Sadržaj stranice je deo projekta "Kutak za kulturu", kog realizuje Udruženje Info - inicijativa, a kog je podržao Grad Subotica.
17.09.2024.
Lajoš Vekonj dobitnik nagrade za životno delo UPIDIV-a
Lajoš Vekonj, keramičar iz Subotice, dobio je nagradu za životno delo Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine. Za 55 godina stvaralačkog rada stvorio je velik broj umetničkih eksponara u keramici i slikarstvu, a od Grada Subotice je 2017. godine dobio i nagradu „Pro urbe“.
Lajoš Vekonj, keramičar, likovni umetnik rođen je 1946. godine u Bačkoj Topoli. Završio je Školu za primenjenu umetnost, odsek keramike i Višu pedagošku školu u Novom Sadu, na likovnom smeru, 1968. godine. Izrađuje umetničku keramiku slikarska i vajarska dela, mnogi njegovi radovi su izloženi i u inostranstvu.
- Bez obzira što radim figurativne stvari, a i ranije sam radio, najviše mitologiju, i drago mi je da mi je nekoliko starih radova sačuvano - priseća se umetnik.
Lajoš kaže kako mu je najbitnije da stvori nešto što će biti vredno i za sto godina, ali da to nije baš tako jednostavno, jer samo od umetnosti se jako teško živi.
- Ideja imam jako puno, sve me inspiriše, priroda, predmeti, tako da stvarno, stalno radim. Mislim da nije baš jednostavno raditi, imati porodicu, i sve objediniti i stvarati. Ali ne postoji drugi put, od čiste umetnosti se ne može živeti, a ja ne želim makar šta da radim.
Među brojnim radovima Lajoša Vekonja nalaze se apstraktna i figurativna
dela inspirisana svakodnevnim događajima, mitologijom, figurom i portretom
žene, florom i faunom, istorijskim motivima. Najviše ima keramičkih panoa,
ukrasnih tanjira i keramo-skulpture. Uz utiskivanje znakova, sa i bez
glazure u kompoziciji materijala: drvo, terakota, metal, porcelan i staklo.
Njegovi slikarski radovi su izvedeni u akvarel, gvaš, tempera, pastel
i ulje tehnici, uz korišćenje geometrijskih motiva. Član je Udruženja
likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine od 1974.
godine.
Redakcija Super-info.rs
____________________________________________________________________________
12.09.2024.
Forum za istraživanje pozorišne umetnosti za decu i mlade
U okviru 31. Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica, koji se ove godine održava od 22. do 27. septembra u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica, biće organizovano i 15. izdanje Foruma za istraživanje pozorišne umetnosti za decu i mlade, čiji je rukovodilac dr Marijana Prpa Fink.
Učesnici ovogodišnjeg Foruma dolaze iz 14 zemalja sa četiri kontinenta. Ukupno 27 učesnika upoznaće našu javnost sa svojim istraživanjima iz oblasti pozorišne umetnosti za decu i mlade, i to iz Srbije, Bosne i Hercegovine/Republike Srpske, Poljske, Engleske, Slovačke, Španije, Sjedinjenih Američkih Država, Litvanije, Škotske, Letonije, Irana, Portugalije, Čilea, Irske.
Ovogodišnje izdanje Foruma, koje će biti održano u Gradskoj biblioteci Subotica od 23. do 26. septembra, usmereno je ka istraživanjima na temu “Pokret, slušanje, promena u percepciji pozorišta za decu i mlade”. 15. Forum pružiće mogućnost da istraživači iz različitih delova sveta sagledaju mogućnost promene u pogledu percepcije u pozorištu za decu i mlade, promene u načinu gledanja na potrebe mlade publike, pažljivog slušanja onoga što žele da kažu i promene u načinu na koji pozorišta za decu grade scenski jezik.
Pristigli predlozi budućih radova ogledaju se u četiri podteme koje će biti obrađene tokom četiri radna dana: Pogled na pozorište za decu i mlade u 21. veku – iz prošlosti; Pokret, zvuk i percepcija, scensko prisustvo; Pozorište za najmlađu publiku; Promene u pozorištu za decu i mlade; Pozorište i zajednica.
Prezentovani radovi biće štampani u Zborniku radova Pozorište za decu – Umetnički fenomen.
U pogledu razumevanja pozorišta za decu i mlade, elementi koji određuju scenski jezik imaju važnu ulogu u percepciji mlade i najmlađe publike. Jedan od elemenata je svakako i pokret kojim glumac-izvođač, sa lutkom ili bez lutke, gradi svoje scensko prisustvo. Međutim, pokret na sceni ima značenje i ako uključuje druge elemente scenskog dejstva, kao što su kostim, scenografija, rekvizit, muzika, svetlo, video, Ili ako pozorište podstiče imaginaciju van prostora pozorišta: u učionici, dvorištu, u prirodi, itd.
Na ovaj način složenost scenskog jezika otkriva mladoj i najmlađoj publici tajnu vidljivog i nevidljivog sveta koji scenski jezik može da dočara. Svi tajanstveni svetovi koji imaju svoj život na sceni imaju i puteve kojima dopiru do percepcije mlade publike. Proces slušanja onoga što gradi scenski jezik i proces slušanja onoga što mladoj publici može da bude predstavljeno kako bi rasli u svetu pozorišta koje im nudi jasnu predstavu o tome šta je dobro, plemenito ili nije vredno pažnje, važni su aspekti koji određuju rast i razvoj buduće generacije.
Forum za istraživanje pozorišne umetnosti za decu i mlade je prilika da se istraživači iz različitih zemalja okupe u vreme festivalskih dana i izlože svoja istraživanja i projekte. Takođe, uz predstave koje su igrane tokom Festivala, Subotica postaje značajno mesto gde se susreću istraživači i teatrolozi sa stvaraocima pozorišnih predstava za decu i mlade iz celog sveta. Cilj ovog okupljanja je da pozorište za decu i mlade u budućnosti bude kvalitetnije.
U okviru takmičarskog programa 31. Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica, koji se ove godine održava od 22. do 27. septembra u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica, naći će se 13 predstava za decu iz celog sveta, po izboru selektora festivala, profesora dr Zorana Đerića. Publika festivala moći će da pogleda raznovrsne i maštovite predstave koje u Srbiju dolaze iz Češke, Estonije, Francuske, Mađarske, Nemačke, Španije, Turske, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore, Republike Srpske, kao i predstave domaćih pozorišta iz Niša i Subotice.
Ovogodišnji laureati Nagrade za životno delo „Mali princ”, za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu, biće dr Luka Kecman u kategoriji domaćih stvaralaca i Jaroslav Antonjuk iz Poljske u kategoriji inostranih stvaralaca. Ovogodišnji dobitnik nagrade “Oton Tomanić”, priznanje za teatrološko promišljanje u domenu pozorišta za decu i mlade, biće dr Eva Tomaševska iz Poljske.
Realizaciju Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica podržali su Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama AP Vojvodine i Grad Subotica.
Redakcija Super-info.rs
____________________________________________________________________________
08.09.2024.
Na Međunarodnom festivalu pozorišta za decu 14 predstava iz celog sveta
Na 31. Međunarodnom festivalu pozorišta za decu , koji će biti održan od 22. do 27. septembra, u okviru takmičarskog programa publika će imati priliku da vidi 14 predstava iz celog sveta.
