Medicina

 

 

 

 

 

28.04.2023.

 

Sindrom sagorevanja: Dve trećine građana Srbije prati od hronične iscrpljenosti na poslu

 

 

Više od dve trećine građana Srbije pati od hronične iscrpljenosti na poslu ili je bilo na ivici iscrpljenosti, kažu iz Međunarodne mreže pomoći IAN, pozivajući se na zdravstvenu studiju "Budućnost zdravlja" koju je sproveo Institut za istraživanje tržišta Kantar helt među 18.000 ispitanika u devet zemalja.

 

 

 

 

Foto: IAN

 

Svesni povećanog rizika od sindroma pregorevanja u pomagačkim profesijama i značaja njegove prevencije, IAN je u okviru projekta „Podrška održivoj reintegraciji povratnika u Srbiji“ organizovao Antiburn-out seminar čiji je cilj smanjenje faktora koji dovode do sindroma sagorevanja kod pomagača koji rade na terenu i svakodnevno se susreću sa visoko traumatizovanim korisnicima.
Kao i svi problemi mentalnog zdravlja, sagorevanje ne diskriminiše, iako istraživanja sugerišu da neke grupe mogu biti izloženije većem riziku od drugih. Izveštaj Future Foruma koji pokriva preko 10.700 radnika u šest zemalja pokazao je da žene imaju više od trećine (32 procenta) veću verovatnoću od muškaraca da dožive sagorevanje.
Takođe, veća je verovatnoća da će mlađi deo radne snage da pati od sagorevanja. Oni mlađi od 30 godina imaju 29 odsto veće šanse da dožive simptome nego njihove stariji kolege. Što se tiče radnog staža, srednji menadžeri preuzimaju najveći teret i izloženi su najvećem riziku od sagorevanja (43 procenta) u odnosu na bilo koji drugi nivo.
Sindrom sagorevanja na poslu najviše pogađa Ruse (72 odsto), Srbe (66 odsto) i Poljake (62 odsto), dok se manje od polovine ispitanika u Španiji, Italiji i Nemačkoj (49 odsto), kao i u Francuskoj (44 odsto), suočilo sa hroničnom iscrpljenošću na poslu. Kantarovo istraživanje je pokazalo i da većina ispitanika smatra da je dužnost poslodavca da sprovodi mere za očuvanje zdravlja zaposlenih na radnom mestu.
Šta je sindrom sagorevanja?
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, sagorevanje je sindrom koji nastaje usled stresa na radnom mestu koji nije uspešno kontrolisan. Karakterišu ga tri dimenzije: osećaj iscrpljenosti, povećana mentalna distanca od posla ili osećaj negativizma ili cinizma u vezi sa poslom i smanjena profesionalna efikasnost.
Uzroci koji izazivaju sindrom sagorevanja mogu biti eksterni - količina posla, doživljaj nedostatka kontrole, izostanak priznanja, nagrade, loši odnosi sa kolegama i saradnicima, nefer postupanje, konflikt vrednosti, ili interni – perfekcionizam, težnja ka visokom postignuću, snažna identifikacija s poslom, izraženo osećanje odgovornosti, stres koji sami sebi namećemo, samo-eksploatacija, nedovoljna briga o sebi.
Fizički simptomi koji se vezuju za sindrom sagorevanja mogu biti umor, problemi sa spavanjem, poremećaji ishrane, glavobolje, bolovi u telu, gastro-intestinalni problemi, povišen krvni pritisak, aritmija, gušenje, pad imuniteta. Takođe ga karakterišu i brojni mentalni i emotivni simptomi kao što su loša koncentracija, niska motivacija, sumnja u sebe, osećaj neuspeha, usamljenost, osećanje bezvrednosti, nezadovoljstvo, gubitak interesovanja, nedostatak životne radosti, depresija. Promene u ponašanju se mogu primetiti kroz smanjen radni učinak, sniženu efikasnost, izlive ljutnje, lako ulaženje u konfliktne situacije, socijalnu izolaciju, prekomernu upotrebu alkohola, cigareta, lekova.
Strategije i taktike za preveniranje sindroma sagorevanja uključuju predloge da se odluke donose imajući u vidu dugoročne posledice, definišu/redefinišu prioriteti, nauči reći “Ne” i reći “Da”, povezati se sa drugima, odrediti vreme za fizičku aktivnost, druženje, interesovanja van posla, brinuti o sebi i tražiti pomoć.
IAN sprovodi projekat „Podrška održivoj reintegraciji povratnika u Srbiji“ koji je podržan od strane Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH u okviru globalnog programa “Migracije za razvoj” (PME). Program je deo šire inicijative “Povratak u nove šanse” nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).
Cilj projekta je unapređenje mentalnog zdravlja i reintegracionih/integracionih kapaciteta povratnika, socijalno ugrožene lokalne populacije u riziku od migracije, i izbeglica/tražilaca azila u Srbiji.

 

Redakcija Super-info.rs

 

_________________________________________________________________________________

 

19.11.2020.

 

Depresija je zarazna

 

 

 

 

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije objavljenim 2017. godine, u Srbiji 419.302 ljudi pokazuje simptome depresije, odnosno oko 5 odsto ukupne populacije.

Čak i predškolci mogu da boluju od depresije, a simptomi koji ukazuju na to su introvertnost, sramežljivost, strah, a čak i agresivnost, upozorava predsednica nemačkog Udruženja za psihijatriju, psihosomatiku i psihoterapiju za decu i adolescente Krista Šaf.

Dečji psihijatar iz Instituta za mentalno zdralje u Beogradu, doktorka Olivera Aleksić Hil, tvrdi da svako četvrto dete dovedeno na psihijatrijski pregled ima neke od simptoma depresije.

Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" je objavio da najnovije studije pokazuju tendenciju pomeranja prvih simptoma depresije prema sve mlađem uzrastu.

 

...opširnije - VIDEO

 

J.Žepinić

 

________________________________________________________________________________

 

20.04.2017.

 

Pronađen lek protiv demencije?

 

 

Naučnici veruju da su uspeli da pronađu lek koji zaustavlja sve neurodegenerativne bolesti mozga, uključujući i demenciju, saopštio je Savet za medicinska istraživanja Velike Britanije.

 

 

 

 

Foto: BBC

 

Tim istraživača Savet za medicinska istraživanja Velike Britanije, uspeo je 2013. godine da zaustavi odumiranje nervnih ćelija kod životinja i to otkriće je danima bilo na naslovnicama novina širom sveta.
Korišćena komponenta u lekovima ipak nije bila pogodna za primenu kod ljudi, čak je izazivala i oštećenje organa.

 

Sada su pronađena dva nova leka koji imaju zaštitno dejstvo na nervne ćelije i mogu se bezbedno koristiti na ljudima.

- To zaista postoji, rekla je Đovana Maluči iz MRC Toxicology Unit i dodaje da će klinička istraživanja na pacijentima koji boluju od demencije, početi uskoro, a rezultati delotvornosti leka biće objavljeni za tri godine. ...dalje-izvor

 

Izvor: BBC

 

_________________________________________________________________________________

 

09.03.2017.

 

Svetski dan bubrega

 

”Bolesti bubrega i gojaznost – zdravi stilovi života za zdrave bubrege”

 

Svetski dan bubrega obeležava se na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju i internacionalnog udruženja Fondacija za bubreg u preko 100 zemalja širom sveta. Od 2006. godine obeležava se svakog drugog četvrtka u martu mesecu. Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana bubrega, koji glasi, ”Bolesti bubrega i gojaznost – zdravi stilovi života za zdrave bubrege” - ima za cilj da istakne činjenicu da je povećanjem znanja i svesnosti o faktorima rizika za nastanak bolesti bubrega kao i promocijom zdravog načina života moguće u značajnoj meri doprineti sprečavanju nastanka ovih bolesti. U okviru zdravog načina života, pre svega ostalog treba istaći značaj pravilne ishrane i fizičke aktivnosti, uz isključivanje svih za zdravlje štetnih navika.

