Važne sitnice iz svakodnevice

 

 

 

 

 

Sadržaj stranice je deo projekta "Važne sitnice iz svakodnevice", kog realizuje Udruženje Info - inicijativa, a kog je podržao Grad Subotica.

 

 

__________________________________________________________________________

 

 

06.12.2022.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

 

Magično doba godine

 

Šta god da mi se u životu dešava, ovaj period godine to nekako baš dobro izbalansira. Znam da zvučim kao da se to dešava samo od sebe i da ja nemam nikakve veze sa tim, ali tako se zaista i osećam. Radujem se praznicima i zamišljam da ovaj decembar ima mali svetlucavi čarobni štapić sa sve zvezdicom na vrhu, poput onog koji ima dobra vila iz bajke „Pepeljuga”.
Nemam ja neke spektakularne želje pa da mi zbog toga treba taj čarobni štapić. Naprotiv, sve što želim stvoriću i steći sama. Nemam problem sa tim što moram mnogo da radim i trudim se, volim to. Osećaj da sam nešto postigla sama – nema ništa lepše od toga. Čarobni štapić mi je potreban da bih napokon shvatila da sve ide iz glave. Dobro, sad je takvo doba godine kada se kiti jelka, sve okolo svetluca i šareni se, milina jedna, ali nisam samo zbog toga uzbuđena i raspoložena. Nema tog praznika koji može da usreći nekoga ko je zaboravio da se raduje. Tu ništa ne pomaže. Neke bitke čovek mora da dobije sam samcijat, bez ičije pomoći. Dakle, zaključila sam da još uvek nisam zaboravila da se smejem i budem istinski srećna, samo je potrebno zrno magičnog praha da me na to podseti. Život se svojski trudi da me baci na kolena, ali ne dam se ja. Tek me očekuju lepe stvari u životu. Biće sve dobro, verujem u to i to me vuče napred. Uvek gledam da imam nešto što me tera da se borim. Ako naizgled ne postoji, izmisliću, jer moram da se izvučem kako znam i umem. Nisam preživela sve ovo uzalud, da bih sada tek tako, niotkuda, prestala da se nadam i borim kako bi mi sutra bilo bolje. Božić sam po sebi ima svoje čari, ali na nama je da se potrudimo da nešto od toga sačuvamo i za ostale mesece u godini. On je tu da nas podseti da i te kako postoji iskra sreće u nama, samo joj treba dozvoliti da se razbukti. A kada shvatimo da još uvek znamo da se radujemo, to je veliki uspeh svakoga od nas, na koji i te kako treba da budemo ponosni.

 

Nadam se da i vi imate čarobni štapić, jer čovek nikada ne zna kada će mu zatrebati. Teško je, znam, ali ako dozvolimo sebi da se prepustimo, biće samo još teže. Zato je neophodno da verujemo u magiju ljubavi, prijateljstva, međusobnog razumevanja i poštovanja. Da se smejemo što više i da sačuvamo magični prah za svaki dan pomalo. Magija koju nam sa sobom donose praznici i te kako postoji, ako u nju istinski verujete.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

 

06.12.2022.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

Sva moja ljubav pod ovim Suncem

 

Dok smo mladi, sanjamo o tome da volimo i budemo voljeni. Želimo da ostvarimo sve želje odmah, i ne pomišljajući na odricanja i žrtve. U većini slučajeva, nekim čudom, uspevamo u tome. Osećamo se kao da imamo krila, osećamo se uspešno, zadovoljno, ispunjeno.

U mladosti čovek voli ludo, bezrezervno, celim svojim bićem u želji da oseti i doživi pravu ljubav. Često zbog te predanosti biva povređen, i ne može da se izbori s' tim u prvi mah. Ali, posle svakog pada ličnost postaje jača, snažnija i spremna za nove polete. Ljubav je zaista sila koja pokreće svest! Ona se oseća svugde. Volim da osetim ljubav u svojoj blizini. Ona me ispunjava, ljude činim srećnim čak i onda kada je površna, platonska. Postoje različite vrste ljubavi: prema otadžbini, prijateljima, roditeljima, simpatije prema nekom dečku/devojci...Sve su različite, a tako iste. Bude u nama uvek pozitivna osećanja, čine nas srećnim i ispunjenim. Najbolja stvar kod ljubavi je to što mogu da volim sve te ljude od jednom, u meni ima dovoljno ljubavi za sve, ne moram da biram. To osećanje ne opterećuje već u nama rađa polet, daje nam moć da praštamo. Kada volimo, nebo je plavlje, Sunce lepše sija...čula su nam izoštrenija. Svaki miris osećamo jače, dodir dublje. Pronalazimo inspiraciju za nove pohode, više cenimo sebe, imamo vere, nadamo se. Lice nam krasi biser ljudske duše - osmeh, kada čovek voli na njemu se to vidi. Pa čak i takozvani ljubavni jadi su slatki, izmame osmehe razumevanja, a kod starijih uzdah prisećanja na dane prvih ljubavi. Ljubav izgrađuje čoveka, rađa, ili guši u njemu ambiciju, stvara impresiju o životu.
Ljubav je Bogom dana. Volite jako, duboko, iskreno i bez predrasuda! Samo tako ćete osetiti potpunu čar ljubavi!

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

 

06.12.2022.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

Oprosti – jer to zaslužuješ

 

Često srećemo ljude koji nas ničim izazvani povrede. Postupcima, neretko teškim rečima ili povišenim tonom… ili su prosto takvi. Bez trunke osećaja ili empatije. Ogrubeli na sve i svašta. Priznajem, obuzme me zbog toga nekad ljutnja koju prati mnogo pitanja. Srećom, to ne traje dugo, više bude kao trenutna reakcija na neprijatnost.

 

Zapitam se, čemu takvo ponašanje, zašto su ljudi takvi? Nisam im ništa loše ni pomislila, a kamoli učinila. To je, naravno, neko nepisano pravilo – povrediće vas oni od kojih to najmanje očekujete. Normalno, ne svi, ali… Meni, na primer, treba dosta vremena da oprostim jer prosto smatram da postoji milion drugih načina za komunikaciju. To je u mom slučaju dugotrajan proces u okviru kog analiziram pre svega sebe i svoje ponašanje koje je možda moglo da dovede do takve reakcije sa druge strane. Ako smatram da treba da uradim nešto da bih to popravila, uradiću, makar i na svoju štetu. Ali na kraju uvek oprostim. I nastavim dalje… Stavljam svoj mir iznad svega. Iskustvo me naučilo da su ljudi koji tako idu okolo i povređuju druge, u stvari, samo duboko, duboko nesrećni. Besni, ogorčeni, tužni, nezadovoljni sobom i svojim životom pa se istresaju na drugima. Malopre sam rekla da ljutnja koju osetim traje svega nekoliko trenutaka. Zašto? Zato što ne želim da kažnjavam sebe tim groznim osećajem, zato što je neko drugi takav kakav je. Ja tome nisam kriva, nisam to izazvala. Ljutnja je kazna nama, njih ne dotiče. Zato, uvek biram da oprostim, Bogu hvala te sam za to i te kako sposobna. Ne podrazumeva to uvek popravljanje odnosa, ne, jednostavno, činim to zbog sebe, kao što sam već ranije napisala. Uvek gledam da budem u miru sa sobom. Ljudi će razumeti ili neće, njihov problem. Oproštaj je nešto najlepše, pored ljubavi i poštovanja, što možete pokloniti nekome. Kada to shvatite, bićete u stanju da prevaziđete sve. Baš sve. Volim da kažem da sam neke ljude i situacije prerasla. Uradila što je do mene, iskreno i od srca oprostila i nastavila dalje. Čeka me toliko predivnih ljudi i iskustava u životu, zaista nema potrebe zadržavati fokus na bilo čemu što nije pozitivno i lepo. Desilo se, pa šta? Jedna lekcija više. Hvala i idemo dalje. Uvek biram da oprostim, uputim osmeh, pokažem poštovanje i pružim ljubav. Nismo svi isti i to je najlepše od svega.
Kada vas neko povredi setite se samo koliko ta osoba pati, čim je takva kakva jeste. Oprostite uvek… Zbog sebe. Bićete ponosni na to koliko ste jaki, jer za oproštaj treba imati mnogo snage, mentalne sposobnosti. Najlakše je napasti istim „oružjem”, ali lično uvek biram da u svemu vidim samo ono što je lepo i pozitivno. Život je lep, ako ga takvim doživljavamo.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

 

06.12.2022.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

Razmišljanja... i htenja

 

U poslednje vreme mnogo razmišljam o životu, šta je značaj, zbog čega živimo? Život jeste neshvatljivo čudo. Kako i kada ćemo da prodremo do najvećih tajni života, niko ne zna. Da li je to uopšte moguće? Koja je svrha življenja kada bi sve znali? Po mom mišljenju mi smo stvoreni i živimo sa nekim zadatkom, pa dobro, ne zadatkom, nego snom i težimo da ispunimo taj san. Taj san nazivam Ličnom legendom ( P. Kueljo „Alhemičar“). Verujem da mnogi ljudi gube svoju Ličnu legendu veoma brzo. Svi mi smatramo da je život hladan i bezdušan, ali verujem da nam Bog namerno postavlja prepreke i zamke kroz život iz dva razloga: prvi je Lična legenda, a drugi razlog je da bi cenili dobro života. Da nije dobra, ne bi znali šta je zlo. Da nije zla, ne bi znali šta je dobro. Postoji i postojaće uvek ravnoteža. Zapitao bi se neko: zašto moram biti dobar i pošten tokom celog života kada ću na kraju da umrem? Zbog čega? Zbog koga? Ja se isto tako pitam! Ali, kada vidim deo života kao što su ljubav, roditeljstvo, drugarstvo, Lična legenda...Mislim da ljudi nekad previše ozbiljno shvate život, a nekad previše olako. Kada bi svi malo seli, zapitali se o životu, možda bi tad bilo drugačije...
Dobro će uvek vladati, a zla će uvek biti. Mi smo samo tačkica na radaru, mrav u mravinjaku, zrno peska u pustinji...ali, da nije tačkice, ne bi bilo radara, da nije mrava ne bi postojao mraviljak, da nije zrna peska, ne bi postojala pustinja. Svi smo zanačajni ovom svetu, i kada bi shvatili, cenili bismo život više.
Ljudi su svi isti, ali na drugačiji način razmišljaju, drugačije gledaju na svet i naravno drugačije izgrađuju svoju individualnost.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

30.11.2022.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

 

U čemu je fora sa pozitivnim razmišljanjem?

 

 

Postalo je svakodnevna pojava da nam se nešto nameće, jer tako mora, valja se, pa svi to rade i ostalo. Primetila sam da se ljudi stalno na nešto žale, teško je ovo ili ono… Okej, mogu da razumem loš period, to nije izbor već normalna stvar, a konstantno žaljenje na sve i svašta je stil života na koji svesno pristajemo.

 

Najviše „volim” ljude koji osuđuju nekoga zato što se trudi da sve gleda kroz ružičaste naočare. Odakle ti pravo da se boriš i činiš sve što je do tebe da ti bude bolje? Odakle ti dozvola za tako širok, blistavi osmeh kada se sve ruši? Ma, kako se samo usuđuješ?! Imam pravo, dala sam ga sama sebi. I šta ćemo sad?! Ja nikoga ni na šta ne primoravam, naprotiv, živim onako kako mislim da treba – sa osmehom kada je najteže. To je moje gorivo, moja karta za bolje sutra kome iznova i iznova težim. Ne zato što je meni uvek sve potaman, već upravo suprotno. Znam da je težak period prolazna stvar i da će se kad-tad kockice složiti jer čvrsto verujem da Bog zida i kad ruši. Srušili su se neki mostovi da bi se sagradili bolji i čvršći. Tad shvatiš u čemu je poenta. Pozitivno razmišljanje je tu da služi prvenstveno nama samima, da se osećamo bolje i da se borimo i onda kad naizgled nema svrhe. Ako tako budemo živeli, oko nas će biti isti takvi ljudi. Svaka promena kreće od nas samih. Stvoriće se prilike kakve smo mogli samo da sanjamo. Na nama je (samo) da gledamo život sa vedrije strane. Nije uvek lako, ali to je veština koja se vežba.
Borite se za sebe i za sve što vam crta osmeh na lice. Za to da VI budete dobro. Vaši ljudi će vas od srca podržati. A oni drugi će vas osuđivati šta god da radite. Nije do vas, uvek je do njih. Verujte mi.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

30.11.2022.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

 

Ustanite od stola za kojim vam se ne servira poštovanje

 

 

Jedna od mojih najvećih mana je što mislim da će me ljudi tretirati isto kao ja njih. Lepo zvuči, ali to je samo mehur od sapunice. Stvarnost je potpuno drugačija. Neki hoće, neki neće. Da ne kažem da je više ovih drugih. Ipak, život nađe način da to nadoknadi.

 

Kroz život naučimo mnoge stvari. Većina tih lekcija su bolne, ali svaka ima svoju svrhu i trebalo bi da budemo od srca zahvalni na njima. Loše je to što mi ne možemo da biramo koje lekcije želimo da naučimo, kao ni ljude koji ulaze u naš život. Sve je to deo procesa, što pre to prihvatimo biće nam lakše. Ali zato možemo da biramo kome ćemo dozvoliti da nas bolje upozna i postane neizostavni deo našeg života. Po mom mišljenju, neke od najvažnijih stvari za kvalitetan odnos sa ljudima su poštovanje i ljubav. Bez obzira na to o kakvoj vrsti odnosa je reč. Naići ćete na svakakve prepreke, ali nemojte nikad dozvoliti da vas ne poštuju i ne cene. Kada jednom vide da mogu sa vama kako oni hoće, upali ste u začarani krug iz kog ćete se teško iskobeljati. Pre svega, morate raščistiti sami sa sobom uvek i svuda zaslužujete da budete poštovani. Zaslužujete da se vaš trud ceni i da vas poštuju kao osobu. Ako želite takve odnose, neretko morate pokazati ljudima kako treba da vas tretiraju. Jer vas neće niko ceniti i poštovati ako vi prvenstveno ne poštujete sami sebe. Svaki dan se pogledajte u ogledalo i recite sebi da vredite i zaslužujete sve najbolje. Onog dana kada u to poverujete i vaša okolina će promeniti svoje ponašanje prema vama. Ne mora to biti iz nekog posebnog razloga, već naprotiv, svaki dan, i onda kada mislite da niste uradili ništa spektakularno. Jeste. Dovoljno je da svakodnevno sebe podsećate da ste danas dovoljno dobri. Ako ste se zaglavili negde gde smatrate da vas ne cene, pokažite sebi da ste svesni sopstvene vrednosti i zatvorite ta vrata za sobom. Osetićete olakšanje i neku toplinu oko srca, jer ste svesni da ste tim postupkom učinili mnogo za sebe.

