05.12.2016.
Intervju
Milan Jerinkić: Godina preduzetništva je trasirala tek jednu traku puta
Godina 2016. proglašena godinom preduzetništva, po rečima predsednika Upravnog odbora Udruženja poslodavaca Subotice, Milana Jerinkića, ostvarila je tek delimičan pomak, a kroz neophodne reforme u narednoj godini bi tek mogla dati rezultate. Jerinkić smatra da je u prvih sto dana Vlade ostvaren primetan pomak na planu makroekonomske stabilnosti čime je trasirana jedna strana puta, ali je potrebno izgraditi i drugu trasu koja obuhvata subvencionisanje domaćih privrednika, fleksibilnost fondova, dostupnost sredstvima, rešavanje problema sive ekonomije, restrukturisanja javnog sektora, rešavanje problema gubitaša što bi, po njegovim rečima, doprinelo da u 2017. godini BDP bude na nivou od 7 do čak 10%.
- Generalna ocena bi se mogla dati da je to tek početak, a nadamo se da će se nastaviti sledeće godine i tek ona bi to mogla biti godina preduzetništva. Ako je državi trebalo da se aktivira i predloži nove programe i načine na koje bi se pospešio rad privrede, poslodavaca i preduzetnika, tako je s njihove strane trebalo vremena i mogućnosti da se naviknu i spoznaju čitav set mera, subveencija. Tako da, treba malo vremena da sve to krene. Mislim da nije ova godina bila dovoljna. Tek sledeće godine bi se moglo uraditi nešto značajnije, kaže Milan Jerinkić.
Udruženje poslodavaca Subotice je pokušalo kroz organizovanje okruglih stolova i drugim skupovima, približiti preduzetnicima sve mogućnosti koje nudi celokupan set mera.
- Imali smo jedan dobar razgovor sa Razvojnom agencijom Srbije, gde smo konstatovali da ima programa, subvencija i mogućnosti, ali su ciljna grupa velika i srednja preduzeća i inostrana pravna lica. Tako da tu preduzetnika, mikro i malih preduzeća nema. Uredba Vlade Republike Srbije je takva da imamo limite koje ne možemo da dostignemo, a oni se odnose na broj zaposlenih radnika i veličinu investicije. S obzirom da je to tako, izradili smo jedan predlog za izmenu uredbe gde smo predložili mogućnost da se startuje sa 10 novozaposlenih radnika. Ima dva kriterijuma, broj zaposlenih i veličina investicije. Tu je bila donja granica 50 radnika i 500.000 evra što je za veliku većinu preduzetnika i poslodavaca nedostupno, te smo pokušali da smanjimo ove uslove na 40, 30, 20, 10 zaposlenih, odnosno da bude investicija između 100.000 i 150.000 evra za 10 novozaposlenih radnika, tako da se taj limit pomera, kako bi stvorili mogućnost da i ostali mogu u tome da učestvuju.
Jerinkić takođe, za sve koji se bave biznisom ističe značaj dostupnosti
obrtnih sredstava, novca, koja je kaže, u sadašnjem sistemu veoma otežana,
a procedure kod banaka su dugotrajne i oseća se ozbiljan nedostatak Razvojne
banke.
- Potrebna je banka koja bi pratila privredu, pod povoljnijim uslovima,a
krajnji cilj bi bio da postoji projektno finansiranje. Znači da privredno
društvo koje ima neki projekat i ima biznis plan, da može da se pojavi
kod Razvojne banke i da ona, ukoliko oceni da je reč o ideji koja je realno
ostvariva na tržištu, kao partner učestvuje u realizaciji te investicije.
Procedure kod Razvojnog fonda Srbije i Razvojnog fonda AP Vojvodine su
u nekim segmentima strožije, nego kod komercijalnih banaka. Konkretno
kod komercijalnih banaka obezbeđenje putem hipoteke ide u srazmeri od
1,1 do 1,7 od traženog iznosa, dok je ovde situacija da se mora obezbediti
trostruko veća hipoteka od iznosa traženih sredstava, što je nepovoljno
i neisplativo. Taj ko ima tri puta veću hipoteku, ili će se obratiti komercijalnoj
banci, ili neće uzeti kredit.
Problem je još i dužina obrade i visina kamate od 3%. Mnoge komercijalne banke su snizile visinu kamate na manje od 3%. Tako da odnos ova dva fonda koji treba da podstaknu privredni razvoj, nije primeren ni godini preduzetništva, niti realnoj situaciji na tržištu. Sve ovo smo sumirali i poslali predloge Vladi i nadležnim ministarstvima, kako bi u što skorije vreme došlo do relaksacije, odnosno izmene tih uslova, pod kojima veoma mali broj privrednika može doći do fondovskih sredstava.
Udruženje poslodavaca Subotice se bavilo i pitanjem subvencija na lokalnom
nivou koje, po rečima Milana Jerinkića, unazad desetak godina uopšte nisu
bile predviđene budžetom.
- Tokom prošle godine smo uspeli da sa lokalnom samoupravom dogovorimo
jedan subvencionisan kredit, na otplatni rok od 6 godina, od čega lokalna
samouprava 3 godine plaća kamatu, a korisnik kredita sledeće 3 godine.
To je dobar kredit za poslodavce, a realizuje se putem pet poslovnih banaka.
Problem je u tom što je sužena delatnost samo na proizvodnju i turizam,
tako da svi ostali koji se bave uslugama, trgovinom itd., ne mogu da konkurišu.
