Stari zanati

 

 

16.10.2015.

 

Čuvari tradicije – Slikanje na svili

 

 

 

 

 

Svila je oduvek smatrana luksuznom i rafiniranom tkaninom, prepoznatljivom po prozračnoj lakoći, nežnom dodiru, te veoma omiljena i cenjena kao materijal od kog su izrađeni naj atraktivniji odevni predmeti, ali i materijal koji je poseban izazov za likovne stvaraoce uz čiju maštu i veštinu, ova tkanina dobija još jednu notu koja je oplemenjuje.

Slikanjem na svili se može baviti samo stvaraoc koji ima urođeni talenat, smisao za estetiku i neko, ko ume svoju viziju i emociju, „prevesti na jezik svile“, kaže Eva Uzon Horvat, koja se dugi niz godina posvetila učenju ove lepe umetnosti, čije tajne još uvek otkriva.

 

...opširnije

 

 

 

 

 

 

 

B. Balaban

 

___________________________________________________________________________

 

 

30.09.2015.

 

Čuvari tradicije - Pustovanje

 

 

Pustovanje je drevna tehnika ručne izrade predmeta od vune.
Gde god se ljudska populacija bavila gajenjem ovaca izrađivani su i predmeti od vune.Tako i na našim prostorima nađeni su eksponati na teritoriji Vojvodine tepisi ,fusekle (čarape za vojničke čizme). Za izradu predmeta od pusta nije potreban alat samo vlačana vuna, topla voda i sapun.

 

 

 

 

 

Trljajući rukama objedinjuju se niti vune, ujedno se dobija metrijal i oblik odnosno predmet.
Poznate su dve tehnike obrade vune: prva je valjanje rukama i polivanje vrelom vodom, druga samo trljanje sapunom.
Prva se primenjuje kod izrade većih predmeta kao što su tepisi, prekrivači.
Pripremljena vuna se prvo boji, zatim oblikuje, slažu se mustre odnosno šare na koje dolaze deblji slojevi sirove vune koja se umotana u platno preliva vrelom vodom i valja dok se materijal ne sjedini da bi se dobio predmet, odnosno tepih od pusta.
Druga tehnika se koristi ze pripremu manjih predmeta od pusta koristeći vunu i sapun. Na pripremljene šablone slaže se vuna od koje se utrljavanjem sa obe strane dobija željeni oblik: šeširi, ženske torbe, papuče-zepe, kape, rukavice, korseti, prsluci, igračke...
Najiteresantnije kod ovog načina izrade je da se bez šivenja i krojenja dobija i materija i gotov predmet.
Zbog jednostavnosti i brze izrade ova tehnika je sve popularnija na našim područjima.
- U današnje vreme vuna kao materijal nije iskorišćena i naš rad treba da doprinese tome da se ljudi upoznaju sa ovom drevnom veštinom, da se prikažu mogućnosti i prednosti vune, kaže Sofija Levay majstor pustovanja..

 

...opširnije

 

 

 

 

B. Balaban

 

________________________________________________________________________________

 

31.08.2015.

 

Čuvari tradicije - Slamarstvo

 

 

 

 

 

Zrno novog života žuljevita ruka paora zasadila je i u znoju odnegovala za novi hleb, kruh, ili kruv sa nepregledne ravnice panonske. Žito kao simbol hleba darovanog milošću Svevišnjeg, za Vojvođane nema samo taj materijalni, opipljivi smisao. Ono je ujedno i nit koja se iz plodne ravnice uzdiže ka nebu i zlatnim odsjajem mami stvaraoca da ovo "panonsko zlato" na neki način ovekoveči.

Upleteno u krunu, ili kao deo mozaika s prizorom salaša i svakodnevice sela Panonske nizije, vlat zlatnog žita sada je tek delić raskošne lepote kojom se paor zahvaljuje Tvorcu.

Slamarstvo se na području severa Bačke vezuje uz proslavu Dužijance, čiji je neizostavni deo kruna, ispletena od novog žita, a najdužu i najodnegovaniju tradiciju slamarstva imaju slamarke iz Tavankuta, gde je davne 1961. godine, grupa entuzijasta "Grupa šestorice", osnovala Likovnu koloniju pri Osnovnoj školi "Matija Gubec". Godine 1962. Likovna kolonija prelazi u Kulturno umetničko društvo "Matija Gubec" u Tavankutu kao nova, Likovna sekcija u okviru koje je sve više veštih slamarki, čija dela će kasnije biti izlagana na izložbama širom nekadašnje Jugoslavije, Mađarske i SSSR. Tradicija slamarstva je utemeljena i nastavlja se u okviru Hrvatskog kulturno prosvjetnog društva "Matija Gubec" u Tavankutu, a članice sekcije slamarki život severa Bačke sada nastavljaju predstavljati na izložbama u Srbiji, Mađarskoj, Hrvatskoj, Meksiku, Grčkoj, Sloveniji, Crnoj Gori, Nemačkoj, Italiji i Bosni i Hercegovini.