Predstave dolaze iz Češke, Estonije, Francuske, Litvanije, Mađarske, Nemačke, Španije, Turske, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore, Republike Srpske, kao i predstave domaćih pozorišta iz Niša i Subotice.
U takmičarskom programu učestvovaće dve predstave iz Srbije. Predstavu “Bajka o ribaru i ribici” izvešće Pozorište lutaka iz Niša. Glavni lik je stari ribar koji sa svojom ženom skromno živi u trošnoj kolibi kraj mora, a njegov život se promeni kada ulovi zlatnu ribu koja mu obećava ispunjenje želja ako je vrati u more.
U izvođenju Dečjeg pozorišta stiže predstava “Igraj se sa mnom!” u kojoj u želji da svojoj deci sve obezbede, roditelji ponekad zaborave da im daju ono što je deci najpotrebnije, svoju pažnju i vreme. Ova predstava je mali podsetnik i poziv na igru.
Iz zemalja u okruženju stiže pet ostvarenja: “Bajka sva od šećera” Pozorišta Virovitica iz Hrvatske, “Ferdo, divovska ptica” Lutkarskog pozorišta iz Maribora, "Zelena gora” cetinjskog NVO Teatra Mladih, “Avantura u odevanju” Plesne trupe “Gobi” iz Mađarske i “Crvenkapica” banjalučkog Dječijeg pozorišta.
“Pozitivno pozorište” iz Češke predstaviće se ostvarenjem “Praljudi”, iz Estonije dolazi Pozorište „Triktrek“ s predstavom “Kuti”, iz Francuske pozorište „Sneg na trepavicama“ s predstavom “Ne čekaj me…”, iz litvanskog pozorišta “Bez cipela” stiže predstava “Pokušao sam”.
Nemačko Lutkarsko pozorište “Cvikau” izvešće predstavu “Virtuelno lutkarstvo: Kopači zlata”, Pozorište “Gušterov osmeh” iz Španije izvešće predstavu “Majmunica Simona”, dok će tursko Pozorište senki „Čengiz Ozek“ odigrati predstavu “Čarobno drvo”.
Žiri glavnog takmičarskog programa čine glumica i rediteljka Morana Dolenc, ovogodišnji dobitnik nagrade “Mali princ” , Luka Kecman i laureatkinja nagrade “Oton Tomanić”, Eva Tomaševska.
Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica jedan je od najznačajnijih
festivala u regionu koji okuplja stvaraoce koji su svoj rad posvetili
najmlađima. Sa fokusom na lutkarstvo, ali i sa prostorom za druge umetničke
forme, festival kontinuirano doprinosi promociji i razvoju pozorišta za
decu u Srbiji.
Redakcija Super-info.rs
____________________________________________________________________________
07.09.2024.
Izložba „Putovanje kroz vreme”
U Gradskom muzeju u Subotici je početkom ovog meseca otvorena stalna etnološka postavka pod nazivom „Putovanje kroz vreme”. Izložba obuhvata etnološke predmete od 18. do 20.veka.
"Putovanje kroz vreme” predstavlja postavku koja na zanimljiv način obrađuje kulturna i istorijska sećanja svih nacionalnih manje koje su živele i koje i danas žive u Subotici i njenoj okolini. Priprema izložbe je, kako ističe njen autor, viši kustos Gradskog muzeja u Subotici, Arpad Pap, predstavljao veliki izazov, jer je reč o gradu u kojem vekovima zajedno živi više etničkih zajednica. Postavka obuhvata nekoliko prostorija što je omogućilo autorima da paralelno predstave zajedničku istoriju, kolektivne uspomene, a takođe i pojedinačna dešavanja, sudbinu ljudi ili porodica, počevši od 18. veka do današnjih dana.
"Tu su zanati i ti proizvodi koji se na ovaj način stvaraju i koji predstavljaju robu u tom određenom trenutku, ali je tu nda i pijaca, tržište. Znači ishod svega toga je ono zbog čega se grad stvara i kasnije razvija. Pijaca, tržište, roba, zanati i na ovaj način mi prikazujemo jedan hronološki razvoj, od samih esnafa do 20.veka, ako to može tako da se kaže”, objašnjava dr Arpad Pap, etnolog, autor izložbe.
Izložba predstavlja dobru osnovu za dalja istraživanja i pronalaženje novih predmeta, pa u tom kontekstu iz Gradskog muzeja Subotice pozivaju građane da im se, ukoliko imaju neke predmete koji bi mogli biti zanimljivi, obavezno obrate.
"Svi koji misle da imaju nešto da poklone za etnološku zbirku, treba da nam se obrate. Mi smo im na tome unapred zahvalni. Kada nešto žele da izbace, neka pre toga dobro razmisle i neka se obrate našim stručnjacima, jer mi smo tu da to preuzmemo i da stavimo u kontekst, da izložba bude još bogatija u budućnosti”, ističe dr Olga Kovačev Ninkov, muzejska savetnica.
Postavka obuhvata više od 1.500 eksponata u nekoliko tematskih celina.
Izložbu prati i zanimljiv informativni katalog, a pripremljeni su i digitalni
kvizovi koji su posetiocima dostupni u svakoj prostoriji.
Redakcija Super-info.rs
____________________________________________________________________________
05.09.2024.
Večeras nastup Subotičke filharmonije
Subotička filharmonija priprema predivan koncert, i to večeras, u Velikoj većnici Gradske kuće. Zainteresovane ljubitelje klasične muzike očekuju u 19:30 časova. Ulaz je besplatan.
Pal Žiga, direktor Subotičke filharmonije: "Ovog puta Subotička
filharmonija biće u punom sastavu, to podrazumeva da i gudači, i duvači
će nastupati, više od 30 ljudi će biti na sceni. Što se programa tiče,
biće izuzetno prelepih i interesantnih stvari. Sviramo dela našeg subotičkog
kompozitora, Ferenca Gala. Našli smo njegove note koji su već dvadesetak
godina bili izgubljeni, i ovaj put ćemo izvoditi njegovu svečanu uvertiru."
Redakcija Super-info.rs
____________________________________________________________________________
04.09.2024.
Predstavljene knjige „Peščani vinski put” i „Svet vitezova vina”
U Gradskoj biblioteci Subitica održano je književno veče. Tom prilikom predstavljena su dela Dragutina Miljkovića, „Peščani vinski put” i „Svet vitezova vina”.
„Peščani vinski put” delo je o vinogradarstvu u Subotici. Druga knjiga „Svet vitezova vina” priča je o vinu i onome što se u viteškom redu naziva kultura vina, objašnjava autor Dragutin Miljković.
-Vrlo sam počastvovan što imam priliku da na taj način predstavim priču o subotičkom vinarstvu. Uz knjigu Karla Slavića, istorija subotičkog vinogradarstva predstavljena je samo na mađarskom jeziku, na taj način ovim delima popunjena je praznina.
Tradicija subotičkog vinogradarstva beleži se nekih 300 godina, a ona je verovatno i duža, objašnjava sagovornik.
-Ima tragova materijalne kulture, fosilnih listova, alata koji datiraju iz doba starijeg od 1720. godine. To je godina koju uzimamo kao period kada je bio veliki popis, pratimo realnu priču o vinogradima, koji su jedno vreme bili oko grada.