Jerinkić kaže da je prošla godina naznačila neke pozitivne pomake po
pitanju zapošljavanja, porasta proizvodnje i prometa, porasta ukupnog
BDP-a, a tokom tekuće godine ima povećanog rasta poslovanja iz čega proizilazi
sve ostalo.
- U toj situaciji nemamo finansijsku pratnju, niti pratnju od države i
lokalne samouprave u mnogim segmentima. Navešću ovde parafiskalne namete,
poresku politiku i sivu ekonomiju, gde nema nikakvog pomaka. Pomak je
učinjen u segmentu investicija, u brzini dobijanja građevinskih dozvola
koje se zaista na brži, jednostavniji i lakši način dobijaju. Jedino je
kočnica kod katastra koji nije tako organizovan da može ispratiti ovakvu
dinamiku. Takođe i ogromne su tarife koje se naplaćuju na hipoteke, uknjižbu
itd. I u tom delu su veoma veliki zahvati.
Troškovi preduzetnicima i poslodavcima nisu smanjeni. Oni su na istom nivou, ili viši, jedino što je srećom došlo do povećanog prometa, te se zahvaljujući ovoj činjenici, da je zahvaljujući povećanom prihodu lakše isplatiti sve troškove, kaže Jerinkić.
- Siva ekonomija je i dalje krupan problem. S obzirom da država nije smanjila poreze i doprinose, u nastojanju obezbeđivanja sigurnosti punjena budžeta, siva ekonomija je dobila na zamahu. Početkom godine je započeo organizovani sistem smanjenja sive ekonomije, sačinjen iz više segmenata i trajao je negde do sredine godine. Nakon toga se oseti da se ovde zastalo i da je ovaj sistem izgubio dah.
Takođe, Jerinkić kao jedan od važnih segmenata ukupnog privrednog ambijenta
ističe veliki odliv radne snage.
- Velik broj stručnih, mladih ljudi je otišao u inostranstvo, te je privreda
ostala bez kvalitetne radne snage, kaže predsednik UO Udruženja poslodavaca
Subotice, Milan Jerinkić i dodaje da pokušaji, da se kroz dualno obrazovanje
obezbede adekvatni kadrovi za privredu, tek kroz četiri godine mogu dati
izvesne vidljive rezultate.
- Sistem obrazovanja je zadnjih godina derogiran, tako da nakon srednjeg
stručnog obrazovanja mladi ljudi izlaze sa nedovoljnim fondom kako opšteg,
tako i stručnog znanja, sa neformiranim radnim navikama, radnom disciplinom
i nedostatkom vizije sopstvene budućnosti. Koncepcija je ili državni posao,
ili odlazak u inostranstvo, što je loše za privredu i društvo u celini.
Država mora da pokrene rešavanje ovog problema.
Kod problema naplate, Jerinkić kaže da je evidentan problem u poslovanju
sa privrednim subjektima, gde je više od polovine na ivici likvidnosti.
- Teško se dolazi do pozajmice i po principu spojenih sudova, jedno, drugo
povlači. Ulazimo u "vrzino kolo", a nemamo više mogućnost multi
kompenzacije, koja je postojala u vreme postojanja Službe društvenog knjigovostva.
Imali smo mnogo čistiju situaciju.
U prvih sto dana Vlade, Jerinkić smatra da je učinjen primetan pomak
na planu makroekonomske stabilnosti čime je trasirana jedna strana puta,
ali je potrebno izgraditi i drugu trasu koja obuhvata subvencionisanje
domaćih privrednika, fleksibilnost fondova, dostupnost sredstvima, rešavanje
problema sive ekonomije, što bi doprinelo da u 2017. godini, po njegovim
očekivanjima BDP bude na nivou od 7 do čak 10%.
Takođe, Jerinkić smatra da u 2017. godini treba započeti sa rešavanjem
problema javne potrošnje i prezaposlenosti u javnom sektoru, što je po
njegovom mišljenju ogroman balast.
- Mi sigurno imamo od 20 - 30% viška zaposlenih u javnom sektoru. I to
bi trebalo nekom osmišljenom akcijom, iz godine u godinu, strukturalno
prebacivati u privatni sektor, u proizvodnju.
Problem gubitaša takođe mora biti rešen, jer je ovo opterećenje koje nose
ne samo privredni subjekti, nego svi građani.
B. Balaban
________________________________________________________________________________
13.09.2016.
Intervju: Ivan Đoković
Potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za privredu i turizam, Ivan Đoković prisustvovao je regionalnom okruglom stolu "Javno - privatni dijalog za bolji poslovni ambijent", koji je u Velikoj većnici Gradske kuće organizovala Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Grad Subotica. O neophodnosti uspostavljanja ovakvog dijaloga pokrajinski sekretar za privredu i turizam, Ivan Đoković kaže da se njegovim uspostavljanjem, "kroz jedan kontinuiran i objektivan dijalog, dolazi do izvesnih sintetičkih zaključaka o tome - šta je to neophodno raditi, kojim merama podsticati, usmeravati poslovno okruženje, jačati aktere u poslovnom okruženju, kako bi se podizao kvalitet ukupnog privređivanja."
- Takođe, na republičkom nivou koji je dakle, zakonodavni nivo koji kreira pravne institucije, pravne oblike kroz koje se reguliše to okruženje, neophodno je da on uvek osluškuje, ne samo stručnu i akademsku javnost i privrednike, nego i niže nivoe vlasti kako bi se videlo gde su one manjkavosti u zakonodavnom okviru koje negativno utiču na to poslovno okruženje. Kroz dalju izgradnju normativnog sistema i kroz njegovo restrukturiranje, izmenu tih propisa, da se dođe do usavršavanja modela koji je trebao da se isprojektuje putem tih zakonskih propisa.