 

 

 

 

Bolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja različitog uzroka, toka, kliničke slike i prognoze. Ova oboljenja su najčešće izazvana infekcijama, metaboličkim poremećajima, toksinima, povredama kao i drugim uzrocima i bolestima, a manifestuju se kao upale bubrega (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefrotski sindrom) i akutna, odnosno hronična smanjena funkcija bubrega (bubrežna insuficijencija). Hronična bubrežna insuficijencija nekoliko puta povećava rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, šećerne bolesti, povišenog pritiska, završnog stadijuma bubrežne bolesti (uremije) i prerane smrti (pre 65. godine života). Hronična bolest bubrega je ozbiljno oboljenje koje zbog značajnih troškova lečenja, lošijeg kvaliteta života, često skraćenog radnog i životnog veka obolelih predstavlja značajan javnozdravstveni problem. Hronične bolesti bubrega čine skoro trećinu bolnički lečenih osoba i čak 84% smrtnih ishoda od svih bolesti bubrega. Identični su pokazatelji zdravstvenog stanja stanovništva i u Severnobačkom okrugu.

 

U proseku oko 1 od 10 osoba ima neki stepen hronične bubrežne insuficijencije. Ova bolest se može razviti u bilo kom uzrastu, ali rizik se povećava sa povećanjem godina starosti. Naime, posle 40 godina jačina glomerulacijske filtracije počinje da opada za oko 1% godišnje. Starije osobe češće boluju od neke druge hronične bolesti, koja može biti faktor rizika koji može da izazove oštećenje bubrega, uključujući šećernu bolest, visok krvni pritisak i bolesti srca. Bez obzira na godine starosti, jednostavne preventivne mere mogu da uspore napredovanje bolesti bubrega, spreče komplikacije i poboljšaju kvalitet života. U stadijumu terminalne bubrežne insuficijencije (otkazivanja funkcije bubrega) sprovodi se dijaliza ili se transplantira bubreg. Transplantacija bubrega zasniva se na presađivanju organa, koji se mogu dobiti od živih ili umrlih osoba. Koji način transplantacije će biti odabran zavisi od hitnosti pronalaženja odgovarajućeg organa. Kod približno 10–15% bolesnika davaoci organa mogu biti krvni srodnici (članovi porodice) ili biološki nesrodni donatori (bračni partneri, prijatelji). Za ostale bolesnike traže se podudarni davaoci kod osoba sa dijagnostikovanom moždanom smrću (kadaverični davaoci). To je samo jedan od značajnih razloga, zbog kojeg je potrebno povećati broj kadaveričnih transplantacija. U tom smislu neophodno je više informisati građane o značaju donacije organa, a od novog zakona o trnasplantaciji u našoj zemlji – očekuju se značajne pozitivne promene. Doniranje organa je uvek znak humanosti, solidarnosti i plemenitosti kojim jedna osoba iskazuje svoju želju i nameru da nakon smrti donira bilo koji deo tela radi presađivanja/transplantacije, kako bi se pomoglo teškim bolesnicima, da bi se darovala šansa za novi život.

 

U Srbiji se transplantacije bubrega obavljaju u pet zdravstvenih ustanova. Prema podacima IZJZS “Batut“, a prema fakturisanoj realizaciji zdravstvenih usluga, Tokom 2014. godine, urađeno je 68 transplantacija bubrega. Na osnovu predhodno iznetih činjenica i podataka sasvim je jasno zbog čega treba naglašavati: dijagnostika bolesti bubrega je jednostavna i dostupna, te je moguće da se na vreme sprovede. Pregledom uzorka mokraće i krvi, kao i merenjem krvnog pritiska moguće je otkriti rane znake bubrežne bolesti.

 

Gojaznost je potencijalni faktor rizika za razvoj bolesti bubrega. Naime, gojaznost povećava rizik za razvoj glavnih faktora rizika hronične bubrežne insuficijencije, a to su šećerna bolest tip 2 i povišen TA. Takođe, gojaznost sama po sebi dovodi do razvoja hronične bubrežne insuficijencije, kao i terminalne bubrežne insuficijencije zbog toga što kod gojaznih osoba bubrezi rade više, i filtriraju veću količinu krvi nego što je to fiziološki, odnosno više nego što je normalno kako bi odgovorili na povećane metaboličke zahteve, koje ispostavlja povećana telesna masa. Podaci iz literature govore da gojazne osobe imaju dva do sedam puta veću šansu za razvoj terminalne bubrežne insuficijencije u odnosu na osobe normalne telesne mase, kao i da se napadi akutnog oštećenja bubrega češće javljaju kod gojaznih osoba.

 

Smanjenje telesne mase može u značajnoj meri usporiti progresiju hronične bubrežne insuficijencije. Procenjuje se da će do 2025. godine 18% muškog i preko 21% ženskog dela stanovništva širom sveta biti gojazni. Ekstremno gojaznih će biti u svetu 6% osoba muškog i 9% ženskog pola. U nekim zemljama gojaznost je već prisutna kod više od jedne trećine odraslog stanovništva i značajno doprinosi oboljevanju i umiranju od mnogih akutnih i hroničnih bolesti, kao i visokim troškovima lečenja na godišnjem nivou. Gojaznost u dečjem uzrastu je takođe u porastu, svuda u svetu kao i u našoj zemlji. Zbog toga je potrebno sagledavati značaj preventivnih i kontrolnih pregleda kod svog lekara i iz ovog ugla!

 

U Severnobačkom okrugu je tokom 2016. godine od bolesti bubrega, kao osnovnog uzroka smrti, umrlo ukupno 29 osoba, 15 muškog i 14 ženskog pola. Učestalost umiranja značajno raste posle 60. godine života, i to bez obzira na pol. Akutna bubrežna insuficijencija je osnovni uzrok 4 smrtna ishoda (3 osobe muškog pola) a hronična bubrežna insuficijencija je osnovni uzrok 22 smrtna ishoda (12 osoba muškog i 10 ženskog pola). Bolesti bubrega su bile neposredni uzrok smrti kod 8 osoba, i to 3 muškog i 5 ženskog pola. Prema izveštajima hospitalizacije iz O Bolnice Subotica za 2016. godinu - od bolesti bubrega je lečeno 409 osoba (201 muškog i 208 osoba ženskog pola). Najučestalije dijagnoze u morbiditetu, odnosno najveći broj osoba je lečen zbog: Hronične bubrežne insuficijencije (103 osobe), zatim zbog nefrolitijaze ili kamena u bubregu (98 osoba) i zbog akutnog tubulointersticijalnog nefritisa ili upale (53 osobe).

 

Redakcija Super-info.rs

 

_________________________________________________________________________________

 

17.11.2014.

 

REVOLUCIONARNO OTKRIĆE: Srpski naučnik fotografijom otkriva kancer u ranoj fazi!

 

 

On je izumeo softver pomoću kojeg se preko digitalne fotografije pacijenta može otkriti začetak tumora veličine vrha čiode.

 

 

 

 

 

Da Srbija ima naučnike sposobne da stvore nešto što niko drugi ne može, pokazuje i primer profesora fizike sa Mašinskog fakulteta u Beogradu Aleksandra Tomića.

On je izumeo softver pomoću kojeg se preko digitalne fotografije pacijenta može otkriti začetak tumora veličine vrha čiode! Ipak, ovaj revolucionarni izum nije u vlasništvu Srbije već američke kompanije “Maj Skin“, koja je i finansirala Tomićevo istraživanje.

Profesor Tomić je sa još trojicom kolega u periodu od 2009. do 2011. godine razvio novi, apsolutno bezopasni metod za rano dijagnostifikovanje kancera. Posle toga je nastavio istraživanje bez podrške sistema, doveo metod do perfekcije i proširio je njegovu primenu na sve vrste kancera. Rezultat koji je postigao privukao je ogromnu pažnju stručnjaka iz celog sveta.

Pacijent može sam da fotografiše sumnjivo mesto kamerom određenog spektra i da fotografiju pošalje stručnjacima na analizu. Na osnovu spektra sa fotografije napravi se dijagram koji sa sigurnošću od 99 odsto otkriva koji je tumor u pitanju, u kom je stadijumu, da li se razvija ili miruje, kao i da li je hitno potrebna operacija. Na osnovu fotografije čela može se čak i otkriti tumor mozga.

- Ovaj izum ukida i rendgen i biopsiju, koji u nekim stadijumima kancera mogu i da znatno pogoršaju stanje pacijenta – kaže Aleksandar Tomić.

 

Izvor: Telegraf.rs

 

______________________________________________________________________________

 

 

24.04.2014.

 

 

Koža stvorena od matičnih ćelija

 

 

Dr Duško Ilić poreklom iz Srbije je predvodeći istraživački tim u laboratoriji londonskog Kraljevskog koledža, uspeo da od matičnih ćelija odgaji sloj ljudske kože koja po osobinama veoma podseća na pravu.