Takođe, predstavljena je i knjiga na mađarskom jeziku, koja predstavlja
sintezu prethodne dve.
Redakcija Super-info.rs
____________________________________________________________________________
04.09.2024.
Počeli „Zavičajni dani”
Svečanim programom u Velikoj većnici Gradske kuće sinoć su počeli jedanaesti „Zavičajni dani“ u organizaciji Saveza srpskih udruženja Severnobačkog okruga.
Sačuvati identitet i kulturu glavni je cilj ove manifestacije, istakao je predsednik Saveza srpskih udruženja Severnobačkog okruga na svečanom otvaranju.
- Kroz povećanje broja zavičajnih udruženja koja pristupaju Savezu, mi se trudimo da podignemo sam kvalitet programa koji predstavljamo na našoj manifestaciji „Zavičajni dani“. Oni su za narod koji je došao u Suboticu iz ratom pogođenih delova devedesetih godina veoma važna manifestacija, ogledalo onoga što smo jedino doneli u Suboticu, a to je kultura, istorija i tradicija našeg naroda.
Povelju za izuzetan doprinos u očuvanju srpske kulture ove godine je dobio Mlađen Cicović, šef Predstavništva Republike Srpske u Srbiji. Izjavio je:
- Najvažniji su poslovi koji su vezani za očuvanje identiteta, kulture, tradicije, običaja, srpskog jezika i ćirilice, i pravoslavne vere jer ćemo samo tako znati da definišemo sve ono što je ekonomski napredak i boljitak. Samo sabrani svi možemo dorineti našem opstanku.
Kao i svake godine, manifestacija ima potpunu podršku Grada Subotice, istakao je gradonačelnik Stevan Bakić.
- U delo je pretočena ideja da se uspomene prošlosti i obeležje zavičaja otrgnemo od zaborava, a istovremeno i da afirmišemo negovanje različitosti i tolerncije, i veliko je zadovoljstvo što smo Savezu srpskih udruženja na tom putu bili partner. Bogata kulturna, materijalna i nematerijalna baština mnogo puta je bila na udaru sa svih strana, i danas žele da prisvoje oni koji nikada nisu imali sopstvenu.
Plakete Saveza srpskih udruženja SBO dobile su Tatjana Vukša Mandić i
Dragana Ćupurdija. Raznovrsni program se nastavlja sve do subote, kada
se manifestacija zatvara koncertom etno grupe „Trag“ iz Banja Luke.
Redakcija Super-info.rs
____________________________________________________________________________
30.08.2024.
Nastup Folklornog ansambla "Venac" iz Gračanice
U okviru proslave Dana grada Subotice, na centralnom gradskom trgu nastupio je Folklorni ansambl "Venac" iz Gračanice, koji broji 40 članova, a godišnje održe 45-50 koncerata. Ove godine "Venac" obeležava šezdeset godina postojanja.
Ansambl je osnovan u Prištini, kasnije premešten u Niš, a 2003. godine u Čaglavicu, pa potom u Gračanicu, gde i danas funkcioniše.
Umetnički direktor Ansambla narodnih igara i pesama "Venac",Cile
Mitić kaže da je "Venac" pretrpeo "golgotu" i nada
se da je to sada iza njih.. .
- Naš centar je sada u Gračanici. Osim što svojim nastupima okupljamo
ljude, naše postojanje je važno i za ljude kojima je ovo posao. Oni žive
od toga. Živimo i radimo normalno. Svaki prelazak preko administrativne
linije za mene je rizik, jer takozvana kosovska policija može da me privede.
Ali, svi mi taj rizik prihvatamo. Sem administrativnih pritisaka, zbog
dokumenata, nemamo nekih problema. Čak i finansijski, kada uporedim sa
drugim ansamblima, nemamo ni tu problema, jer smo državna ustanova, kaže
Cile Mitić.
Koreografije ansambla se zasnivaju na igrama sa Kosova i Metohije, sa blagim uplivom igara istočne Srbije. Program je zasnovan na igrama i pesmama sa Kosova i Metohije.
- Publika u Srbiji je imala priliku da upozna samo igre iz gnjilanskog kraja. Mi imamo bar još 10 koreografija koje ljudi do sada nisu videli. A, kada su nošnje u pitanju, to je takva raznolikost, da se ljudi čude da to psotoji na Balkanu. Kosovo i Metohija je uvek bilo mesto sudara različitih struja. Srbi su uvek težili povezivanju sa maticom, pa su rado prihvatali sve što je dolazilo, tako imamo elemente različitih igara koji su stizali odalte, takođe i uticaj orijenta, Albanije, sve se to može pronaći, kaže Mitić.
Redakcija Super-info.rs
____________________________________________________________________________
28.08.2024.
Počinje nova sezona u Narodnom pozorištu
Večeras počinje nova sezona u Narodnom pozorištu, a publika će danas i sutra gledati predstave u okviru proslave Dana grada – „Kus Petlić“ i „Tartif“. I ove godine očekuje nas nekoliko premijera, a iz rukodovodstva pozorišta najavljuju i učešće na festivalima.
Nakon letnje pauze pozorišna publika se ponovo vraća na scenu Jadran, a ansambl Narodnog pozorišta za njih sprema čak šest premijera, od čega će tri biti Drame na sprskom i tri Drame na mađarskom jeziku.
„Od sredine oktobra termin je rezervisan za predstavu „Čudan par“, autora Nila Sajmona,u režiji Olje Đorđević. Krajem oktobra, u sklopu manifestacije „Dani mađarskog glumišta“ u junu je izašla premijera u Budimpešti, krajem oktobra će kod nas, reč je koprodukciji našeg pozorišta i Srpskog pozorišta iz Budimpešte, predstava „Zub oca“ – kaže Igor Lerić, pomoćnik upravnika Narodnog pozorišta.
Uslediće još četiri premijere, a sezonu će zatvoriti predstava Vilijema Šekspira „Hamlet“ u režiji Enike Esenji.
„Decembar je rezervisan za predstavu pod nazivom „Predstava“, reč je o grupi autora čiju režiju potpisuje novosadski reditelj Igor Pavlović. U februaru nas očekuje predstava „Priče iz Bečke šume“, čiju režiju će potpisati čuveni beogradski reditelj Nikita Milivojević. Mart je termin koji je rezervisan za mladu autorku teksta i rediteljku Ninu Pavanjac, reč je o predstavi „Akvarium“. I na kraju predstava „Hamlet“.
Nastavlja se i festivalska sezona, već prvog septembra ansambl gostuje sa predstavom „Zub oca“ na „Tvrđava teatru“, a od 28. septembra do 4. novembra subotičko Narodno pozorište će biti domaćin Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine.
„Ove godine nama je pripala čast da otvorimo i budemo domaćini 73. Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine, gde će naša publika imati prilike da odgleda šest večernih predstava i pet predstava za decu.“
Kada je stalni repertoar u pitanju, publika će nastaviti da gleda dobro
poznata i omiljena dramska dela, ali i baletske predstave, opere i koncerte.
Redakcija Super-info.rs
____________________________________________________________________________
26.08.2024.
VI Međunarodna književna kolonija SKD "Krupara"
Šesta Međunarodna književna kolonija SKD-Krupara održaće se od 27. do 31. avgusta u kompleksu Krupara u Bačkom Dušanovu.