Učestvovali ste na VII Evropskom samitu regiona i gradova u Bratislavi.
Šta biste konkretno izdvojili kao posebno značajno za vreme dvodnevnog
boravka u Slovačkoj?
Da li ste imali priliku razgovarati o konkretizovanju saradnje sa Bratislavskim
Samoupravnim regionom sa kojim Pokrajina ima potpisan Sporazum o saradnji?
- Neki moj opšti zaključak je da je glavni osvrt bio upravo na onom, o čemu smo danas pričali, dakle o boljoj komunikaciji privrede i regiona. I oni se nalaze u jednoj ekonomskoj, ali i institucionalnoj krizi zbog Bregzita i potrebno je da kroz dijaloge privrede, regiona, lokalnih samouprava, pronađu nove modele koji će nadomestiti, nedostatak i beg određenih sredstava i poskupljenja izazvanih reputacionim rizikom izazvanim nakon Bregzita. Tako da bih rekao da je zaključak bio na potenciranju pronalaženja novih modela finansiranja, ne samo lokalne samouprave, nego i privrede. Što se tiče saradnje sa Bratislavaskim samoupravnim regionom, mi imamo potpisanih ukupno pet sporazuma i sa drugim regionima. Uspostavili smo kvalitetnu saradnju, takođe i sa ambasadom Republike Slovačke u Srbiji. Jedan od prvih koraka bio je naš predlog da Slovačka bude zemlja partner na Privrednom sajmu u Novom Sadu na proleće. Čekamo njihov zvaničan odgovor. Za sada su pozitivne indicije da će se Slovačka odazvati ovom pozivu i da će podržati našu najveću sajamsku manifestaciju u zemlji.
U Skupštini Grada Novog Sada nedavno ste predstavili program, čiji je cilj povezivanje privatnog sektora sa naučno - istraživačkim organizacijama, u radu na zajedničkim inovativnim projektima. Koji su konkretni planovi, ciljevi i benefiti ovog programa?
- Inovacioni fond koji je bio organizator i moderator tog skupa, izdvojio je oko 3 miliona evra sredstava za velike projekte koji su u sferi inovativnosti, inovacionih tehnologija u privređivanju i inovativnih proizvoda. Mi nemamo mnogo firmi koje bi mogle da se uklope u taj program, odnosno program tih finansijskih gabarita, ali je sigurno da je IT industrija, inovaciona industrija, jedna od najrazvijenijih u Vojvodini, iako to nije dovoljno prepoznato i promovisano u javnosti. Imamo IT klaster na nivou Novog Sada koji je zaista toliko reprezentativan, da svojim kapacitetima nadmašuje i beogradski IT sektor i sektore informacionih tehnologija u okruženju. Mi smo kroz ovaj program promovisali naš stav o potrebi saradnje između nauke i privrede, odnosno komercijalizaciji nauke. Nekako smo došli do zaključka da je upravo Sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj, taj koji treba da se osvrne i da upotpuni, ili podrži ovu sferu što se tiče nauke, istraživanja i naučnog rada. Ali, postoji jedna granica, gde to prelazi u privređivanje i komercijalizaciju, a tu smo mi da to podržimo. Tako da smo mi, u svom budžetu planirali konkurse za inovacione tehologije i inovacione delatnosti, i klaster industriju. Nismo još opredelili tačan iznos sredstava, ali ćemo to u narednoj godini podržavati, kao što to na republičkom nivou radi Inovacioni fond i Ministarstvo privrede.
Prilikom otvaranja III Međunarodne konferencije kreativnih industrija
,,Creative Summer Session“ u Novom Sadu, najavili ste da će "u narednom
periodu aktivnosti Sekretarijata za privredu i turizam biti usmerene ka
strateškom pozicioniranju turizma u Vojvodini, tačnije na izgradnji pravno
-institucionalnog strateškog okvira.
Koje oblasti će konkretno biti u fokusu i konkretna polazna tačka strateškog
pozicioniranja vojvođanskog turizma?
- Okupili smo jedan deo stručnjaka, kako univerzitetskih profesora, tako i turističkih poslenika i počeli smo da skiciramo Nacrt strategije turizma AP Vojvodine. I sama republička Strategija je još uvek u fazi nacrta. Pokušavamo paralelno da radimo na dokumentu koji će pratiti ovaj republički dokument. On nebi trebao mnogo da se koriguje do njegovog formalnog donošenja, tako da budemo spremni da odmah po usvajanju Strategije na nivou republike, imamo gotovu i pripremljenu za usvajanje i našu vojvođansku Strategiju. Pokušaćemo da u svoje podsticaje i aktivnosti već implementiramo za sledeću godinu neke stvari koje smo prepoznali kao strateške i koje ćemo oblikovati ovim dokumentom. Svakako, ono što nam je prioritet, prioriteta, to je Fruška gora i Dunavski koridor koji podiže nautički i svaki drugi oblik turizma. Takođe i ono što sam već par puta promovisao, a to su tri međunarodne biciklističke utrke koje godišnje Vojvodini donose oko 20 hiljada biciklista koji ostave znatan prihod.
Kako će biti pozicioniran Palić u novoj Strategiji?
