvi najteži. Želimo da ih rešimo sve do jednog. Odmah i sada. Naravno, kontrolu nad svojim životom imamo mi sami i većinu stvari možemo da rešimo, ali postoje i one poteškoće iz svakodnevnog života koje jednostavno ne možemo da savladamo. Koliko god želeli i trudili se, ne ide. Neće pa neće. Svojim insistiranjem i neprekidnim pokušajima samo pogoršavamo situaciju. Imamo utisak da i samo razmišljanje o tome nas vuče nekoliko koraka dalje od rešenja. Tonemo sve dublje i dublje, kao u živi pesak. U ovakvim situacijama postoji jedna magična reč a to je – prihvatanje. Tako je. Šta god da vas muči sada prihvatite to. Prihvatite da ljudi ponekad znaju biti bezobrazni i apatični, da vam neće uzvratiti dobrotom samo zato što ste vi bili takvi prema njima. Prihvatite da ne možete da popravite odnos sa nekim ljudima, koliko god vi to želeli. Prihvatite smanjenje plate, ili raskid ljubavne veze. Dogovorite se sa sobom, znam da to možete. Jednostavno prihvatite i krenite dalje. Neće biti nimalo lako. Ko je rekao da hoće? Ništa u životu nije lako, ali je zato vredno. A jednom kada se nađete u teškoj situaciji koju ste prihvatili kao takvu i pustili da ide svojim tokom, videćete koliko ćete se bolje osećati. Kao da ste upravo odbacili ogroman teret sa svojih leđa. Otac Tadej je bio jedan od najcenjenijih duhovnika ovog vremena. Njegove mudre misli čine da osetite spokoj u duši. Umiriće vaš um i vaše srce. Po mom mišljelju, jedna od najlepših njegovih rečenica je: „Ne uzimaj previše na sebe brige ovoga sveta, već čuvaj svoj mir i živi sa Bogom. Neka ide kako ide.“ Briga ništa dobro neće doneti. Ako pustimo da se neke kockice same poslože, poštedećemo sebe nepotrebnog nerviranja, jer kao što rekoh, postoje stvari koje ne možemo rešiti. Barem ne odmah. Potrebno im je vreme. Opustite se, jer rešenje uvek dođe u još boljem obliku od onog koje smo mi u svojoj glavi zamislili. Lažni prijatelji prave mesta za bolje koji će tek uću u vaše živote, raskid vodi ka odnosu koji će vas u potpunosti ispuniti, a otkaz, ili smanjenje plate ka napretku u karijeri i radnom mestu o kakvom ste oduvek maštali. Svako „zašto“ ima svoje „zato“. Borite se koliko god možete, ali kada vidite da nema napretka sklonite se sami sebi s puta i gledajte kako se sve slaže na svoje mesto. Sve će biti u redu. Potrebno je vreme, a loš period će proći.

 

Dakle, nije poenta da u partiji zvanoj život dobijamo samo dobre karte, već da umemo da odigramo i kada su loše. Bez brige, neće uvek biti loše. Duga se uvek pojavljuje posle kiše. U tome je čar i sva njena lepota. Samo polako, pustite. Dajte sebi vremena da se oporavite i budete potpuno spremni za ono najlepše koje vas tek očekuje. Čuda se dešavaju svaki dan, onima koji veruju.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

25.08.2021.

 

Sandra Svirčev

 

SREĆA JE U SITNICAMA

 

 

 

 

Mnogo je onih koji bi trebali, po široko prihvaćenim kriterijima biti sretni, presretni, a ne osjećaju se tako. Neki od njih se čak osjećaju nesretnima.
Nije lako biti najbolji u nečemu u čemu je velika konkurencija. Među toliko milijardi ljudi – biti najpametniji. Ili najjači. Najbrži. Među toliko milijardi žena biti najbolja pjevačica. Biti najljepša. Najbolja učiteljica. Mnogo je velikih stvari koje treba posjedovati da bi se u nečemu bilo prvi, ali i detalja, nijansi, gotovo nevidljivih sitnica koje odlučuju u takvim natjecanjima. Pobjeda je svakome draga i prirodno je za očekivati da je pobjednik i sretan zbog nje. Ostvario je ono čemu je težio, kako se ne radovati, ne biti sretan zbog toga?!

 

Ipak, ni najveći uspjesi nisu dovoljni da nekoga učine potpuno sretnim. Trenutak sreće ne znači da će taj osjećaj ostati trajno. Osvojite medalju na Olimpijskim igrama i radujete se tada, tog dana, nekoliko dana, ali kasnije sve to pada u drugi plan. Ne možete cijeli život biti sretni samo zbog medalje. Postanete milijarder i to vas drži neko vrijeme, a kasnije se opet pojavljuju problemi koji su bili i prije, ili se pojave novi. Može to biti bolest, može neuzvraćena ljubav, osjećaj inferiornosti, ili ko zna šta sve, i to vam ne da mira niti vam omogućava da se osjećate sretnim.
S druge strane, neko, na prvi pogled, nema puno razloga za sreću, a osjeća se divno, sve mu je potaman i uvjeren je da je pravi sretnik. Ima tek toliko da nije gladan i neki smještaj koji jedva da se može nazvati domom, a pjesma mu ne silazi s usana i baš uživa u životu. Ne opterećuje se puno razmišljajući o sutrašnjem danu, ne zanima ga šta se događa kilometar dalje od njegovog boravišta i ne pita se je li zdrava hrana koju je pojeo. Nema taj problema u kontaktu s drugim ljudima, za sve ima vremena, osmijeh i lijepu riječ i za svakoga razumijevanja. Nikada u životu nije uradio ništa značajno, po našim mjerilima, niti je tome težio, a osjeća se potpuno ostvarenim i sretnim.
Nema univerzalnog „srećomjera“ koji bi nam izmjerio koliko smo kada sretni. Uspjeh, ili neuspjeh mogu bitno utjecati na osjećaj sreće, bar neki period, ali oni nisu i garancija sreće u cjelini. Neimaština i neuspjeh mogu u nama izazvati osjećaj nesretnosti, ali ni to nije pouzdano mjerilo. Imati mnogo novca, ili ga ne imati nimalo, također mogu mijenjati naše raspoloženje, ali neke ljude nikakva gomila novca ne može potpuno usrećiti niti nekima potpuna besparica može pokvariti raspoloženje.
Neki misle da za sreću trebaju velike i krupne stvari. Neki smatraju da su potrebne samo sitnice i da sreću čine male stvari. Ali i male stvari, sitnice, mogu biti skupe. Čini mi se da sam negdje pročitala kako sreću čine male, skupe sitnice, ali samo one koje se ne mogu kupiti – novcem. I, naravno, sretan je onaj ko se sam tako osjeća, a ne onaj za koga drugi misle da je sretan.

 

Sandra Svirčev

 

 

 

__________________________________________________________________________

 

 

 

 

Subotica Ekonomija, privreda, poljoprivreda, investicije, međunarodna saradnja, IPA programi, Evropski fondovi
Subotica Economy, business opportunity, agriculture, investments, international cooperation, IPA Programming, European Funds
Subotica Wirtschaft, Landwirtschaft, Investitionen, Europäischen Fonds,

Video galerija


PREČICE