Krupara u Bačkom Dušanovu kod Subotice će po šesti put biti mesto susreta, književnika iz Srbije i inostranstva.
Učesnici ovogodišnje Međunarodne književne kolonije SKD–Krupara su Rusanka Ljapova iz Bugarske, Olga Lalić Krovicka iz Poljske, Peter Božik iz Mađarske, Ljubica Arsić, Vojislav Karanović i Dejan Aleksić iz Srbije.
Urednici su Đorđe Kuburić i Dejan Simonović.
Kolonija se održava od 2019. godine, zahvaljujući predusretljivosti porodice Anđelić, i uz finansijsku podršku Ministarstva kulture Republike Srbije. Počiva na plodotvornom partnerstvu jednog reprezentativnog udruženja u kulturi i kompleksa Krupara.
U kompleksu Krupara se od februara 2008. godine održava veoma uspešna
književna tribina koju uređuje i vodi književnik Đorđe Kuburić, uz učešće
više od stotinu znamenitih savremenih književnika.
Redakcija Super-info.rs
____________________________________________________________________________
22.08.2024.
Otvoren 23. Interetno festival
U organizaciji MKC „Nepker“, u Subotici je otvoren 23. Interetno festival, tokom kog će se u okviru pet festivalskih dana, subotičkoj publici predstaviti plesne grupe iz Ekvadora, Bolivije, Portugalije, Kolumbije, Severnog Kipra, Bugarske, Mađarske i Srbije.
Festival je otvorio Srđan Samardžić, pomoćnik gradonačelnika Subotice, koji je istakao važnost ovog festivala za kulturni život grada.
- Subotica će narednih dana biti mesto susreta i prožimanja različitih kultura, tradicija i običaja, mesto druženja mladih iz celog sveta. Posetioci manifestacije koja neguje folklornu tradiciju, pored bogatog kulturnog programa moći će da uživaju i u brojnim i raznovrsnim pratećem programima. U centru našeg grada u kome se prepliću tradicionalno i moderno, predstavljeno je i stvaralaštvo vrhunskih majstora i pomalo zaboravljeni proizvodi kojima se oslikava istorija naroda sa ovih prostora. Verujem da će učesnici festivala razmeniti iskustva i sklopiti nova prijateljstva i da će se upoznati sa specifičnostima multietničke Subotice, koja je prepoznatljiva po gostoprimstvu, toleranciji, bogatstvu različitosti i opredeljenju za zajedništvo, poručio je Srđan Samardžić.
Festival će biti zatvoren karnevalom i svečanim gala koncertom. Igraonica "Zlatna kapija" je sastavni deo festivala i u popodnevnim satima mališani će moći da uživaju u festivalskoj atmosferi. Pored zanatskih radionica, gostujuće plesne grupe organizovaće dečje radionice, a Mađarsko narodno pozorište izvešće predstavu.
- Srećni smo što posle pet godina možemo da ugostimo folklorne grupe
iz dalekih latinoameričkih zemalja i od srca se zahvaljujem gradonačelniku,
Gradu, Mađarskom konzulatu i sponzorima koji su nam to i omogućili, rekao
je direktor MKC „Nepker“,
Bela Bodrogi.
Redakcija Super-info.rs
____________________________________________________________________________
19.08.2024.
Koncert gitariste Igora Baste
Mladi gitarista Igor Basta predstaviće se subotičkoj publici solističkim koncertom u hotelu "Artist". Koncert će biti održan 22. avgusta, sa početkom u 20 časova.
Igor Basta će se predstaviti sa raskošnim repertoarom kog, između ostalog, čine dela Agustina Bariosa, Miroslava Tadića, Franciska Tarega, Ričarda R. Beneta i drugih.
Osnovno i srednje muzičko obrazovanje Basta je stekao u školi "Josip Slavenski" u Beogradu nakon čega je školovanje nastavio na Kraljevskom konzervatorijumu u Hagu, u klasi profesora Zorana Dukića.
Dobitnik je brojnih priznanja na domaćim i međunarodnim takmičenjima, od kojih se izdvajaju prva nagrada na Republičkom takmičenju gitarista Srbije, dve prve nagrade na Guitar Art Festivalu u Beogradu, kao i prva nagrada na međunarodnom takmičenju gitare u Volosu.
Redakcija Super-info.rs
____________________________________________________________________________
12.08.2024.
Izložba najlipšeg kruva, bilog šlinga i perlica
U okviru programa obeležavanja nacionalnog praznika Bunjevaca „Dan dužijance ”, sutra će u Vestibilu Gradske kuće u 19 časova biti otvorena Izložba najlipšeg kruva, bilog šlinga i perlica. Tema izložbe su žene, vredne domaćiće, one koje su radile na njivi, kući, kako bi održavale svoje mnogobrojne porodice. Ova izložba je njima u čast, ističu organizatori iz Centra za kulturu Bunjevaca. Svi posetioci će imati priliku da uživaju u bogatom korpusu etnoloških motiva, sve do 15. avgusta, kada se obeležava Dan Dužijance.
– Postavku Centra za kulturu Bunjevaca čine razni etnološki predmeti
koji će naše posetioce podsetiti na detinjstvo, a one mlađe na tradiciju
koju održavamo. Biće izložbeni eksponati od belog šlinga, perlice...Pečeni
kruv će moći da se kupi po pristupačnoj ceni – kaže članica Bunjevačkog
nacionalnog saveta, Slavica Saulić.
Redakcija Super-info.rs
____________________________________________________________________________
09.08.2024.
Dodeljena priznanja „Dr Ferenc Bodrogvari"
Glumac Gabor Mesaroš, slikarka Emeše Kovač Pečkai i pesnik Jasmin Ademović su ovogodišnji dobitnici Nagrade "Dr Ferenc Bodrogvari". Nagrade su uručene sinoć, u okviru svečanog programa u Velikoj većnici Gradske kuće.
Jasmin Ademović, inače strukovni ekonomista i licencirani carinski zastupnik, piše pretežno poeziju, ali i druge forme književnog izražavanja. Za svoju poeziju je višestruko nagrađivan i pohvaljivan širom regiona, a sada je dobio i Nagradu „Dr Ferenc Bodrogvari”.
- Da li je teško baviti se književnošću, smatram da nije, jer svako ko ima potrebu da se izrazi na neki način, može da to prenese na hartiju, i to je na neki način jedan od većih razloga zašto sam ja počeo da pišem. Tako da se sa tog nekog interesnog aspekta, ne, ne isplati se baviti se književnošću, ali kada vi spojite ljubav, hobi, mogućnost da se izrazite na jedan poseban način, onda mislim da vredi. Vredi boriti se za književnost, vredi pisati i vredi čitati.
Glumac Gabor Mesaroš kaže da je sama nominacija velika čast za njega.
- Već 15 godina živim u Subotici, radim u pozorištu "Kostolanji Deže”, i kao glumac, a sad i kao direktor. Mogu da kažem da mi je izuzetno drago što sam dobio priznanje „Dr Ferenc Bodrogvari”, i zahvaljujem se i gradu i ljudima koji su me nominovali.
Slikarka Emeše Kovač Pečkai, priznanje "Dr Ferenc Bodrogvari” doživljava kao potvrdu za dosadašnji rad.