 

Ne plašite se da počnete sebe da tretirate kao osobu koju volite najviše na svetu. Jer tako i treba da bude – tek kada sebe budete posmatrali na taj način, isto će činiti i ljudi oko vas. Naučićete ih tome. Samo napred. Hrabrite se svakodnevno da biste bili srećni i zadovoljni, jer je to ključ. Poštujte sebe da biste bili poštovani od drugih. Kada jednom počnete tako razmišljate više nikada nećete pristati na manje od toga. I ne treba.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

30.11.2022.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

Samo je jedan kutak svemira koji možete promeniti, a to ste vi sami

 

 

Misliš, razmišljaš i uporno se trudiš da razumeš stvari koje se dešavaju oko tebe, a ne primećuješ da je najveći problem u tebi. Zašto? Zato što sam sebi treba da budeš prvi i jedini tačan odgovor. Zbog čega?Jer kad shvatiš sam sebe, shvataš i druge. Kako? Lako, čiste misli su izvor svih rešenja. Zbog čega je sve to važno? Važno je jer ti svojim dobrim postupcima postaješ uzor i primer drugima. Da li nekad pogrešim? Naravno, ljudski je grešiti, ali i učiti na svojim grškama. Kako imam snagu da nastavim dalje? Imam volju da naučim, i imam mnogo dobrih primera koji mi govore da ja to mogu i da ne posustanem. Da li nekad izgubim nadu? Ne! Nada poslednja umire. Da li se nekad razočaram? Da, najviše kad shvatim da sam se borila za nešto što se samo kad slepo gledaš čini pravednim. Kako se ponašate kad pogrešite? Nikad ponizno, bili ste nedovoljno informisani, ali uvek postoji druga šansa. Kako pronaći problem? Problemi se ne pronalaze, oni sami dolaze. Šta tad raditi? Efikasno rešiti prepreku. Ako deluje nerešivo? Uvek ima rešenje, samo ga treba pronaći koliko god to bilo teško. A kad se promene pravila? Pravila se menjaju kao i svi mi i sve što nas okružuje. Kako to? Novine u svetu nas teraju da razmislimo i shvatimo nove izvore, razloge i činjenice. Uvek ima nešto novo. Šta ako se krene lošim putem? Ne gledaj više u slepilo, otvori oči, duboko udahni i kreni da se boriš za bolju budućnost.Kakve ovo veze ima sa temom? Ima, jer ako shvatate sami sebe i svoje ciljeve, onda vidite da li vam je potrebna promena ili ne. Ljudi koji ne shvataju da se za sve u životu treba boriti nikad neće ni shvatiti u čemu i zbog čega se treba menjati.Promena je potrebna, ali treba prvo da se promeni mnogo drugih stvari da biste se vi počeli menjati i nesvesno uticati na menjanje drugih. Kad sve ovo shvatite i prihvatite, tek onda ste se promenili.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

30.11.2022.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

Nije čovek ono što misli, već ono što čini

 

 

Na ovom svetu ima puno onih koji čine dobra dela, po tome ih ljudi vide i procenjuju...
Čovek ne treba biti pasivni mislilac, već da se aktivno uključi u život, da stvara, da menja svet oko sebe. To što radi biće verovatno u skladu sa njegovim mislima, idejama, ali puke misli nisu dovoljne.
Danas je puno onih kojima treba neka pomoć, koji se bore za život na ovaj, ili onaj način, i svi misle da treba da im se pomogne, ali se sve završava na tome...
Danas su teška vremena, nisu svi u stanju da preduzmu nešto konkretno i učine nekome dobro delo, ali i kao takvi, svi imaju neki komentar i opravdanje da odbrane sebe.Svakodnevno u medijima možemo videti da je ovaj, ili onaj pomogao nekoj porodici, poklonio svoje da bi drugi imali, učinio dobro delo, ali sve to liči na dobru reklamu. Niko nema iskrenog osećaja da zaista pomogne nekome i shvati da nekome treba pomoć...
Ovo su samo neke činjenice, navela sam one o najaktivnijim problemima današnjice. Ljudi svakodnevno čine dobre stvari, koje nam svakodnevno olakšavaju život i čine ga lepšim. Tu je naša porodica, naši prijatelji, okolina, koji svakodnevno čine dobre stvari za nas. Pitam se da li su i svi oni zadovoljni samnom ?... I da li oni cene ono što ja činim za njih i uopšte ? Takođe, danas se postavlja pitanje da li treba činiti dobra dela, jer svako gleda samo sebe ?
Što se mene same tiče, uvek sam se trudila da imam cilj, da ne izneverim sebe i druge, i da pomognem onima kojima je pomoć stvarno potrebna... bez obzira li to cenili ili ne, jer ću svakako na kraju znati da sam dala sve od sebe i da sam uradila ono što sam mogla, sa čistom savešću...
Čineći dobra dela verujemo da postajemo dobre osobe i negde duboko u sebi verujemo da ako smo dobre osobe dobro će nam se i vratiti. Svesni smo da to može da se gleda i tako da na neki način imamo i koristi od toga. A ta korist se ogleda u tome što će nam savest biti mirnija i što bi zaludno verovali da ako činimo dobra dela dobro će nam se i vratiti.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

28.10.2022.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

Sreća - misterija koju svako može rešiti

 

Iskreno, po meni, sreća je nešto bez čega se ne može živeti. Sreća je sastavni deo života, sreća je kada se osećamo lepo i kada je sve oko nas divno. Čovek može pronaći sreću u svemu što ga okružuje, sreća je svuda oko nas, na nama je samo da joj poželimo dobrodošlicu. Čovek koji nikada nije upoznao svoju sreću je čovek koji zapravo ne zna šta je to pravi život. Sreća je nešto čemu čovek teži čitavog svog života, sreća je najvažniji životni cilj. Sreća je spas, sreća je uteha, sreća je sve.
Volim kada sam srećna i kada sve moje životne lađe brzo plove ka svojim ciljevima. Sreća se ogleda u nežnosti i toplini, sreća se ogleda u ljubavi iu prijateljstvu. Najvažnije je kada čovek stalno može da računa na svoju sreću i veliko mi je zadovoljstvo što sam siguran i miran po tom pitanju. Moja sreća je u mom srcu i uvek će tako biti sve dok postoje emocije, sve dok postoje nežna osećanja. Bez sreće moje srce ne postoji, kao i moj život. Dakle, sreća je nešto što je stvarno neophodno. Sreća je na neki način prerasla u konstantu ljudsku potrebu.
Veoma je teško i nezahvalno rečima opisati sreću, ali, pokušala sam da vam na što verniji način prikažem šta je to za mene sreća i kako je doživljavam. Nadam se da ste shvatili poentu. Poenta čitave ove priče može se smestiti u samo jednu rečenicu, a ona glasi: „Sreća je nešto što je dostupno i dostižno i upravo zbog toga čovek treba da uživa u njoj iu njenim čarima”. Sada mi ostaje samo da vam poželim puno sreće u životu, neka vam sva vrata budu otvorena i neka vam sve bude savršeno. Zapamtite, sreća je misterija koju svako može rešiti. Živela sreća!

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

 

28.10.2022.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

Verujte u male stvari

 

Mnogi ljudi pričaju kako je za sreću neophodno puno toga i kako je srećno stanje koje čovek nikada ne može da prisvoji u potpunosti. Dobro znam da su te činjenice netačne i da one u sebi nose puno prevara i obmana. Sreća se, po meni, ne može pronaći u gomili zlata. ili u nekim papirima od vrednosti. Sreća je nešto što je, u svakom pogledu, iznad svih materijalnih vrednosti. Sreća je kada čovek adekvatno živi svoj život i kada dobro upozna stvari koje ga ispunjavaju. Sreću čovek ne može da stvori svojim rukama, ali može čistom dušom i iskrenim srcem. Zaista, sreća je u sitnicama, tj. u malim stvarima.Slobodno se može reći da ne postoji obrazac po kome se može doći do sreće. Sreća je usko povezana za čoveka i za njegov unutrašnji svet. Ukoliko je čovek spreman da zažmuri i da zaboravi sve što je loše i sve što mu smeta, isti taj čovek biće uvek srećan i zadovoljavaće se malim stvarima. Ključ svega toga leži u simbolici, da bismo bili srećni važno je da kraj nas bude nešto što će nas stalno asocirati na sreću. Pravu sreću čine male i skromne stvari. Ako čovek želi neke nedostižne stvari, ne može nikada biti srećan, spokojan i zadovoljan. Treba težiti malim i dostižnim ciljevima, jer je to jedini način da čovek uvek bude srećan i zadovoljan. Sreća je u srcu, u našoj svesti, u našem duhu. Male stvari donose veliku radost, u suštini, male stvari su veoma važne za čoveka. Život je sačinjen od mnogobrojnih sitnica i svaki od njih ima svoju vrednost i težinu. Sve dok čovek razmišlja racionalno i pozitivno, sreću može otkriti i pronaći u malim stvarima koje su svgde oko njega, jer to je jedini način da čovek uvek bude srećan i zadovoljan. Male stvari, sitnice, daju energiju čoveku i podržavaju ga u svakom pogledu. Isto tako, male stvari su osnova ljudskog prosperiteta. Sve u životu polazi, a od malih stvari i upravo zbog toga u njima se nalazi iskonska sreća. Svet u kojima male stvari ne donose sreću je svet koji je izgubio razum i osećaje za nešto što je normalno i ljudsko. Za sve ljude koji veruju da je sreća u malim stvarima, postoji nada za lepu budućnost. Pravo na sreću niko ne može oduzeti čoveku, sreća je osnovno duhovno pravo svakog čoveka, svakog živog bića, svake duše. Verujte u male stvari, verujte u sebe, verujte u sreću!

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

28.10.2022.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

Šta je danas normalno?

 

Kažu ljudi koji su mnogo stariji od mene, da je svet uvek bio nemilosrdan i surov. Da je vazda bilo zlih i pokvarenih ljudi. Koji misle samo na sebe. Ne znam… Meni se čini da nikad gore nije bilo, ali to je valjda onaj princip „svakom je svoja muka najteža”. Biće da je to u pitanju.
Navikli smo da nas niko ne sasluša, da kažu: „Ma daj, ne plači zbog gluposti.” Umesto: „Isplači se, biće ti lakše!” Šta znam, za mene, suze su vrlo delotvoran lek, usudiću se da kažem i terapija. Imam oko sebe ljude koji mi govore i jedno i drugo, ali uvek, baš uvek biram ove druge, kojima mogu da se iskukam a da pritom znam da me neće osuditi ismejati. Svašta ja u životu želim, a to, znate i sami, sve dođe. Pre ili kasnije. Postoje oni sa kojima ne delim apsolutno ništa i oni kojima bez bojazni mogu reći bilo šta. Dobro znam ko je ko i te dve stvari nikada ne brkam. Iznenadi me često ljudska dobrota. Zamislite da ja ostajem zatečena, ja, koja uvek imam šta da kažem i dodam. Ljudska dobrota, dragi moji, može nas odvesti do neslućenih visina. Lako ćete je spoznati. Ona nema granica i ne traži ama baš ništa zauzvrat. Ako traži – bežite! Verujte mi na reč. Bežite koliko vas noge nose. Ako to ne učinite na vreme, neko će doći i tražiti da vratite uslugu. I što je još gore, podmetnuće vam nogu da padnete kada se najmanje nadate. Ne mogu da prihvatim da je normalan ovaj surovi svet u kome živimo. Sa mog stanovišta, NORMALNO je da su ljudi dobri, blagi i puni razumevanja jedni za druge. Da mi neko kaže: „Hoćeš? Hajde, zajedno ćemo!!!” Ipak, naučila sam da nisu svi dobri, to valjda tako mora. Ali ipak, želim da verujem da većina jeste.

 

U suštini, svaka promena treba da krene od nas samih. BUDI PROMENA KOJU ŽELIŠ DA VIDIŠ U SVETU. Pa šta ako je surov i ljudi umeju da budu bezozećajni? Neka. To je njihova stvar. Nismo svi isti. Primera radi, ja želim da budem osoba zbog koje neko drugi veruje da dobri ljudi još postoje. Mnogo puta mi se to obilo o glavu. Priznajem, razmišljala sam kuda sve to vodi. Shvatila sam da ja jednostavno drugačije ne umem… Pa kud puklo da puklo. A obično pukne vatromet, tako znam da je dobrota normalna pojava.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

28.10.2022.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

Važno je da ne okrećemo glavu

 

Kaže se da je depresija bolest današnjice. Ne znam, po mom mišljenju, sada je apsolutno sve oko nas javno, transparentno i svima lako dostupno, pa možda tako izgleda. Ali ipak, smatram da je to tema o kojoj se ne govori dovoljno. Nije sramota, nije za osuđivanje, naprotiv! Na nama je da učinimo sve što možemo, a mnogo bismo postigli, ako bismo se udružili.