- Mogu vam reći da Grad Subotica i gospodin Daraboš, sa kojim sam konstantno u komunikaciji, su veoma dobro oblikovali projekat Palićkog jezera i sve ono sa čim sam se do sada susretao, od prezentacije turističkih potencijala, zaista je na nekom mnogo nižem nivou od onoga što sam video u Subotici. Mislim da se u potpunosti na jedan moderan, objektivan, ekonomski logičan način predstavlja potencijal Palićkog jezera. I ono što su ovde uradili godpodin Laban i Daraboš, predstavlja model koji ćemo pokušati da iskoristimo u nekim drugim lokalnim samoupravama i kroz njega dati smernice i kažemo ljudima: "Evo kako bi to trebalo da izgleda".
Palić ima problem o kom se priča već decenijama, zbog kog nije prijemčiv za kupanje, ali je s druge strane najveći kongresni centar u Srbiji, pored Zlatibora, ako izuzmemo Beograd i Novi Sad. Subotica, kao takva, zaokružena i prepoznata, ima jedan neformalni brend za kongresni turizam i dok se ne reši problem jezera, treba razvijati sve ove druge potencijale. Subotica mimo tog problema s jezerom, ima sve druge neophodne potencijale za dalji razvoj turizma. Potrebno je sanirati onu infrastrukturu koja je zapuštena i tu ćemo Gradu Subotici finansirati sve što budemo mogli, da se izgrade ti infrastrukturni potencijali. Već uveliko pričamo na tu temu sa gradskim čelnicima, kako bi spremni dočekali sve konkurse naredne godine. Da se vratim na temu današnjeg okrugloglog stola, javno - privatni dijalog - mi imamo kontinuirani dijalog sa lokalnom samoupravom i već sada otprilike znamo gde ćemo koncentrisati neka sredstva, da turizam u Subotici pomognemo na adekvatan način.
Gde vidite potencijale privrednog razvoja ruralnog područja i koliko je ovde moguće koristiti predpristupne fondove EU i IPARD sredstva?
- Veliki problem ruralnog područja je što je ta oblast nedefinisana zakonom. Nije pravno uređena i tu ima nekih nedostataka. U ovom trenutku imamo preko 60 salaša i čardi u Vojvodini. Naša ideja je da pokušamo da uredimo neki sistem za kategorizaciju objekata u skladu sa našim nadležnostima. Zakonski okvir koji je uspostavila republika, nije takav da su oni detaljno regulisani. Pokušaćemo da kroz brend "Najbolje iz Vojvodine", izvršimo neku kvalitativnu ocenu valjanosti tih salaša i tih sadržaja i da pokušamo da tu njihovu sistemsku neuvezanost sa ostatkom turizma i drugih potencijala, uvežemo kroz brend "Najbolje iz Vojvodine" i da putem njega odredimo nivo i iznose subvencija koje ćemo davati za infrastrukturu i dalju izgradnju. Bez kvalitetnih projekata nemožemo ni ka IPA, ni IPARD fondovima, ni ka komercijalnim bankama. Sa idejnom skicom ne možemo dobiti sredstva. Preduslov, svih preduslova je da se mora imati projekat. Treba se dobro pripremiti i na adekvatan način odgovoriti na konkurse.
Prilikom prethodne posete Subotici, u razgovorima sa gradskim čelnicima
nagovestili ste, između ostalog da se u budućem periodu pored podsticanja
investicija i zapošljavanja, planira i prekvalifikovanje domaće radne
snage.
U kom pravcu će se vršiti prekvalifikacije i koje bi starosne grupe bile
obuhvaćene ovim programom? Da li su u tom cilju planirana sredstva i koliko
ona iznose, te da li je ovim planom obuhvaćen i IT sektor, koji ima ogroman
kapacitet za nova zapošljavanja, pa čak i pokretanje sopstvenog biznisa?
- Edukativni centar Vlade AP Vojvodine već radi na tom i postoje 32 programa. Novi menadžment sa kojim je Sekretarijat uspostavio dobru saradnju, pokušava da preispita efektivnost tih programa, da uvede neke nove, neke da suzi. Uvešće se programi koji su do sada bili inovativni. Takođe, vršiće se i edukacije ljudi koji kreću u svoj prvi preduzetnički poduhvat. Tu će se "pokrivati" te generacije od 25 do 45, ili 50 godina. IT sektor podrazumeva da neko ko bi se bavio ovom oblasti u komercijalne svrhe, ima i akademska znanja iz te oblasti. Nešto, što je do sada bilo za izradu web stranica, ne može se tretirati kao internet privreda. To Sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj već prati i ima izdvojena sredstva za te programe. Mi ćemo pokušati kroz naše subvencije i podsticaje, da mladim ljudima koji ulaze u IT sektor, obezbedimo zamajac za njihovo dalje usavršavanje i osposobljavanje za bolju, dalju komercijalnu isplativost njihove struke.
B. Balaban
________________________________________________________________________________
19.01.2015.
Intervju
Gojko Radić: Iznenadićete se već u aprilu, koliko će biti investicija
Predsednik Odborničke grupe Srpske napredne stranke u Skupštini grada i član predsedništva SNS Gojko Radić najavljuje za ovu godinu više značajnih investicija, koje će doprineti razvoju grada i novom zapošljavanju, a odnose unutar vladajuće koalicije pozitivno ocenjuje.
- Unutar vladajuće koalicije se pojavljuju nesuglasice, ali se one i
rešavaju. Ne bavimo se "uskočaršijskim" temama, već pokušavamo
da rešimo probleme. Nasleđeno je mnogo problema i dugovanja.
Kada je reč o novim investicijama i investitorima, Radić smatra da Srbija
postaje sve zanimljivija i sve sigurnija za potencijalne investitore.
- Već sledeće godine će "ulaznica u Srbiju" biti mnogo skuplja,
kaže Radić i za ovu godinu najavljuje brojne nove investicije, od kojih
će za neke javnost saznati već u aprilu.
