Sadržaj stranice je deo projekta "Kultura, tradicija i običaji na severu Bačke", kog realizuje Udruženje Info - inicijativa, a kog je podržao Grad Subotica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
14.12.2023.
Kultura, tradicija i običaji na severu Bačke - Grnčarstvo
Od postanka, čovek oseća neraskidivu vezu sa zemljom, od koje je sazdan, koja ga hrani i služi mu. Davno, alhemičarsko svrstavanje svega postojećeg u okviru četiri elementa: vazduh, vatra, voda i zemlja, prevaziđeno je razvojem hemije i drugih nauka, ali je zemlja u gnostičkom učenju, kulturi i umetnosti ostala simbolom svega gradivnog, materijalnog, logičnog i praktičnog. Čovekova veza sa zemljom od koje je sazdan, vidljiva je u svim segmentima ljudskog postojanja, a u grnčarstvu joj je dodat i onaj najvažniji, peti element - ljubav.
B. Balaban
___________________________________________________________________________
14.12.2023.
Kultura, tradicija i običaji na severu Bačke - Anketa "Tradicija i ja"
Od početka jula, do sredine oktobra anketirali smo sugrađane i stanovnike prigradskih naselja o njihovom odnosu prema tradiciji, načinima njenog očuvanja, poznavanju i negovanju običaja svoje, kao i drugih nacionalnih zajednica, a takođe i o očuvanju srpskog jezika.
Anketirano je ukupno 120 građana i građanki (67 žena i 53 muškarca), životne dobi između 19 i 75 godina, od čega je 37 gradskog stanovništva, a 83 su žitelji prigradskih naselja.
Odnos prema tradiciji i nematerijalnoj baštini
O odnosu prema tradiciji, 57 građana se izjasnilo da tradiciju smatra značajnom, ne samo u očuvanju kulturnog i nacionalnog identiteta, već i u smislu stvaranja zdravog društvenog ambijenta za buduće generacije. Od ukupnog broja anketiranih, 22 građana smatra da postoje važnije društvene teme i problemi, dok 41 građanin nema jasno definisano mišljenje.
Neki od odgovora:
- Odrastao sam na selu, školovao se u gradu. Nije moglo da se desi da
se verski i drugi praznici ne obeleže onako, kako to običaji i tradicija
nalažu. Naučeni smo poštovati tuđe, jednako kao i svoje i zato je svugde
bilo sloge, u radnom kolektivu, u porodici, na sportskim terenima i šire.
Danas viđam mlade koji ne znaju ni da se prekrste. Strašno!
- Površno poznajem običaje kako svoje, a još manje drugih nacionalnih zajednica i malo me sramota zbog toga. Znam da se nosi flaša vina kad se ide nekom na slavu, da se za Božić mesi česnica, ili božićnjak kod katolika, i to je to. Nemojte dalje pitati da se ne brukam.
- Eh, mnogo se toga izgubilo u nekim davnim decenijama od 1945. godine, pa nadalje, a tek odnedavno smo se malo probudili. Šta da vam kažem, nepoznavanje svojih korena ću najbolje ilustrovati tim da je moja familija Svetog Nikolu slavila uz sarmu i pečenje. Ništa vam dalje ne trebam govoriti.
- U mojoj porodici se običaji i tradicija poštuju i tako mora da bude.
Zna se red, kad se koji praznik i kako slavi.
- Lepo je kada čuvamo ono vredno što imamo, a imamo verujte mnogo toga. Pogledajte samo naš folklor, naše nošnje, šarolik melos, svugde u svetu prepoznatljivi. Samo, mi izgleda ne umemo to adekvatno da poštujemo i čuvamo. Divimo se i prihvatamo neke tuđe običaje i tradiciju, koja nikakve veze nema sa ovim podnebljem, ovim stanovništvom, kulturno - istorijskim nasleđem itd. Dosta sam putovala po zapadnoj Evropi i divim se kako oni lepo umeju promovisati svoje sireve, vina, folklor, a gde smo mi tu zaostali i pogubili se?!