 

Ne mora to da bude ne znam ni ja šta. Bilo bi lepo kada bi svako od nas učinio koliko je do njega. Mrvicu po mrvicu do krajnjeg cilja. To je sasvim dovoljno. Počeću od sebe. Ako se samo jedna osoba zamisli nad ovim rečima, na koji način može da pomogne drugima, eto, već smo se pomakli sa mrtve tačke. Moj doprinos su reči, ali sam sigurna da svako od nas ima neki svoj način. Samo je važno da ne okrećemo glavu... Depresija ne nastaje odjednom, a još teže se leči. I nije je lako spoznati. Vrlo često su to nasmejani i vedri ljudi, omiljeni u društvu. Oni za koje kažemo: „Nikada ne bih rekao za nju/njega”. Smatram da je odlazak kod psihijatra veoma pozitivna i korisna stvar, uprkos tome što se u našem narodu taj postupak osuđuje i komentariše negativno. Trebalo bi više da se govori o tome, kako bi se ljudima podigla svest o tome šta u stvari znači kada neko zatraži pomoć. Osoba koja prizna da nešto nije u redu i da ne može sama da se izbori sa životnim izazovima, pre svega u sebi krije neverovatnu snagu. To priznanje je samo po sebi već veliki pomak. Ono što mi možemo da učinimo je da osluškujemo ljude oko sebe, da ih saslušamo i utešimo ako je moguće, ali i da ukažemo da nije sramota tražiti pomoć. U današnje vreme svi uglavnom gledaju svoja posla, nema se vremena, uz: „to se mene ne tiče” stav. Ma šta mi napriča! Stvarno? A šta ako se, ne dao Bog, nešto desi nekom članu vaše porodice ili prijatelju? Da li bi vas tada zanimalo? Eto. Upravo to je poenta.

 

Želim još jednom da istaknem da odlazak kod psihijatra nije sramota. Naprotiv, trebalo bi da se smatra normalnim, poput odlaska kod zubara ili na sistematski pregled. Oni koji misle drugačije nisu vredni pominjanja. Ti ljudi (psihijatri) su se za to školovali, zbog toga su tu. Da pomognu. Budite dobri prema drugima, ali i sebi uzvratite istom merom. Ako neće niko, budite jedinstveni. Šta ima veze? Bitno je da se pokrenemo kao društvo. Malo-pomalo, mic po mic do cilja. A cilj je da niko od nas ne bude sam, sa čim god da se bori.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

28.09.2022.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

Pazi šta želiš, možda se i ostvari...

 

 

Otkako znam za sebe, ja nešto želim, jurim, žudim za aplauzima i tapšanju po ramenu. Ti aplauzi dođu pre ili kasnije, ali ja onda shvatim da mi baš ništa ne znače. Da sam potpuno prazna iznutra. Primam pohvale i kritike sa izveštačenim osmehom na licu, a pogled mi je hladan i bezličan, gledam kroz te ljude i pitam se kome li aplaudiraju? I zbog čega?
Živim onako kako sam oduvek htela, radim posao koji obožavam. Zašto se onda osećam ovako umorno i iscrpljeno kao posle preležanog gripa koji me je nedelju dana držao prikovanu za krevet? Sve ovo sam oduvek htela, šta je sad? Šta mi nedostaje da napokon budem srećna i zadovoljna? I što je najvažnije, ponosna na sebe? Nikad nisam bila ponosna na sebe, nemam blage veze kakav je to osećaj. Kako se bude srećan? Kako se postaje ponosan na samog sebe? Shvatam da je posredi ogromna greška u mojim „fabričkim podešavanjima” i to me prestravilo. Nikad nećeš biti srećna, šta god da postigneš i uradiš u životu. Nikad nećeš biti srećna. Kako ovo užasno i surovo zvuči. Ali, zaista je tako. Koliko god ja jurila karijeru, uspeh kao takav, prožet nagradama i priznanjima, neću biti srećna dok ne shvatim da sreća i uspeh u životu i karijeri nisu konačna destinacija već proces. Put tokom kog bi trebalo da naučim da zavolim sebe, pre nego što me zavole drugi i da budem srećna, bez obzira na okolnosti, odnose sa ljudima i situacije. Ako savladam tu lekciju, koja važi za sve nas i verovatno je najteža od svega što ćemo naučiti, onda sam shvatila šta je život i od čega se sastoji. Najviše od svega želim uspeh u poslu i karijeru kojom ću se ponositi... Ali šta će mi sve to ako nisam srećna? Nema svrhe... Korak po korak, učim se da uvek treba da budem srećna i ponosna na sebe. Put je dug, ali znam da vredi. I te kako vredi. Ako boli, znači da rastu krila. Tako treba da bude.
Zato, dragi ljudi koji čitate ovo... Težište ka tome da pre svega budete srećni i zadovoljni. Sami sa sobom, isto kao i sa nekim. U svakom trenutku. I kada imate sve i kad nemate ništa. Uspeh će doći, želje će se kad-tad ispuniti. Ali najvažnije je da smo sebi najvažniji. Tek tada... Nebo je granica i moći ćete istinski da uživate u svojim postignućima i životu koji ste dugo čekali i gradili.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

28.09.2022.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

Ti možeš sve

 

 

Teško je vreme došlo, svi smo svesni toga. U stvari, možda je ono uvek isto, samo smo mi odrasli i postali svesni da nije lako postići bilo šta. Zašto bi i bilo? Da je lako odustajali bismo još lakše. Neka ga takvog kakav je. Možeš sve, samo ako veruješ da zaslužuješ i dovoljno se potrudiš, naravno. Šta će ti SVE bez truda? Trud je tu da bismo cenili postignut uspeh i sebe posetili da MOŽEMO ako slučajno opet posumnjamo.

 

Javiće se nova želja, ogromna, veća od neba. Ali nju prati i sumnja, dvaput veća i spremna da je proguta kao da nikad nije ni prestajala. U školi nas uče svemu i svačemu i hvala im, kao i našim roditeljima od kojih „ pokupismo“ one osnove kulture i lepog ponašanja. Međutim, primetila sam i spremna sam da dignem glas protiv toga, da nam niko ne spominje koliko smo sposobni, vredni i šta sve možemo da postignemo, samo ako hoćemo. Zašto se ne priča duže i glasnije o samopouzdanju? Važno je, jednako koliko i naše mentalno i fizičko zdravlje. Rame uz rame. Gde se to uči? Nažalost, nigde. Moramo sami. Ali Bogu hvala pa postoji toliko knjiga i raznih sadržaja na internetu na ovu temu. Da nas podsete da možemo, vredimo i zaslužujemo da postignemo sve što želimo. I što je najvažnije, da smo jači od te sumnje koja nas izjeda. Neuporedivo jači. Ne želim da se vrati vreme, već da se ljudi okrenu jedni drugima, da se u modu vrati ljubav, lepa reč, podrška i snažan vetar u leđa bilo kome od nas. Znači, i te kako. Ako nema ko vas da pohvali i podrži, možete to i sami, možda i kvalitetnije nego što bi to činio neko drugi. Svaki dan sebi ponavljajte najlepše komplimente za sve aspekte života i jednom ćete se probuditi i to ćete zaista i misliti. Odgovorno tvrdim da nema lepšeg osećaja. Više puta sam pomenula da mi učimo druge ljude kako treba da se ponašaju prema nama jer ne samo da to mislim, već sam i iskusila onoliko puta. Dok ne uspemo da naglas ponovo pričamo o tome kako zaista vredimo mnogo više nego što mislimo, nema nam spasa ne samo kao naciji, nego kao čovečanstvu. A kad to dostignemo – nema nam kraja, i to je tako. Šta god da vam je prošlo kroz glavu dok čitate ovo, šta god da želite – uradite to. Ako bude potrebno mnogo vremena da se to ostvari ne brinite, to je siguran znak da ste na pravom putu i da je TO, šta god da je, namenjeno upravo vama. Uostalom, slađe je kad se duže čeka, znate koliki ste napor uložili u ostvarenje tog cilja.

 

Važno je da budete ta osoba koja će nekome reći par reči ohrabrenja, osećaćete se bolje. I vi i osoba sa kojom razgovarate. Budite primer onoga što želite da živite. Ali je još važnije da svaki dan stanete ispred ogledala i nahvalite sebe. Tako sve počinje. Kada počnete da praktikujete to, ništa više neće biti isto i bićete zahvalni sebi zbog toga.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

28.09.2022.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

Sreću čine male stvari

 

 

U životu postoje dani za plakanje i dani za smejanje. U ovim drugim, danima za smejanje, dešavaju nam se male stvari koje čine da budemo srećni i nasmejani.
Neko je srećan kada ode na ručak ili na večeru u omiljeni restoran. Neko drugi kad poseti koncert svoje najdraže grupe. Neko treći kad iz kupovine donese pune kese.
Srećni smo kada naučimo da cenimo sitnice. Od njih se sastoji život. Od niza malih događaja koji nam mame osmeh na lice. Veliki i lepi događaji kao što su na primer, venčanje, rođenje dece, promena radnog mesta, selidba, dešavaju nam se jednom ili par puta u životu.
Skloni smo da težimo ka uzbuđenjima, zanimljivim dešavanjima, jurimo za novcem, karijerom, zavidimo onima koji imaju više od nas..i sve nas to iscrpljuje, troši nam energiju i čini nas nesrećnim kada doživimo neuspeh u toj sferi života.
Ne primećujemo oko sebe stvari koje mogu da nas učine srećnim.
Sreća je kada u miru, bez obaveza koje su pred nama, pijemo jutarnju kafu..opušteno i polako.
Sreća je kada odemo u prirodu i slušamo cvrkut ptica. Kada na moru slušamo talase i tražimo morske zvezde.
Posmatranje zalaska Sunca, ili rađanja novog dana, takođe mogu da učine da se osećamo lepo.
Svakodnevno, oko nas se dešavaju male stvari koje treba da prepoznamo i naučimo da uživamo u njima.
Ne možemo stalno da budemo napeti i pod stresom zbog dnevne politike i teške materijalne situacije.
Svako od nas treba da stvori svoj mali svet, kutak za opuštanje, svoj mikrokosmos u kome nema mesta za negativnosti.
Samo na taj način možemo da se borimo sa teškoćama koje život donosi, kada uživamo u malim stvarima.
Posle minus faze koja me je držala danima, ponovo se osećam dobro.
Knjige me čine srećnom. I ovo pisanje, svakodnevno pisanje, lekovito deluje na mene.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

28.09.2022.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

Šta je to sreća?

 

 

Tokom čitavog života čovek pokušava da otkrije večnu tajnu, pokušava da otkrije šta je to što ga zaisti čini srećnim, pokušava da otkrije šta ga to zaista ispunjava u potpunosti. Ljudska sreća je veoma nestabilna i promenljiva stvar, svako od nas ima svoje mišljenje o sreći, svako od nas ima različite želje, ciljeve i vizije. Svi ljudi su različiti i svaki od njih ima svoj način pristupa sreći, svaki od njih se prema njoj ophodi na sebi svojstven način. Nekome su za sreću potrebne veoma male stvari, nekoga sitnice čine srećnim i zadovoljnim. Ali, postoje i ljudi koji se ne zadovoljavaju malim stvarima i koji uvek žele i očekuju da imaju nešto što je za njih u tom trenutku nedostižno. Sve to pravi ogromnu konfuziju kada je sreća u pitanju, treba samo shvatiti da je sreća skrivena iza svega toga, treba videti da je sreća zapravo u nama.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

30.08.2022.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

Ljubavi, samo dela ostaju

 

 

Čovek se rodi, proživi život i jednoga dana nestane. U nespornoj prolaznosti života odgovor na pitanje da li će nestati zauvek ili će živeti kroz svoja dela zavisi od toga šta je uradio za života.Neko proživi život u egoizmu, svađi i činjenju zla drugima, neko dopusti da život prođe pored njega ne čineći ni dobro ni zlo, a neki koji shvataju smisao života čine sve da učine sretnim ljude koje vole, čineći to sa merom koja priliči čoveku, bez nadmetanja ali i bez podilaženja.
Život proživljen u činjenju zla, kao i čovek sličan životu lista u toku reke kojeg matica i talasi bacaju kuda oni žele, život je bez smisla i bez dela koje će ostaviti pečat. Bezlične ljude drugi zaborave čim više nisu blizu njih i nikada ih se više ne sete. Zle, pakosne i samoljubive, trude se da što pre zaborave kako im ne bi kvarili lepotu stvaranja.

 

Samo ljude koji stvari u životu rade iz ljubavi, koji se bude sa osmehom, raduju svakom novom danu i svom učešću u njemu, koji više vole da poklanjaju nego da im se poklanja, smao takve ljude drugi ljudi pamte.
Radost i toplina toka života kojim ti ljudi plove, njihove obale uvek spremne da prime nasukane brodove tuđih sudbina,zauvek ostaju u srcima onih kojima su davali. Njihova sposobnost da očiste svoju reku života koju ponekad zamuti voda pritoke na koje nisu mogle uticati, kao i njihova sposobnost da prime u svoju reku čiste penušave i vesele pritoke i od njih poteku još topliji i čistiji, uči i vaspitava druge oko njih dajući im primer toga da je u životu sve moguće i da nikada nije sve dobijeno niti izgubljeno. Daje li im snagu Bog, ili oni sami nalaze u sebi, nije važno. Malo je mišljenja o životu posle života u kojima se slažu i religiozni ljudi i ateisti. Jedno od njih je, da kada čovekov život prođe njegovo materijalno telo sporo, ali neumitno, prestaje da postoji, ali da dela, i to dobra dela, zauvek ostaju da žive u sećanju.

 

To sećanje je podsetnik drugima da, ako žele da ostave nešto po čemu će ih pamtiti, a niko ne želi da bude zaboravljen, to treba da budu dela ljubavi jer će i onda sećanje na njih biti puno ljubavi.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

30.08.2022.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

Budućnost je preda mnom (Šta od nje da očekujem?)

 

 

Budućnost... Budućnost zvuči kao praznina, neizvesnost, tišina. Bez obzira na sve svi mi razmišljamo o njoj, ali ponekad sa strahom šta ona donosi. Kroz život svakog čoveka prođe milion različitih stvari i osećanja. Nekome je budućnost kao što zamišljamo, srećna i sa puno radosti, a nekome tužna i puna bola. Ne znam da li treba da se o njoj uvek razmišlja i nada za nečim boljim, ili prepustiti sve sudbini.