Takođe, Gojko Radić kaže da je za nastavak izgradnje zgrade Narodnog pozorišta
obezbeđeno oko 400 miliona dinara. Tokom ove nedelje je, po njegovim rečima
moguće rešavanje povratka kasarne "Kosta Nađ" i Doma vojske
u vlasništvo grada, a do kraja meseca se može očekivati potpisivanje sporazuma
sa Ministrastvom odbrane.
Kako tumačite sve primetniji trend odlaska mladih Subotičana?
- Napuštanja zemlje je oduvek bilo. Odlaze ljudi na usavršavanje, tamo gde se mnogo više ulaže u nauku, tamo gde je viši standard. Toga je oduvek bilo i biće. Mi činimo sve da poboljšamo uslove.
Svojevremeno ste imali ideju o nezanemarivim uštedama koje bi se ostvarile pripajanjem JKP"Dimničar" Subotičkoj toplani. Takođe, naveli ste kao jednu od solucija, osnivanje komunalnog preduzeća objedinjenih funkcija, poput beogradskog "Infostana". Koliko je ova ideja ostvariva?
- Zalagao sam se za to i dalje se zalažem. Moramo tim malim strankama koje imaju jednog, ili dva odbornika, objasniti da oni nemaju taj "ucenjivački kapacitet", kaže Radić i dodaje da će biti uporan u realizaciji osnivanja preduzeća objedinjenih komunalnih funkcija, poput beogradskog "Infostana", između ostalog i iz razloga nižih cena komunalnih usluga.
U nekim od vaših medijskih obraćanja rekli ste da "razvoj Palića mora da krene". Gde vidite mogućnosti finansiranja projekata koji bi ovom razvoju doprineli i šta bi konkretno trebalo uraditi?
- Oko Palića se mnogo razgovara, međutim nigde nisam čuo "ozbiljnu
priču" na ovu temu, smatra Radić, a za Palić kao destinaciju koja
bi privukla inostrane posetioce ima viziju da ova turistička destinacija
zaživi i kao destinacija koja bi u okviru hotelskog kompleksa imala kockarnice,
koje bi privukle imućnu inostranu klijentelu.
- Moj zahtev prema Vladi Srbije je da osposobimo Aerodrom Bikovo, za sletanje
aviona srednje klase, kojima bi stizala klijentela iz Turske i okruženja,
koji bi Paliću i državi obezbedili velik profit, koji država najjednostavnije
može da kontrološe.
Povratak predsednika SRS Vojislava Šešelja iz Haga i njegove izjave koje su usledile, ustalasali su javnost, kako u Srbiji, tako i u regionu. Lider radikala je javno izneo očekivanje da će se njegovoj stranci priključiti mnogi iz redova naprednjaka. Da li ovo smatrate kao realnu mogućnost kada je reč o subotičkim naprednjacima?
- Šešelj je poslat da destabilizuje Srbiju, ali od toga nema ništa, kaže
Radić i kao sličan pokušaj destabilizacije navodi i štrajk advokata.
- Krupan biznis deluje i pokušava da zaštiti svoje kriminalne radnje,
a koliko će imati uspeha, videćamo. Nisu bezopasni, kaže Gojko Radić.
Nedavno je održana sednica Glavnog odbora Srpske napredne stranke.
Šta nakon nje više neće biti isto?
- Nenormalno je da mi unutar stranke više napadamo jedni druge, nego što
to čini neko spolja. Tome se mora stati na put. Tamo gde je stranka načinila
propuste, mi ćemo to statutarno da poboljšamo.
Kada je reč o rekonstrukciji Vlade koja je najavljena za april, Radić
kaže da će se sagledati rezultati, a što se tiče učešća stranaka o ovom
nije bilo reči.
- Među članstvom postoje lične simpatije, ili antipatije prema nekoj partiji,
ali ne i stranke. Pojedinci, ukoliko iskažu svoje mišljenje, koje narušava
ugled stranke, upravo smo radi njih doneli statutarne odredbe, prema kojima
će po automatizmu biti isključeni iz stranke.
Kako ocenjujete medijsku sliku Subotice i kakav je vaš odnos prema najavljenoj privatizaciji Radio Subotice?
- Ne verujem da se išta promenilo na planu medijskih sloboda.
Kada je reč o privatizaciji Radio Subotice, Radić smatra da je do ovog trebalo doći čak i mnogo ranije.
- Neka se iskažu na tržištu, kaže Radić priznajući da je Radio Subotica
potrebna gradu, ali smatra da bi građani imali mnogo više koristi kada
bi se na drugi način iskoristila sredstva koja se izdvajaju za ovu medijsku
kuću.
B. Balaban
_____________________________________________________________________________
U moje vreme.. / VIDEO
Teško da je moguće vremenski tačno odrediti trenutak kada započinje proces
sazrevanja, nakon kog se postepeno sve stečene pouke i iskustva zrelog
doba transformišu u mudrost. Sve češće koristimo izraz " u moje vreme",
iza kog se naslućuju nostalgične senke davno minulih dana i dragih ljudi.
I dok nam u doba rane mladosti ovaj izraz nosi prizvuk patetike, neostvarenih
nadanja, pa čak i pridika i argumenata kojima nas nastoje uveriti da smo
previsoko poleteli, ili krenuli stranputicom sve daljom od nekih logičnih,
utabanih staza, u zrelom dobu ovaj izraz pokreće čudnu hemiju koja u trenu
oživljava sećanja na draga lica koja nas gledaju s požutelih fotografija.