- U škole bi trebalo vratiti predmet domaćinstvo i bar u okviru tog predmeta učiti mlade onim veštinama kojima su se njihovi stari bavili, ali i nekim praktičnim zanatskim veštinama. Nisam rođen u Subotici, poreklom sam sa juga i potomak uglednih i poznatih majstora jorgandžija. I danas se pokrivam jorganima koji su izrađeni u našoj porodičnoj manufakturi. U mnogim gradovima vi danas nemate obućara. Treba to decu da naučimo, bar flekice na obući da znaju da zamene.
- Par godina unazad učinjeni su neki slabašni prvi koraci na promociji i uopšte očuvanju starih zanata, ali je to još uvek nekako sve u povoju, a mislim da bi tu trebao jedan ozbiljniji, multisektorski pristup, pa da ova grana zaživi, bilo u korelaciji sa turizmom, gastronomijom, ili već nekako, ali mislim da nisam preterala ako kažem da je naša kulturna baština i tradicija, neiscrpan izvor.
- Ma, pustite običaje i tradiciju! Imamo mi prečih problema. Treba da gledamo od čega se živi!
- Da budem iskrena, nisam nikad razmišljala na temu očuvanja tradicije i koliko u tom uspevamo. Učestvovala sam pre 4 godine na jednoj radionici tkanja na Paliću. Bilo je lepo i lepo organizovano. Volim narodne rukotvorine i uvek me takvi sadržaji interesuju, ali stvarno ne znam šta bi trebalo uraditi na promociji, ili kako pojedinac može tome doprineti. Ne znam. Nisam pravi sagovornik, izvinite!
Govorite li srpski?
Kako danas zvuči srpski jezik, da li se i koliko transformisao, ili deformisao u eri globalizacije i informacionih tehnologija? Koliko mediji doprinose transformaciji, deformaciji i nakaženju srpskog jezika, upotrebom tuđica, žargona, poštapalica, itd?
Od 120 anketiranih, svega 11 građana ima jasno definisan stav da srpski jezik polako gubi svoj identitet, 47 anketiranih smatra da identitet srpskog jezika nije ugrožen, a 62 anketiranih nema jasno definisan stav.
Neki od odgovora:
- Ne vidim da je srpski jezik u opasnosti da izgubi svoj identitet, ali moram priznati da me nervira kad na raznim televizijama, čak i sa nacionalnim frekvencijama, preterano koriste tuđice, žargonske izraze i to one najgore.
- Društvene mreže nameću neki deformisani srpski jezik, koji je sve više u upotrebi kod mladih. Tvitovanje, lajkovanje, šerovanje - šta je to, koji je to jezik?! Niti srpski, niti engleski. Slušam neki dan razgovor mog sina sa drugarom o instalaciji, ili kreiranju neke igrice i znate šta - ništa ih nisam razumeo, niti znam da ponovim to što sam čuo.
- Mi jako malo čitamo. I od to malo, ne umemo izabrati ono što je vredno i što oplemenjuje. Ne mogu baš reći da je srpski jezik u krizi, ali svakako treba raditi i razmišljati o njegovom očuvanju.
- E, vidite nedavno sam o važnosti očuvanja jezika pročitao nešto jako lepo i mudro, iz knjige "Zavještanja Stefana Nemanje". Ne umem tačno da citiram, pa čak ni parafrazirati se ne usuđujem, u strahu da nebi zvučalo iskrivljeno i banalno, a vas molim da na internetu potražite originalni tekst i da ga prenesete vašim čitaocima.
Izvod iz knjige "Zavještanja Stefana Nemanje", Mile
Medić
Zaveštanje jezika
„Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju. Reč se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod izgubi li jezik, zemlju, dušu?
Ne uzimajte tuđu reč u svoja usta. Uzmeš li tuđu reč, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potuđio. Bolje ti je izgubiti najveći i najtvrđi grad svoje zemlje, nego najmanju i najneznačajniju reč svoga jezika.
Zemlje i države se ne osvajaju samo mačevima, nego i jezicima. Znaj da te je neprijatelj onoliko osvojio i pokorio koliko ti je reči potro i svojih poturio. Narod koji izgubi svoje reči prestaje biti narod.“
B. Balaban
___________________________________________________________________________
30.10.2023.