- U ovom gradu sam provela srednjoškolske dane, a potom sam školovanje nastavila u Budimpešti i uvek sam na put ka mađarskoj prestonici kretala sa željom da znanje koje tamo steknem donesem u ovaj grad. Za mene je ovo priznanje potvrda sam na putu na kom treba da budem.
Priznanje koje nosi ime velikog filozofa, pisca i profesora, dodeljuje se istaknutim mladim muzičkim, književnim i likovnim umetnicima i stvaraocima.
- Posvećenicima, koji svojim stručnim znanjem i ličnim stavom verodostojno dokazuju da rad, znanje, zahtevnost, posvećenost i težnja ka stalnom usavršavanju ne ostaju bez rezultata i uspeha - rekao je Daniel Đivanović, predsednik Skupštine.
Ova nagrada prvobitno je nosila ime Šaman, čiji je Bodrogvari bio prvi
dobitnik, a nedugo nakon njegove smrti, pokrenuta je inicijativa da se
priznanje za stvaralaštvo nazove po njemu.
Redakcija Super-info.rs
____________________________________________________________________________
30.07.2024.
Šta se krije ispod ravnice?
Gradski muzej Subotica i Naučno-tehnološki centar NIS organizuju
geološku izložbu “Šta se krije ispod ravnice?”
Otvaranje izložbe je zakazano za 7. avgusta 2024. (sreda), sa početkom
u 18 časova, u tematskoj izložbenoj sali Gradskog muzeja Subotica (Trg
sinagoge 3, Subotica).
Autor izložbe: dr Ivan Dulić, geolog, Naučno-tehnološki centar NIS
Pozdravna reč: dr Olga K. Ninkov, ovlašćeni rukovodilac Muzeja
Izložbu otvaraju: Leonid Stulov, direktor, Naučno-tehnološki centar NIS
i prof. dr Dejan Prelević, profesor, Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta
u Beogradu.
Redakcija Super-info.rs
____________________________________________________________________________
26.07.2024.
Zlatni toranj dodeljen filmu iz Srbije
Zlatni toranj za najbolje ostvarenje na ovogodišnjem Festivalu evropskog filma Palić, kao i nagradu publike, poneo je film Emilije Gašić „78 dana“.
Prvi put u istoriji Festivala, nagradu „Zlatni toranj“ osvojio je film iz Srbije. Radnja filma “78 dana” započinje marta 1999. godine, u malom mestu u Srbiji. Nakon očevog odlaska u vojsku, sestre Sonja i Dragana započinju video dnevnik. Dani prolaze dok snimaju mirnu prirodu oko sebe, drhtavno noćno nebo tokom vazdušnih napada i zadirkivanje svoje sedmogodišnje sestre Tijane. Stvari se menjaju kada misteriozni dečak i njegova stidljiva, mlađa sestra stignu iz Beograda i usele se u komšijsku kuću. Uskoro, nova prijateljstva, prvi poljupci i prva razočaranja zamenjuju strah od bombi.
„Definitivno je krenulo od mog ličnog osećaja, jer sam ja bila dete, imala sam sedam i po godina i taj period pamtim jako dobro. Počelo je od mojih kaseta koje smo imali i kojim smo se snimali. Tokom pandemije sam se vratila tim kasetama i zapravo sam našla snimke iz perioda bombardovanja i tada je to bio „eureka“ momenat za mene. Shvatila sam da želim da napravim film koji izgleda kao da je snimljen na jednu kasetu koju vi nalazite 25 godina kasnije“ – priča rediteljka, Emilija Gašić.
Film o 78 dana snimljen je za 20 dana, a glumačku postavu čine Viktorija Vasiljević, Milica Gicić, Tamara Gajović, Maša Ćirović, Jelena Đokić i Pavle Čemerikić. Premijerno je prikazan u Roterdamu, osvojio brojne nagrade, a nakon festivalske ture publika će ga gledati i u bioskopima.
„Film nastavlja sada letnje festivale regionalno, ide u Smederevo, Niš i Herceg Novi. Nakon toga je 28.avgusta premijera u Beogradu, a od 29.avgusta je na repertoarima u Srbiji, ali i u regionu“ – kaže Miloš Ivanović, producent filma „78 dana“.
O tome da upravo ovaj film ponese titulu najboljeg na 31. izdanju festivala odlučio je tročlani internacionalni žiri. Osim toga dodelio je i Palićki toranj za najbolju režiju Runaru Runarsonu za „Kad svane dan“ i specijalno priznanje filmu „Čovek magnet“ Gusta van den Bergea.
„Nagrada za najbolji film dodeljena je filmu koji vas vraća u ono leto detinjstva koje je bilo i lepo i bolno. U ovoj priči, globalna politika ima veliki uticaj na život tri sestre koje moraju da se izbore sa odsustvom oca i svetskom politikom koja se obrušava na njih. Neverovatno režiran, odglumljen i snimljen i montiran ovaj film će vas dirnuti svojim humorom, terajući vas da se smejete i plačete u isto vreme“ – poručio je Bojan Vuletić, član Internacionalnog žirija.
Sa druge strane, Fipresci žiri kritike je glasao za film „Devojka sa iglom“ Magnusa fon Horna.
„Devojka sa iglom“ je priča o ženi iz radničke klase koja pokušava da preživi u nemilosrdnom Kopenhagenu nakon Prvog svetskog rata. Magnus fon Horn veoma estetski, u crno-beloj tehnici, prikazuje mrak društva u kojem ženama nije bilo dozvoljeno da odlučuju o svom telu. Film i danas izaziva razotkrivajuća pitanja o našoj ljudskosti“ – istakla je Betina Hirš, članica Fipresci žirija.
U konkurenciji takmičarskog programa „Paralele i sudari“ žiri je specijalno priznanje za scenario dodelio filmu „Bosanski lonac“ Pave Marinkovića, a nagradu za najbolji film „Panoptikonu“ Džordža Siharulidzea.
„Moćan debitantski film o odrastanju koji istražuje samootkrivanje brzim tempo. Film o seksualnosti i društveno-političkim i verskim pitanjima koja glavnog junaka vode u svet odraslih“ – pojasnila je odluku Natalija Avramović, članica žirija „Paralele i sudari“.
Poslednje večeri će na Letnjoj pozornici biti prikazan film „Drugi čin“ reditelja Kventina Dipijoa, koji se u Glavnom takmičarskom programu našao kao film van konkurencije. Direkcija Festivala zakazuje novo izdanje za 19. jul 2025.godine.
Redakcija Super-info.rs
____________________________________________________________________________
21.07.2024.
Otvoren 31. Festival evropskog filma Palić
Ovogodišnje, 31. izdanje Festivala evropskog filma Palić svečano je otvoreno na Letnjoj pozornici na Paliću u subotu 20. jula. Na otvaranju su se prisutnima obratili Milanka Kostić, članica Gradskog veća Subotice zadužena za oblast obrazovanja i kulture, Miomir Đorđević, državni sekretar u Ministarstvu kulture, i Maja Gojković, predsednica Pokrajinske vlade Vojvodine.
