STRUJOM PROTIV AMBROZIJE

Iz godine u godinu ambrozija predstavlja sve ozbiljniji problem, a na skali izazivača alergija nalazi se pri vrhu lestvice. Rešavanje problema uništavanja, ili bar sprečavanja širenja ove biljke ne zahteva samo, ne mala finansijska sredstva, već oformljavanje čitavih timova koji će raditi na rešavanju ovog problema i to u kontinuitetu. Da li je hemijsko tretiranje i fizičko uklanjanje košenjem zaista jedini način borbe sa ovom upornom korovskom biljkom ?

Godine 2006. mogli smo doznati informaciju da je nagrađen pronalazak naših inovatora, bronzanom medaljom na prestižnom skupu pronalazača u mađarskom gradu Hodmezevašarhelju, nagrađen je uređaj koji se sastoji od generatora struje, snage između 50 i 100 kilovata i jednog “češlja” elektroda, koji dolazi u kontakt sa stabljikama ambrozije na “kontaminiranoj” poljani, i uzemljenja. Aparat je zamišljen i kao priključni uređaj za traktor, što umnogome olakšava rad na otvorenom prostoru. Ovaj vid uništavanja korova je u stvari razrađena, zaboravljena ideja britanca Majkla Diproza, koji je prvi, sredinom osamdesetih godina prošlog veka, korov “napao” električnom energijom.

Naši inovatori su konstruisali uređaj za koji im je poslužio stari, odbačeni rendgen aparat “selenos 4”, sposoban da proizvede 90.000 volti “visokog napona”. Ostale sitnice stigle su uglavnom s otpada. Eksperiment uništavanja biljke čija jedna stabljika stvara oko osam miliona zrnaca alergijskog polena, izveden je na krovu popularno nazvanog “Gradilišta”, nedovršene zgrade u blizini Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Tamo je opasni korov prvo uzgajan u saksijama, a na sazrele biljke su prislonjene elektrode kroz koje je puštena jaka struja. Član inovatorskog tima Žaki Budovalčev upozorava da slični eksperimenti mogu biti opasni, apelujući da se neko ko nema temeljno znanje, u njih ne upušta. Ideja Majkla Diproza o uništavanju korova strujom, osim u Srbiji postoji još i u zemljama južne Evrope, ali su skandinavci otišli najdalje, gde su naučnici stvorili kompjuterski softver koji razlikuje usev, od korova .

Godinu dana kasnije, dakle 2007. godine, strujom protiv ambrozije kreću inovatori iz našeg “komšiluka”. Magistar elektrotehničkih nauka Mitar Boroja, iz Bjelajaca, kod Mrkonjić Grada, vlasnik je brojnih pronalazaka i patenata iz oblasti elektrotehnike. Radni vek je posvetio izučavanju i unapređenju pronalazaka Nikole Tesle.

Boroja je konstruisao uređaj koji visokonaponskom strujom, jačine 25 hiljada do 30 hiljada volti, uništava stabljike ambrozije. Kada se ambrozija tretira strujom, njeno seme postaje sterilno. To je velika prednost u odnosu na to kada se njena stabljika uništava košenjem, jer se tada samo pojačava korenov sistem biljke i rastura njeno seme. Uništavanje strujom, prosto spali žile korena biljke, čime je praktično uništena i stabljika.

Dok se ne desi trenutak kada će se naći mogućnosti i sredstva da se u okviru sprovođenja politike održivog razvoja, finansiraju projekti ovog tipa, ostaje nam da se protiv ovog korova i ove godine borimo tradicionalnim metodama, koji kao što vidimo u stvari samo povećavaju srazmere ovog problema.