 

Neki ljudi kažu da sreću u budućnosti čovek sam traži i bira. Možda je to i tačno, ali svaka sutrašnjica za čoveka predstavlja i jednu veliku misteriju, koju retko ko može otkriti.
Preda mnom je moja budućnost, nejasna ali stvarna, a iza mene samo uspomene. Svako bi voleo da se u njemu rađa samo osećanje sreće, ali u realnom životu to nije uvek moguće. Da bismo ostvarili svoje ciljeve skrećemo sa utabane staze kojom smo ranije prolazili i tako otkrivamo neke nove životne staze.

 

Ipak, pre nego što pođemo da tražimo sreću i više od života, treba da se zapitamo da li smo mi srećni ili ne, i da li se, možda,ponašamo neskromno i sebično tražeći velike stvari? Zato se moramo potruditi da se prilagodimo onom što nam život i budućnost donose. Kada uporedim svoj život sa životom pojedinih osoba, shvatam da, u stvari, imam ono što želim, odnosno ono što bi trebalo da ima svaka osoba za normalan život i shvatam da se u životu sve stiče na ovaj, ili onaj način.

 

Hiljadu ljudi na svetu nema optimalnih uslova za život, hiljade dece nema sopstveni krov nad glavom, hranu, zadovoljavajuće uslove za život. Da, bojim se svoje budućnosti. Svakim danom sve više ćutim i drhtim poput lastavice.
Želim da ovaj strah nestane, želim, želim što lepšu budućnost! Svesna sam da mogu puno da dobijem, ali još više mogu da izgubim. I imam svoj cilj, svoju čežnju i želju, zacrtane puteve...Svojom voljom i verom ću uspeti da sebi stvorim što bolju budućnost. Sigurnim koracima ka boljem sutra..

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

30.08.2022.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

Dobro se dobrim (ne) vraća

 

 

Roditelji su nas učili raznim mudrostima odmalena. Iz ove perspektive shvatam – nešto od onoga što su nas učili je tačno, a nešto je dijametralno suprotno. Nikoga ja ne osuđujem, naprotiv. Daj Bože da su svi radili najbolje što su umeli za svoju decu. Jedna od rečenica koje je svako od nas slušao otkad zna za sebe je: „Dobro se dobrim vraća”. Urezala mi se u mozak, kao pesma koju nikako ne mogu da izbacim iz glave.

 

Dobro se dobrim vraća. Stvarno zvuči prelepo i jednostavno. Lagano, lepršavo. Kao predivan prolećni dan, gde pirka povetarac i čuju se ptičice. Proleće u meni budi neku posebnu energiju i entuzijazam, pa onako od srca sebi govorim da će baš sve biti onako kako želim. Ali onda... Onda te odjednom strefi život, sa svim svojim revolucijama i ratovima koje si prinuđen da vodiš sam, bez obzira na to koliko ljudi imaš oko sebe. Neke bitke su samo tvoje i to je jednostavno tako. To je sastavni deo života. Preko noći odrasteš i suočavaš se sa unapred izgubljenim bitkama i onom stranom života za koju nisi ni zamišljao da postoji. Sumorni oblaci se nadviju nad tobom, a ti, izvoli, snađi se. Nastavi dalje. Kako znaš i umeš. Teško je? Naravno da jeste! To nam niko nije rekao niti nas pripremao. Za to se spremamo „u hodu”. Život nađe način da nas nauči lekcijama koje nam pomažu da ojačamo, odrastemo i izgradimo se kao osobe. Jedna od najtežih lekcija koje sam ja naučila i zbog koje još uvek sebi vidam poneku ranicu je da se dobro ne vraća uvek dobrim. O, da! Zvuči strašno, a još je gore što je zaista tako. Kasnije shvatamo i razumemo zašto se sve desilo baš onako kako jeste, ali nekad prođe baš puno vremena dok mi stignemo od tačke A do tačke B. Susrešćemo se tokom života sa mnogo, mnogo nepravde i bolnih iskustava... Za isceljenje su potrebni meseci i meseci kontinuiranog rada na sebi, a ponekad čak i godine. Kada se desi nešto što nismo želeli, veoma je teško da to prebolimo i sagledamo širu sliku, koja će nam i te kako pomoći da se oporavimo. Da je meni neko rekao da ću prevazići ljude i situacije koje jesam, ne bih mu verovala... Ali, moguće je. Samo treba vremena i strpljenja. Mnoooogo strpljenja. Često život možemo nazvati nepravednim i surovim, dok ne dođe trenutak „buđenja”, trenutak kada nam je odjednom sve kristalno jasno i kada postanemo zahvalni za sve ono što smo prošli. Posle ovakvog perioda koji je vama bitan, bićete druga osoba. Veze nema s onim ko ste bili pre. I to je potpuno u redu, to je deo rasta.

 

Pa šta ako se dobro ne vraća uvek dobrim? Ja gledam da uvek budem dobra prema drugima, naročito prema onima koji to nisu bili prema meni. A ponajviše sam dobra prema sebi. A ako se ne vrati tako, nema veze. To samo znači da zaslužujem nešto fenomenalno (umesto dobrog koje sam želela), a to je još lepše. Dakle, ne obraćajte pažnju na to da li će vam biti uzvraćeno istom merom. Čuvajte dobrotu u sebi, za sebe, drugima je nesebično darujte, videće to onaj ko treba da vidi i biće stoput bolje od onoga što ste mislili da želite.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

30.08.2022.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

Za sve moje ljude

 

 

Mnogo puta sam pisala o životu, raznoraznim ljudima, pa i onima koji to možda i nisu zaslužili... Život ponekad zaista ume da bude surov i nepravedan, ali nema te oluje koja nije prošla. Šta god da se trenutno dešava, proći će. A onda na scenu stupa blaženstvo, mir. Jedan od najljepših osećaja na svetu. Osećaj da je sve u redu.

 

Za mene, taj mir i spokoj predstavljaju neki ljudi iz mog okruženja. Na primer, uz svoju sestru i divne prijatelje ja sam privilegovana i nekako zaštićena od tog surovog sveta. Bar nakratko. To mi baš mnogo znači. Tada punim svoje baterije, a njihova energija i podrška mi ostane posle svakog susreta i dugačkog razgovora, da mi da snagu da nastavim da se borim za ono što mi je najbitnije. Stvarno imam predivne ljude oko sebe. Oni bi sve učinili da ja budem srećna i nasmejana, čak i ako se sa nečim ne slažu, zbog mene će uraditi. Ne govorim ja to tek tako, već iz iskustva, jer sam to doživela mnogo puta. Više ne znam ni koliko. Blagoslove brojim, ali ih ima više nego što može da stane u neke tamo cifre. Slažem ih u svoje srce i dušu, tu ostaju zauvek. Moji ljudi su takvi da bih ih s jedne strane rado delila sa drugima, jer je njihova blagost i dobrota potrebna ovom svetu uopšte, a sa druge, sebično čuvala samo za sebe. Mislila sam da će moj rođendan prošle godine biti jedan od najtežih i najtužnijih dana u mom životu usled nekih događaja i ljudi koji mi nedostaju, ali se pretvorio u najlepši san, zahvaljujući drugarici, koja je zarad moje sreće pomerila planine i izbrisala kilometre. I dan-danas plačem kada se prisećam. Ovo je samo jedan od primera, a sličnih situacija, kada su potekle moje suze radosnice je mnogo i svaka osoba i situacija je posebna. Dovoljno je što ljudi koji su bili prisutni to znaju. Dragi MOJI ljudi, hvala vam što me volite i ponekad trpite, tek ćemo da delimo lepe vesti jedni sa drugima. Hvala vam za sve! Znam da ima svega nekoliko ljudi koje zaista zanima kako sam i šta radim, ostali su samo radoznali i gledaju isključivo sebe, ali meni u stvari ništa više od tih nekoliko ljudi i ne treba. Sasvim je dovoljno i svakog dana se zahvaljujem što ih imam. Smatram da je zahvalnost jako bitna stvar, jer ko ne ume da bude zahvalan za blagoslove koje ima, neće ih nikada biti svestan, već naprotiv, uvek tužan, nezadovoljan i nesrećan. Pored ljudi koji su fizički sa mnom, postoji i jedna osoba koja me sa neba štiti i čuva, prateći svaki moj korak. Ta osoba zna da je volim najviše na svetu i sigurna sam da mi oprašta što sam i godinu dana kasnije ponekad tužna što ne mogu da je uhvatim za ruku i zagrlim, kao nekad. Znam da je ponosna na mene i da je uvek tu, u mom srcu... Gde god pođem, sa mnom je. Za gubitke čovek nikada nije spreman, ali osetiš nekako... Srećna sam što sam mogla da provodim mnogo vremena sa njom iako ću je na neki način uvek ostati željna. To je normalno. Onih koje volimo nikad dosta i nikad previše. Hvala ti što me čuvaš.

 

Čuvajte ljude koje volite, koji su vaš mir. Recite im koliko ste srećni što su tu, što su baš vas odabrali za prijatelje. Sigurno će i njima i vama posle toga dan biti lepši. Zahvalite im se i kad mislite da nema razloga, jer u stvari, razloga za to uvek ima napretek. Svako od nas ima nekoga ko fizički više nije tu i znajte da je u redu da budemo tužni, ali da nas te osobe u suštini nikada nisu napustile jer će zauvek biti u našim srcima.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

28.07.2022.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

Isplatiće se

 

Kada gledamo društvene mreže život drugih ljudi nam izgleda savršeno, dok je naš prepun uspona i padova. Možda čak i više padova nego uspona. Uh, što je to grozan osećaj! Frustracija proradi u svim aspektima i da stvar bude gora najjačeg mogućeg intenziteta. Mnogo puta smo svi slušali kako to nije istina, već ljudi samo biraju šta je ono što žele da se o njima zna. Slažem se sa tim. Svi nekad prilazimo kroz težak period, ama baš svi.

 

Bilo je dana kada mi se nije ustajalo iz kreveta. Bezvoljnost i manjak energije su prisutni danima, bez namere da me napuste. Tu su, tik uz mene, u svom punom „sjaju“. Ne umem da objasnim sebi zašto je tako, ne mogu da pomognu ni porodica ni prijatelji, jer ne mogu oni da žive moj život. I ne treba. Imam jedino samu sebe da se nekako izvučem i vratim u normalu. Istovremeno, ne mora uvek biti neraspoloženje razlog, nekad je u pitanju jednostavno manjak motivacije. Nema je, ni na kašičicu. Posao nas ne usrećuje, ispiti na fakultetu su teški i nezanimljivi... Ko to nije prošao ne zna šta je muka. Pravi pakao. Sednem i kažem sebi: „Okej, hajde da rešimo ovo. Ne može biti ovako doveka.“ U tim trenucima vreme je neprijatelj, dan traje 50 sati umesto 24. Nikad kraja! Pošto sam shvatila da je đavo odneo šalu i da takav period ne prolazi sam od sebe, našla sam način da sebe motivišem. Najvažnije je da sam svesna da želim da živim punim plućima i budem srećna, a ne da životarim dan po dan, bez nekog posebnog značaja i smisla. Objasnila sam sebi detaljno da ću ponekad morati da radim ono što mi je nezanimljivo, teško i ne pokreće me. Moram se naterati i da izvršavam obaveze i kada mi nije ni do čega, jer će se isplatiti. Kad-tad. Biću jednog dana beskrajno zahvalna sebi što nisam odustala. Shvatila sam da moram da prođem kroz takve periode, da bih došla do onog što zaista volim i želim da radim. Da, sve to je deo mog puta i procesa u ostvarenju snova. Nije lako, ali kad shvatim koliko sam postigla i zbog čega sve to radim, ima smisla. I te kako! Odmah drugačije posmatram obaveze. Imam jasno definisan cilj pred sobom. San koji sam zamislila u svojoj glavi i o tome slabo pričam. Ne treba mi potvrda drugih, jer JA znam da mogu i da ću ga ostvariti. Ali ne pre nego što dođe vreme za to.

 

Postavite sebi ciljeve i grabite hrabro ka njima. Mic po mic. Korak po korak. Ciljevi su tu da nas pokrenu i podsete zašto nešto radimo. Znajte da vas lažu oni koji kažu da bi put do ostvarenja sna trebalo da bude lagan, posut isključivo zvezdicama i šljokicama. Setite se tada da se zvezde vide samo noću i nastavite dalje. Isplatiće se. To znamo i vi i ja.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

28.07.2022.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

Važno je šta pričate… sebi!

 

U poslednje vreme sve češće razmišljam o tome kako bi bilo fantastično da se ponašam prema sebi onako kako se ponašam prema drugima. Tu pre svega mislim na ljude koje mnogo volim. Uglavnom sam tu za njih, umem da budem obzirna i pažljiva, često im govorim da ih volim, „ubodem“ ponekad i neki dobar savet... A prema samoj sebi sam izuzetno stroga, kritična, večito nezadovoljna. Ajde što sam nezadovoljna, to ponekad može da bude dobro i da pogura u pravom trenutku, nego što uvek zvocam samoj sebi: „Moraš ovo, moraš ono, u redu je to što si postigla, ali...“ i shvatila sam da me takvo razmišljanje vodi direktno u propast i da želim da se menjam.

