Ekologija

 

ekologija, cekor, zeleni osijek, eko tacke, eko ostrva, zelena ostrva, selektiranje otpada, reciklaza

 

 

09.02.2018.

 

Javno privatno partnerstvo i koncesije

 

 

Javno privatno partnerstvo bi moglo biti dobar model, uz aktivnu uključenost javnosti, učešće svih aktera i punu transparetnost, zaključeno je na tematskoj sednici Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 27 „Javno privatno partnerstvo i koncesije u oblasti životne sredine“, održanoj u Narodnoj skupštini. Sednica je okupila preko 60 učesnika, predstavnika Stalne konferencije gradova i opština, lokalnih samouprava, poslanika u Narodnoj skupštini, predstavnika javnog, privatnog i civilnog sektora i pojedinaca, saglasnih da je neophodan dalji rad na ovoj tematici, kao i u vezi sa upravljanjem Zelenim fondom.

 

 

 

 

Foto:CEKOR

 

U oblasti zaštite životne sredine predviđaju se mnogi projekti kroz model JPP, posebno u oblastima kao što su tretman otpadnih voda i tretman otpada, a kako je istakao pomoćnik Ministra za zaštitu životne sredine, Filip Abramović, "u nedostatku sopstvenih finansijskih sredstava za potrebne infrastrukturne investicije u oblasti voda i upravljanja otpadom, neophodni su privatni partneri koji bi kroz JPP modele mogli da reše decenijski zanemarivane ekološke probleme i dostizanje evropskih standarda u ovoj oblasti".

 

Koliko su javno privatna partnerstva dobar model, te koje su prednosti i koje su zamke ovakvih partnerstava i ugovora koji ih definišu, bila je tema diskusije. Srbija nema mnogo primera javno privatnih partnerstava u oblasti zaštite životne sredine, a ugovor za deponiju u Vinči je konkretan primer i pitanje koje je najviše isticano na skupu, koji je i odslikao glavni problem koji javnost ima: transparentnost i detalji ugovaranja javno privatnih partnerstava su problematični, studije opravdanosti ulaska u ove modele se rade, ali se javnosti ne prikazuju, kao i nedostupnost javnih analitičkih podataka i analiza, mogućnosti korupcije, povlašćene cene, „obećani“ inputi za ove ugovore i niz drugih problema.

- Prva stvar koju mi želimo da naglasimo je to da je svrha uopšte bilo koje investicije i svrha
javno privatnih partnerstava - to da se obavljaju delatnosti od javnog značaja, tako da u tom kontekstu prvi i osnovni kriterijum je da javno privatno partnerstvo mora da bude u javnom interesu, a da bi se on obezbedio, jedan od glavnih nalaza je u tome da ono bude transparentno i demokratski vođeno kako u njegovoj pripremi, tako i u izvođenju. Međutim, mi mislimo da je zapravo najveći problem u monitoringu. Tu mora biti uspostavljen trajni mehanizam civilnog monitoringa i tu smo u razgovoru sa kolegama došli do zaključka da bi to mogla da bude čak i jedna od naših srpskih inovacija, da bismo zapravo trebali da napravimo takvu vrstu civilnog monitoringa, koji bi morao da bude finansiran da bi se obezbedio kroz duži vremenski period. To je bitno iz tog razloga što kriterijumi održivosti JPP obuhvataju globalni nivo, što priznaju i najviše institucije koje se njima bave - Svetska banka, MMF, EU itd. Kriterijumi održivosti su vrlo problematični i veoma je bitno da se na precizan i specifičan način uspostavi i mehanizam socijalne održivosti, da bude recimo usluga dostupna i takođe ekološke održivosti, što podrazumeva da ne radimo projekte koji su protiv principa cirkularne ekonomije, ili koji će povećavati energetsku zavisnost. Isto tako je bitno da budu ekonomski isplativi, odnosno da ne generišemo lažnu tražnju, na generisanje potrebe za novim otpadom da bismo "hranili" ugovorom predviđenu količinu otpada, tako da su ti kriterijumi JPP veoma bitni. Jedan od tih nalaza je da moramo i procenu potrebnosti, izradu studija izvodljivosti da sprovedemo na taj način da obezbede ekonomsku, ekološku i socijalnu održivost, ali isto tako i da vidimo šta je to što nam JPP donosi kao dodatu vrednost, da nebismo išli u globalno prisutno veštačko stvaranje novih projekata samo zato da bismo imali saradnju javnog i privatnog sektora i na taj način obezbedili priliv kapitala privatniku, odnosno uzimanja budžetskog novca, a bez da se utvrdi da li je stvarno taj model efikasniji, da li donosi nove tehnologije, povećava ekološku bezbednost i da li obezbeđuje socijalnu dostupnost, rekao je Zvezdan Kalmar iz Centra za ekologiju i održivi razvoj.

 

Sednicu su organizovalii Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) iz Subotice i udruženje Fractal u okviru regionalnog projekta “OCD kao jednaki partneri u nadgledanju javnih finansija” podržanog od strane EU.

 

Redakcija Super-info.rs

 

___________________________________________________________________________

 

 

 

Subotica Ekonomija, privreda, poljoprivreda, investicije, međunarodna saradnja, IPA programi, Evropski fondovi
Subotica Economy, business opportunity, agriculture, investments, international cooperation, IPA Programming, European Funds
Subotica Wirtschaft, Landwirtschaft, Investitionen, Europäischen Fonds,

Video galerija


PREČICE