 

 

 

 

 

Kako je objavio BBC ovakva laboratorijski stvorena koža mogla bi imati značajnu ulogu ne samo u pomoći unesrećenima, već i u testiranju lekova i kozmetičkih preparata, gde bi eliminisala dosadašnje eksperimente na životinjama.
Nov model kože, koji u testiranju može da zameni životinjske modele, jeftin je i lako se umnožava, a lako ga je dalje usavršiti.
Takođe, u laboratoriji odgajena koža bi naučnicima omogućila da prate kako se kožna barijera normalno razvija, na koji način je bolesti ugrožavaju i kako može da se podstakne njeno obnavljanje i oporavak. ...izvor

 

______________________________________________________________________________

 

 

09.01.2014.

 

 

Nanočesticama protiv kancera

 

 

Naučnici sa Univerziteta Kornel u SAD uspeli su uz pomoć proteina traila, ubačenog u krvotok pomoću „lepljivih kuglica”, da za svega dva sata unište metastaze.

 

 

 

 

 

Prvi rezultati su fantastični: protein trail ubačen pomoću nanočestica u krvotok miševa, ali i ljudsku krv, za samo dva sata uništio je ćelije tumora.

Profesor Majkl King, vođa istraživača Univerziteta Kornel, još je rezervisan: „Potrebno je mnogo provera na miševima i većim životinjama pre testiranja na ljudima“. A, to je faza istraživanja u kojoj se u najvećem broju slučajeva, kada se radi na pronalasku novih terapija, ispostavi da ono što funkcioniše u laboratoriji, ne može da se primeni na ljude.

Rezultati dosadašnjih istraživanja ukazuju da „lepljive kuglice“ neće oštećivati druge krvne ćelije, niti sluzokožu krvnih sudova. Protein trail je korišćen u istraživanjima mogućih novih načina borbe protiv karcinoma, a sada su od njega i nanočestica napravljene „lepljive kuglice“ koje se, kada se ubrizgaju u krv, zakače za bela krvna zrnca i „udaraju“ na obolele ćelije, otkinute od glavnog tumora i ubijaju ih. ...izvor

 

______________________________________________________________________________

 

 

Istraživanje "Zdravo, kako ste?"

 

 

 

 

 

Ministarstvo zdravlja u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, a u okviru projekta “Pružanje unapredjenih usluga na lokalnom nivou “-DILS sprovodi istraživanje pod nazivom "Zdravo, kako ste?"
.
Istraživanje će obuhvatiti oko 6500 domaćinstava, odnosno članove starije od 7 godina. Učešće u istraživanju je dobrovoljno, a razgovor sa članovima domaćinstva , kao i merenje visine, težine i krvnog pritiska, obaviće profesionalni timovi anketara, uz podršku medicinskih radnika.

 

Izvor: Super-info.rs

 

______________________________________________________________________________

 

 

Специјална гинеколошка болница за лечење стерилитета „Београд“ поклања бесплатан програм вантелесне оплодње

 

 

 

 

 

Поводом Дечје недеље Специјална гинеколошка болница за лечење стерилитета „Београд“ поклања бесплатан програм вантелесне оплодње једном од брачних парова који се пријаве за учествовање у четвртој хуманитарној акцији, коју ова болница организује на свака три месеца.

С обзиром да ове године Дечија недеља посебну пажњу посвећује доприносу стварања позитивне климе за рађање, Специјална гинеколошка болница Београд одлучила је да томе на овај начин да конкретан допринос.

„Имајући у виду економску ситуацију, одлучили смо се да омогућимо једном брачном пару да се укључи у програм вештачке оплодње – бесплатно, да се остваре у улози родитеља и прођу кроз искуство које не може да се равна ни са једним другим у животу“- каже проф. др Слободан Р. Радуловић, оснивач прве болнице специјализоване за гинекологију и вантелесну оплодњу у Србији, чији Центар за вантелесну оплодњу има највећи степен успешности остварених трудноћа - чак 42%.

Др Радуловић истиче да за ово укључивање у бесплатан програм вантелесне оплодње могу да се пријаве и особе са инвалидитетом, јер у оквиру Специјалне болнице „Београд“ ради и центар за ВТО ових особа.

Позив паровима биће упућен и путем удружења „Рода“, а сви заинтересовани се могу пријавити путем позива на бројеве телефона Специјалне гинеколошке болнице „Београд“, +381 (0) 11 3282 742, +381 (0) 11 3282 864, који су отворени 24 сата. Извлачење ће бити у суботу 19.октобра у 13 сати у просторијама болнице. Парови који се пријаве морају да присуствују извлачењу.

 

Извoр: Супeр-инфo.рс

 

__________________________________________________________

 

 

Oslobađanje od stresa

 

 

Udruženje „Umetnost življenja“ poziva građane na besplatno uvodno predavanje o jedinstvenom programu i radionici oslobađanja od stresa, koja će se u Subotici održati
ovog vikenda od 30. novembra do 3. decembra 2012.
Uvodno predavanje održaće se u sredu, 28. novembra sa početkom u 19 časova, na adresi Korzo br. 15/13.
Pozivaju se svi, bez obzira na godište, pol, profesiju ili fizičku spremnost.
Na seminaru/radionici “UMETNOST ŽIVLJENJA” naučićemo kako da uz pomoć sopstvenog daha povećamo energiju i entuzijazam, da se jednostavno oslobodimo stresa i veoma brzo, značajno poboljšamo opšte zdravstveno stanje.

 

Izvor: Super-info.rs

 

__________________________________________________________

 

 

НЕДЕЉА БОРБЕ ПРОТИВ ТУБЕРКУЛОЗЕ И ПЛУЋНИХ БОЛЕСТИ

ТРЕЋА НЕДЕЉА СЕПТЕМБРА ПРЕМА НАЦИОНАЛНОМ И МЕЂУНАРОДНОМ КАЛЕНДАРУ ЗДРАВЉА


Према подацима СЗО туберкулоза је постала глобална опасност и сматра се да је у становништву има више него икада пре. Таквој проширеноси значајно доприноси упредна (коепидемија) СИДА/ТУБЕРКУЛОЗА, и негативан тренд још увек није заустављен. Стратегија Светске Здравствене Организације “Здравље за све у XXI веку” има 10 глобалних циљева, а циљеви 3, 5 и 6 директно се односе на туберкулозу. Циљ 3 гласи: Смањивање (снижавање) специфичних стопа обољевања, онеспособљености и умирања становништва односно реверзија глобалних трендова за пет главних пандемија: АИДС-а , туберкулозе, маларије, болести које су изазване дуваном и насиље/трауматизам.
Плућне и болести органа за дисање, акутне и хроничне, веома су честе као узрок обољевања и умирања становништва, без обзира на узраст и пол. Поред здравствених не треба занемарити ни економске последице (одсуствовање са посла, инвалидитет, трошкови лечења, превремена смрт). Изражена је, код ових болести и туберкулозе, висока повезаност обољевања са факторима који долазе из спољашње животне и радне средине, а на које сви можемо утицати - на одређени начин, одређеним мерама - као појединци и као део организоване друштвене заједнице.
У нашем времену исход лечења може бити добар, али не треба заборавити да је туберкулоза некада имала високу смртност, а и данас има у случају развоја мултирезистентног облика болести који настаје уколико се лечење (терапија) не спроводи на правилан и контролисан начин. Тада је смртност (леталитет) око 40%.
Потребно је истаћи да боља социјално-економска ситуација и солидно образовање могу повећати, поправити квалитет живота и здравствено стање. Исто тако одговорност за здравље или обољевање има свака особа, у одређеној мери, и у том смислу навике у корист здравља и здрав начин живота имају значајно место и улогу. Закључак који после овог следи врло је једноставан – могуће је смањивати стопе обољевања и умирања становништва од плућних болести и туберкулозе, и на томе треба радити у заједници али и у породици и на личном плану.

