26.03.2015.
Ambicija izvoza električne energije može biti rizična
U organizaciji CEE Bankwatch Network i Centra za ekologiju i održivi razvoj u beogradskom Medija centru održana je konferencija za medije, na temu dugoročne ekonomske isplativosti gradnje novih elektroenergetskih kapaciteta za izvoz električne energije u zemljama Zapadnog Balkana.
(CEE Bankwatch Network) - Zemlje zapadnog Balkana, a posebno Bosna i Hercegovina
kao i Srbija imaju ambiciju da izvoze električnu energiju koja će stvoriti
opasnost od nasukanih sredstva, pokazuje novi izveštaj koji je danas predstavila
mreža nevladinih organizacija CEE Bankwatch Network u Beogradu. Ako vlade
donesu odluke o povećavanju kapaciteta proizvodnje električne energije
bez uzimanja u obzir dešavanja u drugim zemljama, region će se morati
takmičiti sa drugim okolnim izvoznicima i može se desiti da otkriju kako
elektrane nisu ekonomične.
Studija analizira ponudu i potražnju električnom energijom u zemljama
Zapadnog Balkana za sledećih deset godina i izglede za njen izvoz. Rezultati
pokazuju da ako države ostvare svoja planirana povećanja kapaciteta, da
će region imati 56% viška električne energije u 2024. godini, što navodi
na značajne izvozne ambicije. Bosna i Hercegovina bi mogla da ojača svoju
poziciju najvećeg izvoznika električne energije u regiji (do 20.000 Gwh),
a Srbija bi mogla da održi svoju poziciju i da, zavisno od scenarija koji
se analizira, čak poveća svoje izvozne kapacitete. Prema optimističkom
scenariju to može da se poveća do ekvalenta 25% srpske potražnje u 2024.
godini, tj oko 18.000 GWh.
Izveštaj upozorava na iskustva susednih zemalja koja bi trebalo uzeti u obzir zbog konkurencije iz drugih zemalja koje imaju viškove električne energije. Ukoliko ne razmotre ove okolnosti zemlje Zpadnog Balkana se mogu suočiti sa problemom nekonkurentnosti i neekonomičnosti elektroenergetskih postrojenja.
Izveštaj je naručila CEE Bankwatch Network od Univerziteta u Groningenu i The Advisory House.
CEE Bankwatch Network je mreža međunarodnih nevladinih organizacija koju suformalno 1995. godine pokrenule članice iz 13 zemalja srednje i istočne Evrope (Bugarska, Češka, Slovačka, Mađarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Srbija, Makedonija, Gruzija, Hrvatska Poljska, Ukrajina). Mreža prati aktivnosti međunarodnih finansijskih institucija koje posluju u regiji i promoviše ekološki, socijalno i ekonomski održive alternative njihovim politikama i projektima.
_________________________________________________________________________________
Subotica Ekonomija, privreda, poljoprivreda,
investicije, međunarodna saradnja, IPA programi, Evropski fondovi
Subotica Economy, business opportunity, agriculture, investments, international
cooperation, IPA Programming, European Funds
Subotica Wirtschaft, Landwirtschaft, Investitionen, Europäischen Fonds,