 

Nedavno sam se zaista, onako najiskrenije, dogovorila sa sobom da taj stav mora da se menja, inače neće izaći na dobro. U ranim tridesetim godinama sam osećala da pregorevam, da ne mogu više ovako jer ne umem istinski da uživam u nekom postignuću, bilo malo ili veliko, nema veze, moje je i zaslužila sam sve što ide s tim. Ponavljam, ja sam to postigla i zaslužila sam da uživam, da pohvalim samu sebe, da primam čestitke i podršku od onih koji me vole. Zašto sam sve to radila ako sada u tim rezultatima nimalo ne uživam? Čemu onda sve? Okej, svi moji snovi, želje i ciljevi su i dalje tu i borim se svom snagom za život kakav želim da živim, ali uz potpuno drugačiju autosugestiju. Sada govorim sebi lepe stvari kada nešto postignem ili tek želim da uradim. A i tek onako, bez razloga jer želim da naučim da volim sebe. Govorim sebi da apsolutno zaslužujem da mi se ostvari sve što želi moj mozak i moje srce. Kakva god da je želja, ja je prigrlim, jer je tu s razlogom. „Ja to mogu, dovoljno sam hrabra i jaka, uspeću!!! Možda ne danas, sutra, ali taj dan je definitivno veoma blizu. Zaslužujem sve najlepše u životu, kao i svi. Bez izuzetka.“ Drugi ne mogu da nas nauče kako da volimo sebe. To je dugotrajan proces, putovanje na koje idemo sami. Nema drugog a ni boljeg načina da zavolimo sebe od toga kako se ophodimo i šta govorimo sebi. Kao što rekoh, uvidela sam da konstantni pritisak i prekor vodi u provaliju, pa sam shvatila da želim da vidim kako je kada je obrnuto. Svako od nas je ogledalo, mi učimo druge kako treba da nas doživljavaju i da se ponašaju prema nama. I kada je dobro i kada nije na kraju dana imam samo sebe i zato sam odlučila da napravim veliku promenu u „razgovoru sa sobom“ i mogu vam reći da se već osećam neuporedivo bolje, iako sam tek „krenula na putovanje.“ Život je pun izazovnih i teških trenutaka, retko ko hoće da pomogne, podrži. Uglavnom svako gleda isključivo svoja posla i traži neku korist (čast izuzecima), zato mi sami sebi moramo da budemo najglasnija podrška i najčvršći oslonac. Znam da zvuči surovo, ali tako je.

 

Kada ne ide kako treba, pa se vrti ukrug i nikako da prođe, budite strpljivi i blagi prema sebi. Niste vi ništa krivi. Prigrlite te dane kao lekciju za dalje. To nas život uči kako da preživimo. Kada je sve super i ostvarujete male i velike ciljeve, nazdavite sebi, uz najiskrenije zagrljaje i čestitke. Uživajte u svojim uspesima, zaslužili ste. I te kako jeste. Dozvolite sebi da zaista osetite ukus zadovoljstva zbog nekog postignuća. Ophodite se prema sebi kao prema najvoljenijem biću. Jer to jeste. Svako od nas je na svoj način poseban i zaslužuje, ljubav, pažnju i poštovamje. Ponavljajte to sebi svakog dana

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

28.07.2022.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

Život je jedan nedosanjani san i u tome se krije njegova lepota

 

Ono što je prošlo, više ne postoji; ono što će biti, još nije došlo. Pa šta onda postoji?
Samo ona tačka u kojoj se sastaje prošlo i buduće. Eto u toj tački je sav naš život.’’-
Tolstoj.

 

Život je veličanstvena lepota i treba ga ceniti jer je dragocen, jer je jedan.

Život je večita borba. To ide u proces od rođenja, preko odrastanja, sazrevanja, starenja pa do smrti. Kada bi neko znao da da definiciju savršenog života, taj bi verovatno rekao da su to zdravlje, ljubav, sreća, novac i blagostanje. Vi svi znate da tako nešto retko postoji. Postoji možda na filmu, ili u nekoj lepoj knjizi, ali u životu ne, to ne postoji. Najveća mana života je ta što on nije savršen. Kažu da ako želite da vam život bude ugodan treba da ga živite umereno, ali to nije pravo uputstvo za dobar život. Nema tog uputstva koje bi naš život učinilo savršenim. Možda često čujete kako ljudi oko vas kritikuju živote drugih ljudi, nazivaju ih besmislenim, ali ko su oni da sude o tome kakav život mi vodimo?! Svako ceni život na svoj način. Svako vrednuje drugačije stvari u životu. Ljude različite sitnice čine srećnim. Život je onakav kakvim ga mi napravimo, mi ga stvaramo, mi mu dajemo smisao. Mnogi ljudi shvataju život kao čekanje na nesto nikada neće doći dok drugi ljudi žele da iskoriste i lepo prožive svaki njegov trenutak. On nam donosi lepe i ružne trenutke. Doživljavamo razočarenja, bivamo povređeni, ali onda pomislimo na sve lepote koje nas okružuju, na sve ljude koje volimo, stvari koje nas čine srećnima i shvatamo da je život lep. Lično smatram da treba proživeti svaki trenutak kao da nam je poslednji, jer će jedan zaista biti. Kažu da nije pametno govoriti: živeću- jer će sutra možda biti kasno, nego: živim danas! Život treba dobro iskoristiti.Život je jedan nedosanjani san i zato je on tako veličanstven. Postoji mnogo recepata za dug život, oni nam govore kako da se hranimo, ponašamo kako bi održavali svoje telo i omogućili sebi dug i lep život. Ne verujem nešto posebno u to. Mi sami tvorimo svoju sudbinu. Naš život će biti dobar ako u svemu pronađemo radost i lepotu, ako mu damo smisao i ako nađemo kompromis između idealnog i mogućeg. Život je vrhunska umetnost ako je pun sreće i lepote.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

28.07.2022.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

Stvarnost je surova, iluzije slatke. Opredeljujem se za život

 

Život je za mene uvek predstavljao neobičnu, jezgrovitu i mnogoznačnu zagonetku. U njemu nije uvek crno i belo.Nekada su naši putevi trnoviti, a nekada sa lakoćom žanjemo uspehe.
Zapravo, smatram da od života treba uzeti maksimum. Trebamo iskoristiti svaki trenutak, svako sada! Naučimo da cenimo male stvari, da im se radujemo, ali i uvek težimo ka višem. Na neuspehe ne treba gledati kao na poraze, već kao šansu da nešto naučimo, ispravimo, u budućnosti ne ponovimo! Greške se moraju desiti kad - tad i one se dešavaju s' razlogom. Kada čoveku loše ide, sklon je da idealizuje stvari, da mašta i kreira sopstvene iluzije. To je kao odbrambeni mehanizam čoveka, njegov beg od stvarnosti i od stvari koje ga čine nesrećnim i koje ruše njegovo samopouzdanje. Smatram to dobrom psihološkom terapijom, jer pravi životni izazovi tek predstoje, Usponi i padovi u životu se smenjuju kao dan i noć, jer svaka strana ima svoju kontra - stranu.Najbolje je kada životni balans dovedemo u ravnotežu.Ljudi se trude da od života uzmu najbolje i u što većoj količini. Ponekad zaborave da je potrebno i sebe davati isto tako nesebično kako se i nama sam život daruje. Za sreću i zadovoljstvo su potrebna odricanja i žrtve. Što su žrtve veće, to su odluke teže, ali i uspesi slađi.Život delim u 3 neraskidive celine... Prošlost - koju treba ostaviti tamo gde je, nikako je ponovno ne proživljavati, samo se ponekad setiti lepih momenata, osvrnuti na greške, ali ne da bi se kajali već da bismo učili... Sadašnjost za koju treba da živimo, koristimo svaki njen tren, uživamo, jer vreme ne možemo da vratimo. Od nje zavisi naša budućnost...
Živite život punim plućima! Posvetite se sebi, ali i drugima. Negujte hrabrost, plemenitost, iskrenost... Radujte se, ali i obradujte! Volite, ali i zaslužite da budete voljeni... Ostavite svoj trag, svoj pečat...jer to je život!

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

 

28.06.2022.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

Život

 

Život je buktinja i beskrajno prostranstvo, koja sa sobom nosi mnogo toga, uzima i daje.Ne može se živeti van stvarnosti, sadašnjosti, kako mnogi zamišljaju, skrenu sa životnog puta, padnu u provaliju i nikada se, na žalost, ne oporave.

 

Svet je okrutan, surov, korumpiran, nezdrav. Zašto ući u svet narkomanije, alkoholizma, kriminala? Zašto?Jednostavno, život je lep sam po sebi, mi ga možemo učiniti lepšim, a ne mračnijim, surovijim. Danas su ljudski umovi potpuno uništeni. Možda je za to kriva današnjica, društvo, a možda i mi sami. Razmislimo. Život treba živeti punim plućima, udisati samo zdrav vazduh, a ne supstance koje nas čak mogu odvesti u smrt. Zašto je svet tako nezdrav? Zato smo krivi mi, i samo mi.

 

Život se rađa čist, a mi ga krojimo prema nama. Živimo lepše, igramo za život! Pitam se;Zašto u našoj zemlji nema više sportista, humanih, srećnih, ispunjenih, zadovoljnih ljudi? Upravo zbog nas. Zašto se ne baviti nekim sportom, putovati po svetu, istraživati nove životne mogućnosti, živeti kao da je svaki dan poslednji? Čovekova duša biće ispunjenija, prozročnija, bistrija, toplija, a život će buktati, biće lepši.

 

Na uglu poneke ulice leži neki maloletnik u alkoholisanom stanju. Zbog čega sve to? Pa taj isti maloletnik će sutra biti roditelj, davaće nekome primer, učiti ga zdravom životu, davaće savete! Kako kada je njegova mladost uništena, utopljena alkoholom Naravno, stideće se svojih postupaka, ali tada će biti kasno. Sve više učenika konzumira cigarete, tone u svet dima samo da bi ispao „faca“ u društvu. Pa, zbog čega sve to, zašto uništavati čist,
neiskvaren život koji nam je dat? Naravno, ima mnogih surovih, istinitih i intrigantnih
priča koje ruše kulu karata života. Na žalost, sruši li se jedna životna karta, sa sobom će nositi i drugu u provaliju. Živimo pre svega zdravo, napunimo svoja pluća čistim, možda čak i planinskim vazduhom, a ne dimom cigareta. Živimo za nas, a ne za druge. Sklanjajmo se iz okrutnog društva zaobilazeći taman svet. Otisnimo se u svet okeana, mora, beskrajnog plavetnila, prepustimo se zdravom okruženju, prirode, zvezdama. Malo nam treba da život učinimo lepšim. Svaka sitnica je dovoljna, jedna latica ruže, jedan sunčev zrak. Nije okrutan svet, već smo okrutni mi sami, sebi nepoznati. Otisnimo se u životne lepote, prepustimo se pesmi ptice, dečijoj igri i osmehu, talasima mora i okeana. Udahnimo vazduh punim plućima, živimo za sadašnjost i budućnost, za pesmu i igru, smeh...Živimo za sebe, a ne za druge!

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

28.06.2022.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

Šta životu daje pravi smisao ?

 

Većina ljudi zaboravlja smisao vlastitog života. Ne kažem da svi moramo imati isti cilj i smisao. Svako ima svoju zvezdu vodilju, pa ljudi ne treba da sanjaju život, već da žive svoj san.

 

Svako duboko u sebi zna šta je za njega smisao života. Mudar čovek vidi smisao života i u letu leptira. Rodim se, školujem, zaposlim se i osnujem porodicu, na kraju umirem. Deluje tako bizarno i malo.

 

Kako u ovih par reči naći smisao života? Lepo, u smehu je sreća, u sitnicama. Lepe i drage sitnice. Nečiji smeh je ispunjen toplinom. Mada, kad razmislim, smisao života je sam život.

 

Na ljudima je da rade, misle, plaču i smeju se, da žive. Dovoljno je to što im je pružena ta mogućnost - proživeti ga što bolje.
Uvek se borimo za bolji uspeh u školi, na fakultetu. Borimo se da nađemo dobar posao, budemo sa voljenom osobom, imamo decu, da njima prenesemo sve ono što je
najbolje. Trudimo se da kvalitetno iskoristimo svaki sekund života, sve da zapišemo negde u najboljoj knjizi našeg uma, sve događaje, sva sećanja. Kad ostarimo i kada tu knjigu otvorimo i pogledamo, treba da vidimo koliko smo uspeli. Proživeli život, najbolje što smo mogli.
Ako smo imali grehe, njih smo iskijali. Tada ćemo shvatiti smisao života i bićemo zadovoljni.
Ja vam neću reći, ili nametati stav o tome šta je moj smisao života, možda ga još uvek tražim. Sami ćete ga već pronaći.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

18.06.2022.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

Hej mala, ponosim se tobom!

 

Čudan je ovaj život. Neko drugi odredi kad ćemo da se rodimo, kakvi ćemo biti (mislim na fizički izgled), ko će nam biti roditelji, braća, sestre. Određuje nam se okruženje u kom ćemo odrasti i stasati za život. Bez veze, baš. Jer, ne bude svima lepo baš od tog prvog plača. Naprotiv, ume da bude poprilično zakukuljeno. I najgore je što to nismo sami izabrali, nego, eto, tako nam „zapalo“. To je (za neke) loša vest, ali ja u rukavu uvek imam i dobru vest. Što se dobrih vesti tiče, moji rukavi iz kojih ih izvlačim su baaaš ogromni. Poput neba. Vidite li mu kraj? O tome vam pričam.

Imam ja pozitivnosti za druge ljude napretek... Takva sam. Ne možemo baš sve probleme rešiti odmah, ali možemo „obrnuti igricu“ i početi da razmišljamo drrugačije, a onda nam i rešenja lakše dolaze. Znate ono kada se junacima crtanih filmova upali lampica? Tako nekako. Mnogi su mi rekli da su moja energija i glasan smeh delotvorniji od lekova i meni to zaista mnogo znači, ja bih svima pomogla na taj način, da mogu. To mi je najlepši kompliment! Naravno, život je i meni „namestio“ mnogo prepreka i oluja na putu. Onih najtežih, ja sama „na otvorenom moru, a nebo prekriveno crnim oblacima.“ Mislim, izlaza nema. Ovo je kraj. Okružena sam nekolicinom zaista divnih ljudi koji su primetili da to više nije to i pokušavali da mi pomognu. Moj smeh se i dalje čuo, ali je zvučao drugačije, bio je prepun gorčine i neizrecive tuge. Hvala im do neba i nazad, prepoznaće se i dobro znaju koliko mi znače, ali... Nije se moglo mnogo toga uraditi u tom periodu, osim da me svi puste na miru. Da prođe neko vreme, da odbolujem svoje. A ono najvažnije, da se vratim samoj sebi. Jedan dan je samo kliknulo da meni u stvari „samo“ treba jedna ja. Kao što sam tu za druge, da sad budem tu za sebe. Od sada, pa zauvek. Onda shvatim da neke tuge prebolimo, prerastemo, a sa nekim jednostavno moramo da naučimo da živimo. Jer to je život i tako mora biti. Moram ići dalje. Vratila mi se sreća u očima i boja u obrazima. Život je ponovo lep i ja imam razloga da budem srećna i zadovoljna. Život je uvek i bio lep, samo jednu budalu poput mene treba podsećati da s vremena na vreme izbroji blagoslove koje ima u životu, jer će na taj način biti još mnogo blagoslova i trenutaka koji se pamte čitav život. I zaista, ponovo sam srećna i od srca se smejem. Znam da mogu da ostvarim sve što želim, ali za neke stvari treba mnogo vremena i strpljenja. Postoji jedna izreka: „Ako Bog dopušta da nešto dugo čekamo, dobićemo mnogo više od onoga što smo tražili.“ Toga se držim. Takođe, često se prisećam reči jedne osobe koju volim najviše na svetu: „Svaka ti čast! Pravi si borac“, i ponavljam to sebi ukrug svaki dan. Razmišljam o tome šta sam sve do sada postigla i osećam se snažnom i ponosnom na sebe. Ja sam svoj sopstveni heroj!!! Možda će zvučati kao kliše, ali stvarno mislim da su pravi borci oni koji posle pada ustanu i uhvate se u koštac sa životom još jače, a ne oni koji nikada nisu pali. Svesna sam svojih godina i činjenice da me mnogo toga tek čeka, i lepog i onog drugog, ali znam da ću se izboriti za sebe i svoje snove. Došla sam na ovaj svet sa razlogom i neću odustati od onoga o čemu svakodnevno maštam.