Milanka Kostić, članica Gradskog veća Subotice zadužena za oblast obrazovanja i kulture, u svom uvodnom obraćanju je istakla: “Od svog nastanka pa do danas, Palićki festival okuplja najznačajnije predstavnike srpskog i evropskog filma. Ono što je još važnije, značajno mesto posvećeno je mladim i talentovanim stvaraocima, kako bi se istakli i prikazali nam budućnost filma. Reputacija festivala prevazilazi sve granice, i mesto je okupljanja Subotičana svakog leta, a iz godine u godinu okuplja i brojne turiste koji u ovom periodu godine uživaju u filmu, prirodnim lepotama Palića i znamenitostima grada Subotice, te ističu i veličaju lepotu ovih predela zemlje”.
Miomir Đorđević, državni sekretar u Ministarstvu kulture, na otvaranju festivala je rekao: “Neizmerno mi je zadovoljstvo što imam priliku da vas u ime ministra kulture Nikole Selakovića i u svoje lično ime pozdravim, u čast 31. izdanja Festivala evropskog filma Palić. Večeras i u danima pred nama, Palić, gde se prepliće lepota prirode i kulture, biće ne samo regionalna već i evropska prestonica filma. Ne samo što je ova manifestacija filma na Paliću nosilac prestižne nagrade EFFE za jedan od najuzbudljivijih umetničkih festivala u Evropi, već i zbog činjenice da afirmiše kulturu našeg podneblja i privrženost naše zemlje razvoju filmske umetnosti, i podiže ugled Srbije u međunarodnim okvirima, Ministarstvo kulture kontinuirano godinama unazad pruža podršku festivalu. Tome u prilog govori činjenica da je Ministarstvo kulture samo u periodu 2021. do 2024. opredilo 52 miliona dinara Festivalu evropskog filma Palić“.
Predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković poručila je da je reč o manifestaciji koja predstavlja praznik filmske umetnosti i koja je decenijama unazad među najvažnijim kulturnim događajima u Srbiji i regionu.
„Festival evropskog filma Palić je mesto na kome se susreću savremena evropska kinematografija i tradicija autorskog i umetničkog filma i iz godine u godinu dobija na kvalitetu i ugledu i iznova dokazuje zašto je jedan od zvanično najuzbudljivijih umetničkih festivala u Evropi“, rekla je predsednica Pokrajinske vlade.
„Zahvaljujući palićkom festivalu, njegovim vrednim organizatorima i podršci države na svim nivoima, tradicija filma na severu Srbije ne samo da je živa, već se ona duže od tri decenije stalno oplemenjuje“, izjavila je Gojkovićeva.
Miroslav Mogorović, programski direktor festivala, uručio je Regionalnu Lifku reditelju Ademiru Kenoviću i tom prilikom izjavio: “Velika mi je čast i lično zadovoljstvo da imam priliku da uručim nagradu svom prijatelju i kolegi, nekom ko je definisao kinematografiju ne samo bivše Jugoslavije, nego nastavlja to da radi i u onome što sada nazivamo regionom. Ono što je zajedničko u njegovom rediteljskom i producentskom radu je toplota i ljubav prema životu koju ume da prenese ne samo publici, nego i svima oko sebe. Zato sam jako srećan što imamo priliku i da mi podelimo deo našeg tradicionalnog gostoprimstva sa gospodinom Ademirom Kenovićem”.
Ademir Kenović je prilikom prijema nagrade rekao: “Hteo bih da se zahvalim svim onim ljudima koji omogućavaju da se ovi filmovi, koje smo mi radili, prave. Zatim, svim prijateljicama i prijateljima, koleginicama i kolegama, koje su učestvovale u stvaranju tog blaga našeg jugoslovenskog, i sada regionalnog filma. Na kraju, hteo bih da se zahvalim prijatelju Raletu Zelenoviću, koji je uspeo, pored dosta izazova, da ostvari i realizuje ovakav fantastičan događaj, sa vama svima koji ga podržavate. Hvala vam”.
Miroslav Mogorović uručio je nagradu i laureatu nagrade “Aleksandar Lifka” u kategoriji inostranih stvaralaca, direktoru fotografije Fedonu Papamihaelu. “Kao festival počeli smo da uručujemo nagrade ne samo glumcima i režiserima koje svi znaju kada pomislite na neki film. Zbog toga sam veoma srećan da uručim nagradu jednom direktoru fotografije. Siguran sam da ste svi videli makar jedan Fedonov film, a ako se zainteresujete, shvatićete da ste videli i više od jednog”, istakao je Mogorović.
Fedon Papamihael se prisutnima obratio rečima: “Velika mi je čast što dolazim u vašu zemlju jer gajim posebne veze sa Srbijom. Rođen sam u Grčkoj, a sudbina me je dovela u Ameriku. Među mnogim mojim evropskim prijateljima, većina su Srbi. Veoma rano sam se upoznao sa šljivovicom i Bregovićevom muzikom, a snimio sam i jedan film u Crnoj Gori za koji je Bregović radio muziku. Bilo mi je drago što sam na ceremoniji video odlomke iz filmova Hotel od milion dolara i Nebraska, koje sam snimio pre više od 20 i 10 godina. Uveravam vas da ću nastaviti ovim da se bavim, jer ne mogu da zamislim da radim nešto drugo”. Fedon Papamihael je publiku pozvao da pogleda njegov rediteljski film “Svetlost bledi” koji je na programu drugog festivalskog dana, te dodao da Balkan smatra svojim domom.
Radoslav Zelenović, direktor Festivala evropskog filma Palić, uručio je nagradu “Aleksandar Lifka” u kategoriji domaćih stvaralaca našoj proslavljenoj glumici Anici Dobroj.
“Od samog početka, nagrade su sastavni deo njene glumačke karijere: od Zlatne arene do Sterijine nagrade, od Carice Teodore do nagrade Zoran Radmilović i Zlatne kamere, najpriznatije nemačke nagrade. Od Pule, Monpeljea, Višija, Minhena, do Palića. Nagrada “Aleksandar Lifka” koju večeras dodeljujemo Anici Dobroj svrstava je u red onih koji su ostavili dubok trag u našoj kinematografiji. Priključuje se Mileni Dravić, Bati Živojinoviću, Miri Banjac, Ljubiši Samardžiću, Evi Ras, Aleksandru Berčeku, Miri Karanović, Mikiju Manojloviću, Slavku Štimcu, Mileni Zupančić, Radetu Šerbedžiji. Anica Dobra u životu, i Anica odlična na filmu”, istakao je Zelenović.
Anica Dobra je po prijemu nagrade rekla: “Razmišljajući o tome kako je došlo do toga da ja večeras uopšte stojim na ovom mestu, i delim sa vama ove važne trenutke za mene, pomislila sam da to ipak nije samo zbog filmova koje i ja i vi volimo. Mislim da je i zbog onoga što se dešava pre, onoga što stoji ispred, a i svega onoga što stoji iza jednog filma. A to su te neke nevidljive, tanane, jako fine niti, koje mi glumci mislima prenosimo do vas. A vi ih, na svu sreću, prepoznajete.”