Postajemo kvalifikovani da koristimo izraz "u moje vreme", koji
nam daje pravo i autoritet kod sagovornika, nedovoljno upoznatog sa činjenicom
da posle određene vremenske distance pogled na prošlost daje mnogo jasniju
sliku, intenzivnijih boja i emocija.
Od učesnika radionice "Pričaonica", u subotičkom Gerontološkom centru saznali smo kako je nekad izgledalo udvaranje, kako su se rađale simpatije, koliko su trajale i kako su se završavale, a prisetili su se i koliko je nekad poitika bila uključena u svakodnevicu.
B. Balaban
___________________________________________________________________________
Gordana Čomić:Za izgradnju demokratije moraš imati mnogo više digniteta, nego za revoluciju
Gordana Čomić, rođena Novosađanka, potpredsednica je Narodne skupštine,
aktivistkinja ženskog pokreta i “Ženske političke mreže”. Predsednica
je Foruma žena i član Predsedništva DS. Po zanimanju je diplomirana fizičarka
i upravo je to profesija koju je zamišljala kao svoje životno opredeljenje.
- Fizika je najbolja nauka, a razlika između fizičara i svih onih koji
takođe smatraju da se bave nečim važnim, je ta što fizika to može i da
dokaže, kaže Gordana Čomić.
U svet politike se uključila devedesetih, a za demokratsko društvo kaže da je najkonfliktnije i da smisao postojanja demokratije nije da bi se rešili konlikti, već da bi rešavala konflikte.
B. Balaban
____________________________________________________________________________
Medijala
Umetnička radionica „Medijala“ ideja je nekolicine subotičkih entuzijasta čijim je vizijama od 1997. godine, kada je zvanično nastala, realizovano oko 30 različitih multimedijalnih projekata i performansi. Medijala okuplja kreativne mlade ljude urbanog senzibiliteta. U sredini koja pretežno preferira tradicionalističkom pristupu umetnosti, Medijala se uspela izboriti za svoje mesto, uneti dah svežine i ohrabriti mlade ljude da neguju svoj individualizam u umetnosti «koja se piše velikim slovom»...
B. Balaban
____________________________________________________________________________
Svet po mojoj meri - Ištvan Pišćak / VIDEO
B. Balaban
____________________________________________________________________________
Nada Bodrožić - VIDEO
B. Balaban
____________________________________________________________________________
Svet po mojoj meri - Prof. dr Aleksandar Grubor - VIDEO
B. Balaban
____________________________________________________________________________
Ekonomski fakultet Subotica - Prof. dr Nenad Vunjak VIDEO
B. Balaban
____________________________________________________________________________
World on my size - Sebastiaan Janssen - VIDEO
B. Balaban
____________________________________________________________________________
Svet po mojoj meri - Dejan Zvekić - VIDEO
B. Balaban
____________________________________________________________________________
Svet po mojoj meri - Sonja Jovičić VIDEO
B. Balaban
____________________________________________________________________________
Svet po mojoj meri - Srđan Olman i Radivoj Paroški
Gradeći svet po svojoj meri glavni junaci ovog izdanja emisije pod tim
nazivom, poznati su subotičkoj javnosti, kao deo ekipe lokalne Yueco televizije,
a osim u televizijskim informativnim formama, neke od tema sa kojima se
susreću predstavili su i iz drugog ugla. Tako su nastali dokumentarni
filmovi "Pruga" i "K2 poslednji uspon", ostvarenja
kojima zajedno sa kolegom montažerom Draganom Čukanovićem 2009. godine
osvajaju nagrade Press vitez na Regionalnom festivalu tv minijatura. Radivoj
Paroški kamerman i Srđan Olman novinar Yueco televizije.
B. Balaban
____________________________________________________________________________
Svet po mojo meri - Bojana Damjanović - VIDEO
B. Balaban
____________________________________________________________________________
Svet po mojo meri - Vladimir Blagojević - VIDEO
B. Balaban
____________________________________________________________________________
“Svet po moj meri”
Emisija koja će nastojati da na neki način usmeri mlade ljude ka mogućnostima ostvarenja njihovih ciljeva, u svetu i vremenu koje možda i nije toliko škrto, koliko se u prvi mah čini. Prva u serijalu ovih emisija će kroz intervju sa Pavlom Budinčevićem biti upoznavanje sa JCI, Komorom mladih Subotica.
JCI istorija i sadašnje aktivnosti
Daleke 1910. godine u St. Louis, država Missouri, Henry Giessenbier se
usudio da sanja „nemogući san“: kako stvoriti prvu organizaciju na svetu
koja će motivisati mlade ljude širom sveta da „udruže svoje glasove“ i
na taj način poboljšaju sebe i zajednice u kojima žive. Pet godina kasnije,
13. oktobra 1915. godine, Henry i 32 istomišljenika oformili su udruženje
koje 1916. godine okuplja 750 članova u okviru organizacije Junior citizens.
Nakon Prvog Svetskog rata ova organizacija nastavlja da se razvija širom
sveta, pod nazivom Džunior Čembr /Junior Chamber,/ a pred kraj Drugog
Svetskog rata (1944) i zvanično postaje međunarodno udruženje mladih lidera
i preduzetnika, te menja naziv u Junior Chamber International - DŽej Si
Aj JCI, koji nosi i danas. Subotički ogranak ove organizacije, Komora
mladih osnovan je 5 aprila 2005. godine i od tada je realizovo brojne
uspešne projekate, konferencije i seminare. Na nacionalnoj konferenciji
JCI Srbije, 2009. godine subotička Komora mladih proglašena je za najbolju
komoru u Srbiji, a dodeljene su im i tri nagrade za najbolje projekte.