 

Извoр: Супeр-инфo.рс

 

__________________________________________________________

 

 

"Rezistencija na antibiotike" - "Danas bez akcije, sutra bez leka"

 

 

 

 

Pod ovim sloganom se ove godine obeležava 7. april, Svetski dana zdravlja. Akcenat Svetske zdravstvene organizacije na ovoj tematici je prouzrokovan činjenicom da su, usled pogrešne i previše široke primene antibiotika, kao i pribegavanje samoinicijativnoj upotrebi antibiotika, većina ovih medikamenata postali neefikasni.
Rezultat toga je činjenica da ni na početku 21. veka nije iskorenjena tuberkuloza, a da je njen izazivač sve rezistentniji na antibiotike koji su do sada bili efikasni. Sada se pred farmaceutsku industriju postavlja zahtev da pronađe nove, efikasne lekove.
Zajedničkim aktivnostima ZZJZ, Preventivnog centra Doma zdravlja, Apoteke Subotica i Crvenog krsta Subotica, edukacijom stanovništva se teži ukazati na opasnosti neracionalne i neadekvatne upotrebe antibiotika. .

U sklopu obeležavanja Svetskog dana zdravlja je i “Bazar zdravlja” koji će se održati u megamarketu "Roda", 7. aprila od 8 do 12 časova.

 

Izvor: Super-info.rs

 

_____________________________________________________________________________

 

 

Depresija | Video

 

 

Prošli 20. vek, obeležila su epohalna otkrića, a ona koja su se desila u sferama medicinske i farmakološke nauke, posebno u  primeni najsavremenijih tehnologija zastupljenih u dijagnostici, ili u terapiji i preventivi, podgrevala su uverenja optimista da će čovečanstvo u skoroj budućnosti konačno pobediti bolest. Upotreba ultrazvuka i lasera u dijagnostici i hirurgiji, razvoj i sve šira primena kvantne medicine, podigli su dosadašnji nivo tretiranja određenih zdravstvenih poremećaja i anomalija. I pored tehnološkog razvoja i dostupnosti tehnologija kojima je cilj olakšati i oplemeniti kvalitet života, krajem 20. i početkom 21. veka depresija postaje globalni problem.


Analizirajući problem depresije, u prvi mah ćemo ga dovesti u vezu sa stresnim vremenima koja umanjuju stepen sigurnosti individue, na egzistencijalnom, ekonomsko - finansijskom, socijalnom i drugim segmentima. No, činjenica da je u istoriji civilizacije, takođe postojalo ratova, bolesti i siromaštva, govori da ovo nisu ključni momenti kada je depresija u pitanju. Pogrešno bi bilo vezivati ovaj sindrom za određene regije, starosne i socijalne strukture.


Nekadašnji oblik porodice kao društvene zajednice u kojoj je postojala čvrsta veza međusobne ovisnosti njenih članova, predstavljao je model po kom je ta zajednica mogla opstati. Zajednički život tri, ili više generacija, podrazumevao je neophodnost stalne bliskosti i komunikacije. Neka vrsta plemenskih zajednica pružala je osećaj sigurnosti pripadniku te zajednice. U savremenom načinu življenja, uža porodica broji manje članova, a stil života i njegova dinamika često dovode do otuđenosti, kako kod članova porodice, tako i generalno kada je u pitanju druženje i komunikacija s bliskim ljudima.


Tehnološki razvoj uz sve evidentne blagodeti koje je podario savremenom čoveku, u našoj svakodnevici na neki način kreira naš život i sve više nas pretvara u posmatrače tuđih života. U sve brojnijim riality programima, koje je davno predvideo Orwel u svojoj knjizi 1984. imamo mogućnost prividnog bega iz neprihvatljive realnosti.

 

 

Izvor: Super-info.rs

 

.

 

 

 

_____________________________________________________________________

 

Lasersko upravljanje neuronima jednostavnijih organizama

 


Naučnici su došli korak bliže do sticanja potpune kontrole nad umom, čak i ako taj um pripada stvorenju veličine zrna peska. Tim na Univerzitetu Harvard je izradio kompjuterski program za manipulaciju crva.

Lasersko svetlo potiče crva da se pomera, pa čak i da leže jaja. Ovakva tehnologija će dati značajne rezultate koji će pomoći razvoju neurologije i otkrivanju brojnih tajni funkcionisanja nervnog sistema.


- Caenorhabditis elegans, jedan je od najčešće detaljno proučavanih bioloških organizama i straživači su kompletirali karte i klasifikaciju njegovih ćelija, ali je i dalje nepoznanica kako funkcioniše koordinacija, „umreženost“ nerava, kaže Andrew Leifer, sa studija biofizike na Harvardu.

Da bi saznali kako funkcioniše koordinacija nerava, Leifer i njegovi saradnici genetskim inženjeringom vršili su oglede na milimetarski dugom crvu i laserskom svetlošću stimulisali njegove ćelije, inače osetljive na svetlost. Ova tehnika se zove optogenetika, a razvila se u poslednjih nekoliko godina na Univerezitetu Stanford, a uveo ju je psihijatar i bioinženjer Karl Deisseroth autor studije " Kontrola mozga svetlošću", objavljene u Scientific American, novembra 2010. godine.

 

 

Izvor: Scientific American

 

_______________________________________________________________

 

Dipak Čopra – zagovornik ajurvede i jedan od začetnika kvantne medicine

 

 

 

 

Dr med. Dipak Čopra rođen je 22.10.1946. godine. Autor je preko 50 knjiga, prevedenih na 35 jezika. Od ranog detinjstva kroz mitske priče upoznaje se sa Vedama, a kroz obrazovanje u irskoj katoličkoj misionarskoj školi upoznaje Hrišćanstvo. Kasnije, kao sin uglednog kardiologa stiče i akademsko obrazovanje. Mimo očeve želje da postane lekar, Dipak je želeo postati novinar, ili pisac, a sa tom namerom je i upisao studij engleske književnosti. U šesnaestoj godini knjige koje mu je poklonio otac menjaju njegovu odluku i on se konačno opredeljuje za medicinu.
Slučaj iz doba kada je Dipak, kao sedmogodišnji dečak spoznao da postoje momenti u kojima oficijelna medicina nema adekvatne odgovore, desio se nakon velikog slavlja kada je njegov otac imenovan za savetnika britanske kraljevske porodice. Nakon noći slavlja u Čoprinoj porodici, umro je njegov deda za kog su Dipak i njegov stariji brat bili veoma vezani. Nakon gubitka dede, Dipakovom bratu se iz neobjašnjivih razloga gulila koža sa cele površine tela. Svi pokušaji da se pronađe uzrok i izleči bolest, bili su bezuspešni, dok jedan lekar nije rekao: “Ovo je znak njegove emocionalne ranjivosti. Biće sve u redu kada se vrate njegovi roditelji. “ Već tada Dipak počinje razumevati važnost emocionalne ravnoteže i njen uticaj na zdravlje. Kasnije se sa ovom tematikom susreće na polju praktičnog rada u oblasti endokrinologije, ali u senci autoriteta koji uskoro u njegovim očima gube sjaj i veličinu. Nakon jedne žestoke svađe sa jednim od takvih autoriteta, Dipak će se naći na važnoj prekretnici i zainteresovaće se za duhovnost, koja ga do tad nije interesovala. Imao je prijatelje raznih nacionalnosti i religija, susreo se i sa komunističkom ideologijom koja je negirala postojanje Boga i apostrofirala materijalizam. Poimanje religije za Dipaka je uglavnom bilo u uskoj vezi i asocijacija na gurmansko, ritualno proslavljanje svetkovina. Upoznaje Maharišija, sledi ga dugi niz godina i ozbiljno se posvećuje meditaciji.
“ Do tada sam napisao malu knjižicu pod imenom Stvaranje zdravlja: kako probuditi inteligenciju tela no nije bila prihvaćena ni od jednog izdavača, pa sam je odštampao u tiražu od svega petsto primeraka. Nekoliko mojih prijatelja u Cambridgeu raznosilo je moju knjigu na biciklima. Nagovorili smo direktora Harvard Copa da je izloži na tri dana u izlogu knjižare. Jedna od agentica ju je primetila i odmah me nazvala i rekla mi: „Ovo morate objaviti". „Pokušao sam i nije išlo", odgovorio sam joj. Rekla je: „Naći ću vam izdavača." I našla ga je, dobio sam 5000 dolara akontacije. Knjigu je objavio Houghton Mifflin. Bila je to jednostavna knjiga s puno primera iz moje prakse gde se na mojim pacijentima vidi telo-duh efekt; ne verujem da je u to vreme bilo knjiga na tržištu koje su govorile: vaš duh može stvoriti razliku između zdravlja i bolesti. Tako je ta knjiga doživela sjajan uspeh.” Ovako se u svojoj biografiji Čopra seća početaka na polju istraživanja u sferi kvantne medicine.
Usledila su brojna predavanja, nove knjige sa sve većim uspehom.