Po završetku svečane ceremonije, glavni takmičarski program otvoren je projekcijom filma “Sva lica dobrote” reditelja Jorgosa Lantimosa. Ovaj film je triptih koji prati čoveka bez mnogo izbora, koji pokušava da preuzme kontrolu nad svojim životom; policajca koji je uznemiren što je njegova žena koja se, nakon što je nestala, vratila kao potpuno drugačija osoba; i ženu odlučnu da pronađe nekog posebnog sa neobičnim veštinama. U glavnim ulogama su Ema Stoun, Vilem Dafo, Džesi Plemons, Margaret Kvoli, i Hong Čau.
Glavni takmičarski program nastavlja se u nedelju 21. jula na Letnjoj pozornici Palić, projekcijama filmova “Svetlost bledi” Fedona Papamihaela, ovogodišnjeg laureata nagrade “Aleksandar Lifka”u kategoriji inostranih stvaralaca (21h), i “Čovek magnet” Gusta Van Der Bergea (23h). Takmičarski program Paralele i sudari biće otvoren istog dana u Bioskopu Abazija na Paliću, projekcijama filmova “Svetla” Beate Parkanove (18h) i “Zauvek - zauvek” Ane Burjačkove (20h).
U nedelju 21. jula počinju projekcije i u selekcijama Mladi duh Evrope, Galicija u fokusu, Novi mađarski film, Eco Dox, Novi evropski dokumentarni film, uz specijalne projekcije u okviru selekcije “Na ekranu – otkrijte Evropu kroz film i fudbal”. Filmski program festivala održava se na četiri festivalske lokacije: Bioskop Abazija (Palić), Bioskop Eurocinema (Subotica), Art Bioskop Aleksandar Lifka (Subotica), i Letnja pozornica na Paliću.
U pratećem programu festivala, u 16:30 u Bioskopu Abazija, biće otvorena izložba “Sedam karikatura za sedmu umetnost”, Galerije savremene karikature Milenko Kosanović.
Na Velikoj terasi na Paliću, za 17h je zakazan razgovor sa Anicom Dobrom, dobitnicom nagrade “Aleksandar Lifka” u kategoriji domaćih stvaralaca.
U 23h u Bioskopu Abazija biće održana festivalska žurka uz nastup grupe Matatas.
Festival evropskog filma Palić podržali su Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Grad Subotica, Evropska unija kroz program Kreativna evropa MEDIA, kao i mnogobrojni partneri i medijski partneri.
Redakcija Super-info.rs
____________________________________________________________________________
12. 07.2024.
Predstavljen takmičarski program 31. Festivala evropskog filma Palić
Festival evropskog filma Palić, 31. po redu, održaće se od 20. do 26. jula na Paliću i u Subotici. Publika će biti u prilici da pogleda 150 filmova (21 u predfestivalskom i 129 u festivalskom programu, raspoređenih u ukupno 17 selekcija), a u festivalskom programu učestvovaće preko 100 filmskih profesionalaca iz zemlje i inostranstva, koji će boraviti na Paliću.
Na konferenciji za medije povodom održavanja festivala, program su predstavili Dušan Kovačević, predsednik Saveta festivala, Radoslav Zelenović, direktor, Miroslav Mogorović, programski direktor i Ilija Tatić, izvršni producent.
Glavnu takmičarsku selekciju ovogodišnjeg Festivala evropskog filma Palić čine filmovi: “78 dana” (Srbija) rediteljke Emilije Gašić, “Dobri Jevrejčić” (Francuska) Noea Debrea, “Andreina ljubav” (Španija) Manuela Martina Kuenke, “Proslava” (Hrvatska) Bruna Ankovića, “Devojka sa iglom” (Danska) Magnusa fon Horna, “Kalmanov dan” (Mađarska) Sabolča Hajdua, “Sva lica dobrote” (Irska) Jorgosa Lantimosa, “Svetlost bledi” (Gruzija) Fedona Papamihaela, “Sinovi” (Danska) Gustava Melera, “Čovek magnet” (Belgija) Gust Van Der Bergea, “Drugi čin” (Francuska) Kventina Dipijoa (van konkurencije) i “Kad svane dan” (Island) Runara Runarsona.
Festival će otvoriti film “Sva lica dobrote” čuvenog grčkog reditelja
Jorgosa Lantimosa, koji će biti premijerno prikazan u Srbiji svega par
meseci nakon svetske premijere na Kanskom filmskom festivalu. Ovaj film
je triptih koji prati čoveka bez mnogo izbora, koji pokušava da preuzme
kontrolu nad svojim životom; policajca koji je uznemiren što je njegova
žena koja se, nakon što je nestala, vratila kao potpuno drugačija osoba;
i ženu odlučnu da pronađe nekog posebnog sa neobičnim veštinama. U glavnim
ulogama su Ema Stoun, Vilem Dafo, Džesi Plemons, Margaret Kvoli, i Hong
Čau.
Selektor glavnog takmičarskog programa je Nikolaj Nikitin, a žiri čine
ga Bojan Vuletić, reditelj (Srbija), Betina Brokemper – producentkinja
(Nemačka) i Lijana Ruokite-Jonson, kulturni ataše Republike Litvanije
u Kraljevini Švedskoj.
U takmičarskoj selekciji programa „Paralele i Sudari” biće prikazani filmovi: “8 pogleda na jezero Biva” (Estonija) reditelja Marka Rata, “Bosanski lonac” (Hrvatska) Pava Marinkovića, “5 i po” (Litvanija) Tomasa Vengrisa, “Zauvek, zauvek” (Ukrajina) Ane Burjačkove, “Rana oklevanja” (Turska) Selmana Nadžara, “Uprkos gravitaciji” (Mađarska, Fésős András), “Kjuka pred kraj leta” (Grčka) Kostasa Karamuntanisa, “Panoptikon” (Gruzija) Džordža Siharulidzea, “Osmeh sudbine” (Poljska) Andžeja Jakimovskog i “Svetla” (Češka) Beate Parkanove.
Selektorka programa “Paralele i sudari” je Julija Sinkevič, a žiri ovog programa čine David Kasteljanos – producent (Španija), Natalija Avramović – rediteljka (Srbija) i Konstantinos Nikiforu – reditelj (Kipar).
FIPRESCI žiri, žiri Međunarodne federacije filmskih kritičara, 31. Festivala evropskog filma Palić čine Betina Hirš (Nemačka), Pjer Iv Rože (Francuska) i Stojan Sinadinov (Severna Makedonija).
Osim filmskog programa, i ove godine sve posetioce na Paliću očekuje i bogat prateći program. U galeriji Otvorenog univerziteta Subotica biće postavljena izložba posvećena legendi srpskog glumišta Bati Živojinoviću, svako festivalsko veče očekuju nas koncerti u bašti bioskopa Abazija. U stručnom delu festivala biće organizovana međunarodna radionica filmske kritike sa polaznicima iz devet zemalja, panel diskusija o položaju žena u filmskoj industriji, kao i radionica Arthouse celuloid kinematografije koju vodi španska umetnica Karla Andrade. Program će upotpuniti izložba portretne karikature, promocije knjiga i panel diskusije.
Na 31. izdanju Festivala evropskog filma Palić, tradicionalno će biti dodeljene nagrade “Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji, a ovogodišnji dobitnici prestižnog priznanja su glumica Anica Dobra u kategoriji domaćih stvaralaca, direktor fotografije Fedon Papamihael u kategoriji inostranih stvaralaca, i reditelj Ademir Kenović kome će biti dodeljena Regionalna Lifka.