Kultura, tradicija i običaji na severu Bačke - Pustovanje
Pustovanje je drevna tehnika ručne izrade predmeta od vune.
Trljajući rukama objedinjuju se niti vune, ujedno se dobija metrijal i
oblik odnosno predmet.
Poznate su dve tehnike obrade vune: prva je valjanje rukama i polivanje
vrelom vodom, druga samo trljanje sapunom.
Prva se primenjuje kod izrade većih predmeta kao što su tepisi, prekrivači.
Pripremljena vuna se prvo boji, zatim oblikuje, slažu se mustre odnosno
šare na koje dolaze deblji slojevi sirove vune koja se umotana u platno
preliva vrelom vodom i valja dok se materijal ne sjedini da bi se dobio
predmet, odnosno tepih od pusta.
Druga tehnika se koristi ze pripremu manjih predmeta od pusta koristeći
vunu i sapun. Na pripremljene šablone slaže se vuna od koje se utrljavanjem
sa obe strane dobija željeni oblik: šeširi, ženske torbe, papuče-zepe,
kape, rukavice, korseti, prsluci, igračke...
Najiteresantnije kod ovog načina izrade je da se bez šivenja i krojenja
dobija i materija i gotov predmet.
Zbog jednostavnosti i brze izrade ova tehnika je sve popularnija na našim
područjima.
- U današnje vreme vuna kao materijal nije iskorišćena i naš rad treba da
doprinese tome da se ljudi upoznaju sa ovom drevnom veštinom, da se prikažu
mogućnosti i prednosti vune, kaže Sofija Levay majstor pustovanja..
B. Balaban
________________________________________________________________________________
26.09.2017.
Zasijalo „Sunce“ na folklornom nebu Subotice
Subotica je od danas bogatija za još jedan Folklorni ansambl koji je poneo naziv „Sunce“. Nešto više od pedeset članova već upisanih u mlađu, stariju, omladinsku i rekreativnu grupu počelo je – u Ulici Dragiše Mišovića 19, kod Senćanske crkve, u prelepom ambijentu – da uz pomoć Zvezdane Bičanin i njenog oca Miroslava Bičanina, poznatog subotičkog harmonikaša, uči korake i pravila folklora.
Nakon velikog uspeha u kulturno-umetničkim društvima u Liparu i Aleksi
Šantiću, gde su uspeli da omasove folklorne grupe, ovaj dvojac pokušaće
da i u Subotici napravi jednu lepu priču kakvu samo folklor može, jer
to nije samo igra nego i druženje, fizička aktivnost, tu su i prijateljstva,
putovanja, doživljaji za pamćenje, a to najbolje znaju oni koji su decenijama
u ovoj „igri“.
Jedan od njih je sigurno Miroslav Bičanin čije će iskustvo pomoći njegovoj
ćerki Zvezdani da „Sunce“ bude folklorni ansambl za primer.
-Cilj društva je okupljanje dece i omladine sa željom da se očuva tradicija
i baština narodnih igara, da na lepom i ugodnom mestu uče i vežbaju razne
koreografije, da se dobro i kvalitetno druže, da stiču brojna poznastva
i sklapaju nova prijateljstva. Želimo da ovo bude jedna lepa, ničim opterećena
priča lišena politike i bilo kakvih podela. Hoćemo da kreiramo ambijent
u kome će se svi osećati dobro. Pokušaćemo da afirmišemo i uzdignemo folklor
na što je moguće viši nivo. Izvesno je da to ne može da se postigne za
mesec ili dva i da je za realizaciju jedne takve ambicije potrebno dosta
vremena, odricanja, volje, snage, vežbanja... Ali to je naša zamisao.
Uveren sam da ćemo u tome uspeti, tim pre što ćemo svi u ovom ansamblu
pripadati samo folkloru, dakle dobroj igri, muzici i druženju – ističe
Miroslav Bičanin.
Pored nekih renomiranih autora koreografija iz naše zemlje, folklorni
ansambl „Sunce” ima i 13 koreografija čiji je autor Zvezdana Bičanin.