VIDEO
B. Balaban
____________________________________________________________________________
Svakodnevne varijante "liposukcije" (vađenje masti) koju vam
protiv vaše volje vrše, što vama bližnji i dragi, što oni koji su u vašem
životu "prolazni likovi", "statisti" uglavnom sa osnovnim
zadatkom da vam pokvare dan, najčešće i bez njihovog umeća siv i "jedan
od onih", sve ove situacije čine vas dakle, sve manje otpornim na
stres i sve strastvenijim kritizerom svega i svih iz vašeg okruženja.
Polako, ali dosledno postajete sve sličniji dvojici matorih mapetovaca,
koji sa gornje galerije sipaju najotrovnije kritike na račun aktera s
pozornice. Kada sindrom "matorih mapetovaca" pohara mlađe naraštaje,
prvi simptom je, da su sve njihove zamerke usmerene ka starijoj populaciji
koja ih ne razume. Ovaj simptom je sličan nekim pubertetskim, pa i ne
mora uvek uzrokovati hronični “namćoritis”. U zrelim i poznim godinama
ovaj sindrom čini ljude vrsnim namćorima, ustremljenim uglavnom na mlade
koji nikad ne ustupaju mesto u autobusu, po ceo dan ništa ne rade, samo
kuckakju po telefonu i kompjuteru i nemilice urnišu novac, koji su njihovi
roditelji "krvavo" stekli...itd.
Na posebnom udaru ovih i ovakvih mapetovaca, su deca uticajnih, poznatih,
uspešnih ljudi i političara, gde i kod namćora početnika, predstava o
dotičnima, izgleda otprilike ovako:
1. Bude se između 15 i 16 h po lokalnom vremenu.
2. Nakon zombiranja po kući, oko 22, 23, ili oko ponoći kreću u provod,
tek da naprave neku svinjariju, koju će jadni, inače u svemu uspešni roditelj
kasnije svojim uticajem sanirati.
3. Bude se između 15 i 16 h po lokalnom vremenu.
4. Nakon zombiranja po kući, oko 22, 23, ili oko ponoći kreću u provod,
tek da naprave neku svinjariju, koju će jadni, inače u svemu uspešni roditelj
kasnije svojim uticajem sanirati.
... itd. ....Niz se ponavlja do beskonačnosti.
Da to baš i nije (uvek) tako, na ovoj stranici vam je (preventivno) ponuđena mogućnost da bliže upoznate momka, koji se ni najmanje ne uklapa u gore navedeni profil. Kažem preventivno, jer su manji izgledi da ubuduće namćorastomapetovski gledate na neke mlade, a uspešne i ni malo razmažene, neke nove klince na kojima ostaje svet.
Vedran Kuntić
Upoznala sam ga kroz saradnju u stvaranju sadržaja i izgleda ovog sajta i bila mu (i nadalje ostajem) beskrajno zahvalna što nijedno moje stručno pitanje nije ostalo bez odgovora i nijedan problem bez adekvatnog i pravovremenog rešenja, a pri tom bih naglasila da po prirodi pripadam ljudima koji ono što žele ostvariti, ne žele SAD! i ODMAH!, nego JUČE! Po ozbiljnosti i korektnosti koju je dokazao u ovoj saradnji, iznenadio me podatak da ima svega 23 godine. U paramparčad razbija sve predrasude o deci političara, bar moje, a to znači (mene) kao okorelog manekena pesimizma, paranoje itd.
Politikom se ne želi baviti profesionalno, iako je član DSHV, ali obzirom
da u porodici ima priliku videti da ozbiljno bavljenje politikom zahteva
celog čoveka, stoga ne želi da to bude nauštrb profesije kojom se venčao
iz ljubavi. Osamostalio se veoma rano, ali kako sam kaže porodica, roditelji
su i dalje bitna podrška.
- Mogu reći da imam roditelje koji me u svakom smislu podržavaju moralno
pre svega, pa onda i u svakom drugom smislu. Onog momenta kada se budem
odlučio za formiranje sopstvene porodice, sasvim je sigurno da će mi moji
roditelji biti uzor.
Vedran je rođen u znaku Strelca, 14. decembra 1987. godine, a u horoskop ne veruje, već isključivo u ono što sam zacrta i ostvari.
Uloga porodice...
- Ako je haos u porodici, onda se taj haos proširuje i na širu zajednicu. Veoma je važna stabilna i jaka porodica.
O tradiciji...
- To sve polazi od porodice. Ako je takvo vaspitanje i ako se u roditeljskom domu nauče negovati neke tradicionalne vrednosti, onda to ostaje u čoveku. Mislim da moja generacija zna poštovati tradiciju.
O religiji...
- Vrlo sam religiozan i smatram religiju veoma važnom. Sva životna iskušenja, uvek će lakše prepoznati i prevazići religiozni ljudi. Kroz religiju čovek nauči poštovati pre svega sebe, a onda i druge ljude.
Emotivni status Vedrana Kuntića je - slobodan, a kada se bude odlučivao
za ozbiljnu vezu, ili za brak, devojka koja bude konkurisala za poziciju
životne saputnice, mora pre svega imati (osim prijatne spoljašnosti, koja
je važna u kontekstu: "...da mi se sviđa" ) i druge osobine
koje su mu veoma važne.
- Mora, pre svega biti lepo odgojena i moraju se poštovati neki tradicionalni
kodeksi. Da se zna ko je glava porodice. Mora biti upućena u neke osnovne
kućne poslove.