Festival evropskog filma Palić podržali su Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Grad Subotica, Evropska unija kroz program Kreativna evropa MEDIA, kao i mnogobrojni prijatelji i medijski partneri.
Sponzor - prijatelj Festivala evropskog filma Palić više od 20 godina
je Gorki List, kao nezaobilazan deo naše umetničke scenografije, ali i
partner koji podstiče angažovanje publike da istražuje doživljaje prezentovanih
filmskih ostvarenja kroz Gorki List nagradu publike.
Redakcija Super-info.rs
____________________________________________________________________________
08.07.2024.
Anica Dobra među dobitnicima Nagrade „Aleksandar Lifka”
Na 31. izdanju Festivala evropskog filma Palić, koje će biti održano od 20. do 26. jula 2024. godine, na Paliću i u Subotici, tradicionalno će biti dodeljene nagrade “Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji.
Ovogodišnji dobitnici prestižnog priznanja su glumica Anica Dobra u kategoriji domaćih stvaralaca, direktor fotografije Fedon Papamihael u kategoriji inostranih stvaralaca, i reditelj Ademir Kenović kome će biti dodeljena Regionalna Lifka.
Glumica Anica Dobra jedna je od najprestižnijih srpskih i jugoslovenskih glumica na evropskoj i internacionalnoj filmskoj sceni.
Fedon Papamihael, nagrađivani direktor fotografije, rođen je u Atini, a potom se preselio sa porodicom u Nemačku gde je 1982. godine završio školovanje na Likovnoj akademiji u Minhenu. Fotoreporterski rad doveo je Fedona u Njujork 1983. godine, kada je polako počeo da ulazi u svet filma. Njegov prvi kratki film, 35mm crno-beli "SPUD" na 35mm, doneo mu je nagradu za najbolju fotografiju na Cork Film Festivalu u Irskoj. Nakon poziva Džona Kasavetesa, njegovog rođaka i kasnijeg saradnika, Fedon se preselio u Los Anđeles. Nastavio je da radi na kratkim i eksperimentalnim filmovima, ali je započeo i karijeru direktora fotografije za Rodžera Kormana, za koga je snimio sedam filmova u roku od dve godine.
Fedon u svojoj radnoj biografiji ima preko 40 dugometražnih filmova kao
direktor fotografije. Među poznatim ostvarenjima na kojima je radio su
“Hotel od milion dolara” Vima Vendersa, “Stranputice”, “Potomci” i “Nebraska”
Aleksandera Pejna, “Identitet”, “U 3:10 za Jumu” “Hod po ivici”, “Indijana
Džons i artefakt sudbine” Džejmsa Mangolda, "W” Olivera Stouna, i
mnoge druge. Za rad na hvaljenom crno-belom filmu "Nebraska”, Fedon
je dobio nominaciju za Oskara, BAFTA nominaciju i ASC nominaciju, kao
i druga priznanja. Pored svog rada na dugometražnim filmovima, Fedon je
snimao i režirao preko 100 reklama, muzičke spotove, a radio je i na televiziji.
Živi u Los Anđelesu i Atini.
Ademir Kenović (Sarajevo, 1950.) je bosansko-hercegovački režiser, producent i scenarista.Studirao je na Univerzitetu u Sarajevu i diplomirao engleski jezik i književnost 1976. godine. Potom odlazi u SAD gde je studirao film i umetnost na univerzitetu Denison u Ohaju. 1989. godine postavljen je za profesora na Akademiji scenskih umetnosti u Sarajevu. Radio je na mnogim dokumentarnim i igranim filmovima, kao i obrazovnim filmovima za domaće TV stanice. Tokom rata u Bosni i Hercegovini (1992-95.) režirao je i producirao brojne ratne dokumentarne filmove, među kojima je „Sarajevo: Ulica pod opsadom“ prikazan širom sveta i nagrađen BAFTA nagradom. Jedan je od osnivača „Refresh Production“ u okviru koje se bavi produkcijom i distribucijom igranih, kratkih i dokumentarnih filmova i serija. Osim produkcije i režije dugih i kratkih filmova, režirao je brojne promotivne filmove i reklame.
Režirao je filmove "Tajni prolaz” (2004.), “Savršeni krug” (1997.), “MGM Sarajevo” (1994.), “Sarajevo – Ulice pod opsadom” (1993), “Kuduz” (1989.), “Ovo malo duše” (1986.) i mnoge druge.
Festival evropskog filma Palić podržali su Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Grad Subotica, Evropska unija kroz program Kreativna evropa MEDIA, kao i mnogobrojni prijatelji i medijski partneri.
Sponzor - prijatelj Festivala evropskog filma Palić više od 20 godina je Gorki List, kao nezaobilazan deo naše umetničke scenografije, ali i partner koji podstiče angažovanje publike da istražuje doživljaje prezentovanih filmskih ostvarenja kroz Gorki List nagradu publike.
Redakcija Super-info.rs
____________________________________________________________________________
08.07.2024.
„Muzej grada Pregrade – kultura, baština i projekti“
U sredu, 10. jula 2024. godine, sa početkom u 18 časova u Gradskom muzeju Subotica biće održano predavanje dr sc. Davora Špoljara „Muzej grada Pregrade – kultura, nasleđe i projekti“. Na predavanju će biti reči o Muzeju grada Pregrade i zbirkama koje se nalaze u njihovoj stalnoj postavci, Numizmatičkoj zbirci, Rudarsko-geološkoj zbirci i Zbirci Apoteke “Thierry”.
Takođe, biće predstavljeni i drugi predmeti i znamenitosti kulturne
baštine iz tog dela Hrvatske i aktivnosti koje muzej obavlja tokom cele
godine. U zaključku predavanja će biti predstavljeni dosadašnji međunarodni
projekti muzeja finansirani sredstvima iz programa “Erazmus+”.
Muzej grada Pregrade osnovan je 2005. godine kao opšti gradski muzej, a u poslednjih pet godina realizovao je nekoliko zapaženih Erasmus projekata i postao prvi muzej u Hrvatskoj koji je dobio Erasmus akreditaciju u oblasti obrazovanja odraslih. Dr. sc. Davor Špoljar radi kao vršilac dužnosti direktora Muzeja grada Pregrade, gradske muzejske ustanove u severozapadnoj Hrvatskoj, u Krapinsko-zagorskoj županiji, u blizini granice sa Slovenijom. On je i direktor Narodnog otvorenog univerziteta Pregrada, zbog planiranog procesa spajanja ustanova. Završio je osnovne i diplomske studije arheologije na Univerzitetu u Zagrebu i postdiplomske (doktorske) studije arheologije na Univerzitetu u Ljubljani. Predavanje će se održati u okviru mobilnosti Muzeja grada Pregrade, finansirane iz programa Erazmus+, kojoj je domaćin Gradski muzej Subotica. Reč je o grupnoj mobilnosti odraslih učesnika iz Muzeja grada Pregrade.
Redakcija Super-info.rs
____________________________________________________________________________
Subotica Ekonomija, privreda, poljoprivreda,
investicije, međunarodna saradnja, IPA programi, Evropski fondovi
Subotica Economy, business opportunity, agriculture, investments, international
cooperation, IPA Programming, European Funds
Subotica Wirtschaft, Landwirtschaft, Investitionen, Europäischen Fonds,