 

Sve je u glavi. Bude nekad jako teško, ali ne može ni to da traje zauvek. Mnogi ljudi imaju gotovo sve preduslove da budu srećni, a opet to nisu. Takvi obično uče o sreći od onih kojima život nije mnogo dao. I vi imate mnogo razloga da budete srećni, a možda to i ne znate, kao što ja nisam znala. Ako mi ne verujete, zastanite na pet minuta, pobrojte sve blagoslove koje imate i videćete da sam u pravu. A što se tiče oluja, njih će uvek biti... Ali znajte da neke oluje služe tome da nam raščiste put.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

15.06.2022.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

Kad je dobro reci hvala i slavi, kad ne ide reci hvala i uči

 

Sve što nam se dešava u životu je deo procesa i iskustvo koje moramo proći. Kada nam je teško čini se da se tom periodu ne nazire kraj, a kada se „kockice sklope i uživamo u životu, to prebrzo prođe. Proleti za tren. U stvari, poenta je samo kako mi gledamo na to.
Perspektiva. Ugao gledanja. Nazovite to kako vam volja, nebitno je potpuno. Važno je da je tu. Mnogo znači. Naročito kada naiđe težak period. Ne pitajte kako znam. Takvi periodi su najbolji učitelji, bez obzira na to šta je u pitanju. Da nije toga, većina nas ne bi cenila dobro i lepo. Pomenuh malopre proces, jako je važno da verujemo u njega, da shvatimo da nikom nije samo dobro, da nismo lenji i nesposobni zato što trenutno nije onako kako želimo. Naprotiv. Sve je to samo deo našeg života. Ja biram da se uvek fokusiram na zahvalnost. Tako kroz život. Da izbrojim blagoslove. A ima ih svuda, i te kako. Meni je lakše da o tome razmišljam kada naiđe izazovan period. Da budem zahvalna za zdravlje najbližih, za divne prijatelje koji me okružuju, mogućnosti koje imam pred sobom, pa i za to što se ova moja luda glava ne predaje ni kada bi svako normalan odustao. Nikad ja nisam bila normalna. Nisam želela nešto prosečno i obično i smatram da je upravo to ono što me gura napred. Još, još i još. Na primer, jesam li dobro uradila ovo? Pa, onako. Može bolje, šta znam. Samopouzdanje i ja baš i nismo najbolji drugari, ali vežbam, hoću i to da menjam. I umem da kažem hvala, i ljudima i životu. Gde postoji jedno hvala, biće razloga za još pet, deset i tome nema kraja. Zahvalnost je magnet koji odbija loše i privlači dobro. Loše je i dalje tu, samo se smanjuje kada mu ne dajemo prostora, a isto važi i za dobro. Ono na šta smo usmerili energiju rašće i razvijaće se unedogled. Život sa sobom nosi sreću i tugu, ne možemo pobeći ni od jednog ni od drugog, ali možemo da se dogovorimo sa sobom kako ćemo se sa tim nositi. Tako da, treba da budemo zahvalni za oluje koliko i za mirno more, jer iz tih životnih oluja izlazimo snažniji i drugačiji, bogatiji za naučene lekcije.
Mnogo puta ćemo stati, zamisliti se i reći, hej, pa ja na kraju imam samo sebe! I to je zaista tako. Zato gledajmo da sebi pomognemo koliko možemo. Okej je potražiti pomoć ili savet, nikad nisam bila protiv toga, ali uzalud sve ako sami sebi ne pomognemo i ne stavimo sebe na vrh liste prioriteta. Svako od nas će najbolje znati kako lično reagujemo na nešto, zbog toga se često pitajte kako da prebrodim ovo, kako da ugodim i olakšam sebi.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

06.12.2021.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

Sitnice koje život znače

 

Opšte je poznato da treba uživati u malim stvarima, jer su izvor zadovoljstva, ali one su puno više od toga. Uživanje u malim stvarima mnogim je osobama koje su preživjele traume spasilo život i zdrav razum.
Ako ste iz dana u dan izloženi ružnim kritikama, osudama, ili još gorim oblicima zlostavljanja, nije lako ostati u dobrom odnosu sa samim sobom, voljeti sebe i cijeniti život. Pokazalo se da su upravo mala zadovoljstva koja sebi možemo priuštiti, u takvim teškim životnim uslovima slamčica spasa. To može biti bilo šta u čemu uživamo, osjećamo strast i osjećamo se na svom terenu – od prirode do čitanja, pisanja, umjetnosti...

 

Kad izgubimo, najviše žalimo za 'sitnicama'

 

Ljudi koji su doživjeli velike životne gubitke poput smrti djece, supružnika, teških bolesti, kad pričaju o onom što im nedostaje, najčešće pričaju o malim stvarima. Pričaju o osmjehu voljene osobe, zajedničkom vremenu, nečemu što su mogli da urade sa svojim tijelom.

 

Iz toga je vidljivo da te sitnice uopšte nisu male i nevažne. One su upravo najvažnije stvari koje nas čine srećnima i živima. Važno je shvatiti da niti jedna mala stvar, običan i prosječan trenutak ne može biti nevažan i zaista običan jer smo mi jedinstveni i niko drugi ne doživljava i ne osjeća na način na koji mi to radimo.
Kako nam ne bi gubitci bili ti koji nas uče uživati u životu, važno je shvatiti koje su to naše "male-velike" stvari. U čemu uživamo u našoj svakodnevici, koje su to stvari koje nas vesele i mame osmjeh na lica? Možda je to pomisao na našeg partnera, djecu, kućne ljubimce? Možda je to pogled u nebo, drveće, prirodu? Možda su to kombinacije boja koje izvučemo iz svog ormara, sredimo se i zadovoljno gledamo u ogledalo.
Koliko god nam život bio težak i činio se nepodnošljivim, ljudi su vrlo prilagodljiva bića i mnogo toga mogu da podnesu za šta nisu ni znali da mogu. U takvim trenucima kao spas i hrana za dušu nastupaju upravo male stvari. Radost i zadovoljstvo su čovjekovo prirodno stanje i moguće ih je pronaći u svemu.

 

Neko se može diviti običnom kamenu sa znatiželjom u očima. Tada uspostavljamo kontakt sa samima sobom, životom u sebi, svojim tijelom i sadašnjim trenutkom. I tada se stvari više ne čine tako malim, a nama struji osjećaj zadovoljstva zbog same ideje postojanja i dijela šire priče od nas samih.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

02.12.2021.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

Stvar izbora

 

Okolnosti su me često navodile da se zapitam: „Zašto baš ja?“ Skoro 20 godina mi je trebalo da razumem neke stvari i da sebi više ne postavljam to pitanje. Dobro, možda ponekad, ali to traje kratko. Toliko dok ne razmislim kako i šta i odlučim šta je u tom trenutku najbolje za mene. Kako vreme prolazi, sve više gledam sebe. Drugi će ionako biti tu, ili neće. Njihova stvar. Sebi sam prioritet i radi se o tome da se JA osećam dobro. Šta god to bilo.
Tih 20 godina koliko mi je trebalo da razumem zašto je tako kako jeste su moja pobeda. Ozbiljno to mislim, jer neko ne shvati nikada. Šta je ono što treba da shvatimo? Dragi ljudi, život je borba. Nikada nije samo loše ili samo dobro, već i jedno i drugo. Život zna da udari toliko jako da se savijemo kao krhko drvo pred snažnom olujom. Okej, teško je. U poslednje vreme pogotovo, ali će proći. Ne znam kada ni na koji način, ali hoće. A svako od nas posle neke svoje borbe bude srećan i zadovoljan što je preživeo, jači nego ikada. To je, jednostavno, tako. Ta pobeda nad životnim nedaćama ne može da se opiše rečima. „Šta imaš od tog tvog pozitivnog razmišljanja?“, pitaju me ponekad. Prvo, imam pravo na to, isto kao i pesimisti. Drugo, takav način razmišljanja me motiviše i podstiče na neku akciju. Daje mi snagu da nastavim dalje i kada je teško. Da ostvarujem svoje male i velike snove. Jedan po jedan. Nije ni meni svakog dana „sve ružičasto ili u duginim bojama“. Ali, tih dana ja ne forsiram sebe, znajući šta sam sve dosad preživela iako sam mislila da neću. Udahnem duboko i uhvatim se u koštac sa svakim danom ponaosob, a uveče... Možda nije uvek onako kako sam zamislila, ali ima neku svoju čar. Zahvalim se, i idemo dalje. Sa verom u bolje sutra. Jer, šta će nam život ako ničemu ne težimo, ne nadamo se i ne želimo? Život kao takav nema nikakvog smisla. To ne vredi objašnjavati ljudima koji su izabrali da gledaju isključivo tamnu stranu. Nemojte se ni truditi. Klimnite glavom i pustite ih da misle da su u pravu. Jer, stav prema životu jeste stvar ličnog izbora. Uprkos svemu što se u poslednje vreme dogodilo, ja se radujem praznicima i imam želje koje me pokreću. Znam da takvim stavom nikoga ne ugrožavam i ne činim nesrećnim, naprotiv. Dok ono drugo i te kako pogađa ljude u vašoj okolini. Volela bih da predstojeća godina bude bolja nego ova, ne samo meni već svima. Ali što je najvažnije, svim srcem verujem da će tako i biti. Ovo doba godine mene podseća na najlepšu bajku. Neki će reći da sam ih prerasla. Ne bih se složila. Život može biti bajka, nama koji verujemo. Iskoristite ovu čaroliju koju nam donose božićni i novogodišnji praznici i poželite nešto. Nema veze ako logika, razum ili drugi ljudi kažu da je nedostižno. Ako je za „njih“ nemoguće, ne znači da je i za vas. Sve tri „stavke“ će samo prekinuti čaroliju. To ne želite, zar ne? Bar nakratko poverujte u bajke i videćete kako je poseban osećaj. Toliko poseban, da je moguće pretvoriti ga u stvarnost.
I kada je ne znam ni ja koliko loše, imate pravo, a samim tim i mogućnost da mislite i verujete da će biti bolje. Možda već sutra, nikad se ne zna. Vera je toliko moćna da može promeniti život iz korena. Ko nije probao ga gleda na život kroz ružičaste naočare, reći će da su ovo gluposti. Reći će: „To o čemu ti maštaš je nedostižno. Oblak u glavi ludoj.“ A ja se samo nasmejem i nastavim dalje. Želim da verujem da će biti sve u redu. I neka sam luda, meni je to kompliment i lepo mi je.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

25.11.2021.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

Važne sitnice iz svakodnevnice

 

Život se svakako sastoji od trenutaka kojima pridajemo posebnu pažnju, koji su u nama pobudili emocije. Sigurno se ne sećate nekog običnog dana kada ste imali pet godina, ali se sećate nekih situacija koje su bile emocionalno zasićene – prvog pada sa bicikla, letovanja na kom vas je ujela pčela, dana kada ste krenuli u školu… Sve su to uspomene koje su nastale na osnovu nečega što nam je u tom trenutku bilo veoma važno. Ali, dok ne dođe neki sledeći važan trenutak, koji će nam doneti lepo raspoloženje i radost, možemo sami da se potrudimo da uživamo u tim svim dnevnim mikrosrećama, kao što su stranice pročitane knjige, posmatranje zalaska sunca iznad reke, čaša vina na terasi posle napornog dana. Sitnice – koje život znače – isti taj život mogu da oplemene i učine da nam i obični dani, bez važnih zbivanja, budu lepi i ispunjeni dani.
I zato sledeći put, kada u kolima budete šizeli što se kolona vozila ispred vas već pet minuta ne pomera, kada žurite na važan sastanak, nervira vas gužva na kasi u prodavnici, baš danas nije vaš dan, probajte da se zaustavite na trenutak i fokusirate na nešto lepo, što je prisutno ovde i sada. Ne nešto što je uspomena, niti fantazija o budućnosti. Već nešto što je već tu, samo ga ne primećujete jer se bavite unutrašnjim svetom koji je često razapet između nepovratne prošlosti i neizvesne budućnosti. Pogledajte u nebo, u reku, oslušnite zvuke oko sebe, dodirnite tlo bosim nogama, posmatrajte zeleno drveće kako se njiše na vetru, počastite sebe nekom sitnicom za koju znate da će vam okrepiti dušu – kao što su dobra knjiga, masaža, vožnja bicikla, uživanje u omiljenom čaju, pa čak i sitničice  poput baš određenog laka za nokte koji asocira na leto i na uživanje, slušanje omiljene pesme u autu dok se probijate kroz gužvu… Spisak može da bude beskonačan i za svakog od nas je poseban. Jedan takav trenutak uživanja svakom danu može da podari dašak posebnosti i lepote.
I ne padajte na sopstvene izgovore da nemate vremena – za sitnice vam ne treba vreme, već malo želje da iskočimo iz šablona i uživamo u lepoti koja nam se dešava u ovom trenutku.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

03.11.2021.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

Važno je… biti dobar i prema sebi

 

Odmalena su me učili da budem dobra prema drugima. Trudi se da budeš blaga, da imaš razumevanja i empatije za druge ljude. Ne izgovaraj nešto zbog čega bi kasnije mogla da se pokaješ, jer se može desiti da ne dobiješ priliku da objasniš. „Triput meri, jednom seci“ princip. I sve bi to bilo u redu da život stvarno funkcioniše tako. Ali avaj. Stvarni život je nešto sasvim drugo. Neretko će vas ljudi povrediti i kada apsolutno niste ništa krivi. Tako to ide, ne postoji neko zdravorazumsko objašnjenje.