Kada je krajem prošlog veka objavljena knjiga KVANTNO ISCELJENJE Dipaka Čopre, izazavala je izuzetno interesovanje i otvorila put, boljeg upoznavanja sa ovom tematikom, a kvantnim isceljenjem se danas bave ozbiljni autoriteti iz više naučnih oblasti.
Dipak Čopra se smatra eminentnim zagovornikom ajurvede - šest hiljada godina stare tradicije zdravstvene zaštite koja vodi poreklo iz Indije. Dr. Čopra je endokrinolog, bivši šef osoblja u Memorijalnoj bolnici. Tokom 1992. godine dodeljeno mu je mesto na Nacionalnom institutu za zdravlje, odsek alternativne medicine. Sada je izvršni direktor Šarpovog instituta za proučavanje ljudskog potencijala, medicine uma i tela u San Dijegu, u Kaliforniji.
Među prvima je načeo tematiku kvantog isceljenja. Pored knjige Kvantno isceljenje, svakako treba pročitati i druge Čoprine knjige, koje su fascinirale čitaoce širom sveta, a podsetimo se samo nekih naslova:
* Kako spoznati Boga
* Put ka ljubavi
* Sedam duhovnih zakona za roditelje
* Vitalno telo, večni um

U knjizi: Moć, sloboda i milost - Život koji se napaja sa izvora večne sreće, Dipak Čopra razmatra misteriju egzistencije i njen značaj u čovekovoj večnoj potrazi za srećom. Ko sam? Odakle dolazim? Kuda odlazim kada umrem? Čopra se oslanja na Vedantu, drevnu mudrost Indije, kao i na pronalaske moderne nauke, pomažući nam da razumemo i doživimo sopstvenu stvarnu prirodu, koja je polje čiste svesti. Kada ostvarimo razumevanje sopstvene stvarne prirode, tada pronalazimo put do izvora večne sreće, koja ne predstavlja puko zadovoljstvo zbog ovog, ili onog užitka, već istinsku unutrašnju radost. Time što smo došli do spoznaje ko smo, više ne ometamo delovanje prirodne inteligencije kosmosa. Umesto toga, lako, bez napora, spajamo se sa univerzumom, postajući deo njegovog toka, dok nam moć, sloboda i milost ispunjavaju život. Naše suštinsko biće je izvor svega što postoji - ono je polje čiste svesti, koje se manifestuje kao ceo univerzum. Baš ovoga trena, čista svest - moćna, nepobediva, bezgranična i slobodna, osvetljava vam i oživotvoruje um i telo. Kada jasno spoznate da vi jeste to polje svesti, tada stičete moć da ispoljite želje, oslobađate se strahova i ograničenja, te živite u milosti - stanju svesti u kojem sve teče nesmetano, a želje se ispunjavaju glatko. Radost i tuga, sreća i patnja, predstavljaju ples suprotnosti, prolaznu pojavu, vezanu za faktor vremena. Duh, vaša suština, ne učestvuje u plesu suprotnosti - on boravi u tihom blaženstvu večnog. Eto zašto ključ za sreću leži u spoznaji nepromenljive suštine sopstvenog unutrašnjeg bića - u tome da se živi i pleše izvan polariteta pozitivnog i negativnog. To polje je vaš izvor, ono je magično, sveto, ispunjeno radošću i slobodom. Sreća i tuga predstavljaju različita ''lica'' beskrajne svesti. I jedno i drugo su prolazni, a vi niste ni jedno od njih, zato što vi niste stanje svesti. Vi ste sama svest, koja izražava sva ta stanja. Zašto biste želeli da se identifikujete sa talasom okeana, ili pojedinačnim kapljicama vode kada ste okean sam? Vi niste dešavanje na okeanu, koje se neprestano menja. Vi ste vodeno jastvo okeana, a to vodeno jastvo se ne menja.

U knjizi “PUT ČAROBNJAKA” Dipak Čopra vodi savremenike drevnim putem Merlina, jednog od najvećih duhovnih učitelja zapadne civilizacije, koji se vekovima otkrivao samo u mitu i legendi.
"Danas nam je, više nego ikada, potrebno znanje koje su posedovali čarobnjaci", piše Čopra. Put čarobnjaka je dvadeset duhovnih pouka koje čitaocu pomažu da prevaziđe svakodnevnu stvarnost, otvarajući um ka večnim vrednostima duhovnosti. U tom preobražaju se krije tajna prave alhemije. Merlinov glas predstavlja personifikaciju našeg najmudrijeg Sopstva. U obliku klasičnih priča o učitelju i učeniku, Merlinovi saveti mladom Arturu otkrivaju umetnost transformacije samonametnutih ograničenja u vladavinu beskrajnih mogućnosti za ostvarenje ljubavi, ispunjenja i duhovne slobode. Svrha učenja od čarobnjaka je pronaći čarobnjaka u sebi. Kad pronađete unutrašnjeg vodiča, pronašli ste sebe. Tada će vas unutrašnji glas voditi ka najdubljem jezgru vaše duše.

 

 

 

 

 

Izvor: Scientific American

 

_____________________________________________________________________

 

 

Kvantna medicina

 

 

 

 

Dipak Čopra je tek jedan od tragalaca, koji će nas svakako zaintrigirati ne samo ka samospoznaji, već mnogo dalje i šire, gde bi smo mogli biti na dobrom putu da otkrijemo svoje stvarne i ne male sposobnosti. Krajnji zaključak je da je zdravlje prirodno stanje našeg organizma, programiranog na samoisceljenje. Sve su brojnija istraživanja i otkrića iz oblasti kojima se bavi relativno mlada naučna oblast – kvantna medicina.

U zadnjih par decenija kvantna medicina se razvila zahvaljujući otkrićima telesnog elektro-magnetizma. Ubrzanim razvojem moderne, pre svega kompjuterske tehnologije, postaje sve pristupačnije i ima sve više pristalica i u zvaničnoj medicini. Ona bi se mogla smatrati simbiozom holističkog, ili celovitog pristupa lečenju u humanoj medicini, potpomognuta modernom tehnologijom.
Holistički pristup lečenju posmatra čoveka i život a time i zdravstvene probleme kao splet energetskih oblika i vibracija, koji su u stalnoj promeni i dinamičkom (dis)balansu. Kvantni pristup lečenju se zasniva na činjenici da je svaki živi organizam izvor elektromagnetnog zračenja. Dijagnoza se zasniva na činjenici da zdravi organi šalju zdrave vibracije (frekvencije), za razliku od bolesnih izobličenih talasa. Zahvaljujući modernoj tehnologiji danas smo u mogućnosti da merimo te vibracije a zatim da ih terapeutski korigujemo, lečimo. Stimulusi, elektromagnetni impulsi, frekvencije, koji se šalju u telo u toku terapije zapravo stimulišu telo na samoizlečenje.

Često ove moderne tehnike lečenja zovemo medicinom 21 veka. Međutim, već hiljadama godina su poznata znanja i veštine zdravog života, preventive i lečenja u sklopu tradicionalne kineske medicine (akupunktura, herbalistika, tai-chi, chi gong), indijske ajurvede, joge, aromaterapije, kristaloterapije, terapije zvukom, fitoterapijom, itd. Sve ove metode posmatraju čoveka kao sklad ili nesklad tela, uma, duše i okoline; znači kao celinu.

Razvojem elektronike, kibernetike i kompjuterske tehnologije ova hiljadugodišnja znanja dobijaju potvrdu i u zvaničnoj nauci, a to je činjenica da je naše telo u suštini kondezovana energija koja se brzo kreće na bezbroj različitih vibracija. Tesla je još davno rekao da će razvojem i ispitivanjem nevidljivih sila čovečanstvo napredovati u nauci za par godina tako brzo kao što je za sve vreme do sada. Svedoci smo toga.
U knjizi “Vibratorna medicina” dr Richard Gerber objašnjava da: ”Ajnštajnova teorija primenjena na vibratornu teoriju ljudska bića vidi kao mrežu komplesnih energetskih polja koja reaguju sa fizičko-ćelijskim sistemom. Spoznaja da je sva materija enegija u neprekidnom kretanju, temelj je shvatanja da ljudska bića posmatramo kao energetske dinamičke sisteme.