Predstavljajući tradiciju slamarstva i Dužijance, iz čijeg je krila odnegovano slamarstvo, predsednica HKPD "Matija Gubec" Tavakut, Jozefa Skenderović kaže da ovu lepu tradiciju "panonskog zlatarstva" ima ko da nastavi.

 

...opširnije

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

B. Balaban

 

___________________________________________________________________________

 

 

31.07.2015.

 

Čuvari tradicije

 

 

Beli vez

 

 

 

 

 

Različite tehnike veza imaju dugu tradiciju koja je opstala kroz vekove od najranijih civilizacija od antičke Grčke, do Dalekog istoka.

Na prostoru severa Bačke su se do današnjih dana održale tehnike belog veza, tzv. probijanica, toledo i rišelje, kog su od zaborava sačuvale vredne i vešte vezilje. Iako ih nema mnogo, njihov je entuzijazam doprineo da se očuva tradicija i potakne interesovanje kako onih koji kupuju odevne, ili druge predmete ukrašene belim vezom, tako i onih koji su zainteresovani da nauče ovu veštinu.

Jedna od vezilja, iza koje je dugi niz godina učenja i usavršavanja u oblasti belog veza, je Ljiljana Tikvicki. Iza nje je takođe, majstorska i druge diplome, zahvalnice, priznanja, učešća na takmičenjima i izložbama.

 

...opširnije

 

 

 

 

 

 

 

B. Balaban

 

___________________________________________________________________________

 

 

30.06.2013.

 

Održana radionica pustovanja na Etno salašu

 

 

 

 

 

Udruženje za umetničku ekspresiju mladih KULTURALNI RAZLIČAK iz Subotice u saradnja sa PU „Naša radost“ iz Subotice organizovali su dvodnevni boravak članica Saveza udruženja vaspitača Srbije i radionicu rada sa vunom tehnikom pustovanja. Cilj dvodnevne posete Etno salašu na Makovoj sedmici je prezentacija aktivnosti Udruženja KULTURALNI RAZLIČAK i ukazivanje na značaj negovanja starih zanata i rada sa prirodnim materijalima na predškolskom uzrastu.

 

...opširnija reportaža

 

B. Balaban

 

___________________________________________________________________________

 

 

Čuvari tradicije – Društvo Rusina u Subotici / VIDEO

 

 

 

Sve blago, nemerljive vrednosti stvarano vekovima u tradiciji jednog naroda, može se i mora sačuvati, a za to postoji mnogo načina. Veza sa dalekim "korenima" može biti tek nit crvenog konca, na belom platnu, otisak vešte ruke grnčara utisnut u glini, a može i pesmom koju je nekada davno ispevao, najčešće nepoznati autor, neznajući da ovu pesmu daruje generacijama budućih pokolenja, da je pevaju u vreme svetkovina, svadbi, žetvi, kada su radosni, ili kada u krugu svojih najmilijih pripovedaju priče u kojima često pominju "stari kraj". Note ovih i ovakvih pesama mogu biti ispisane na papiru kajdanke, ili u pesmarici, ali se najlepše čuvaju pevajući i u srcu.
Pesma narodna je kao otisak prsta vremena u kom je nastala. Može ih postojati bezbroj sa sličnim motivima, ili tematikom, ali samo po jednoj tananoj niti te pesme, osećamo da smo njen deo i da je ona deo naroda kom pripadamo. Pevajući tu pesmu prepoznajemo se u tuđini i objavljujemo naše postojanje.
Društvo Rusina u Subotici i dalje neguje svoju kulturu i izvornu tradiciju očuvanu iz stare domovine, Pokarpatja odakle su preneli svoje narodne pesme koje i danas pevaju onako, kako su ih pevali njihovi preci u starom kraju.

 

B. Balaban

 

Stari zanati

 

 

 

__________________________________________________________________________

 

 

___________________________________________________________________________

 

 

 

Pogledajte - Čuvari tradicije David Maria

 

 

 

 

Pogledajte - Čuvari tradicije Grgo Abraham

 

Pogledajte - Čuvari tradicije Jožef Mesaroš

 

Subotica Ekonomija, privreda, poljoprivreda, investicije, međunarodna saradnja, IPA programi, Evropski fondovi
Subotica Economy, business, agriculture, investments, international cooperation, IPA Programming, European Funds
Subotica Wirtschaft, Landwirtschaft, Investitionen, Europäischen Fonds,

Video galerija


PREČICE