 

Poštujem ljude oko sebe, smatram da imam „ono što dolazi od kuće.“ Koliko god da je neko krš i lom od čoveka to od mene neće čuti, ja ću se radije okrenuti i otići. Ako sam povređena odbolovaću neko vreme u tišini, a potom oprostiti. Pre svega zbog sebe i svog mira. Kao što rekoh, tako je oduvek. Kako se krug prijatelja smanjuje, a ja bivam starija počela sam da se pitam: „A gde sam tu ja? Brinu li svi ti ljudi da li su mene na bilo koji način povredili?“ Odgovor na ova i slična pitanja me je do srži zaboleo. Znate ono, boli vas glava, hoće da se raspukne, popijete lek i puf – kao rukom odneseno. S tim u vezi, imam dobru i lošu vest. Loša je da u ovakvoj situaciji nema instant rešenja ni bilo čega sličnog. Ljudi moji, nema tog analgetika ili terapije koji tu bol može da izleči. To je dugotrajan proces. Dobra vest je da se rešenje nalazi u ogledalu. Tako je, sami sebi možete pomoći. Na kraju krajeva, samo na sebe uvek možete da se oslonite. Okej, svi su tu, ali nisu baš uvek i u svakoj situaciji. To je prosto nemoguće. Zato, veoma je važno da brinete o sebi. O svojim potrebama i željama, o tome što vas tišti i boli. Izgovorite to naglas, da biste sebe bolje razumeli. Važno je da sebi priznate bez obzira da li je dobro ili loše. Dakle, ja imam pravo da želim bilo šta, doći će momenat kada će se to i ostvariti. Nebitno šta je u pitanju, kockice će se složiti u pravom trenutku. U redu je da me boli duša. I da to traje i traje... Proći će, kad-tad. U redu je da se zaljubim, da pevam kad mi se peva. Da se glasno smejem. Da mi nedostaje koga više nikada neću zagrliti. Potpuno je okej i da mi ne treba niko, jer volim da budem sama i u tome maksimalno uživam. Ne moram da objašnjavam zašto sam tužna i zašto mi se već danima ne priča, da se rasplačem kada sestra koja živi u drugoj državi ide kući. Sve su to emocije koje oseti svaki čovek na ovoj planeti. Dobro je pokazati ih, bar ponekad. Osetićete veliko oklakšanje. Kao da vam je pao ogroman teret sa leđa. Takođe, ne mora postojati razlog zašto ste srećni i raspoloženi, a i ako postoji, nema potrebe to da objašnjavate. Po mom mišljenju, potpuno je u redu ponekad biti sebičan i misliti samo na sebe. Ugađajte sebi na koji god način želite i nikome se ne pravdajte. Svako od nas to zaslužuje.

 

Apsolutno se slažem da treba da budemo dobri jedni prema drugima, od toga nikada nisam odustala. Istaknuti srpski književnik, neuropsihijatar i član Srpske akademije nauka i umetnosti, Vladeta Jerotić je rekao: „Kada vam neko učini nešto dobro, vi učinite dobro nekom drugom, on nekom trećem i tako se pravi krug dobrih dela.“ Uvek verujem da postoje dobri ljudi da se dobro dobrim vraća. Samo, budite sebi na prvom mestu. Osluškujte kako se vi osećate, recite šta vam smeta ili vas povređuje. Mislite prvo na sebe pa na druge. Važno je. Bićete srećni i zahvalni ako tako budete radili.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

27.10.2021.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

Preživljavanje svakodnevnog života: Sitnicama protiv rutine

 

 

Rutine koje stičemo tokom života su korisne i važne, ali one mogu da dovedu do osećaja da smo zapali u kolotečinu. Kada se svakog radnog dana u isto vreme budimo, istim putem odlazimo na posao, tamo srećemo iste ljude i funkcionišemo po već ustanovljenom dnevnom rasporedu, ni ne postavlja se pitanje kako nam sve to pada. Kako se nosimo sa osećajem da nam je svakodnevnica ponekad možda dosadna, kako nam rutina utiče na raspoloženje, kako da se nosimo sa prolaznim i sitnim nezadovoljstvima koji potiču od sitnica kao što su redovi na šalterima, ili saobraćajne gužve. Nećete pronaći mnogo saveta o tome kako da se nosite sa svakodnevnim životom, jer se podrazumeva da se sa njim nekako nosimo, pošto on ipak čini veliku većinu našeg dana, nedelje, meseca i godine.

 

Tokom tih svakodnevnih života, čak i onda kada se na površini ništa zanimljivo ne dešava, naš unutrašnji svet može biti izuzetno živahan. Mogu nas tištiti neke stvari kojima, istina, ne moramo da se bavimo danas, ali znamo da ih donosi budućnost. I tako smo opet iz sadašnjosti pobegli u budućnost. Nad njom planiramo, ali i strepimo. Ona nam daje nadu, ali nas često lišava uviđanja lepote koja nas baš danas okružuje. Da li možemo da primetimo kako je napolju divan dan čak i onda kada smo zaglavljeni u kancelariji? Da li možemo da uživamo u jednostavnim stvarima kao što su šolja tople kafe ili cvrkut ptica iz obližnjeg parka? Da li smo isprogramirani da reagujemo samo na velike i bitne stvari, da našu pažnju pobude samo oni stimulusi koji zahtevaju da angažujemo svoje resurse i da se nađemo u nekoj vrsti “borba-beg” moda ponašanja?

 

A svakodnevni život je upravo ono što nam se dešava između svih tih važnih trenutaka. I ponekad može da nam se čini kao da je dosadan, jednoličan, pun ustanovljenih rutina, bez mnogo iznenađenja i skretanja sa puta. Rutina je, generalno, dobra stvar jer nam ona pruža osećaj sigurnosti i predvidivosti sveta u kome živimo. Međutim, ona može i da počne da guši, da se čini kao kolosek van koga nema mnogo odstupanja. Ona utiče na naše raspoloženje, ponekad može i da doprinosi osećaju da smo pod stresom (za njega ipak možemo naći mnoštvo informacija o tome kako da se sa njim suočimo i izborimo). Ali, kako da se izborimo sa osećajem da stojimo u mestu, da se ništa ne dešava i da je potrebno da preživimo do sledećeg zanimljivog trenutka (planiranog letovanja, rođendana, slavlja i slično)?

 

Sitna mudrost velike moći

 

Ono što sledi nije nikakva neotkrivena istina, već baš suprotno. To je nešto što se možda nekada i podelili sa svojim prijateljima na društvenim mrežama, što ste pročitali i pomislili – pa da, to tako treba! A to je staro, dobro uživanje u sitnicama. Sitnicama koje mogu da učine da se osećamo lepo čak i kada nam se ne dešavaju nikakve spektakularne stvari. Sitnicama koje mogu da osveže rutinu, da nam ponude osećaj da smo danas uradili nešto dobro za sebe.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

25.10.2021.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

Sve će biti dobro...

 

Život dobijamo na poklon. Ne biramo gde ćemo da se rodimo, ne možemo da biramo porodicu i rodbinu. Ne možemo da promenimo nešto što je predodređeno za nas odmah po rođenju. Kada uporno ponavljamo: „Zašto baš ja, ovo nije fer, Ja zaslužujem bolje...“, zapravo govorimo o sebi mnogo više nego što možemo i da pretpostavimo.

 

Istina je da život često nije fer. Ponekad nam daje izazove za koje smo ubeđeni da nismo u stanju da ih prevaziđemo. Znate kako ono kažu, svakom je svoja muka najteža. I to je zaista tako, kada gledamo iz sopstvene perspektive. Ne postoje veliki i mali izazovi u životu. Postoje samo naši i tuđi. Razlika je ogromna. Na početku sam spomenula da postoje stvari na koje ne možemo da utičemo. Ali, tu postoji jedna caka. Sitnica koja doslovno pravi razliku među ljudima. Dakle, postoje događaji (koji su prolazni) ili nešto što je deo naše svakodnevice od dana kada smo došli na ovaj svet, ali nama se to nimalo ne dopada... Da li možemo to da promenimo? Ako je odgovor ne, tu dolazimo do gorepomenute cake. Okej, to nešto je tako pa je tako, ali mi uvek možemo da promenimo način pogleda na život, čak i ako su nas drugačije učili, ako smo jednu te istu priču slušali 20, 30 godina. Tako je! Sve je stvar perspektive, ugla iz kog gledamo na izazove koje nam život servira. Uvek sam govorila da je najlakše kukati nad svojom sudbinom po ceo bogovetni dan. Šta nam teško. Teški dani naiđu svima, nebitno iz kog razloga. Normalno je. Tada morate biti blagi prema sebi, dati sebi vremena. Polako odbolujte to što vas tišti i krenite dalje. Ali, da li će nam neprekidnog kukumavčenja biti bolje? Neće. Da li ću videti svoju majku i svog oca nasmejane i vesele ako me gledaju svaki dan besnu na život i tužnu, jer, eto, bože moj, meni je teško? Naravno da ne. Zato sam izabrala da se borim! Svaki dan je mala pobeda. Imam svoje snove koje korak po korak ostvarujem, imam oko sebe gomilu ljudi koji me vole i koji se raduju mom glasnom smehu i vedrom duhu. Biram da sanjam, da želim i radujem se! Radujem se životu kao da je proleće. Tmurni, tužni i teški dani koje ima svako od nas će proći. Kad – tad. Samo ne prestajte da verujete i da se borite. Svanuće opet onaj predivan sunčani dan, kada duva blagi vetrić, ptičice pevaju najveseliju pesmu, a priroda se budi. Život može da bude veoma lep ako ga takvog vidite, ali i siv i težak. Sve zavisi kako ste izabrali.

 

Najgore što možete da uradite je da odustanete. Koliko god teško bilo. Ako trenutno prolazite kroz težak period, znajte da niste sami i da „ne dolaze sve oluje da vam unište život, neke su tu i da jednostavno raščiste put.“ Teški dani su tu da nas ojačaju. Sve će biti dobro, samo ne dozvolite da odustanete od sebe. Zbog sebe i zbog ljudi koji vas vole. Ako nešto dugujete sebi, onda je to da se nasmejete i kada se život grubo našali. Jednog dana ćete biti zahvalni sebi što niste odustali.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

25.09.2021.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

Sreću čine male stvari

 

 

Čovek je u večnoj potrazi za srećom. Sve što radi, radi da bi bio srećan. On pravi karijeru, zarađuje novac, traži ljubav svog života i mnogo, mnogo više u stalnoj potrazi za srećom. Sreća je za svakoga različita. Ono što jednu osobu čini srećnom i srećnom za drugu može značiti vrlo malo. Zato prvo moramo da shvatimo šta nas zaista raduje da znamo šta da tražimo. Često sledimo tuđe puteve ka sreći, što nas na kraju dovodi do razočaranja. Stavovi koje nameću porodica, okolina, društvo, mediji mogu nam zamagliti vidike tako da ne prepoznajemo šta je to što zaista želimo. Danas smo preplavljeni raznim knjigama i poukama koje dolaze sa Zapada, a koje govore da je čovek rođen da bude srećan, da ne trpi, da je uvek vedar i dobro raspoložen. Ponekad mi se čini da nam je sreća nametnuta kao mučenje. Svet se plaši rata, terorizma, zagađenja i uništenja planete, a oni nam govore da treba da budemo srećni i da ne brinemo jer sve zavisi samo od nas i naših stavova i odluka, a ne od nekih ludih naučnika i političara. Istina je zapravo da smo svi odgovorni. Ono što se dešava u našem životu utiče na nas i našu porodicu i ljude oko nas, ali i ono što se dešava u društvu u kojem živimo uslovljava naš život. Povezani smo mnogo više nego što smo svesni. Čovek je društveno biće i sve što se dešava oko njega snažno utiče na njegov život. Bez obzira koliko smo dobri, ne možemo biti sretni ako ljudi oko nas pate. Sastavljeni smo od vrlo složenih emocija i sve naše emocije igraju važnu ulogu u našem ličnom razvoju. Ponekad nas tuga i patnja mogu mnogo naučiti, kako bi nam pomogli da dublje zavirimo u sebe. Naravno, kada patnja predugo traje, ona dovodi do ozbiljnih problema, ali povremeno, koliko god bila teška, može nas osvestiti i vratiti na desnu stranu puta. Često nas može vratiti sebi. Šta bi se dogodilo kada bi osoba uspela da postigne stanje stalne sreće. Verovatno bi se vremenom navikla na svoju sreću kao što se navikne na sve ostalo, a nebi ni bio svestna da je srećna. Zatim bi otišla u potragu za nečim drugim što bi je moglo zadovoljiti. Toliko je lepote oko nas i u nama na koje smo navikli i koju više uopšte ne primećujemo. Verovatno je zato sve na našoj planeti sačinjeno od suprotnosti: život i smrt, dan i noć, zdravlje i bolest, radost i tuga, sreća i nesreća ... Nažalost, čovek više žali zbog onoga što nema nego uživa u onome što ima. Ili još gore, postaje svestan vrednosti nečega, ili nekoga tek kada to izgubi. Uživajte u životu i svim radostima koje on donosi. U onim malim svakodnevnim životnim radostima kojima tako često ne pridajemo značaj. Upravo ti mali, naizgled nevažni događaji čine naš život lepim i ispunjenim. Sreću čine male stvari. Sve te male stvari koje ispunjavaju naše živote su prava sreća na koju često ne obraćamo dovoljno pažnje i kojih nismo svesni: šetnja sa voljenom osobom, kafa sa prijateljem, dečiji osmeh, igra sa kućnim ljubimcem, prvi cvet u vašem vrtu ... Kada ste poslednji put gledali zalazak sunca sa svoje terase, ili nebo ukrašeno zvezdama u toplo letnje veče? Ako znate uživati u tako malim zadovoljstvima, onda znate uživati u životu i prepoznati pravu sreću kada se pojavi u svoj svojoj raskoši. Svi jurimo neke velike stvari i velika dostignuća koja će nas na kraju obradovati. Kako kažu psiholozi, ljudi često odlažu sreću dok ne završe školu, dok se ne venčaju, sagrade kuću, odvedu decu na izlet ... I tako život ide sve dok se oni ne pobrinu za sve to. Sreća ne čeka, jer se u njoj uživa kad se pojavi, jer nikad ne znate kada će vam opet doći i proći. Malo je srećnika koji se mogu pohvaliti izuzetno zanimljivim i uzbudljivim životom. Zato nama običnim smrtnicima ostaje da pokušamo uživati u svakom trenutku i svakom danu svog života. Pored svih obaveza i problema i borbe sa životom koji svakodnevno vodimo, svakodnevno se dešava nešto lepo što nas može nasmejati. Treba da budemo svesni tog trenutka lepote i radosti i da ga čuvamo što je duže moguće, jer je to prava sreća.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