Razvojem elektronike u prethodnom veku nauka naglo napreduje na svim poljima pa i u medicini. Tako je razvojem (nevidljivih) X-zraka i (nečujnog) ultrazvuka omogućen pregled u unutrašnjost ljudskog tela, a kasnije je ta energija našla primenu i u terapijske svrhe. Daljim razvojem tehnologije uključujući kompjutersko matematičke analize razvijaju se još bolji i detaljniji aparati, sa manje štetnog uticaja, kao CAT (Computerised Axial Tomography) MRI (Magnetic Resonance Imagine). Svima su nam uobičajene tehnike merenja električnih aktivnosti srca i mozga (EKG, EEG).

Na početku 20. veka američki naučnik dr Royal Rife otkriva da ćelije izložene nekom obliku energije sa kojom rezonuju tu energiju apsorbuju kroz rezonantne strukture. Što je energija veća, ćelije se razaraju. Jednostavan način za razumevanje rezonance (muzičarima će to biti najjednostavnije) je da zamislimo opersku pevačicu koja svojim glasom lomi vinske čaše – jer čaše rezoniraju na određenoj frekvenciji. Ako pevač može podesiti frekvencu svoga glasa sa čašom ona će apsorbovati tu rezonantnu energiju i slomiti se. Taj jednostavan princip se može primeniti i na žive ćelije, bakterije, viruse, degenerisana tkiva…. itd. Dr Rife je vođen tom idejom razvio aparat i nazvao ga MOR (mortal oscilating rate).

Šezdesetih godina dr Robert Becker, hirurg-ortoped, otkrio je da elektro-magnetnom stimulacijom povređenih kostiju i drugih tkiva menja polaritet ćelija i tako pospešuje zarastanje.
Dva nemačka naučnika, lekar dr Franc Morel i ing. elektronike Erich Rasch (po njima je metoda dobila ime MORA) merenjem elektro-magnetnih oscilacija na akupunkturnim tačkama dobili su razliku između zdravih - harmoničnih i patoloških - bolesnih oscilacija. Ovim i još drugim otkrićima sada na energiju našeg tela preko akupunkturnog sistema ne moramo delovati samo iglama, toplotom i prostim pritiskom već i elektromagnetnim vibracijama, magnetima, svetlom, laserima, MRT (mikrorezonatnom terapijom).

U ovom istorijatu obavezno moramo spomenuti i nemačkog lekara dr Semuel Hanemana, koji je nezadovoljan medicinskom praksom svog doba (1755-1843.) osmislio sistem lečenja “slično se sličnim leči”. Uspešno je lečio svoje pacijente koristeći supstance koje kod zdravih ljudi izazivaju slične simptome od kojih pacijent boluje. Eksperimentisanjem je otkrio da što je manja koncentracija to je lek efikasniji. Dalje je lek razređivao do tačke kada u njemu više nije bilo ni jednog molekula leka, ali je ostala “energetska memorija” leka. Prema Njutnovskom principu ovakav lek ne bi trebalo da ima ikakav efekat. Ali homeopatski lekovi su suptilni energetski lekovi koji sadrže energetsku frekvenciju ili ”energetski zapis” materije od koje su napravljeni i kao takvi deluju na traumu sa kojom rezonuju.

Razvojem sve bržih kompjuterskih sistema stvaraju se i nove mogućnosti na polju energetske medicine i biorezonance. Osamdesetih godina američki naučnik prof William Bill Nelson je na osnovu činjenice da svaki energetski fenomen zauzima prostor u više dimenzija i kao takav je merljiv patentirao metod 3-vektoralne analize preparata (QQC). Merenjem energetskog oblika 10-tak hiljada supstanci (bakterije, virusi, paraziti, alergeni, toksini, minerali, vitamini, zdrava-bolesna tkiva, hormona, neurotransmitera, raznih homeopatskih i drugih lekova ) dobio je matrix, osnovu za konstruisanje biorezonantnog biofidbek antistres sistema QXCI/SCIO (Quantum Xrroid Consciousness Interface / Scientific Conscousness Interface Operation). Sistem, pored rezonance meri elektro-fiziološku reaktivnost supstanci biološkom brzinom (preko 1/1000sec). Nakon testa oko 3 min, i obrade podataka sledi korigovanje utvrđenih disbalansa. Ovaj proces se odvija simultano tako da se može pratiti kako pacijent reaguje na stimulans. Promene na energetskom telu su mnogo osetljivije i suptilnije. Na njemu se pokazuju simptomi i znaci disbalansa mnogo ranije nego na fizičkom telu, tako da se može delovati i tretirati preventivno da do oboljenja i ne dodje.

Ovaj holistički pristup dijagnoze i terapije s pravom zovemo medicinom 21. veka zbog jednostavnog razloga što na prvom mestu tretiraju celokupnog čoveka a tek onda se usmere na pojedine simptome, ili bolest.

Da bi otpočelo lečenje skoro svaki pacijent mora da doživi promenu svesti. Skok unutar svesti u dublje nivoe podsvesnog predstavlja ključ isceljenja. Svest je energija, a energija je zasnovana na kvantumu i u stalnoj je promeni. Zato male stvari i male promene u životu i našim navikama na svesnom nivou, uz podršku neke od energetskih-kvantnih terapija mogu dovesti do velikih promena na nesvesnom, daklle upravo tamo gde se i dešava izlečenje.

Ako ste pročitali Žutog cara i Huang Nei Jing, prvu pisanu knjigu koja prekrasnim slikovitim jezikom objašnjava živu reku energije koja neprekidno teče u nama i oko nas povezujući naš mikro-kosmos sa beskonačnim makro-kosmosom. Gde smo tu mi “svesni ljudi” 21. veka? Da li možemo pratiti genijalce, ljude otvorenog i širokog uma koji vide veću i širu sliku, mnogo brže od nas običnih? Ili biti blokirani neznanjem sumnjičavih?
Treba pokušati.

Ipak, još uvek se vode ratovi, Zemlja je sve zagađenija, trujemo i um i telo, a gde nam je duša? Naše male ćelije često pate, boluju, šalju signale koje ne prepoznajemo, ili nećemo da vidimo; ostavljamo rešenje za sutra jer nemamo vremena. Dokle?
U kojem će nas pravcu odvući nove tehnologije? Da li strah od novoga ostavlja prazan prostor samo za loše? Da li nauku možemo iskoristiti na pametan način, u našu korist? MOŽEMO.

Oblasti kvantne medicine svakako mogu jer su bezbedne za pacijenta i terapeuta. QXCI/SCIO stimuliše telo na osnovu vlastitih biofidbek informacija. Terapije su bezbedne i efikasne. Putem telesnog elektromagnetizma, biofidbeka i biorezonance QXCI/SCIO stimuliše telo na samoizlečenje.

I kod nas mnogi lekari, pogotovo oni koji već odavno proučavaju i aktivno se bave oblastima iz klasične akupunkture i homeopatije, su odmah prepoznali mogućnosti raznih energetskih-kvantnih sistema i uspešno ih koriste .

 

 

Korištena literatura:

“The Field” – Lynne Mc Taggart
“Vibrational Medicine” – Richard Gerber, MD
“Cross Currents” – Robert O Backer, MD
“Healing Through Balance” –Yeshi Danden,MD
“The Handbook of Rife Frequency Healing”- Nina Silver,Ph.D
“The Edge Effect”- Eric Brawmen, MD
“The Hathar Material” – Tom Kenyon&Virginia Essene
“Molecules of Emotion”- Candece B Perth, Ph.D
“The Biology of Belief” – Bruce Lipton, Ph.D
“Matrix Energetics” Richard Barlett, DC, MD
“Geopatic Stress”- Jone Thurnell-Read
“Quantum Healing”- Deepak Chopra, MD

 

 

 

 

 

 

_____________________________________________________________________

 

 

FDA odobrila upotrebu novog leka protiv osteoporoze

 

 

 

 

 

U borbu protiv osteoporoze primarna zdravstvena zaštita sada kreće sa novim preparatom, koji će ojačati čvrstoću kostiju, te sprečiti prelome kod žena koje su u fazi visokog rizika u periodu postmenopauze.