Između pričalica i povučenijih devojaka, više mu se dopadaju
ćutljivije i lepo vaspitane, koje govore onda kada imaju šta da kažu i
na način koji odgovara ženi u svakom smislu te reči.
O današnjim devojkama kaže:
- Čini mi se da primećujem izvesnu razliku između devojaka moje generacije (1987.) i devojaka rođenih u one ratne devedeset i neke godine, posebno kod onih gde je tih godina otac, kao važna figura u porodici, bio odsutan. Takođe, čini mi se da na tu generaciju više u negativnom smislu utiču rialiti programi i mediji čiji programi vode ka zaglupljivanju.
Kada je profesija u pitanju, Vedran je podjednako uspešan grafički urednik
u jednom uglednom tržnom centru, gde uređuje akcijske kataloge, bilborde
i ostalo, za potrebe pet ogranaka tog tržnog centra. Pored toga, direktor
je reklamne egencije Studio "Tehnix", pretežna delatnost mediji
i izdavaštvo, izrada web prezentacija, postavljanje ozvučenja, snimanje,
fotografisanje itd. Angažovani su širom Srbije, ali i u inostranstvu, što
je jedan od pokazatelja uspešnosti. Odabrao je profesiju koju voli i konstantno
se usavršava, a svoj dosadašnji uspeh pripisuje pravilnom izboru profesije.
Kao predpostavljeni, uglavnom nije strog, ali zna to biti, ako se desi da vlada opuštena atmosfera u momentu kada je potrebna ozbiljnost i brzina.
Kada su izlasci u pitanju. Hronično mu nedostaje vremena za izlaske i
druženje s prijateljima, jer Vedran najviše radi subotom, koju njegovi
vršnjaci koriste za provod i opuštanje. Nedelja je ipak rezervisana za
odmor i izlaske. Kada je u pitanju druženje s prijateljima, Vedran kaže
da su roštiljijade i druge gurmanske fešte prevaziđena kategorija. Uglavnom
su to izlasci u grad i druženja u kafićima. Nema dovoljno vremena za druženje
s prijateljima, ne onoliko, koliko bi želeo.
Kada su u pitanju prijateljstva, Vedran smatra da je prijatelj, titula
koju treba zaslužiti i dokazati.
- Imam svega dva, tri prijatelja, koje s pravom nazivam tim imenom, a
ostalo su poznanici. Prijatelj je neko, ko zaista treba da te razume i
da ti da savet, onda kada ti je to potrebno.
Filmovi, literatura...
- Za filmove nemam vremena, a što se tiče literature, nalazim vremena
za čitanje, a to je pretežno stručna literatura i tu sam strastveni čitalac.
Ne interesuje me beletristika i slično, a u vreme školovanja me užasavala
lektira, jer je ne adekvatna mojim interesovanjima. Uredno sam je skinuo
s interneta, ali čitao ...
Koja bi bila najoptimalnija srazmera ideja i novca, kako bi se
u životu ostvarili željeni ciljevi?
- Podjednako je važno. Ideje ne vrede mnogo, ako nemaš novca da ih ostvariš, a opet, kada postoje ideje, onda se nekako pronađe i novac za njihovu realizaciju.
O muzici…
- Slušam sve od narodnjaka, do Chill out-a, ali češće slušam stranu muziku...ređe narodnjake.
Sport, rekreacija, hobi…
- Što se tiče sporta trenutno se rekreativno bavim biciklizmom, trenirao
sam fudbal, tri godine plivanje i nešto malo košarku. Što se hobija tiče,
svirao sam tamburicu 10 godina i bilo mi je to veliko zadovoljstvo.
Za razliku od onog što ste pročitali u uvodnom tekstu, Vedran Kuntić
je decu političara uvek zamišljao baš onakvima, kakav je i on sam. Osim
svog primera navodi i primer sinova predsednika Tadića, za koje kaže da
su deca, ni u kom smislu opterećena roditeljskim političkim pozicijama.
Za sebe kaže da je uspeo izgraditi svoj integritet, ne kao sin uspešnog
oca, već kao Kuntić junior koji je izgradio svoj identitet. Još 2002.
osvojio je nagradu za prvo mesto na najvećem amaterskom filmskom festivalu
Žisel, a nagrada mu je dodeljena za montažu.
- Verujem, da će i moje buduće zalaganje i napredovanje dati priliku da
se dalje dokazujem, kaže Vedran Kuntić.
B. Balaban
____________________________________________________________________________
Bora Đorđević - Današnja verzija “Lutke sa naslovne strane”, “Danas krešu sponzori”
B. Balaban
___________________________________________________________
Petar Alvirović - Romantika nije nestala!
B. Balaban
___________________________________________________________
Marko - Yugo nostalgija kao način razmišljanja
B. Balaban
___________________________________________________________
Zorana Pavić – Ne voli da kuva, ali ima sjajan recept. O politici i estradi. Mediji i Estrada. Ne želi učestvovati u rialiti programima, ali …Nikad, ne reci – nikad!
B. Balaban
Subotica Ekonomija, privreda, poljoprivreda,
investicije, međunarodna saradnja, IPA programi, Evropski fondovi
Subotica Economy, business, agriculture, investments, international cooperation,
IPA Programming, European Funds
Subotica Wirtschaft, Landwirtschaft, Investitionen, Europäischen Fonds,
EX YU Band
Antun Letić
Art galerija
Dejan Kovač
Ivan Pijuković
Koncert učenika srednje muzičke...
Pogledajte
Dribling