Dakle, ogledala se u umetničkom stvaranju i njena dela su na smotrama
folklora doživela zapažen uspeh.
- Zvezdana je autor koreografija i stručni rukovodilac folklora. Ona se
obrazuje na seminarima, pomažu joj stručnjaci iz Srbije, a i ja sam tu
kao neko ko je više od četiri decenije u folkloru, kao igrač ili muzičar,
da joj pomognem da od ovog ansambla stvorimo mesto gde će mladi rado da
dolaze, da uče razne igre koje brišu sve moguće razlike među njima. A
odrasli, željni da, rekreativno, nauče folklor već su pokazali zavidnu
zainteresovanost – naglasio je Miroslav Bičanin.
Ulaganja u folklorni ansambl su velika, od zakupa prostorija do kupovine narodnih nošnji. Zvezdana i Miroslav, za početak, imaju ono najvažnije, dobru nameru, zainteresovanost svih uzrasta da uče folklor i podršku mnogih ansambala širom Srbije. Za sve ljubitelje folklora kontakt telefon je: 064/51 21 911.
T. Aleksić
________________________________________________________________________________
16.10.2015.
Čuvari tradicije – Slikanje na svili
Svila je oduvek smatrana luksuznom i rafiniranom tkaninom, prepoznatljivom po prozračnoj lakoći, nežnom dodiru, te veoma omiljena i cenjena kao materijal od kog su izrađeni naj atraktivniji odevni predmeti, ali i materijal koji je poseban izazov za likovne stvaraoce uz čiju maštu i veštinu, ova tkanina dobija još jednu notu koja je oplemenjuje.
Slikanjem na svili se može baviti samo stvaraoc koji ima urođeni talenat, smisao za estetiku i neko, ko ume svoju viziju i emociju, „prevesti na jezik svile“, kaže Eva Uzon Horvat, koja se dugi niz godina posvetila učenju ove lepe umetnosti, čije tajne još uvek otkriva.
B. Balaban
___________________________________________________________________________
31.08.2015.
Čuvari tradicije - Slamarstvo
Zrno novog života žuljevita ruka paora zasadila je i u znoju odnegovala za novi hleb, kruh, ili kruv sa nepregledne ravnice panonske. Žito kao simbol hleba darovanog milošću Svevišnjeg, za Vojvođane nema samo taj materijalni, opipljivi smisao. Ono je ujedno i nit koja se iz plodne ravnice uzdiže ka nebu i zlatnim odsjajem mami stvaraoca da ovo "panonsko zlato" na neki način ovekoveči.
Upleteno u krunu, ili kao deo mozaika s prizorom salaša i svakodnevice sela Panonske nizije, vlat zlatnog žita sada je tek delić raskošne lepote kojom se paor zahvaljuje Tvorcu.
Slamarstvo se na području severa Bačke vezuje uz proslavu Dužijance, čiji je neizostavni deo kruna, ispletena od novog žita, a najdužu i najodnegovaniju tradiciju slamarstva imaju slamarke iz Tavankuta, gde je davne 1961. godine, grupa entuzijasta "Grupa šestorice", osnovala Likovnu koloniju pri Osnovnoj školi "Matija Gubec". Godine 1962. Likovna kolonija prelazi u Kulturno umetničko društvo "Matija Gubec" u Tavankutu kao nova, Likovna sekcija u okviru koje je sve više veštih slamarki, čija dela će kasnije biti izlagana na izložbama širom nekadašnje Jugoslavije, Mađarske i SSSR. Tradicija slamarstva je utemeljena i nastavlja se u okviru Hrvatskog kulturno prosvjetnog društva "Matija Gubec" u Tavankutu, a članice sekcije slamarki život severa Bačke sada nastavljaju predstavljati na izložbama u Srbiji, Mađarskoj, Hrvatskoj, Meksiku, Grčkoj, Sloveniji, Crnoj Gori, Nemačkoj, Italiji i Bosni i Hercegovini.
Predstavljajući tradiciju slamarstva i Dužijance, iz čijeg je krila odnegovano slamarstvo, predsednica HKPD "Matija Gubec" Tavakut, Jozefa Skenderović kaže da ovu lepu tradiciju "panonskog zlatarstva" ima ko da nastavi.