U prvom redu tu su žene koje su već pretrpele frakture kostiju i koje nisu imale uspeha sa drugim tretmanima osteoporoze. Novi lek Prolia za sada ima veoma dobre rezultate u fazi ispitivanja i predstavlja prvi lek protiv osteoporoze, te vrste, koji deluje tako da blokira vrste ćelija koje razgrađuju kost. Za razliku od većine medikamenata za lečenje osteoporoze, koji dolaze u tabletama, Prolia lek ubrizgava lekar svakih šest meseci.
- To je izuzetno dobro kada lekar i pacijent imaju više opcija, kaže Ethel Siris, direktor Centra za osteoporozu na Columbia Univerzitetu u New Yorku.
– To je veoma moćan agens koji u velikom stepenu smanjuje rizik preloma.

Prolia nije prvi lek koji se ubrizgava kod slučajeva osteoporoze. Postoje još dva leka iz grupe bisphosphonata, Reclast i Boniva, a ubrizgava ih lekar intravenski. Takođe, postoje još dva koja svakodnevno, ili svaki drugi dan intravenski ubrizgava lekar, Forteo i Miacalcin.

Prolia je nova vrsta leka, koji je prvi odobreni biološki lek za lečenje postmenopauzalne osteoporoze. Nastao je genetskim inženjeringom i predstavlja konstruisanu verziju ljudskih proteina, što je razlika u odnosu na dosadašnju praksu korištenja sintetičkih hemikalija, a koristiće se i za lečenje reumatoidnog artritisa i psorijaze.

 

 

 

 

 

Izvor: Scientific American

 

_______________________________________________________________________________

 

Novosti u lečenju AIDS-a

 

24.05.2010

Nemački lekari se boje sami sebi priznati da su izlečili pacijenta koji boluje od side nakon transplantacije koštane srži od pacijenta koji je genetski otporan na HIV. Naime, oko hiljadu Evropljana i Amerikanaca nasledilo je genetsku mutaciju koja sprečava HIV da zarazi ćelije organizma.

Istraživači iz Berlina objavili su da čovek zaražen HIV-om koji je pored toga imao i leukemiju, dve godine nakon transplantacije ne pokazuje znake ni jedne bolesti.


Sudeći po ovim rezultatima, oni bi mogli dati povoda dubljem interesovanju za genetsku terapiju kao tretman u lečenje side.

Iz berlinske bolnice Charite kažu da je 42-godišnji pacijent Amerikanac koji živi u Berlinu. Više od decenije bio je zaražen HIV-om i bolovao je od leukemije. Nakon transplantacije analiza njegove nove koštane srži, krvi i organskog tkiva utvrdila je da su čisti.


- Više od 20 meseci nakon uspešne transplantacije HIV nije pronađen kod pacijenta - pisalo je u izjavi bolnice Charite.
Vodeći istraživač HIV-a, doktor Andrew Badley sa Mayo klinike u američkoj Minnesoti, upozorio je da je potrebno puno više testova kako bi se dokazalo da je čovek izlečen.

 

 

Izvor: Scientific American

 

_____________________________________________________________________

 

 

Aloja – egzotična biljka, ili lek?

 

 

Aloja je hranljiva biljka za svaku ćeliju ljudskog organizma. Kada je ćelija zdrava, onda je otporna i sposobna da izvrši sve funkcije koje joj je priroda dala.

Biljka Aloja je radi vlastitog opstanka razvila bogat sadržaj vitamina, aminokiselina, enzima i mineralnih materija da bi osigurala svoj opstanak u oskudnim životnim uslovima. Sama lekovitost aloje se nalazi u komponentama koje imaju različite i specijalne energetske vrednosti. Aloja je biljka koja spada u porodicu ljiljana i u svetu je poznato preko 250 vrsta od kojih svega 4 imaju lekovito dejstvo, a najveće aloja. Sečenjem listova i njihovim presovanjem cedi se sok koji se stabilizuje papajom, a ima hranljivi i lekoviti efekat koji daju preko 200 aktivnih sastojaka aloje potrebnih za svakodnevno funkcionisanje svake ćelije. Prirodno raste samo u područjima sa toplom i suvom klimom (najbolji uslovi su tamo gde je prosečna godišnja temperatura iznad 22°C npr. Južna Amerika). Najviše se upotrebljava njen gel, želatinasta masa koja se nalazi u unutrašnjosti lista.


Obična Aloja je od davnina poznata kao „eliksir dugovečnosti“. Zbog svoje hranjive vrednosti i lekovitih svojstava nazivaju je „Kraljicom lekovitih biljaka“. Ime je dobila po botaničaru Mileru koji ju je otkrio na ostrvu Barbados i uvrstio u registar lekovitog bilja. Reč Aloe potiče iz latinske forme arapskog naziva „Aloeh“, sirijskog „Alwai“ ili hebrejskog „Halal“, čije je značenje „izuzetno gorka materija“, što ukazuje na izuzetno gorku žutu tečnost, mleko, odnosno sok, koju sadrži biljka a nalazi se neposredno ispod tankog kožastog tkiva (kore). Komercijalni naziv Aloje vera je latinskog porekla i znači „prava Aloja“. Žuti „lekoviti“ sok su u ove svrhe koristili još u 4 veku p.n.e.
Obična Aloja je : imunostimulans (jača opštu otpornost, koristi u prevenciji bolesti - rak, sida, psorijaza, kolagenoze). Ona je i detosikans (od otrova, alkohola, narkotika), antioksidans (slobodni radikali), ima antivirusno dejstvo (herpes...), baktericidno (uništava bakterije), fungicidno (uništava gljivice), antiflogistik (upalni procesi svih sistema), analgeticno (smanjuje bolove), adstrigentno (steže površinu kože i sluzokože), laksantno (reguliše stolicu), stimulans (reguliše status psihe) i antidijabetično (smanjuje nivo šećera).

Od davnina je Aloja primenljivana kao lek u raznim situacijama. Njen gel se može primenjivati i kroz hranu i spolja. Osim pomenutog bogatstva hranljivih materija, ima visoku sposobnost prodiranja u sva tkiva. Zato je jedno od najočiglednijih lekovitih dejstava na koži. Aloja se od davnina koristila kao sredstvo za ubrzano zarastanje rana, eliminisanje kožnih bolesti i drugih kožnih promena. Kada se koristi oralno, obavlja više korisnih funkcija - čisti usnu duplju i sve ostale gornje organe digestivnog trakta, čisti želudac, pomaže zarastanju eventualnih oštećenja sluzokože želuca, zatim čisti resice tankog creva, razlaže se i pretvara u najkvalitetniju hranu. Redovno korišćenje gela aloje doprinosi čišćenju organizma od otrova, teških metala i drugih štetnih materija koje se akumuliraju u organizmu. Može se koristiti i u kombinaciji sa drugim lekovitim i prehrambenim materijama kako bi se pojačalo specifično dejstvo u određenim zdravstveno-problematičnim situacijama. Na primer, uz jake antioksidanse u svrhu dodatne zaštite teških kenceroznih bolesnika od eksternih štetnih materija (duvanskih otrova, štetnih gasova, ...) kao i u svrhu pomoći organizmu kada se koriste jaki farmaceutski preparati ili tehnološka sredstva koja imaju štetne nuspojave (hemoterapija, zračenje). Veliki deo lekovitosti Aloje, koju mnogi nazivaju "lekom za sve" čini njena hranljiva vrednost, koja na veoma povoljan način, osim što hrani ćelije ljudskog organizma i čini da one pravilno funkcionišu, osposobljava i podstiče imuni sistem da bolje prepozna strana tela i štetne materije i izbaci ih iz tela.


Nema osoba kojima Aloja ne može pomoći na neki način. No, to ne znači da se može koristiti neograničeno i bez pažnje. Pošto Aloja, uneta kroz usta kao hrana, hrani organizam i pomaže imunom sistemu, u nekim situacijama se mora koristiti sa drugim lekovitim supstancama - na primer, kada osoba ima kamen u bubrezima, redovno korišćenje gela/soka Aloje može podstaći organizam da počne da izbacuje strana tela (kamenje) i tako napravi više problema nego koristi.


U svetskim komercijalnim tokovima postoje dva različita mišljenja povodom korišćenja celog lista u lekovite svrhe. Po jednom, ceo list je lekovit, a po drugom, treba koristiti samo unutrašnji sok Aloje, pošto neke materije (alojin) iz kore lista mogu biti veoma otrovne.