25.09.2021.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

Život je jedna velika lekcija

 

 

Lako je biti uz nekoga kada je srećan i veseo, kada se smeje. Tad bi svi želeli da budu pored vas. Naiđu tako neki dani kada mi nije ni do čega. Nekom ko gleda sa strane – ja možda dramim bez razloga. Ali, kada bi obuli moje cipele... Nije ni važno, jer ovo nije njihov život, već moj. Život sam dobila na poklon, ali zato svoj put biram, odnosno krčim sama. Borim se i radim onako kako mislim da je najbolje. Znate kako kažu, svakom je svoja muka najteža. Došlo je vreme kada svako gleda samo sebe. Danas kažu: „Biću uz tebe zauvek, šta god da se desi“, a sutradan nestanu bez traga.

Sve su to situacije koje je svako od nas bar jednom doživeo. To je život i tako treba da bude. Kako bismo išta naučili da je uvek sve u redu? Kako bismo očvrsnuli? Svaka osoba koja uđe u naš život je tu s razlogom. Neko se „zadrži“ nekoliko meseci, neko 10 godina, a neko ostane zauvek. Baš kao sa početka priče. Zahvalna sam za sve ljude koje sam dosad upoznala. Bilo je svega, od lekcija da ne verujem svima, preko onoga: „pokazali su mi kakva nikada ne želim da budem“, do prijateljstava i drugih čvrstih odnosa koji traju već jako dugo i trajaće verovatno zauvek. Lekcija o tome kome pokloniti svoje poverenje, uči se tokom čitavog života. Samo, sa godinama postajemo mudriji, naravno. I naša intuicija je izraženija. Kako sazrevamo i odrastamo, menjaju nam se i stavovi, razmišljanja, želje potrebe i prioriteti. Normalno je da nisam ista osoba sa 20 i 30 godina. Zato može doći do prekida dugogodišnjih prijateljstava ili bilo koje vrste odnosa sa drugima. Jednostavno, putevi nam se raziđu. Ponekad budem tužna kada neka osoba ode iz mog života, ali posle određenog vremena prihvatim to kao deo ličnog rasta i razvoja i nastavim dalje. Postoje prijateljstva koja imaju svoj rok trajanja i to je potpuno u redu. Ne ljutim se, jer time samo štetim sebi, nikako drugoj strani. Daleko od toga da sam ja uvek pozitivna i smirena. Imam i ja „momente“, kao i svi. Samo sam naučila da ako spoznam i osvestim svoje emocije, lakše ću da ih preživim. Tu pre svega mislim na negativne emocije poput ljutnje i besa. Zašto da budem ljuta na nekoga ko je bio deo mog života u prošlosti? Da je trebalo, potrajalo bi i ja tu ne mogu ama baš ništa. Želim da imam svoj mir a to ću najbolje postići ako oprostim onima koji su me povredili i fokusiram se na budućnost, jer lepe stvari će se tek dešavati. Svako ko želi da ode od mene, neka slobodno ide, jer tako pravi mesta za nove ljude, koje ću tek upoznati i koji će možda ostati uz mene čitav život. Negde sam pročitala citat koji mi se mnogo dopao, a glasi ovako: „Ako im treba razlog da ostanu, neka odu.“ Takođe, ako mi je neko jedno vreme bio prijatelj, a sada to više nije, to ne znači da je loša osoba. Naprotiv. Možda su oni najbolji na svetu nekim drugim ljudima. Prosto, oni su ispisali svoje stranice u knjizi mog života i ja im želim sve najbolje. Nastavljamo dalje, svako svojim putem. Kada naiđu teški momenti, ljudi pokažu svoje pravo lice, ali moje dosadašnje iskustvo mi govori da to ne izostaje ni kada ste srećni. Jedni će biti oduševljeni i deliti vašu sreću, ali postoji mogućnost da će se drugi distancirati. Tada takođe možete da shvatite šta vam žele ljudi kojima ste okruženi. Iskristališe se sve, i istina kad – tad ispliva na površinu. Ponekad ne morate ni da pitate ništa, već samo posmatrajte. Samo će vam se kasti.

Ako imate uz sebe ljude za koje ste sigurni da vas iskreno vole, čuvajte ih. Danas je to teško pronaći. Dešavaju se i usponi i padovi u svim aspektima, pa tako i u prijateljstvu. Ne postoje srodne duše, već samo vremenski interval tokom kog nam je sa nekim dobro – godinu dana, pet, deset godina, ili pak, ceo život. Ako dugo niste rekli nekome: „hvala ti na svemu“ ili „volim te“, učinite to sada. Verujte mi, osećaj je neverovatan. Kada se prijatelj udalji od vas, recite sebi: „Ko zna zašto je to dobro“ zahvalite se i ostanite u miru sa sobom. Zahvalite se na još jednoj lekciji koju ste uspešno savladali.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

25.08.2021.

 

Piše: Nada Jevtić

 

NEKA IDE KAKO IDE

 

 

 

 

Život svakoga od nas sastoji se iz uspona i padova. Nije samo crno ili belo. Dobro ili loše. Život je i jedno i drugo. Svi bismo voleli da nam uvek sve ide od ruke. Ali to je kao prvo nemoguće, a kao drugo, verujem da ne bismo cenili ono što imamo. Ovako, kada je pomešano, teške trenutke lakše izdržimo, jer znamo da će proći, a na sve ono što je lepo gledamo sa zahvalnošću. U tome je poenta teških perioda. Da nas ojačaju i pripreme za sve lepo što nam predstoji i da nas nauče da budemo zahvalni na svemu što imamo.

 

Svi imamo nekih problema i nama su kao takvi najteži. Želimo da ih rešimo sve do jednog. Odmah i sada. Naravno, kontrolu nad svojim životom imamo mi sami i većinu stvari možemo da rešimo, ali postoje i one poteškoće iz svakodnevnog života koje jednostavno ne možemo da savladamo. Koliko god želeli i trudili se, ne ide. Neće pa neće. Svojim insistiranjem i neprekidnim pokušajima samo pogoršavamo situaciju. Imamo utisak da i samo razmišljanje o tome nas vuče nekoliko koraka dalje od rešenja. Tonemo sve dublje i dublje, kao u živi pesak. U ovakvim situacijama postoji jedna magična reč a to je – prihvatanje. Tako je. Šta god da vas muči sada prihvatite to. Prihvatite da ljudi ponekad znaju biti bezobrazni i apatični, da vam neće uzvratiti dobrotom samo zato što ste vi bili takvi prema njima. Prihvatite da ne možete da popravite odnos sa nekim ljudima, koliko god vi to želeli. Prihvatite smanjenje plate, ili raskid ljubavne veze. Dogovorite se sa sobom, znam da to možete. Jednostavno prihvatite i krenite dalje. Neće biti nimalo lako. Ko je rekao da hoće? Ništa u životu nije lako, ali je zato vredno. A jednom kada se nađete u teškoj situaciji koju ste prihvatili kao takvu i pustili da ide svojim tokom, videćete koliko ćete se bolje osećati. Kao da ste upravo odbacili ogroman teret sa svojih leđa. Otac Tadej je bio jedan od najcenjenijih duhovnika ovog vremena. Njegove mudre misli čine da osetite spokoj u duši. Umiriće vaš um i vaše srce. Po mom mišljelju, jedna od najlepših njegovih rečenica je: „Ne uzimaj previše na sebe brige ovoga sveta, već čuvaj svoj mir i živi sa Bogom. Neka ide kako ide.“ Briga ništa dobro neće doneti. Ako pustimo da se neke kockice same poslože, poštedećemo sebe nepotrebnog nerviranja, jer kao što rekoh, postoje stvari koje ne možemo rešiti. Barem ne odmah. Potrebno im je vreme. Opustite se, jer rešenje uvek dođe u još boljem obliku od onog koje smo mi u svojoj glavi zamislili. Lažni prijatelji prave mesta za bolje koji će tek uću u vaše živote, raskid vodi ka odnosu koji će vas u potpunosti ispuniti, a otkaz, ili smanjenje plate ka napretku u karijeri i radnom mestu o kakvom ste oduvek maštali. Svako „zašto“ ima svoje „zato“. Borite se koliko god možete, ali kada vidite da nema napretka sklonite se sami sebi s puta i gledajte kako se sve slaže na svoje mesto. Sve će biti u redu. Potrebno je vreme, a loš period će proći.

 

Dakle, nije poenta da u partiji zvanoj život dobijamo samo dobre karte, već da umemo da odigramo i kada su loše. Bez brige, neće uvek biti loše. Duga se uvek pojavljuje posle kiše. U tome je čar i sva njena lepota. Samo polako, pustite. Dajte sebi vremena da se oporavite i budete potpuno spremni za ono najlepše koje vas tek očekuje. Čuda se dešavaju svaki dan, onima koji veruju.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

25.08.2021.

 

Sandra Svirčev

 

SREĆA JE U SITNICAMA

 

 

 

 

Mnogo je onih koji bi trebali, po široko prihvaćenim kriterijima biti sretni, presretni, a ne osjećaju se tako. Neki od njih se čak osjećaju nesretnima.
Nije lako biti najbolji u nečemu u čemu je velika konkurencija. Među toliko milijardi ljudi – biti najpametniji. Ili najjači. Najbrži. Među toliko milijardi žena biti najbolja pjevačica. Biti najljepša. Najbolja učiteljica. Mnogo je velikih stvari koje treba posjedovati da bi se u nečemu bilo prvi, ali i detalja, nijansi, gotovo nevidljivih sitnica koje odlučuju u takvim natjecanjima. Pobjeda je svakome draga i prirodno je za očekivati da je pobjednik i sretan zbog nje. Ostvario je ono čemu je težio, kako se ne radovati, ne biti sretan zbog toga?!

 

Ipak, ni najveći uspjesi nisu dovoljni da nekoga učine potpuno sretnim. Trenutak sreće ne znači da će taj osjećaj ostati trajno. Osvojite medalju na Olimpijskim igrama i radujete se tada, tog dana, nekoliko dana, ali kasnije sve to pada u drugi plan. Ne možete cijeli život biti sretni samo zbog medalje. Postanete milijarder i to vas drži neko vrijeme, a kasnije se opet pojavljuju problemi koji su bili i prije, ili se pojave novi. Može to biti bolest, može neuzvraćena ljubav, osjećaj inferiornosti, ili ko zna šta sve, i to vam ne da mira niti vam omogućava da se osjećate sretnim.
S druge strane, neko, na prvi pogled, nema puno razloga za sreću, a osjeća se divno, sve mu je potaman i uvjeren je da je pravi sretnik. Ima tek toliko da nije gladan i neki smještaj koji jedva da se može nazvati domom, a pjesma mu ne silazi s usana i baš uživa u životu. Ne opterećuje se puno razmišljajući o sutrašnjem danu, ne zanima ga šta se događa kilometar dalje od njegovog boravišta i ne pita se je li zdrava hrana koju je pojeo. Nema taj problema u kontaktu s drugim ljudima, za sve ima vremena, osmijeh i lijepu riječ i za svakoga razumijevanja. Nikada u životu nije uradio ništa značajno, po našim mjerilima, niti je tome težio, a osjeća se potpuno ostvarenim i sretnim.
Nema univerzalnog „srećomjera“ koji bi nam izmjerio koliko smo kada sretni. Uspjeh, ili neuspjeh mogu bitno utjecati na osjećaj sreće, bar neki period, ali oni nisu i garancija sreće u cjelini. Neimaština i neuspjeh mogu u nama izazvati osjećaj nesretnosti, ali ni to nije pouzdano mjerilo. Imati mnogo novca, ili ga ne imati nimalo, također mogu mijenjati naše raspoloženje, ali neke ljude nikakva gomila novca ne može potpuno usrećiti niti nekima potpuna besparica može pokvariti raspoloženje.
Neki misle da za sreću trebaju velike i krupne stvari. Neki smatraju da su potrebne samo sitnice i da sreću čine male stvari. Ali i male stvari, sitnice, mogu biti skupe. Čini mi se da sam negdje pročitala kako sreću čine male, skupe sitnice, ali samo one koje se ne mogu kupiti – novcem. I, naravno, sretan je onaj ko se sam tako osjeća, a ne onaj za koga drugi misle da je sretan.

 

Sandra Svirčev

 

 

 

__________________________________________________________________________

 

 

 

 

Subotica Ekonomija, privreda, poljoprivreda, investicije, međunarodna saradnja, IPA programi, Evropski fondovi
Subotica Economy, business opportunity, agriculture, investments, international cooperation, IPA Programming, European Funds
Subotica Wirtschaft, Landwirtschaft, Investitionen, Europäischen Fonds,

Video galerija


PREČICE