B. Balaban
___________________________________________________________________________
31.07.2015.
Čuvari tradicije
Beli vez
Različite tehnike veza imaju dugu tradiciju koja je opstala kroz vekove od najranijih civilizacija od antičke Grčke, do Dalekog istoka.
Na prostoru severa Bačke su se do današnjih dana održale tehnike belog veza, tzv. probijanica, toledo i rišelje, kog su od zaborava sačuvale vredne i vešte vezilje. Iako ih nema mnogo, njihov je entuzijazam doprineo da se očuva tradicija i potakne interesovanje kako onih koji kupuju odevne, ili druge predmete ukrašene belim vezom, tako i onih koji su zainteresovani da nauče ovu veštinu.
Jedna od vezilja, iza koje je dugi niz godina učenja i usavršavanja u oblasti belog veza, je Ljiljana Tikvicki. Iza nje je takođe, majstorska i druge diplome, zahvalnice, priznanja, učešća na takmičenjima i izložbama.
B. Balaban
___________________________________________________________________________
30.06.2013.
Održana radionica pustovanja na Etno salašu
Udruženje za umetničku ekspresiju mladih KULTURALNI RAZLIČAK iz Subotice u saradnja sa PU „Naša radost“ iz Subotice organizovali su dvodnevni boravak članica Saveza udruženja vaspitača Srbije i radionicu rada sa vunom tehnikom pustovanja. Cilj dvodnevne posete Etno salašu na Makovoj sedmici je prezentacija aktivnosti Udruženja KULTURALNI RAZLIČAK i ukazivanje na značaj negovanja starih zanata i rada sa prirodnim materijalima na predškolskom uzrastu.
B. Balaban
___________________________________________________________________________
Čuvari tradicije – Društvo Rusina u Subotici / VIDEO
Sve blago, nemerljive vrednosti stvarano vekovima u tradiciji jednog
naroda, može se i mora sačuvati, a za to postoji mnogo načina. Veza sa
dalekim "korenima" može biti tek nit crvenog konca, na belom
platnu, otisak vešte ruke grnčara utisnut u glini, a može i pesmom koju
je nekada davno ispevao, najčešće nepoznati autor, neznajući da ovu pesmu
daruje generacijama budućih pokolenja, da je pevaju u vreme svetkovina,
svadbi, žetvi, kada su radosni, ili kada u krugu svojih najmilijih pripovedaju
priče u kojima često pominju "stari kraj". Note ovih i ovakvih
pesama mogu biti ispisane na papiru kajdanke, ili u pesmarici, ali se
najlepše čuvaju pevajući i u srcu.
Pesma narodna je kao otisak prsta vremena u kom je nastala. Može ih postojati
bezbroj sa sličnim motivima, ili tematikom, ali samo po jednoj tananoj
niti te pesme, osećamo da smo njen deo i da je ona deo naroda kom pripadamo.
Pevajući tu pesmu prepoznajemo se u tuđini i objavljujemo naše postojanje.
Društvo Rusina u Subotici i dalje neguje svoju kulturu i izvornu tradiciju
očuvanu iz stare domovine, Pokarpatja odakle su preneli svoje narodne
pesme koje i danas pevaju onako, kako su ih pevali njihovi preci u starom
kraju.
B. Balaban
Dejan Kovač
Ivan Pijuković
Kristijan Rafai
Antun Letic
__________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
Pogledajte - Čuvari tradicije David Maria
Pogledajte - Čuvari tradicije Grgo Abraham
Pogledajte - Čuvari tradicije Jožef Mesaroš
Subotica Ekonomija, privreda, poljoprivreda,
investicije, međunarodna saradnja, IPA programi, Evropski fondovi
Subotica Economy, business, agriculture, investments, international cooperation,
IPA Programming, European Funds
Subotica Wirtschaft, Landwirtschaft, Investitionen, Europäischen Fonds,
Antun Letic
Art galerijaDejan KovačIvan PijukovićKristijan Rafai
Koncert učenika srednje muzičke...
Pogledajte
Dribling