 

 

Izvor: Scientific American

 

 

 

_____________________________________________________________________

 

 

Čudesna afrička lekovita biljka i čudesni Zulu šaman

Narod Sun sa brda zapadnog Capea i Zululanda, zatim duž zapadne obale pa sve do severa u Namibiji, Bocvani i svim sušnim predelima Afrike, u svojim predanjima, pa do današnjih dana sa posebnim se poštovanjem odnosi prema čudesnom i prelepom cvetu kog naziva: Insisa ("ona koja odagnava tamu"), a njeno latinsko ime je Sutherlandia Frutescens Microphylla. Sangome, vračevi naroda Zulu, zovu je Unwele ("veliki lek") i njome su uspešno ublažavali posledice pandemije španskog gripa 1918. Narod Tswana ovu biljku naziva Mukakana i njome leči gonoreju i sifilis, dok Afrikaneri, potomci holandskih doseljenika, sutherlandiju zovu Kankerbossie ("grm za kancerozne bolesti") zbog blagotvornog dejstva kod onih koji su oboleli od tumora unutrašnjih organa. Od davnina se koristi za podsticanje energije i kao jak antidepresiv.
U ispitivanju lekovitih osobina ove biljke, otkriveno je da sadrži kombinaciju jedinjenja koja se koriste u lečenju kancerozne tuberkuloze, dijabetesa, šizofrenije i kliničke depresije. Nakon što je utvrđeno da nema štetnih dejstava, sutherlandiu su počeli davati pacijentima obolelim od AIDS-a.
Dr. Nigel Gericke, botaničar, i specijalista za domorodačku medicinu, sakupio je mnoga svedočanstva o tome kako su oboleli od AIDS-a, tuberkuloze i raka zahvaljujući sutherlandiji dobili energiju, a pojačanjem apetita i dobili na telesnoj težini.
Jedan od veoma cenjenijih lekara tradicionalne medicine osamdesetogodišnji starac, Zulu šaman dr.Credo Mutwa, ima najdužu praksu u lečenju pacijenata obolelih od AIDS-a. A, na ovaj korak se odlučio, kako kaže na nagovor njegove strine koja ima 103 godine i koja ga je uverila da ne treba da ga obeshrabuju tvrdnje belaca, kako je AIDS neizlečiva bolest. "Za svaku bolest ima leka", rekla je njegova strina, a dr. Credo danas kaže: "Lečio sam ljude kojima su lekari u bolnici rekli da 'odu kući i umru, a danas su još živi, tri godine nakon što su trebali umreti. Sa sigurnošću tvrdim da je ova biljka čudesna." Doktor Credo je inače veoma obrazovan i živa je enciklopedija najrazličitijih oblasti znanja. Cenjeno je ime među brojnim akademskim kolegama i veoma aktivan u sferi ekologije, a skoro izopšten iz zajednice tradicionalnih iscelitelja. Credov deda je takođe bio šaman. Otac je bio katolik, a majka mlada devojka iz plemena Zulu. Obzirom da je rođen u vanbračnoj zajednici, to je bio skandalozan događaj, zbog kog je njegova majka bila izbačena iz kuće svog oca, Zulu ratnika koji se borio protiv Engleza i koji nije želeo dozvoliti da mu se kći uda za krvnog neprijatelja.
Jedno vreme su o njemu brinule tetke, a kada njegov otac dobija stalan posao, cela porodica se seli u provinciju Transval. Tu Credo biva zarobljen i zlostavljan, a zbog zlostavljanja koje je doživeo od nekih lokalnih bandi rudara, doživljava šok i traume, radi kojih se dugo godina lečio. Gde zvanična medicina nije dala baš nikakve rezultate, uspeo je Credov deda šaman, kog je Credov otac prezirao i smatrao ga paganom i obožavaocem demona. Tada se Credo zainteresovao za tradiciju svog naroda, a njegov deda je smatrao da je Credovo ozdravljenje "znak sudbine" da on mora postati šaman, kako je i bilo, a otac ga se radi toga odrekao. Tada je dr. Credo krenuo na mukotrpan put misionarstva i obrazovanja.
Dr. Mutwa danas za sebe kaže: "Ja nisam šarlatan, vrač i senzacionalista, ja sam stari čovek, koji je mnogo video i koji želi da svet sazna da tihi zrak nade izvire iz Južne Afrike.
Farmakološka kompanija Fito Nova, ozbiljnije se uključila u ispitivanje i eksploataciju sutherlandie i stimulisala sve zainteresovane za njeno uzgajanje.

Doktor Credo Mutwa je inače vatreni zagovornik teza o vanzemaljskom uplitanju u evoluciju, način i kvalitet života na ovoj planeti. Po njegovom uverenju Oni nisu bili samo deo istorije drevnih civilizacija, već su tu i danas. Istorija mnogih afričkih plemena je po uverenju dr. Mutwe usko povezana sa vanzemaljskim posetiocima, a njihov dolazak u vasionskim brodovima, “vatrenim kočijama” pominje se u predanjima drevnih plemena koji su udaljeni hiljadama kilometara. Za pleme Zulu dr. Credo kaže da ratnički narod Zulu ratnika sebe naziva “ljudima neba”. U antropološkim studijama koje su radili “beli” istraživači, stoji da zulu, znači “ nebo“. Ovde se gubi smisao i dr. Credo kaže:
- Na našem jeziku za vedro nebo se kaže sibakabaka. Naš naziv za inter-planetarni prostor, kosmos, vidljiv uveče kao zvezdano nebo, dakle taj pojam se kod nas naziva izulu i weduzulu, što označava putnika, nomada po planetarnim prostorima.
To mnogo govori o našem poreklu, a narod Ruande, Hutu narod, kao i Watusi narod,
takođe će navesti, da su njihovi preci najstarija rasa bića kog su zvali Imanuel, što znači "Gospodari koji su došli". I neka plemena u zapadnoj Africi, kao što su Bambara ljudi, takođe će reći istu stvar. Kažu da su došli sa neba, mnogo, mnogo generacija pre, vrlo napredne rase i strašna stvorenja koji su izgledali kao muškarci, a oni ih nazivaju Zishwezi. Reč Zishwezi znači divlje vodozemno biće koje klizi s neba, ili kroz vodu.
Bez obzira gde idete, celom južnom, istočnom, zapadnom i središnjom Afrikom, pronaći ćete da je opis tih bića isti. Čak i među plemenima koja nikad, tokom svoje duge istorije, nisu imali međusobne kontakte.

Dakle, postoje takva stvorenja. Odakle dolaze, neću tvrditi da znam, ali oni su povezani s određenim zvezdama i sazvežđima na nebu, a jedno od tih je velika grupa zvezda koja je deo Mlečnog puta, kog naš narod zove Ingiyab, što znači "Veliki Serpent". A tu je crvena zvezda, blizu vrha ovog velikog oboda zvezda koju naši ljudi zovu Isone Nkanyamba. Uspeo sam pronaći naziv na engleskom jeziku. Ta se zvezda zove Alfa Centauri.
Čudno je to da preko 500 plemena u delovima Afrike koje sam posetio u poslednjih 40 ili 50 godina, svi identično opisuju bića koja su došla s neba. Kažu da ta bića ne mogu jesti čvrstu hranu, već da se hrane našim strahom, krvoprolićima koja se dešavaju u našim ratovima, a nakon što ih je Bog porazio kada su hteli da zavladaju svetom, prisiljeni su da se skrivaju po podzemljima gradova. Ovakve podzemne vanzemaljske baze postoje širom sveta, a u Africi u vanzemaljskim rudnicima, nestaju čitave porodice koje rade kao robovi, kaže dr. Credo Mutwa.

Vanzemaljske posetioce pominje i Robert Templ u svojoj knjizi “Tajna zvezde Sirius”. Zanimljivo je da sićušnog pratioca zvezde Sirius A, naša astronomija nije poznavala sve do polovine 19. veka kada je pojavom savremenog teleskopa bilo moguće primetiti sićušnog Siriusovog pratioca, kog čini tako zgusnuta materija da kubni cm te materije teži preko 80 kg. Afričko pleme Dogoni, u svojim predanjima starim preko 5 hiljada godina pominje ovog pratioca zvezde Sirius i naziva ga Digitaria, po najsitnijem semenu na svetu, verujući da se tamo nalazi seme svega što je ikad nastalo u kosmosu.
Neverovatno je, da su Dogoni poznavali osobine Siriusa i njegovog pratioca za kog se nije ni znalo “do nedavno”, zatim tačno vreme revolucije, a kažu da su im ova znanja ostavila bića sa Siriusa. Opisuju ih kao bića sa ljudskim telom i glavom ribe.

 

Izvor: Scientific American

 

 

 

Video galerija


PREČICE